doctor

Pola decenije poludržave Kosovo !

misha | 17 Februar, 2013 00:05

Pola decenije poludržave Kosovo !

Pre tačno pola decenije, 17. februara 2008. godine- Skupština u Prištini je jednostrano usvojila Deklaraciju o nezavisnosti Kosova. Do danas, februara 2013. godine, Republiku Kosovo je priznala polovina svetski priznatih država: 98 od 193 zemalja članica Ujedinjenih nacija. Jasno je da Kosovo nije Srbija, ali (Republika) Kosovo nije ni država! Kosovo je danas poludržava...

"Hoće li sloboda umeti da peva / kao što su sužnji pevali o njoj?" - Nezavisnost je tu, a šta je sa obrazovanjem, zapošljavanjem, zdravstvom, nezavisnim pravosuđem, evrointegracijama Republike Kosovo...? (karikatura Jeton Mikullovci, "Koha Ditore")

Već dan posle samoproglašenja nezavisnosti Kosova i ekspresnog priznanja koje je stiglo od Sjedinjenih Američkih Država postalo mi je jasno da je novi sused Srbije postala njena dotadašnja južna pokrajina. Uspostavljanje suvereniteta i kontrole Republike Srbije nad autonomnom pokrajinom Kosovom i Metohijom nije bilo moguće bar od 1998., još pre NATO bombardovanja i deceniju pre jednostranog proglašenja nezavisnosti. Želje i emocije su jedno, a realnost nešto sasvim drugo! Zato bih želeo da pohvalim vizionarstvo, hrabrost i rešenost Vlade Dačić-Vučić i predsednika Nikolića da političkim dijalogom u Briselu konačno stave tačku na ovaj vekovni problem i izvuku srpski maksimum iz kosovskog minimuma...

Vizna liberalizacija za Kosovo je i dalje nedosanjani san. Vlada RKS za to krivi pet država EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Republika Kosovo bi mogla postati članica EU tek 2036. prema pisanju prištinskog lista Koha Ditore.

Za ovih 5 godina kosovske nezavisnosti (Izem ti takvu državu od koje je stariji moj blog xD) - prosečno svaki deseti post na mom blogu je bio posvećen ovoj nekada najskupljoj srpskoj reči. Moram priznati da sam se prezasitio Kosova (ali i Evropske unije!). Ovaj post će verovatno biti jedan od poslednjih na ovu temu i zato ujedno i neka vrsta rekapitulacije najzanimljivijih kosovskih postova sa mog bloga, koji su i dan danas (a verovatno će i u budućnosti biti) aktuelni, bez obzira što su napisani pre mnogo meseci i godina...

TOP 10:

10. Zoran Đinđić o Kosovu (24.02.2010.)

„Što se Kosova tiče, naš ulog je već jako visok. Mnogo smo i nepovratno izgubili ako govorimo o nacionalnoj tradiciji i istoriji. Ali visok je i rizik daljeg gubljenja. Zbog toga treba da podignemo ulog i za Evropu. Mi nismo večita moneta za potkusurivanje svih interesa. U Hrvatskoj i BiH nepovredivost granica, pravo samo unutar zajedničke države. U Srbiji obrnuto. Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka, vrlo brzo, reći će nam: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati. A zašto je dopušteno da se nelegalno zida u prisustvu međunarodne zajednice? Kasno je za rasprave. U svim drugim stvarima vreme radi za nas. U pogledu KiM vreme ne radi za nas.“

9. Kosovo* (26.02.2012.)

*Ovaj naziv ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i odlukom Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti. (...) U poslednje vreme često posećujem sajt prištinskog dnevnog lista "Koha Ditore". Zahvaljujući Google Translate-u opipavam puls čitave (Ustavom definisane teritorije Republike) Srbije.. ;D Nije da se vodim onom "da komšiji krava bude k'o čivava", ali je nekada zanimljivo baciti malo pogled i u "komšijsko dvorište"*/"izdatu sobu na neodređeno vreme"* (*baš sam politički korektan!;D) Podržavam dijalog kao jedini normalan način rešavanja problema u civilizovanom i modernom svetu. Istorija pokazuje da su mnoge zemlje koje su međusobno surovo ratovale sada najjači saveznici i vode druge u saradnju i prosperitet!

8. Kosovska (NE)pravda (17.02.2010.)

I kada jednom EU pred Srbiju postavi uslov za dalje evro(atlantske)integracije- "dobrosusedski odnosi Srbije i Kosova": ministarstvo inostranih poslova (neke buduće Vlade) će shvatiti da je mnogo isplativije bilo da su odmah poslali ministra u službenu posetu Prištini - nego što se Vuk Jeremić te davne 2009/10/11 zamlaćivao na svim onim putešestvijama po svetu! Pa da.. (...) Pitam se i da li taj suverenitet i teritorijalni integritet, međunarodno pravo, multietničko društvo sl.- važe samo tamo gde nema Srba?! Što bi rek'o Kalimero: TO JE NEPRAVDA!

7. Žuta kuća krvave boje (17.02.2011.)

Krajem januara 2011. usvojeni izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji poljuljao je mnoge evropske i svetske demokratije ušuškane u miru zaborava i pranja ruku od događaja u kojima su na neki način učestvovale ili, najmanje, o njima bile obaveštene. U tom izveštaju najzvučnije je odjeknulo ima kosovskog premijera u ostavci Hašima Tačija, koji je označen kao organizator gnusnog zločina!

6. Evropa, najskupla srpska reč (17.02.2012.)

Svakom ozbiljnom i racionalnom čoveku je odavno postalo jasno da dilema "Kosovo ili Evropa?", ne postoji. Jedini izbor koji se postavlja pred Srbiju je da se odluči hoće li u Evropsku uniju bez Kosova ili neće u EU, takođe bez Kosova. Zbog realnog sagledavanja sopstvenih mogućnosti i interesa je važno da najvrednija reč u svesti srpskih građana postane EVROPA.

Samo u 19. i 20. veku Srbija je ratovala deset puta. U dva veka moderne srpske države- sedam puta, najčešće nasilno, smenjivane su dinastije i celokupne državne elite. U vremenu od 1835. godine do 2006. promenjeno je jedanaest ustava. Deset puta izveden je, u najvećem broju slučajeva drastičan, zaokret u spoljnoj politici. Granice su menjane sedam puta: od ustaničke Srbije do Jugoslavije, i nazad. Državno-pravni okvir promenjen je, takođe, sedam puta. Srbija je tri puta bila okupirana, tri puta oslobođena, a Beograd je pet puta bio bombardovan. Dobijanjem statusa kandidata za članstvo Republike Srbije u Evropskoj uniji ove godine imamo istorijsku šansu da treći vek moderne srpske države bude totalno drugačiji od prethodna dva! Valjda nas je istorija nečemu naučila...

Boris Tadić: Rešenje za Kosovo sa četiri ključne tačke:
-rešenje za sever Kosova
-zaštita kulturne baštine i manastira
-zaštita imovine i
-garancije za bezbednost Srba u enkavama

5. Kosovo kao Severna Irska (19.03.2010.)

I Velika Britanija i Irska su ušle u EU a da nisu u potpunosti rešili pitanje Severne Irske. Takođe, zbog toga ni jedna strana nije trpela štetu. Irska je dakle ušla u EU s Ustavom iz 1937. godine, u kojem je imala odrednicu da je i severni deo Ostrva deo nacionalne teritorije, ali i član u kojem se eksplicitno naglašavalo da zakoni Irske važe samo na južnom delu ostrva, Dablin je eksplicitno priznao faktičko stanje – da nema kontrolu nad Severnom Irskom. Na tragu tog rešenja kao i usvojenih amandmana na članove 2 i 3 irskog Ustava koji su formulisali navedene pozicije 1998. godine, koji su, umesto teritorijalnog jedinstva, naglasak stavili na jedinstvo naroda kako bi omogućili i Ircima iz Severne Irske da se osećaju i da imaju prava kao svi ostali Irci – Srbija bi proklamovala politički cilj „jedne Srbije“, uz prihvatanje realnosti da je Kosovo van njene jurisdikcije.

4. Platforma za Kosovo - model dve Nemačke (09.01.2013.)

http://mile.blog.rs/gallery/3242/copy%20paste%20dve%20nemacke%20kosovo%20srbija%20eu.jpg

Model "dve Nemačke" - SR Nemačka i DR Nemačka, jedna prozapadna članica NATO, druga u sovjetskom Varšavskom paktu, nastale cepanjem jedinstvene nemačke države posle Drugog svetskog rata, normalizovale su svoje odnose nizom sporazuma, od kojih je najvažniji onaj iz 1972., kojim je dogovoreno da će dve zemlje razvijati dobrosusedske odnose i garantovati nepovredivost međusobnih granica. Dve Nemačke su 1974. razmenile stalne predstavnike, a 1987. šef istočne Nemačke Erih Honeker boravio je u prvoj zvaničnoj poseti zapadnoj Nemačkoj. Ipak, dve države formalno nisu priznale jedna drugu. (...) Najuticajnija država Evrope, Nemačka se zalaže da "model dve Nemačke" bude primenjen na odnose Kosova i Srbije, jer bi omogućio Beogradu da zvanično ne prizna nezavisnost Kosova, a sa druge strane bi Kosovo moglo postati deo međunarodnih institucija, uključujući i Ujedinjene nacije. Taj sporazum bi mogao da se primeni na Srbiju i Kosovo u spoljašnjoj formi, dok bi unutrašnja forma morala da bude posebno regulisana.

3. REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?! (09.09.2010.)

Problem koji Republika Srbija ima sa Kosovom i Metohijom, tzv. Republika Kosovo ima sa severom Kosova. SAO SEVERNO KOSOVO: Prvo moguće rešenje je da se severu Kosova da široka autonomija, sa regionalnim parlamentom, sopstvenom policijom, poreskom i carinskom službom. Kosovski Srbi to i onako već de fakto imaju. Taj takav model uspešno funkcioniše u autonomnoj regiji na severoistoku Italije- Južnom Tirolu, gde većinski žive govornici nemačkog jezika. Ovo područje je bilo deo Austro-Ugarske do italijanske aneksije 1919. godine. Južni Tirol, iako deo Italije, održava specijalne veze sa Austrijom. Nešto slično onome što ima Republika Srpska, iako deo BiH, sa Srbijom. Ovo je slično i (na žalost) propalom mirovnom sporazumu "plan Z-4" iz 1995. koji je predlagao reintegraciju Srpske Krajine u hrvatski državni sastav putem davanja široke autonomije većini srpskih teritorija. Plan za srpsku autonomnu oblast (SAO) Krajina u sastavu Republike Hrvatske nije prihvaćen posle čega je usledila akcija Oluja a time i ukidanje SAO Krajine, genocid i proterivanje preko 200, 000 Srba. Zato, ukoliko se ovog puta sličan plan/predlog međunarodne zajednice nađe na stolu za Kosovo- treba ozbiljnije razmisliti nego što je to bio slučaj pre 15 godina...

2. Zamenik premijera Kosova čita Doctor blog !? (10.12.2010.)

...Saznao sam za autoput između Albanije i Kosova mnogo pre nego što je ta vest došla do naših medija, kao i ovu ekskluzivnu informaciju (verovatno mnogi u Srbiji do sada nisu čuli za nju): Republika Albanija je poklonila deo svog mora Republici Kosovo i taj deo albanske obale se naziva “Kosovsko more”...

1. KOSOVO (NI)JE SRBIJA ! (01.07.2011.)

"...Niko od srpske elite nikada nije ni pomenuo stanovništvo Kosova. Ono o čemu se govori u tolikim govorima jeste samo „Kosovo“, neko u stvarnosti nepostojeće Kosovo – Kosovo bez ljudi. Srbija je Kosovo izgubila upravo na tom pitanju. Kosovo za političke i intelektualne elite u Srbiji nikada nije podrazumevalo njegove stanovnike, već samo teritoriju, imaginarnu teritoriju istrgnutu iz vremena, iz realnosti. Kao neko polje, bez ljudi, u 1389. godini! Zbog toga mi se čini izlišnom rasprava o tome da li će Kosovo biti izgubljeno 2012. godine ili se to već dogodilo 1999., odnosno 2008. godine. Kada se uzmu u obzir svi relevantni podaci, mislim da se to dogodilo 1912. godine, onog istog trenutka kada je, pet vekova posle čuvene bitke, ta oblast pripojena srpskoj državi..."

http://mile.blog.rs/gallery/3242/bg%20pr%20eu.jpg

Dijalog Srbije i Kosova - Proces usklađivanja interesa

Vučić uvodi sve znakove interpunkcije !

misha | 12 Februar, 2013 22:25

Inspirisan fantastičnim web-sajtom Njuz.net, na Misha.blog.rs sam osnovao blog kategoriju "Nju Njuz", u kojoj će se (nadam se) naći serija zanimljivih satiričnih postova, s ciljem da skrenu pažnju čitalaca/javnosti na neke pojave u društvu.

Aleksandar Vučić uvodi sve znakove interpunkcije u svoj govor !

BEOGRAD, 12. februar 2013. (Nju Njuz) – Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić obavestio je danas javnost da će u buduće svi znakovi interpunkcije biti ravnopravno zastupljeni u njegovom govoru. Tačka.

“Pečat je tu, a gde je tačka”, prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić (levo)

-Dame i gospodo novinari, zapeta, želeo bih da Vas obavestim, crta, u svim svojim javnim nastupima i govorima u buduće ću ravnopravno koristiti sve postojeće znakove interpunkcije, znak uzvika, izjavio je Vučić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Vučić smatra da će ovakav način komunikacije učiniti njegove misli konkretnijim i preciznijim, kao i da će olakšati posao novinara koji prenose njegove reči:

-Puno puta su novinari stavili zapete tamo gde im nije bilo mesto pa su moje reči dobile sasvim drugačije značenje, znak uzvika. Ja ne znam, zapeta, gospodo novinari, zapeta, da li je to slučajnost ili loša namera, znak pitanja. Ipak, zapeta, ništa ne treba prepuštati slučaju, crtica, ako je još u 18-om veku Vuk Stefanović Karadžić rekao, dve tačke, navodnici, piši kao što govoriš a čitaj kao što je napisano, navodnici, ne vidim zašto bismo se odricali od tradicije, znak pitanja, završio je svoje izlaganje ovaj sve popularniji političar zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, ali i za zaštitu srpskog jezika, književnosti i pravopisa.

Podsetimo, prvi čovek naprednjaka Aleksandar Vučić je u poslednje vreme svoje političke govore kao i odgovore na novinarska pitanja često završavao sa “tačka”.

"Vi mali, porobljeni, balkanski narodi"

misha | 05 Februar, 2013 20:01

"Vi mali, porobljeni, balkanski narodi..."

"...Dragi kolega, rekao je Halil Erken, istorija je zla kob Balkana. Turska istoriografija tu nije nikakav izuzetak. Cilj turske istoriografije, kao uostalom i svih balkanskih istoriografija, jeste apsolutna kretenizacija dece u najosetljivijem uzrastu, posle koga je dekretenizacija apsolutno nemoguća. U balkanskim školama se, rekao je Erken, ne predaje znanje, u balkanskim školama se predaje nauka mržnje. Zbog toga mi je laknulo, rekao je nadzornik Erken, kada sam zauvek napustio Tursku i kada sam se zauvek skrasio u Frankfurtu na Majni. Ja sam, kolega Nastasijeviću, rekao je Erken, kao direktor Instituta za nacionalnu istoriju u Istambulu imao četvorostruko manju platu od plate koju sam doskora imao kao hranitelj životinja, a sada, na položaju nadzornika hranitelja životinja, imam platu dvostruko veću od plate predsednika Turske Republike. Novac je, naravno, važan, rekao je Erken, ali nije presudan. Ono što je za mene presudno jeste duhovni mir, konačno stečen ovde, u Zoološkom vrtu u Frankfurtu na Majni. Zoološki vrt u Frankfurtu na Majni je zaista svetao primer društvene harmonije, ekonomskog prosperiteta i političke korektnosti, tako je rekao Halil Erken.

A onda se u Halilu Erkenu probudio pritajeni osmanlija. Uprkos tome, rekao je Erken, što je turska istoriografija isto tako hitlerovski ratnohuškačka i gebelsovski lažljiva poput istoriografije svih balkanskih naroda, moram vam, Nastasijeviću, skrenuti pažnju na izvesna krivotvorenja u zvaničnim istorijama takozvanih malih, porobljenih, balkanskih naroda.

Nastasijeviću, zapamtite ovo, nije Turska upropastila takozvane male, porobljene, balkanske narode, kako to neutemeljeno tvrde lažljivi državni istoričari malih, porobljenih, balkanskih naroda, mali, porobljeni, balkanski narodi su potpuno upropastili Tursku. Mali, porobljeni, balkanski narodi su Osmansko carstvo doveli do prosjačkog štapa, takoreći na ivicu egzistencije. I nisu se, kako vas vekovima uspešno obmanjuju, mali, porobljeni, balkanski narodi digli na ustanak za oslobođenje od turskog jarma, nego su turski patrioti, predvođeni Kemal Pašom, podigli ustanak za oslobođenje Turske od terora malih, porobljenih, balkanskih naroda. Da nije bilo Kemal Paše, s pravom nazvanog Ataturk, otac Turske, danas bismo umesto Turske Republike imali Veliku Grčku, Veliku Bugarsku i Veliku Srbiju i pitanje je da li bi uopšte bilo Evrope, kao takve, ili bi ceo evropski kontinent bio podeljen između Velike Grčke, Velike Bugarske i Velike Srbije. Nije, dakle, Nastasijeviću, uskliknuo je Erken, otomanski pohod na Evropu zaustavljen pod zidinama Beča, taj pohod je zaustavljen u strogom centru Istambula. Turci su po cenu velikih žrtava u ljudstvu i tehnici zaustavili balkanizaciju Evrope, nažalost, kako vidimo, samo privremeno. Kemal Paša Ataturk, veliki Evropljanin, u tom smislu nije samo otac moderne Turske, on je takođe otac moderne Evrope. A kako nam to Evropa vraća? Nepristajanjem da Turska postane punopravna članica Evropske unije.

I niste, Nastasijeviću, vi, kako vi to patetično kažete, grcali pod turskim ropstvom, nego smo mi Turci, svojom krivicom doduše, grcali pod vekovnim, surovim jarmom Srba, Grka, Bugara, Cincara, Jevreja, Arnauta, Karavlaha i drugih malih, porobljenih, balkanskih i trećesvetskih naroda. Sve do Ataturkove revolucije etnički Turčin nije u službi mogao napredovati dalje od ranga kajmakama. Svi visoki, štaviše najviši, položaji u Osmanskom carstvu bili su u rukama Srba. Svo zlato u Otomanskoj imperiji bilo je u rukama Jevreja. Svo povrće u rukama Bugara. Sav ribolov i svi brodovi u rukama Grka. To su egzaktne činjenice, moliću lepo. I ko je tu onda grcao, pitao je Erken.

Za vreme strahovlade velikog vezira Mehmedpaše Sokolija, ili kako vi kažete Sokolovića, Srbina sa dna kace, u Istambulu se godinama nije moglo čuti turska reč. Svi su, uključujući sultana, pod pretnjom kazne odsecanja jezika, morali govoriti srpski jezik. I dan-danas Turci u kolokvijalnom govoru upotrebljavaju poslovicu govori srpski da te ceo svet razume, poslovicu nastalu u tim mračnim, antiturskim vremenima. Za vladavine tog najkrvoločnijeg velikog vezira svih vremena, turski jezik je gotovo u potpunosti zaboravljen, turski jezik je takoreći postao mrtav jezik, tako da su posle ubistva Mehmedpaše u Istambul dovođeni učitelji iz najzabitijih krajeva Anadolije da bi nas, Turke, ponovo naučili turski. Sve do polovine XIX veka Turci su samo natucali turski. Turski jezik se ni do dana današnjeg nije oporavio od stravičnog uticaja srpskog jezika. Vi ste- vi, mali, porobljeni, balkanski narodi, a naročito Srbi- bezočno ukrali našu muziku, našu kuhinju, naš orijentalni mentalitet i sada u otmenim frankfurtskim restoranima, uz zvuke otete turske muzike, po skupe pare prodajete lakovernim Nemcima ćevape, burek, sarmu, sač kavurmu, musaku i sogan dolmu, dakle tekovine naše tradicionalne kuhinje, dok Turci u Nemačkoj i dan-danas čiste kanalizacije, sakupljaju sekundarne sirovine i rintaju na građevinama. I još moraju da plaćaju reket srpskim i rumunskim gangsterima, ako uopšte nameravaju da prežive.

Vi ste- vi mali, porobljeni, balkanski narodi- temeljno urnisali Osmansku imperiju, a kako stvari stoje, na dobrom ste putu da urnišete i Evropu i samo se prostranstvu Atlantskog okeana može zahvaliti što, bar još neko vreme, nećete biti u stanju da urnišete Ameriku koja svoj prosperitet i snagu duguje isključivo velikoj udaljenosti od vas, malih, porobljenih, balkanskih naroda. Tako je govorio Halil Erken iz koga je prosto kuljao osmanlijski imperijalizam i hegemonizam. Šta sam mogao reći u odbranu nas, malih, porobljenih, balkanskih naroda i narodnosti, ja običan hranitelj životinja? Šta je značila moja reč protiv reči jednog doktora nauka u kome je, kako se ubrzo pokazalo, vernik ipak nadjačao velikoosmanskog imperijalistu i hegemonistu. Ali, to je kismet, protiv kismeta se ne može boriti, tako je na kraju rekao Halil Erken, najobrazovaniji nadzornik hranitelja životinja u Evropi, a možda i u svetu. Mene, kolega Nastasijeviću, više savršeno nije briga za prošlost, sadašnjost i budućnost Otomanske imperije i njene naslednice, Turske Republike, a pogotovo me nije briga, zapravo me savršeno boli dupe, za male, porobljene, balkanske narode koji su se možda oslobodili od nas, osmanskih zavojevača, ali koji se nikada nisu oslobodili samih sebe, to jest svojih grandomanija i, uopšte, manija, naročito manija gonjenja i veličine. Ako sam i rekao neku žučnu reč u odbrani Otomanske imperije, bio je to puki ustupak naučniku, tom sitničaru u meni. Činjenice se moraju uvažavati, bez obzira na to što svet odlazi dođavola i što je Sudnji dan tu, nadohvat ruke. Ali mene, istakao je Halil Erken, interesuje samo duhovni mir, mir koji sam pronašao ovde, u zoološkom vrtu u Frankfurtu na Majni...."

"Dugovečnost", Svetislav Basara

Ko sam ja?

Moj avatar je Doctor Misha:)))
Doktor za sve i svašta! Doktor koji od 2007. godine opipava puls Srbije!
★★★★★
Doctor Misha je neka vrsta moje "indijanske inicijacije"- gde imaš jedno ime dok sredina ne shvati ko si, a onda ti daju drugo (pravo) ime. Zahvaljujući ovom avataru sam ušao u blog svet i postao bloger. :)

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Maj 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31