doctor

Svoje blogovanje sam, krajem 2007. godine, započeo upravo postom o Evroviziji koja se naredne godine održavala u Srbiji. Od tada, tradicionalno, svake godine pišem post o ovom najvećem muzičkom takmičenju na svetu. Iako sa daleko manje interesovanja očekujem ovogodišnji izbor za pesmu Evrope koji se održava u Bakuu: 22., 24. i 26. maja 2012. godine- napisaću koje slovo i o ovoj "azijskoj" Evroviziji.. Ali, na malo drugačiji način, kako bih sačuvao jedan trenutak od zaborava...

Trenutak koji želim na ovaj način da zabeležim i sačuvam od zaborava dogodio se prošle evrovizijske godine. Nina je pevala (a ona pevušila i gledala mene) "Čarobnog". Ta na neki način i naša pesmica (koju je ona primetila i pre proglašenja domaćeg predstavnika za ESC 2011.i poslala mi stihove u sms-u) nije prošla slavno na glasanju. Smenjivali su se mnogi evropski gradovi iz kojih se glasalo, a poeni za Srbiju su retko pristizali. Loši plasmani domaćih predstavnika su mi tih godina bili u trećem planu, ali sam se ipak (patriotski) nervirao! Onda je usledila ta čarobna i luda rečenica, koja me je potpuno razoružala: "E, nema ništa od ovoga, 'ajde da se ljubimo?:)"

 

 

Ja namam dileme:

 

Za manje od mesec dana građani Srbije će se naći pred tri/četiri glasačke kutije, s olovkom u ruci* (*trenutno zanemarimo činjenicu da imamo više od milion nepismenih). I koji god broj da zaokružimo na glasačkom listiću- glasaćemo za med i mleko, a poučeni prethodnim iskustvima- izabraćemo žuč. Zbog toga što tu gorčinu meda i mleka, s kojima nas političari svakodnevno obasipaju, osećam još u ovoj predizbornoj šizofreniji- i dalje sam u ozbiljnoj nedoumici ima li uopšte svrhe glasati ?!?

 

Neko će reći da svakako treba glasati, da demokratija i izbori omogućavaju svakom pojedincu da utiče na svoju sudbinu (to sam i sam pričao koju godinu ranije), ali- koja je svrha glasati kada je alternativa Kurti, Murta i kada su pomenuti "ljuti neprijatelji" već ugovorili postizbornu koaliciju, aminovanu od strane jednih ili nekih drugih ambasadora.. Glasači/građani su samo statisti iako misle da su glavni režiseri u ovoj predstavi. Nije da sam neki teoretičar zavere, ali je više nego očigledno da su male države, poput naše, samo sitni pioni na globalnoj šahovskoj tabli.. Zato je čini se važnije pratiti izbore u četiri pomenute države na početku posta, pratiti one koji povlače poteze na svetskoj političkoj sceni.. 

 

 

U postu "Vreme hemoroida" sam metaforično opisao sličnosti između ovog nelagodnog bolnog stanja iz naslova sa izborima 2012. Tu sam takođe primetio kako su gotovo svi prethodni udarni i ili pobednički izborni slogani ("Srbija se saginjati neće", "Sa nama nema neizvesnosti" (SPS, 1990.), "Gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali" (SRS, 1990.), "Sa nama nema sankcija" (SPS, 1992.), "Jedinstvo različitosti" (JUL, 1997.), "Stručnost ispred politike" (G17+, 2007.), "Zato što život/posao ne može da čeka" (DS, 2007.), "Napred Srbijo" (SRS, 2008.), "I Kosovo i Evropa" (DS, 2008.)) ne samo ostali neispunjeni, već su predstavljali potpunu suprotnost od onog što su te stranke (dolaskom na vlast) sprovodile u delo.

 

Empririjski poučen svim ovim činjenicama- političari su nas ovog puta na vreme upozorili: "IZBOR ZA GORI ŽIVOT", "ZAUSTAVIMO SRBIJU", "LAŽ", "PROTIV SRBIJE, ZNAŠ ZAŠTO"... Ali, gorepomenuti milion nepismenih u Srbiji i te kako ide na jasle, ovaj ruku, srpskim političarima...