doctor

 

   * Ovaj naziv ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i odlukom Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti

 

 

 

Priština i Beograd postigli su u Briselu dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova i o sprovođenju sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima.

 Nezvanični prevod sporazuma u jedanaest tačaka:

 

 

Dogovorom Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova* otklonjena je jedna od glavnih prepreka da se Srbiji na ministraskom savetu EU 27.02. konačno da zeleno svetlo za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, što bi 01. i 02. marta trebalo da potvrde i šefovi država i vlada na Evropskom savetu. Takođe, očekuje se da će Evropska komisija predložiti pokretanje studije o izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Kosova (sa zvezdicom) i EU. (SSP je prvi korak u dugom procesu priključenja EU. Sa Srbijom su pregovori o Stabilizaciji i asocijaciji počeli u novembru 2005. dok je još bila u uniji sa Crnom Gorom, a ugovor je potpisan 29. aprila 2008. Dok su sa članicama državne zajednice Srbije i Crne Gore vođeni posebni pregovori o pitanjima iz nadležnosti republika članica, sa Kosovom (bez utvrđivanja statusa) su 2003. počeli pregovori o takozvanom mehanizmu praćenja stabilizacije koji i dalje traju.)

 

 

Kosovski Albanci, i pored nagrade od strane EU, nisu baš najsrećniji zbog ovakvog rešenja, a to najbolje govori tekst sa "Koha Ditore", objavljen još pre zvaničnog dogovora: "Mala nagrada za Kosovo ako se realizuje veliki kompromis":

"Priština, 24. februar - Ako bude postignut kompromis o regionalnom predstavljanju i u fusnoti bude pomenuta Rezolucija 1244, Kosovo će dobiti pravo da Evropska komisija napravi studiju o izvodljivosti, u skladu sa primerima u regionu.
 Ratifikacija SSP-a traje 2 do 5 godina. Od SSP do članstva u Hrvatskoj, koja je priznata od strane svih zemalja EU, prošlo je 14 godina. Shodno tome, Kosovo bi moglo da uđe u EU 2036., piše danas "Koha Ditore"..."

 

Komentari na ovom i sličnim tekstovima su više nego zanimljivi. Najekstremniji pesimisti među Kosovarima tako kažu: "Za one koji žele da razumeju- to znači povratak srpske vojske i policije na Kosovo, uklanjanje imena Republika (što će navesti neke od 87 država koje su priznale Kosovo da povuku tu odluku), poništenje Deklaracije o nezavisnosti i prihvatanje Rezolucije 1244 iz 1999. godine u kojoj se navodi da je Kosovo sastavni deo Srbije. (..) Probudite se ljudi ili će uskoro doći vreme kada će Kosovo postati kao što su danas Sandžak, Toplica, Medveđa i mnoge druge albanske teritorije- samo nedosanjani san."

 

Kosovski Albanci optužuju Hašima Tačija za izdaju, posebno zato jer je šef kosovske vlade prvobitno slavodobitno izjavljivao da će u ovoj rundi pregovora Srbija de fakto priznati Kosovo, da će biti primorana da u spornu fusnotu uđe i albanska deklaracija o nezavisnosti Kosova. "Tači je iz ličnih interesa morao da prihvati bilo kakav sporazum sa Srbima, kako bi se oslobodio Haga", revoltirano tvrde komentatori. Premijera optužuju i za vraćanje Kosova pod autonomiju Srbije (o čemu najbolje govori ova originalna ironična rečenica: "KOSOVO JE SERRBIJA FALLA PREMIJER TAQI"). Editi Tahiri poručuju da je čeka sudbina Sadama Huseina. Šefica pregovaračkog tima Prištine se nije pojavljivala pred domaćim medijima od povratka iz Brisela, pa neki duhoviti komentatori kažu: "Edita se verovatno zadržala u Beogradu, na proslavi pobede (1244)", "Znam gde je Edita! Zaustavljena je na granici neke evropske zemlje jer poseduje pasoš Republike Kosovo, a po novom sporazumu joj je potreban stari pasoš UNMIK-a". Neki je nazivaju amaterkom u pregovorima i upoređuju sa "običnom domaćicom", preporučujući joj da je "najbolje da traži azil u Srbiji", dok hvale gdina Stefanovića za pregovaračke sposobnosti u interesu Srbije.

 

Mnogi proklinju, prete i traže pad Vlade Kosova zbog početka Dijaloga sa Beogradom 2011. godine, zatim zbog odustajanja od Deklaracije o nezavisnosti, kao i zbog odustajanja od reči "Republika" za koju su "krv prolivali vekovima mnogi hrabri kosovski Albanci"! Neki internet komentatori na "Koha Ditore" Kosovo vide kao još jednu Palestinu, a neki ga upoređuju i sa međunarodno nepriznatom republikom Severni Kipar, dok kandidaturu Srbije mnogi doživljavaju kao članstvo u EU. Strahuju da je sledeća (politička, a ne tehnička) tema Dijaloga, nakon izbora u Srbiji, "poseban status za sever zemlje" (za sever Kosova). U Prištini kompromisu su se naročito protivili pripadnici pokreta "Samoopredeljenje"- koji su najavili opštenarodne demonstracije! (U Beogradu, evroskeptični deo opozicije sumnjiči vladu da korak po korak priznaje nezavisnost Kosova.)

 

 Kosovo* 2012. - "Više od autonomije, manje od nezavisnosti" (Jeton Mikullovci, "Koha Ditore")

 

"..Znam da je zvezdica kod nekih predmet podsmeha, ali je važno ono što ispod nje piše, a to je da se vraća Rezulucija 12 44 u međunarodnu arenu i potvrđuje i njen značaj, kao i svi elementi našeg interesa i države", rekao je Stefanović na konferenciji za novinare. Uz opasku da je savetovan da ne komentariše izjavu šefa pregovaračkog tima Prištine Edite Tahiri da je "zvezdica kao pahuljica i da će se do proleća istopiti", Stefanović je rekao da se vara onaj ko tako misli. "Zima njihovog nezadovoljstva neće proći jer se ova fusnota neće istopiti", rekao je Stefanović. 

"Kosovo* je srce Srbije", "I Kosovo* i Evropa", "Republika e Kosovës*" (Marko Somborac, "Blic")

 

Nije da se vodim onom "da komšiji krava bude k'o čivava", ali je nekada zanimljivo baciti malo pogled i u "komšijsko dvorište"*/"izdatu sobu na neodređeno vreme"* (*baš sam politički korektan!;D)

 

Svakom ozbiljnom i racionalnom čoveku je odavno postalo jasno da dilema "Kosovo ili Evropa?", ne postoji. Jedini izbor koji se postavlja pred Srbiju je da se odluči hoće li u Evropsku uniju bez Kosova ili neće u EU, takođe bez Kosova. Zbog realnog sagledavanja sopstvenih mogućnosti i interesa je važno da najvrednija reč u svesti srpskih građana postane EVROPA.

 SRBIJA i EU - Evropa, najskuplja srpska reč ?! 

 

Prošle, 2011. godine, Srbija je hapšenjem i izručivanjem Tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu poslednjih begunaca osumnjičenih za ratne zločine- uklonila (činilo se) najveću prepreku na putu ka Evropskoj uniji. Međutim, odmah nakon rešavanja ovog decenijskog problema, nemačka kancelarka i najuticajnija osoba u EU, Angela Merkel nas je podsetila na još jedan nasleđeni problem od Miloševićevog režima koji treba rešiti: Kosovo!

"Normalizacija odnosa sa susedima" glasi ta čarobna formula za nastavak procesa evrointegracija naše zemlje. "Normalizacija" bi mogla da znači pronalaženje rešenja za odnose između Kosova i Srbije izuzev priznanja, od putovanja i trgovine do telekomunikacija, poštanskih usluga, kontrole granice/administrativne linije, železničkog transporta, kulture, sporta, energetike itd. Postoji mnoštvo primera entiteta koji su sarađivali bez priznavanja.

09. decembra 2011. godine Srbija nije dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji upravo zbog ove nove/stare prepreke. Da li će u februaru/martu 2012. biti drugačije, ostaje da se vidi ovih dana...

 Put Srbije u EU, preko barikada na severu Kosova? (Jeton Mikullovci, "Koha Ditore")

 

Na današnji dan, 2008. godine- Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost. Tokom ove četiri godine, menjao sam način gledanja na pitanje statusa i nezavisnosti Kosova. Od verovanja da međunarodno pravo postoji do uverenja da je zakon jačeg ipak važniji. Ono što mi je dodatno pomoglo da sve to lakše prihvatim i razumem je knjiga "Ulje na vodi" poznate istoričarke Dubravke Stojanović. Nakon što sam pročitao istu, napisao sam poslednji kosovski post (pre više od pola godine!): Kosovo (ni)je Srbija! U tom postu sam, uz koju reč o najverovatnijem konačnom rešenju pitanja Kosova, ukazao na vekovnu lošu politiku države prema ovoj bivšoj južnoj pokrajini- izdvojivši najbitnije delove iz istorije Srbije na Kosovu:

 

 

 

Postignut je dogovor da Srbija Euleksu preda kopije matičnih knjiga čime je, na temelju srpskog zakona, obezbeđena zaštita podataka. Srbija će preko Euleksa od Prištine dobiti kopije matičnih knjiga čime je izbegnuto da Srbija daje originale matičnih knjiga jer je to pitanje državnog suvereniteta.

Kada je reč o slobodi kretanja, građani sa Kosova moćiće da koriste takozvane kosovske lične karte i vozačke dozvole, ali će im MUP Srbije na administrativnoj liniji izdati dva sertifikata - najpre jedan kojim će se utvrditi da je to samo administrativna kontrola posedovanja ličnih karata sa datumom. To znači da ne postoji pravni odnos sa dokumentima izdatim u Prištini. MUP Srbije će izdavati i sertifikat o posedovanju vozačke dozvole čime se ni na koji način ne prejudicira status Kosova jer će biti naznačeno da se ta dozvola koristi samo za upravljanje vozilom. Kada je reč o osiguranju vozila dogovoreno je da se uskoro sklopi sporazum dva osiguravajuća društva. Pošto na Kosovu postoje dve vrste registarskih tablica za vozila - sa oznakom "KS" (UNMIK) i "RKS" koje izdaje vlast Kosova, Stefanović je rekao da će tamošnji Srbi - na preporuku Beograda, "naravno uzeti tablice 'KS' koje su statusno neutralne i poznatije kao UNMIK tablice". S tim tablicama će moći da se kreću teritorijom cele Republike Srbije, uz regulisano pitanje osiguranja za vozila. Oni koji budu koristili "tablice 'RKS' - s grbom i atributima takozvane državnosti Kosova, neće moći da se kreću po ostatku Republike Srbije - moraće da koriste privremene tablice. (U februaru 2012. sam u okolini Kraljeva video kamion sa kosovskim registarskim tablicama (KS).)

 

Beograd i Priština postigli su dogovor o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma.

 

Boris Tadić: Rešenje za Kosovo sa četiri ključne tačke:

-garancije za bezbednost Srba u enkavama

 

Predsednik Srbije je objasnio da njegov plan podrazumeva uviđanje realnosti i poziv za pronalaženje rešenja, najpre jer je "podela Kosova nemoguća pošto je ne žele velike sile", a s druge strane na severu Kosova očigledno postoji problem koji ni Priština ni međunarodna zajednica ne mogu da reše. "Osnovni okvir ovog plana je ustavno rešenje kojim Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i istovremeno jasan stav svih najuticajnijih zemalja u međunarodnoj zajednici koje ne žele podelu Kosova i Metohije. Plan je prezentovan manje više u svim glavnim gradovima u kojima se kreira politika.", rekao je Tadić.

 

Rešenje, ocenio je Tadić, mora da uzme u obzir srpske, ali i albanske interese, a takođe mora u obzir uzeti i pozicije i interese svih ključnih činilaca međunarodne politike, a pre svih stalnih članica Saveta bezbednosti i uticajnih zemalja EU. "Postoje mnogi modeli, od primera dve Nemačke, preko Južnog Tirola, Olandskih ostrva, irskog modela (tokom 2010. godine sam u postovima Kosovo kao Severna Irska i Rešenje kosovskog čvora?! pisao i o tome) iz kojih treba izdvojiti ono što je dobro i primenljivo na prostoru Kosova", kazao je Tadić, ocenivši da je postizanje rešenja i kompromisa u interesu Srbije.

 

"Ovaj problem ugrožava naš razvoj, ekonomiju, međunarodni ugled i položaj Srbije i našeg naroda. Ako ne idemo ka njegovom rešavanju, samo ćemo dalje zaostajati, a zaostajaće i čitav region zapadnog Balkana", kazao je Tadić. Predsednik Srbije je izrazio uverenje da je "moguće pronaći rešenje u kojem nema konačnih gubitnika, bez obzira na to što mnogi međunarodni zvaničnici govore da je pitanje Kosova, proglašenjem nezavisnosti, završeno". "Takav pristup kosovskom pitanju je stavljanje problema pod tepih. Problem postoji i više je nego očigledan. Ne možemo živeti u zaleđenom konfliktu jer će taj zaleđeni konflit pre ili kasnije eskalirati i ponovo će neki ljudi gubiti živote na nekim barikadama ili ko zna gde, kao što ne možemo živeti ni u ovakvom trenutku u kome konflikt na niskom intenzitetu postoji, već moramo pronaći rešenje", istakao je predsednik Srbije. 

 

 "Odvojeni" putevi RS i RKS u EU. (Jeton Mikullovci, "Koha Ditore")