doctor

Zanimljivosti koje niste znali!

misha | 09 Novembar, 2012 10:01

Zanimljivosti koje niste znali!

Radoznalost počinje pitanjem, i ne poznaje granice! Istinska lepota našeg sveta otkriva se onom koji je spreman da sam krene putem ispitivanja i traženja odgovora. Oduvek sam voleo da čitam zanimljive rubrike "Da li ste znali...". Još kao mali, rado sam listao knjigu "1000 zašto, 1000 zato". Ovih dana, zahvaljujući jednoj sličnoj knjizi- "Ima li još pitanja?" nemačkog fizičara i najboljeg novinara u oblasti nauke Range Jogešvara, saznao sam puno novih zanimljivih činjenica iz naše svakodnevice, čitajući odgovore na (prvi pogled) sasvim jednostavna životna pitanja.

Ovaj post je mali putokaz za istraživanje našeg uzbudljivog i iznenađujućeg sveta. Uživajte!

Zašto su ženama i patkama hladne noge, odakle ono čudno brojanje poena u tenisu, koliko muva ima očiju, zašto slon ima velike uši, šta su "banana-republike", zašto većina čovečanstva loše podnosi mleko, kako izgleda Mesec u Turskoj, Pakistanu, a kako u Mauritaniji, zašto su maramice četvrtaste, zašto su dimenzije A4 papira "nezaokružene", čije su oči anatomski savršene, da li su komarci zaista vegetarijanci, kojom brzinom dolazi proleće, kako je nastao doping, ko je najuspešniji olimpijski umetnik(!) svih vremena, kojom brzinom jurcamo kroz svemir, da li Zemlja usporava, kako je nastala reč "blog", kolike su šanse da dobijemo na Lotou a kolike da nas udari meteorit...???

Maramice su bile najrazličitijeg oblika: okrugle, trouglaste, pravougaone. To se nikako nije dopalo tada modno vrlo verziranoj francuskoj kraljici Mariji Antoaneti. Zato je njen suprug Luj XVI izdao naredbu po kojoj su maramice morale da budu iste dužine i širine. I dan danas su ostale četvrtastog oblika.

Naša koža je perfektna ambalaža- skoro svakih 27 dana mi se sa spoljašnje strane sasvim obnovimo.

Verovatnoća za dobitak u igri na sreću Loto, 7 od 39, je izuzetno mala i iznosi tačno 1:466.089! Tačno je tolika mogućnost da se izabere dobitna kombinacija od sedam brojeva između 1 i 39. S druge strane- 1:700.000 je verovatnoća da nas udari meteorit iz svemira!

Najomiljenija krvna grupa među davaocima je 0-, pošto se smatra skoro "neutralnom". Ljudi sa ovom krvnom grupom su takozvani univerzalni davaoci. To je dobro za druge, ali ti univerzalni davaoci krvi mogu da primaju samo vlastitu krvnu grupu: 0-. Nasuprot tome- ukoliko imate krvnu grupu AB+ imate sreće jer možete da primite svaku bocu krvi, mada kao davalac niste na ceni jer se vaša krv može dati samo nekome ko ima vašu krvnu grupu.

Učestalost pojedinih krvnih grupa zavisi čak i od regiona. U Evropi, na primer, najčešća je krvna grupa A+ (moja!), a u Peruu pak većina ima krvnu grupu 0-.

Komarci su vegetarijanci i hrane se nektarom i voćnim sokovima. Ujedaju samo ženke jer su im, posle oplođenja, za pravljenje jajašca potrebni određeni proteini koje nalaze u krvi svojih žrtava. Krvavi obrok je, dakle, neophodan za razmnožavanje ovih insekata.

Većina sisara posle faze sisanja gubi sposobnost da vari mlečni šećer. Zato većina čovečanstva loše podnosi mleko. U Švedskoj i Danskoj mleko ne podnosi manje od 10% stanovništva, u Nemačkoj nešto više od 15%, u Francuskoj i Španiji taj broj iznosi oko 50%, na Siciliji 70%. Ko u Kini popije čašu mleka predstavlja, u najmanju ruku, izuzetak- jer 99% Kineza ne podnosi mleko. I u Africi postoje regioni u kojima praktično niko ne podnosi mleko, ali i oni u kojima je svaki deseti stanovnik time pogođen.

Reč "kalorija" potiče iz latinskog jezika i u rodu je sa latinskom reči za "toplotu". U 100gr mlečne čokolade (oko 560 kcal) ima 560.000 kalorija. Ova energija je dovoljna da proključa 7 litara vode! Sa samo "jednom" kockom čokolade, dakle ne celom tablom, niti čak jednim celim redom, može se u malom tiganju ispržiti jaje na oko!

Brzina vazduha koji ispuštamo tokom kijanja iznosi 160 km/h, a veće kapljice se raspršuju i do 3 metra u daljinu.

Bakterije su pravi umetnici u preživljavanju: na temperaturi od 30 stepeni C uspevaju da udvostruče svoj broj za samo 30 min, za sat vremena njih je već četvorostuko više, posle 2h ima ih 16 puta više, a posle 10h ima već milion puta više klica!

Vaške se (takođe) razmnožavaju neverovatnom brzinom- dnevno polažu od 4 do 10 jaja. Vaške polažu jajašca na koren kose, ona izgledaju kao perut, mada su čvrsto zalepljena za koren kose. Na svake 3 nedelje nastaje nova generacija: posle 8 dana iz jajašca se izležu larve a posle 10 dana one se opet razmnožavaju!

Udeo mišića (koji drhtanjem potpomažu regulaciju toplote u čovečjem telu) u ženskom telu iznosi svega 23% što je negde upola manje nego kod muškaraca, kod kojih iznosi 40%. Ženski "grejni sistem" je zbog toga znatno slabiji od muškog. Međutim, kada je hladno, krvni sudovi u ženskim nogama sužavaju se brže nego oni u muškim. Prsti na nogama mogu da se ohlade i do 8 stepeni C! Hladne ženske noge su, zapravo, biološka stategija za preživljavanje!

Reč KROASAN potiče od francuskog izraza lune croissante, što znači "mladi mesec". Iako je polumesec sa turske zastave- inače, uzor po kome su pravljene ove bečke kiflice (kroasani)- u stvari "mesec u opadanju" a ne "mladi mesec".

I II III IV V VI VII VIII IX X - Naša NULA ("0") potiče iz Indije. Početkom XIII veka, zbog dobrih trgovinskih odnosa između Arabije i Italije, došla je i do Evrope, gde je dugo odbacivana kao đavolsko delo. Evropljani nisu hteli da se odreknu svojih starih računskih tablica. Nula, tj.ništa, ionako nije smela da postoji. Jer je ništa u Evropi bio jedan zabranjeni, bezbožni prostor, tabu! Horor vacui, "grozota praznoće" stolećima je obeležavala način razmišljanja zapadnih filozofa i prirodnjaka. Matematičari, kao Adam Rize npr., uspostavili su u XVI veku moderno računanje arapskim ciframa. Sa nulom su svaku cifru mogli da postave na njeno mesto: desetice, stotine, hiljade. Dugo nam je trebalo ali sada znamo sigurno: nula je ipak više od ničeg!

Da bismo bili u stanju da vidimo dugu (šarenu prelomljenu svetlost), ugao između nas, kapljica vode i sunčevih zraka mora da iznosi tačno 40 stepeni.

Naša planeta Zemlja je nastala pre oko 4,6 milijardi godina!!!

Svi mi vidimo isti Mesec, pa nam i pored toga svima izgleda drugačije! Kada krenemo ka jugu, menja se naša perspektiva u odnosu na Mesec: čini nam se da se srp okreće! U blizini ekvatora Mesec liči na činiju,a još južnije srp se još više okreće, tako da u Australiji dubi na glavi. To što svuda na svetu imamo drugačiji pogled na Mesec pokazuje se i na zastavama nekih zemalja: državne zastave Turske, Pakistana i Mauritanije dobri su primeri za to. Dok je Mesec na turskoj zastavi još u obliku slova "C", pakistanski Mesečev srp je blago okrenut ka gore,dok mauritanijski Mesec liči na široko slovo "U".

Kada stojimo na ekvatoru, jurcamo brzinom od 1.667 km/h, dakle 1,3 puta brže od zvuka i potrebno nam je 24h da obiđemo jednom oko Zemljine ose. (Naravno to ne primećujemo!) Ipak, Zemlja se nešto usporila. Tako je pre četiri milijarde godina na mladoj Zemlji dan trajao svega 14h, pre 400 miliona godina našoj planeti je trebalo tek 22h, a danas je to već 24h! Za nekoliko miliona godina dan će biti još duži...

Živimo u kosmičkoj vrtešci: Zemlja, na putu oko Sunca, jurca kroz svemir brzinom od 30km/s.

Proleće dolazi brzinom od 30-40km na dan u pravcu severa.

Svetlosti treba tačno 1 sekunda da stigne od Zemlje do Meseca, a od Sunca do Zemlje tačno 8 minuta.

Naša planeta se okreće, gledano sa Severnog pola, suprotno kazaljkama na satu. Venera i Uran se jedine u Sunčevom sistemu okreću oko sopstvene ose u pravcu kazaljke na satu!

"Smer kazaljke na satu" je nastao po uzoru na senku na sunčevom satu koja se, kao i Sunce, kreće "nadesno". Ipak, da je mehanički sat prvi put napravljen u Australiji ili u nekoj drugoj zemlji južne hemisfere, kazaljke na našim satovima danas bi se kretale obrnuto! Naime- umesto sleva nadesno, na južnoj hemisferi sve stoji "naglavačke". Tamo Sunce ide zdesna nalevo,pa se i senke kreću obrnuto!

Usku beličastu traku na noćnom nebu (Mlečni put) primetili su još naši preci u antičko doba i zato stučni naziv galaksija potiče od grčke reči gala, što znači mleko!

Mnogi insekti koji su noću aktivni orijentišu se po Mesecu, on im služi kao sistem za navigaciju. Ulične svetiljke unose zbrku u njihov kurs kretanja i insekti spiralno lete direktno ka ovom veštačkom svetlu. Ipak- njihove oči vide jedino plavo kratkotalasno svetlo, dok žućkasto svetlo "ne svetli" pred očima insekata.

Slonovi imaju velike uši ne da bi bolje čuli, već da bi "mlateći" ušima regulisali temperaturu svog tela. Tako afrički slon iz stepe ima veće uši (iste čine 1/6 njegove površine) od indijskog slona koji je šumski i boravi pretežno u hladovini pa mu nije potrebno toliko rashlađivanje tela.

Mačije oči su anatomsko savršenstvo: ovim četvoronošcima sa mekanim šapicama dovoljno je šest puta manje svetlosti nego ljudima.

Muve imaju 3.000 pojedinih očiju!

Temperatura pačjih nogu iznosi nešto iznad 0 stepeni, pa njihova hladna stopala ne mogu da odlede led na jezeru i samim tim ni da se zalede.

U Indiji postoji veliki broj sorti banana: male, za kuvanje, slatke, bez ukusa! S druge strane- u Evropi jedemo samo jednu vrstu banana, koje rastu na gigantskim plantažama u srednjoameričkim zemljama kao što su Panama, Nikaragva ili Honduras, koje su usled uticaja velikih američkih koncerna postale tzv. banana-republike. Tokom 19.veka veliki proizvođači voća iz S.A.D. (United Fruit Company, Standard Fruit Company, Cuyamel Fruit Company) pomoću velikodušnih koncesija, postali su vlasnici velikih površina obradive zemlje u karipskoj ravnici i zasadili su uglavnom banane, postavši najveći poslodavci u tim zemljama. Iako su njihove zarade godinama bile veće i od državnih budžeta tih zemalja, porez skoro da nisu plaćali (umesto toga- podmićivali su političare i snabdevale despotske diktatore novcem i oružjem.) Banane i danas predstavljaju najvažniji izvozni proizvod u srednjoameričkim državama. Rastu oko dve godine i beru se dok su još zelene. Temperatura (u brodskim kontejnerima) od tačno 13,2 stepena C prekida prirodni tok zrenja i omogućava dugotrajan transport do naših prodavnica. Inače EU uredba bananama izričito reguliše da uvozne banane moraju da budu najmanje 14 cm dugačke i 27 cm debele!

U južnim zemljama svet koji prati modu preduzimaće sve što je potrebno da bi izgledao što bleđe. Na azijskom kontinentu cveta prodaja krema za izbeljivanje kože. U našim predelima je baš šik biti osunčan, ali to nije uvek bilo tako. Još u prošlom veku "aristokratsko bledilo" bilo je na ceni, jer su samo siromašni morali da rade na suncu. Bledilo se izjednačavalo sa "biti bogat",a visoko društvo se skrivalo iza suncobrana, dugih haljina, šešira i pletenih naslonjača na plaži.

Dimenzije papira A4 su 21 x 29,7 cm. Postoji jedan značajan razlog zašto su ovi brojevi tako "nezaokruženi": kada presavijete ovaj list papira na sredini, novonastali format ima tačno isti odnos između dužine i širine kao prethodni, još nesavijeni. Ako pak stavite dva A4 papira jedan do drugog- nastaje format A3, i ovde su proporcije dužine i širine još uvek iste! Kod svakog drugog formata to ne bi bio slučaj. Jedan A0 format ima površinu od tačno jednog kvadratnog metra. (1m² = 1 x A0 = 2 x A1 = 4 x A2 = 8 x A3 = 16 x A4)

Na velikim hipodromima u Americi, pre sto godina, nastao je izraz doping, nova reč koja vuče poreklo iz reči dope, koja je tada na engleskom značila nešto kao "opasna mešavina lekova". Bilo je uobičajeno da se konjima pre trke daju neka sredstva kako bi (kratkotrajno) postali živahniji, recimo alkohol i kafa, a sada su "doktori sa injekcijama" primenjivali i neke druge tretmane (nitroglicerin, kokain i ružina vodica i sl.). Odjednom su pobeđivali konji koji su važili za autsajdere, što je poremetilo "rad" kladionica. Austrougarski džokej-klub u zimu 1900.je prvi objavio generalnu zabranu dopinga.

Ime "maraton" dolazi od legende o Filipidesu, grčkom vojniku, koji je, prema legendi, trčao od grada Maratona do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, a odmah potom izdahnuo. Međunarodni Olimpijski Komitet procenjuje razdaljinu od Maratonskog bojišta do Atine na 34,5 km (21,4 milja). Dužina maratona nije isprva bila standardizovana, važno je bilo samo da se svi atletičari takmiče na istoj stazi. Tačna dužina olimpijskog maratona je varirala u zavisnosti od rute koja je određivana za svako takmičenje. Prva i treća maratonska trka su bile u dužini od 40 km (24,85 milja). 1908. olimpijski maraton u Londonu je trebalo da startuje kod Vindzorskog dvorca, a da se završi na olimpijskom stadionu, ali su organizatori trke odlučili da se trka završi ispred rojal boksa (Royal Box)-ispred lože kraljevske porodice kako bi princeza od Velsa mogla da prati i start i cilj ove iscrpljujuće trke. Ovo je stazu učinilo dugom 42,195 km, da bi tek 1921. Međunarodna Amaterska Atletska Federacija (IAAF) usvojila tu dužinu kao zvaničnu dužinu maratonske trke.

Olimpijska takmičenja, osim u sportskim disciplinama, su se od 1912.do 1948. održavale i u umetnosti, i to iz oblasti arhitekture, muzike, slikarstva, vajarstva i književnosti.

Luksemburžanin Žan Žekobi (Jean Jakoby) je u disciplinama "slikarstvo" i "crteži, akvareli" najuspešniji olimpijski umetnik svih vremena! Bilo je i sportista kao što je mađarski plivač Alfred Hajoš koji je prvo osvojio medalju u plivanju,a godinama kasnije u Parizu i olimpijsku zlatnu medalju iz arhitekture. Amerikanac Volter Vajnans zablistao je 1912.ne samo kao sportski strelac, več i kao vajar! Pravo olimpijsko jedinstvo tela, duha i duše.

Preteča tenisa je francuska igra s loptom koja se udarala šakom (fr. jeu de paume), pre 400 godina. Igra se brzo širila po celoj Evropi (Engleska, Nemačka, Španija, Holandija) svuda su nicale tzv. kuće lopti, prva teniska igrališta. Reket i mreža su se pojavili tek kasnije, kao i sudije. Kao kod svih igara tog vremena, i ovde je u pitanju bio novac. Ulog je bio 15 novčića (fr. gros denier) po odigranoj lopti. Ako je neki igrač dao poen protivniku, izgubio je 15 novčića, kolika je bila vrednost jednog gros deniera. Ako je izgubio poen i kod sledeće lopte, morao je da plati dodatnih 15 novčića. Rezultat igre je sada bio 0:30. Ovo čudno brojanje je kasnije preuzeto i u tenisu!

Zevanje je zarazno! Zeeevaaanjeee! (57% onih koji ovo pročitaju će i sami početi da zevaju, zahvaljujući moždanim ćelijama koje se zovu "neuroni ogledala") Interesantno je to što ovo važi i za čovekolike majmune, tj.i kod šimpanzi je zevanje takođe zarazno!

Reč "BLOG" je nastala iz pojma World Wide Web i reč log (web-log ili kraće blog) i podseća na englesku reč za brodski dnevnik moreplovaca!

Nadrealni Srbistan - Preljubnici

misha | 25 Oktobar, 2012 21:30

Nadreani Srbistan - Preljubnici

"Srbistan - Naziv za Srbiju koji nam dolazi iz turskog jezika, gde ovu zemlju zaista zovu Sirbistan (sa „i“), ali bi izvorno poticao od indo-iranskog, gde „stan“, znači „zemlja“, „stajalište“, „uporište“ (...) „Srbistan“ je kao fora, kapiraš, koja nam govori kako je Srbija isto k'o Istok, Centralna Azija je*ote, što automatski znači raspad i propast, despotiju i prćiju...", zanimljivo je ovaj termin iz naslova mog posta objasnio autor Ariel Ultra na sajtu Vukajlija.com.

Ono što okupira moju pažnju ovih dana je najezda (nad)rijaliti programa na srbistanske nacionalne televizije. Pod pojmom "nadrijaliti" mislim na nove reality show emisije koje su sve samo ne "rijaliti" (stvarne, realne, zbiljne). I dok je raniji rijaliti šou bio udar na kulturu i pristojnost, ovaj sadašnji- predstavlja udar i na zdrav razum. Nisam siguran da ih mogu sve pobrojati, ali kao najtipičniji primer koji potvrđuje istinitost ove moje tvrdnje, ću uzeti emisiju "Preljubnici" (tv Pink).

Karamela - Veličanstveni sultan nadrealnog Srbistana

Emisija "Preljubnici" koju vodi imitator Goran Stojićević Karamela se godinama uspešno prikazuje u zemljama regiona, a od nedavno i na televiziji Pink. Navodno- u ovoj emisiji se govori o preljubnicima u vezama i brakovima. Reč je o detektivskim istragama nastalim prema "istinitim slučajevima", kada jedan od partnera posumnja da ga drugi vara. Agenti detektivske agencije "Protekta" tada stupaju na snagu i kreće praćenje kretanja osumnjičenog. Kada se dođe do "dokaza", osoba koja se prijavila za šou ima priliku da prva sazna s kim je njen partner vara. Sledi "obračun pred kamerama" i to sve možemo videti u emisiji "Preljubnici" na flekastoj, ovaj ružičastoj televiziji u prajm tajmu, svakoga dana u 17 časova! Mislim da bi po tradicionalnu srpsku porodicu bilo manje pogubno kada bi se u tom terminu na tv-u emitovala "Parada ponosa", uživo.

Tako se npr. u emisiji koja je na Pinku emitovana 01. oktobra 2012., moglo videti kako "prevareni muž" udara pred kamerama "svoju suprugu", koju je zatekao u krevetu sa "svojim rođenim bratom". Tada kreće i verbalno i fizičko obračunavanje, a ona zatim odlazi u kupatilo gde pokušava da se otruje tabletama. Sve to na televiziji sa nacionalnom frekvencom, u popodnevnim satima. Republička radiodifuzna agencija je povodom ovog slučaja izdala saopštenje da je predmet već u radu i da imaju uvid u česte skandalozne kadrove koji se emituju usred bela dana? Mislim da upozorenje od RRA nije puno zabrinulo produkciju, jer voditeljka pomenute emisije često istu odjavljuje rečima: "Nadam se da ste se naslađivali ovim scenama"(?!) na šta se čuje euforično-oduševljeni vrisak u (plaćenoj) publici u studiju? Smak sveta 2012. je definitivno počeo...

Svaka "preljubnička" emisija obiluje gotovo neverovatnim situacijama, a opet tako providno osmišljenim (tipa: "sumnjam da me muž vara...sa nama živi, nebitno, moja SESTRA po ocu", "živim u Parizu, načuo sam od komšija da me u Srbiji žena vara, ostavio sam je da vodi kafanu, pomaže joj moj KUM", "dečko mi se čudno ponaša, živimo sa mojom MAJKOM" i gotovo uvek se ispostavi da su ti pomenuti "nebitni likovi" ustvari glavni "partner-preljubnici"). Uz providne "neverovatne" priče, tu je i loša amaterska gluma (akterima se omakne po koji osmeh). Karamela svoju lažnu emisiju reklamira na takođe glup način- objavljivanjem navodnih skandaloznih vesti o sopstvenoj ugroženosti zbog posla kojim se bavi (zato sada kao ima lično obezbeđenje). Ovo su samo neki od naslova u novinama i na internetu: "KARAMELU KIDNAPOVALI I VOZILI U GEPEKU! VIDEO", " Karamela izboden tokom snimanja emisije "Preljubnici"," Karamela unajmio telohranitelje!" Sve ovo ukupno- vređa zdrav razum!!!

(NAD)REALITY SHOW - Ovaj program nije prikladan za...sve uzraste!

Međutim, još mi je mučnije kada čujem komentare ljudi koji veruju u istinitost ovih priča,a verovali ili ne- ima ih! To me je i nateralo da o ovome pišem! Pogledao sam i po internetu komentare i zabrinuo me je broj onih koji veruju u istinitost pomenute emisije. Ipak, izdvojio bih par komentara koji daju nadu da srbistanski nadrealni sindrom nije totalno okupirao Srbiju (nadam se i tešim i da ona većina koja, poput mene, sa gađenjem gleda na (nad)reality show ne ostvalja često komentare po internetu):

"Kakva ironija..preljubnici! :D
Ovo ce biti jos jedna EMISIJA PREMA UNAPRED SMIŠLJENOM SCENARIJU! jer, ko je toliko lud i blesav da svoj privatni brodolom javno obznanjuje!"

"Losi voditelji a akteri jos gori."

"namesteno 10000000000000000000000000 posto
:("

"Savet produkciji ovog rijaliti show-a, kad već nemate stvarne priče i stvarne likove, onda ovo odglumite malo bolje. Presmešno!!!"

"YT bi trebao da cenzuriše ovu emisiju,brate ovo je gore od pornića"

"izvinite kako se zovu ovi filmovi -- hahahah karamela i njegovi seljaci"

"Ma kako da ne...Ovi detektivi ih prate i voze 3 metara iza njih i to duze vreme ... i budala bi skontala da ga neko prati....Ako nista drugo bar bi se detektivi bojali da ne budu primeceni.....Koja prevara ljudi....Osvestite se vec jednom....!"

"Ovo gledaju samo retardirane nepismene budale, a oni koji veruju u sve ovo za njih ne postoji ni izraz koji bih upotrebio. A Pint tv pored gomile sljam emisija sa ovim je skocila ubedljivo na prvo mesto najgore televizije u Evropi."

"Da li je moguce da neko veruje da je ovo istina"

"Apsolutno sve je namesteno, to se vidi iz aviona!"

"jbt sto nisu fino uzeli americke preljubnike, ubacili prevod i to prikazali a ne ovo sranje od emisije."

"Ova serija je namestena, ovaj karamela je debilcina retardirana, inace niko od ovih ne radi u JAT-u kao stjuardesa, koje sranje ne verujem sta sam gledao."

"svaka ti cast...i ja radim u jatu i ove ljude nikada nisam video...koje prevare i sranje od emisije...karamela,nadmasio si sam sebe"

"dok ima debila koji ovo gledaju bice i ovakvih emisija,moj komentar na sve ovo je,JADNO!!!"

"ova riba bila je na emisiji LUDA KUCA!!!! sacuvaj boze!!!!"

"Ladno neki lik sa mog faxa evo sada u emisiji kao ima dete i zenu ahahaha.."

BAKLAVA JE SRCE SRBISTANA!

Na srbistanskim nacionalnim televizijama jedini veći vladar (da ne kažem sultan) od ovih nadrealnih emisija su (pogađate)- turske serije! Mislim da je više nego interesantno prisetiti se nekih istorijskih činjenica kako bismo bolje sagledali sadašnji trenutak i bolje razumeli svu ironiju srpskog divljeg društva:

Objavom rata Kraljevine Crne Gore protiv Osmanlijskog carstva 08. oktobra po gregorijanskom, odnosno 26. septembra po julijanskom kalendaru 1912. godine, započeo je Prvi balkanski rat. Na osnovu sistema bilateralnih ugovora kojim je formiran Balkanski savez, preostale tri članice saveza, Srbija, Bugarska i Grčka su 10 dana nakon Crne Gore objavile rat Osmanlijskom carstvu i započele vojne operacije, kojim je Balkan oslobođen od osmanlijske okupacije.

Danas, u oktobru 2012. godine, tačno 100 godina kasnije, tada oslobođene/osvojene teritorije od strane Srbije (pre svih- Kosovo) su gotovo izgubljene, turski mentalitet smo sebično prisvojili i zadržali na šta najbolje ukazuje tolika popularnost turskih serija u nas, "domaća kafa" je naravno- turska, sarma je srpski brend broj 1, sve je više prodavnica baklava (i ona je "domaća"), turski jezik je po pisanju medija sve popularniji na Filološkom fakultetu, kao i kursevi trbušnog plesa, dosta roditelja je sinovima dalo ime Onur (ne Miloš!), "Avlije, avlije" je decenijama mega popularni hit... DOBRODOŠLI U SRBISTAN (pročitaj ponovo definiciju s početka posta!). DŽABE SMO KREČILI!

Déjà vu

misha | 13 Septembar, 2012 18:15

Déjà vu

Na blogu retko kada pišem o stvarima iz svog života. Uglavnom objavljujem postove o nekim mojim razmišljanjima i viđenjima srpske svakodnevice. Te (uglavnom političke) teme zanimaju pojedine redovne posetioce mog virtuelnog kutka, ali primećujem da one druge, lične, priče skreću pažnju mnogo širem/raznovrsnijem krugu posetilaca bloga. Na sreću tih drugih, političke teme (i vesti uopšte) me ovih dana gotovo i ne zanimaju (ili izazivaju gađenje i odbojnost)- pa sam rešio da malo više pišem o tim nekim drugim običnim i neobičnim temama iz života.

Tako sam se ovih dana setio jedne interesantne pričice iz mog života čiju suštinu naslućujete iz naslova posta i poželeo da istu ovde napišem kako bih je, kao i par ranijih, na neki način "ovekovečio", ali i kako bih eventualno kroz komentare čuo još sličnih zanimljivih doživljaja i iskustava o tom fenomenu "već viđenog", Déjà vu (deža vi):

Postoji četiri vrste "već viđenog": deža veki (već doživljeno), deža senti (već osećano), deža vizite (već posećeno), deža entendi (već čuto, oslušnuto, čuveno)

Početak moje priče je smešten u vremenski period s početka devedesetih godina prošlog veka. Ja, klinac od par godinica, sam sedeo u dnevnoj sobi i gledao tv, dok su komšinica i mama pile kafu i razgovarale. Onda je majka izvadila iz gornjeg dela ormana neke vežene šustike i pokazala ih komšinici. Ova je sa oduševljem posmatrala te različite šarene vezove na njima (šustikle su u to vreme bile najčešći ukras svakog doma). Na prvi pogled svakodnevna obična situacija, međutim ostajem totalno zbunjen kada tu situaciju doživljavam i drugi put na identičan način: ja sedim, gledam tv, majka iznosi one šustikle, komšinica ih posmatra sa istim onim oduševljenjem... Prekidam tu neobičnu situaciju (koju ću zauvek pamtiti) rečima: "Pa vi ste to već gledale?", na šta dobijam odričan odgovor. Ali, mali ja u neverici, ne odustajem: "Jeste sigurno, sećam se.." "Nisam videla", odgovara mirno komšinica gledajući vez na jednoj šustikli. Majka mi kaže kako ih je tek skoro kupila i da ih još niko nije video, a ja ostajem totalno zbunjen, bez argumenata a opet tako siguran da sam ovu situaciju "već video"? Nešto kasnije kažem majci da je "komšinica sigurno već videla šustikle, da se jasno sećam svakog detalja". Onda me majka prvi put upoznaje sa fenomenom "već viđenog" koji je i sama par puta doživela.

Tada prvi put čujem za te neobične pojave, kada vam se nešto dešava, a vama se čini da se već dogodilo na potpuno isti način, koje se nazivaju "deža vi", od francuskog déjà vu što znači "već viđeno". Prilično je nezahvalno objašnjavati malom detetu tako neku komplikovanu stvar koja ni mnogim učenim ljudima nije do kraja jasna (iako je reč o sasvim uobičajenom fenomenu, jednostavno i prihvatljivo objašnjenje nisu uspeli pronaći niti biolozi, ni psihijatri, ni neurološki stručnjaci, niti sami fizičari. Osećaj koji nas ponekad obuzme da smo nešto što upravo govorimo, radimo ili vidimo već jednom u prošlosti na identičan način rekli, napravili ili videli, još uvek je nedokučiv)- ipak, bilo mi je puno lakše kada sam naišao na mamino razumevanje u rečima "Znam to, i meni se dešavalo..", iako mi je cela situacija ostala čudna i neshvatljiva jer nije bila u skladu sa realnim i logičnim.

"Vrlo malo ljudi je osetilo deža vi samo jednom. Kome se jednom desi, u većini slučajeva zadesiće ga ponovo." Dok pišem ovaj post čitam zanimljivosti o ovom fenomenu: "...Obično se javlja prepodne ili uveče i to pri kraju nedelje, unutra ili u toku reakcije i u društvu prijatelja, kod osoba u adolescenciji, kod ljudi koji puno putuju i pamte svoje snove, kod ljudi sa visokim obrazovanjem.." Ove citirane rečenice daju odličan uvod za opis mog drugog velikog susreta sa fenomenom Déjà vu:

Naime- početkom dvehiljaditih, petnaestak godina od gore opisanog događaja koji sam skoro bio zaboravio, sanjao sam jedan gotovo običan san, koji sam uz jutarnju kafu prepričao majci: "Sanjao sam kako, sa drugarima, po mraku hodam plažom. Onda svi prilazimo vodi i dodirujemo je, dok se talasi poigravaju sa sićušnim peskom. Svi se oduševljeno smejemo i radujemo..." Onda zaključujemo da mi fali more i da bi bilo lepo da odemo porodično jer nismo odavno bili. Još jedna na prvi pogled obična situacija... Gotovo godinu kasnije, odlazim sa srednjom školom na matursku ekskurziju u Grčku. Posle celodnevne vožnje autobusom kroz Srbiju i BJR Makedoniju, višesatnog čekanja na granici sa Grčkom, u večernjim satima stižemo u Paraliju, gradić na severu grčke pokrajine Makedonija. Užurbano se smeštamo u hotel, i žurno želimo da upoznamo to mesto (većini nam je to bio prvi odlazak iz zemlje, neračunajući letovanja u Crnoj Gori). I onda, ponovo doživljavam ono gotovo zaboravljeno neobično iskustvo, "već viđeno": more, noć, sitan pesak, društvo, dodirujemo vodu... Dok se svi raduju tom susretu sa slanom vodom na prelepoj plaži, ja stojim i svesno posmatram poznate buduće sekunde. Kasnije objašnjavam drugaricama šta sam upravo doživeo, kako je zanimljivo to što se "deža vi" zapravo najpre sanja, posle čega su usledile slične priče koje su se njima dešavale, a onda smo nastavlili sa istraživanjem ovog lepog mesta...

Po povratku kući sam na računaru gledao CD sa slikama koje je razredni napravio sa svog fotoaparata. Donja nejasna slika (ja, drugi s desna) je probudila sećanja i razmišljanja o "već viđenom", kao što je to bio slučaj i ovog puta par godina kasnije kada sam to podelio i s vama u ovom postu:

Paralija 2005. - Kao da je Déjà vu i ovu sliku učinio "misterioznom" :)

Da li ste i vi ikada imali onaj neobičan osećaj: "Ja sam već bio ovde", iako ste prvi put na nekom mestu? Da li ste imali ono iskustvo čiji smo ranije bili svedok ili ga doživeli, u vezi situacije koja je potpuno nova? Déjà vu - istina je negde tamo :)

Ko sam ja?

Moj avatar je Doctor Misha:)))
Doktor za sve i svašta! Doktor koji od 2007. godine opipava puls Srbije!
★★★★★
Doctor Misha je neka vrsta moje "indijanske inicijacije"- gde imaš jedno ime dok sredina ne shvati ko si, a onda ti daju drugo (pravo) ime. Zahvaljujući ovom avataru sam ušao u blog svet i postao bloger. :)

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Decembar 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31