facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha
misha | 14 Januar, 2017 18:30
Tri bolesnika na Balkanu !
"Bolesnik na Bosforu" je bio izraz kojim je ruski Car Nikolaj I sredinom XIX veka opisao Osmansko carstvo. Probuđeni nacionalizam balkanskih naroda nije se mogao obuzdati. Učestalih nemira i ustanaka bilo je na sve strane, od Krita do Hercegovine. Vazalne države- Srbija, Vlaška, Moldavija i Crna Gora su tokom 1860/70-ih dobile nezavisnost. Uticaj velikih sila bio je sve jači. Sve evropske države su gledale "poslednje smrtne trzaje" Osmanskog carstva, nadajući se da za sebe dobiju jedan deo od te ostavštine. Granica turske imperije u Evropi se sve više primicala Carigradu na Bosforu. Kada je početkom XX veka došlo do novih nemira, koji će prouzrokovati balkanske ratove a kasnije i Veliki rat, "bolesnik" će u ropcu skapati.
Danas je čitava Evropa opet "bolešljiva"... Balkan je gotovo hronično bolestan. Ipak, ova tri balkanska "bolesnika" mogu doživeti sudbinu onog bosforskog od pre veka:
Bosna i Hercegovina- Čudna je logika Zapadne međunarodne zajednice: Jugoslavija nije mogla opstati, a Bosna mora iako je BIH- SFRJ u malom. Tri naroda, vere i jezika u dva entiteta je upakovao Dejtonski sporazum 1995., kojim je okončan najkrvaviji deo jugoslovenskog građanskog rata. Genocidi, pogromi i genetski usađena mržnja su gotovo preko noći zamenili suživot, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti u BIH. Ono što ovaj mirovni sporazum koji je potpisan u Parizu i koji je ugrađen u Ustav BIH nije uspeo da obezbedi Bošnjacima/muslimanima- pokušava se gotovo od prvog dana "ispraviti" uz pomoć međunarodnih sponzora sarajevske centralističke države. Korak po korak se obesmišljava i menja Dejtonski mirovni sporazum (čiji je original- izgubljen!?)...
Prema izvornom Dejtonskom sporazumu, bh.entiteti Federacija BiH i Republika Srpska su imale skoro sva obeležja samostalnih i suverenih država: zastavu, grb, himnu, teritoriju, vojsku, policiju, sud... Iako i ne postoji u ustavu, Institucija Visokog predstavnika je na sebe preuzela ustavotvornu, zakonodavnu, a često i sudsku vlast i to najviše na štetu RS. Stvorene su brojne institucije koje uopšte nisu bile predviđene Dejtonom, dok su od Srpske oduzete ukupno 83 nadležnosti (trezor, bezbednost, pravda, carina, energetika, telekomunikacije, odbrana,...)! Sprečen je par puta prenos nadležnosti sa Ministarstva unutrašnjh poslova Republike Srpske na centralni nivo BIH, što je "blokiralo evropske integracije" Bosne i Hercegovine!? MUP RS još uvek odoleva. Takođe, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BIH Evropskoj uniji je čak bio gotovo raskinut zbog slučaja "Sejdić-Finci" koji su se žalili Evropskom sudu u Strazburu jer su kao pripadnici nacionalnih manjina (romske i jevrejske) bili onemogućeni da budu birani u Predsedništvu i Domu naroda BIH. Odredbama dejtonskog Ustava BiH je predviđeno da se u ove državne organe mogu kandidovati samo pripadnici tri konstitutivna naroda (bošnjačkog, srpskog ili hrvatskog). Evropska komisija je tražila da se "diskriminatorske odredbe Ustava promene"...
Zatim, uspostavljen je tzv. Brčko Distrikt početkom 2000. nakon međunarodne arbitraže čime je narušena osnovna struktura Dejtonske BIH (na štetu teritorije RS). 2005. je Zakonom o odbrani formirano i Ministarstvo odbrane, čime je faktički ukinuta Vojska Republike Srpske! Ustavni sud je 2007. ukinuo himnu i grb RS, kao i grb i zastavu muslimansko-hrvatske federacije (FBiH), jer "ne predstavljaju sva tri naroda u entitetima". Republika Srpska je tada "Bože pravde" zamenila novom himnom "Moja Republika"; kao i grb: umesto dotadašnjeg grba sa srpskim dvoglavim orlom i četiri S, dobila je novi amblem- ćirilicom i latinicom ispisano "Republika Srpska". Zanimljivo- FBIH jeste ukinula svoje "neustavne simbole" ali nikada nije usvojila novu entitetsku zastavu i grb, već je počela koristiti samo simbole BIH! Još jednom je potvrđena očigledna namera obesmišljavanja i slabljenja entiteta, s ciljem jačanja centralnih vlasti u Sarajevu.
Ustavni sud BiH je 2015. proglasio neustavnim i Dan RS jer "taj datum nije prihvatljiv za sve građane RS jer pada na pravoslavni praznik- Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana." Čini se da je to bila kap koja je prelila čašu! Ujedinili su se i vlast i opozicija u RS, kao i čitav srpski narod! Narodna Skupština RS je za 25. septembar 2016. raspisala i održala (i pored ogromnog pritiska Zapadne međunarodne zajednice koji je doveo gotovo do oružanog sukoba!) referendum sa pitanjem: "Da li podržavate da se 9. januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske?" i dobila plebiscitarnu podršku građana- "DA" je reklo čak 99,81%! Zanimljivo je da za (nedejtonski) Ustavni sud BIH (u kome stranci i Bošnjaci preglasavaju Srbe i Hrvate) nije sporan Dan nezavisnosti BIH, 01.mart (koji bukvalno slavi početak rata 1992.), a sporan je 09.januar (Dan nastanka Srpske Republike BiH, pre oružanih sukoba 1992.)!?
Umesto totalnog obesmišljavanja Republike Srpske- "manji bh.entitet" (kako to vole u Sarajevu da kažu za RS) je u samoodbrani uveo REFERENDUM u svoj pravni sistem! Ovde se valja prisetiti da je samo 5 dana nakon što je ta ista Zapadna međunarodna zajednica podržala separatizam Kosova- 22. februara 2008. Narodna skupština Republike Srpske donela Rezoluciju kojom se "ne priznaje i ne prihvata jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine Kosova i Metohije" i ističe da "ukoliko veći broj zemalja članica UN, pre svega EU, prizna Kosovo- onda parlament Republike Srpske ima pravo da raspiše referendum o svom državno-pravnom statusu, jer bi time bio uspostavljen nov međunarodni princip i praksa u priznavanju prioritetnog prava na samoopredeljenje do razdruživanja."
09.01.2017. Republika Srpska je ipak proslavila četvrt veka svog postojanja na najsvečaniji i najspektakularniji način! Kao "republički", odnosno sekularni (državni) praznik, dok je krsna slava proslavljena ali van zvaničnog protokola. Tako je nastavljena igra nadmudrivanja ali i sve veće nepoverenje i podela između nemuslimanskih i muslimanskih organa vlasti u BIH. Centripetalna sila Sarajeva je toliko iritantna za nemuslimane da je ujedinila Hrvate i Srbe koji su saglasni u stavu da je, kada se već gotovo svakodnevno menja Dejtonski sporazum, potrebno formirati i treći entitet (Herceg-Bosnu?) koji bi štitio hrvatska prava u sadašnjoj Federaciji BiH.
Međutim, iako se toliko radi na de jure centralizaciji Bosne i Hercegovine- de fakto je to sve više podeljena zemlja! Gotovo nedelju dana sam prošle godine u par navrata proveo u BIH. U Višegradu i Trebinju se mogu videti jedino srpske zastave, u Goraždu su to bosanske zastave, Sarajevo je "Turska u malom" (Istočno Sarajevo, na samo par kilometara od Baščaršije, je očigledno srpsko iako su mu ukinuli taj prefiks), dok je u Mostaru (iako deo FBIH) neka treća priča... BIH tako ostaje zemlja trajne privremenosti- s obzirom koliko je Zapad uložio u nju, a da se na toj teritoriji prepliću i ruski, turski, srpski, hrvatski interesi... Treba imati puno mudrosti kako se zemlja u kojoj je rođen povod za početak Prvog svetskog rata- ne bi pretvorila u neku novu evropsku Siriju...
Kosovo- O Kosovu i Metohiji sam mnogo pisao na blogu i još više čitao u mnogim istorijskim knjigama. Neću se sada ponovo baviti istorijom sukoba srpske države i albanskog naroda, kao ni mogućim rešenjima kosovskog čvora od podele, preko razmene teritorija, do priključivanja trećoj državi (time sam se detaljno bavio i sve to možete pogledati na gornjem linku). Nakon NATO bombardovanja SRJ i potpisivanja Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma 1999. srpska država se povukla sa KiM. Iako pod upravom Ujedinjenih nacija, Priština je jednostrano proglasila nezavisnost Republike Kosovo 2008. Do danas je priznanje RKS stiglo od čak 110 svetskih država, među kojima su Sjedinjene Američke Države i većina zemalja Evropske unija; ali ne i od domaćina-Srbije, kao ni od takođe važnih svetskih država poput Ruske Federacije, Kine, Indije, Brazila, Vatikana, Izraela, Argentine, Španije,...
Ova međunarodno nepriznata država je još jedan neuspeli eksperiment Zapadne međunarodne zajednice što se najbolje vidi već pogledom na zastavu. Prema odredbama Ahtisarijevog plana (koji je ugrađen u Ustav Kosova), zastava nije smela sadržati boje nijedne nacionalne zajednice. Stoga ona, na plavoj pozadini koja podseća na zastavu Evropske unije, u sredini sadrži zlatnu kartu Kosova nad kojim je u luku postavljeno šest belih zvezda koje označavaju šest najvećih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu. Dakle- "politički korektna" i ničija jer svaka zajednica na KiM već ima svoju nacionalnu zastavu. Svaka sličnost sa simbolima državnosti i sudbinom Bosne i Hercegovine je namerna. Ali, za razliku od BiH- ovde je nemoguće nabrojati sva "nadmudrivanja" dve strane...
Briselskim sporazumom 2013. Srbija se obavezala da neće blokirati Kosovo ka članstvu u EU, dok se Kosovo obavezalo da će formirati Zajednicu srpskih opština. ZSO će imati osnivački statut, predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće, a imaće i puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog razvoja... Kosovo je de fakto već podeljeno na srpski sever i veći albanski jug. Asocijacija, NVO ili kako god je Šiptari pogrdno nazivali, obesmišljavali i odugovlačili njeno formiranje- Zajednica će imati i svoju zastavu, himnu, grb. Republika Srpska u malom!
Drugim Briselskim sporazumom (po nemačkoj zamisli) bi se odnosi Srbije i Kosova "potpuno normalizovali"- Srbija bi dobila članstvo u EU dok bi Kosovo dobilo stolicu u UN. Ali, i uz saglasnost Srbije, to nije sigurna garancija jer Rusija ili Kina uvek mogu blokirati Republiku Kosovo u SB UN, iz nekih svojih interesa (Rusija bi npr. mogla da traži priznanje njenog suvereniteta nad Krimom ili priznavanje nezavisnosti bivših gruzijskih provincija sa ruskom većinom- Južne Osetije i Abhazije?). Ovih dana se pominje mogućnost ponovnog ujedinjenja podeljenog Kipra nakon više od četiri decenije. Ta mogućnost za Kosovo nije realna, dok međunarodno priznanje deluje kao trajno nedosanjani san... Dakle, Kosovo je (p)ostalo još jedan u nizu beskrajnih "zamrznutih konflikata"...
Međutim, da l' je sreća dala il' nesreća, današnji svet se sve više usijava i "globalno zagrevanje" više ne opisuje samo klimatske promene i prirodne katastrofe. Led se lako može otopiti, ukoliko se hrabro i vizionarski ne bude vodila real politika kako bi se došlo do trajnog rešenja kosovskog čvora (kojim će obe strane biti jednako i zadovoljne i nezadovoljne).
Makedonija- Za Jugoslaviju se govorilo da je bila okružena "brigama" tj. B(ugarska)R(umunija)I(talija)G(rčka)A(lbanija)M(ađarska)A(ustrija). Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija je bukvalno okružena brigama: na jugu Grčka- ne priznaje joj ime; na istoku Bugarska- ne priznaje joj jezik i naciju, na severu Srbija- ne priznaje joj crkvu, na zapadu Albanija- ne priznaje joj granicu. Da krenemo redom:
Kako se zove Makedonija? Ovo nerešeno pitanje BJRM sa Grčkom je samo vrh ledenog brega, kruna makedonske trajne privremenosti!
U čemu je Grčki problem sa tom bivšom jugoslovenskom republikom? "Makedonija" je oblast koja se razvijala u okolini Soluna i bila nastanjena grčkim plemenom koje je helenizovano u 5. veku pre nove ere. To nema nikakave veze, ni sa kakavim Slovenima, ni sa kakavim Makedoncima, kakvim ih mi zamišljamo kada kažemo ‘Makedonci’, jer imamo prethodnu Socijalističku Republiku Makedoniju u okviru bivše SFRJ. To je autogena grčka oblast, koja se razvijala od 5. veka stare ere. Samim tim to je za Grke veoma bolno, kada neka mala država ima pravo na to ime, a na osnovu čega? Na osnovu titoističke tradicije od 1945. (kao što ni Kosovo nikad nije postojalo kao nezavisna država i čije su granice uspostavljene takođe tek za vreme Tita i komunizma, prim.). Oblast sadašnje Makedonije do 1945. godine zvala se Vardarska banovina, a sadašnje ime dobila je za vreme SFRJ. Od raspada SFRJ, Makedonija i Grčka nisu imale diplomatske odnose. Do normalizacije dolazi 1995. godine, uz posredovanje Vašingtona, ali spor oko imena i dalje ostaje otvoren! Ovo pitanje blokira makedonske evroatlantske integracije (prema EU od 2005., a prema NATO od 2009.), što direktno utiče na neizvesnu sudbinu i nebezbednost zemlje.
Republika Makedonija je nezavisnost stekla 1991. mirnim razlazom sa SFRJ/Srbijom, međutim ono što nisu platili na mostu- platili su na ćupriji. Deceniju kasnije- sukob Nacionalne oslobodilačke armije (makedonskog UÇK-a) i makedonskih snaga bezbednosti, okončan je potpisivanje Ohridskog sporazuma 2001. Ovim mirovnim sporazumom, koji je potpisan između makedonske Vlade i predstavnika Albanaca u Makedoniji, su unapređena prava Albanaca u Republici Makedoniji. Dogovoreno je da albanski postane zvanični jezik u državi, gde taj jezik govori više od 20% populacije, zajedno sa makedonskim na opštinskom nivou. Albanski apetiti su danas nemerljivo veći, ali ćemo o tome malo kasnije.
Dobrica Ćosić je 05. januara 1993. u svom dnevniku opisao svoj susret (kao prvog predsednika SRJ) u Ženevi sa Vensom i Ovenom (posvećen Kosovu, iako su oni bili zaduženi za mirovni predlog za kraj rata u BiH); dotakli su se i Makedonije:
"...Lord Oven me je upitao: "A šta vi mislite, koliko godina može da postoji Makedonija kao država?" Odgovorio sam mu: "Desest godina. Za deset godina Albanci će osvojiti Skoplje i teritoriju do desne obale Verdara. A i Bugari imaju jake pretenzije na delove istočne Makedonije, čije stanovništvo ima bugarofilska osećanja." Vens je rekao: "Kako stvari sada stoje, ne verujem da Makedonija može preživeti pet godina. Ta država nema budućnosti." Oven je rekao: "Vaš je predlog, gospodine Ćosiću, vrlo lukav. Podelom Kosova, vi delite Makedoniju. Ujedinjenjem kosovskih Albanaca sa Tiranom neminovno vodi ujedinjenju makedonskih Albanaca s maticom. U tom slučaju, Bugari će zauzeti istočnu Makedoniju, vi Srbi Kumanovo i do Skoplja, i to će biti kraj Makedonije. A mi smo zainteresovani da ta država sada postoji." Odgovorio sam mu: "Ne pada mi na pamet da delim Makedoniju. Mi nemamo nikakvih teritorijalnih pretenzija prema Makedoniji. Ja se zalažem za mirno i trajno rešenje srpsko-albanskog pitanja; za rešenje kosovske krize, koja će srpskom narodu biti teža od ove bosanske." Oven je rekao: "Evropska zajednica nije spremna ni za kakvu podelu Kosova." "Ni Amerika", dodao je Vens. "A vama, predsedniče, predlažemo da bar pet godina ćutite o podeli Kosova." Nastavili smo da se ubeđujemo... (...) ...Pet godina je na Balkanu toliko dugo vreme da će se sve pretumbati. Oni to ne razumeju... Propade još jedna moja ideja kojom srpski narod može da rešava svoje "srpsko pitanje"."...
(BJR)Makedonija, 2017. godine: tri albanske partije, koje su na vanrednim parlamentarnim izborima krajem 2016. dobile mandate u makedonskom Sobranju bez kojih se ne može formirati većina, su usvojile zajedničku platformu za pregovore o formiranju nove makedonske vlade:
Traže promenu Ustava radi uvođenje albanskog kao drugog službenog jezika, jednaku zastupljenost Albanaca u svim državnim institucijama i njihovo uključivanje u pregovore s Grčkom o rešavanju spora o nazivu Makedonije. Tim dokumentom se traži i debata o himni, zastavi (koju su Makedonci već menjali pod pritiskom Grčke, prim.) i državnom grbu Makedonije, da bi državni simboli reflektovali multietničnost i etničku ravnopravnost(!!). Platforma ima sedam tačaka, među kojima su brza integracija u EU i NATO, dobri odnosi sa susedima i saradnja s Kosovom i Albanijom u integrisanom upravljanju granicama. Jedan od zahteva budućem partneru u koalicionoj vladi Makedonije je i usvajanje rezolucije u Sobranju kojom se, kako se kaže, osuđuje genocid nad Albancima u Makedoniji u periodu 1912-1956.
Sa ove vremenske distance, grčki predlog krajem 2013. u Ujedinjenim nacijama o kompromisnom rešenju spora oko imena, "Slovensko-albanska Makedonija" ne deluje ni malo nadrealno...
Srpsko porodično stablo ! - Dobrica Ćosić: "Evropa će u drugoj polovini XXI veka morati da ratuje protiv
Albanije kao američkog i islamskog satelita. Srbija će se zgušnjavati ka
Severu, a "pad Smedereva" biće "pad Niša". Srbiju će, ako opstane kao
neka država, činiti Šumadija, Srem, Banat, deo Zapadne Srbije, Krajina i
Hercegovina, već prepolovljene." (13. mart 2007.)
Krajem 2016., N1 (CNN Srbija) prenosi:
Ugledni američki časopis "Foreign Affairs" objavio je analizu političke situacije na prostoru zemalja bivše Jugoslavije. Autor teksta je Timothy Less (bivši šef britanskog konzulata u Banjaluci). Njegova analiza zagovara prekrajanje granica: Velika Srbija, Albanija i Hrvatska- rešenje za mir!
Zbog očigledne propasti projekata Zapadne međunarodne zajednice za rešavanje postjugoslovenskog političkog haosa (koji su sami velikim delom i izazvali, prim.)- vreme je za novi, radikalni pristup kako bi se zadržao mir i uspostavila stabilnost u regionu. Ovi predlozi mogli bi šokirati one koji zagovaraju multietničnost, jer multietničnost je lepa ideja, ali neostvariva.
Prvo, zbog podeljenosti Evrope, SAD ponovo mora preuzeti vodeću ulogu i podržati interne fragmentacije multietničkih država na principu kako to zahtevaju manjine. U prvom razdoblju, Vašington treba prihvati ponudu Albanaca za federalizaciju Makedonije i zahtev Hrvatske za uspostavljanje trećeg entiteta u BiH. U drugom, dužem razdoblju, SAD mora omogućiti da te buduće teritorije ostvare bliske političke i ekonomske veze sa svojim većim susedima, uvođenjem dvojnog državljanstva i uspostavljanjem zajedničkih institucija, dok formalno ostaju u sastavu država u kojima su i sada.
I u trećem, konačnom razdoblju, treba se omogućiti secesija tih teritorija od postojećih država i spajanje sa matičnim zemljama, možda u početku kao autonomne regije. "Hrvatski entitet" u BiH će se spojiti s Hrvatskom; Republika Srpska i sever Kosova sa Srbijom; Preševska dolina, zapadna Makedonija i najveći deo Kosova s Albanijom. U međuvremenu, Crna Gora, koja može ostati bez albanske enklave, mogla bi ostati nezavisna ili spojiti se sa proširenom Srbijom.
Ovakvo rešenje jeste komplikovano, međutim odvajanje umesto prisilnog suživota eliminisaće rizik od ponovnog sukoba. Konačno- Sjedinjene Američke Države moraju jednom za sva vremena završiti posao koji su započele na Balkanu.
misha | 22/04/2017, 17:41
"BiH nije čak ni prava država, to je politički artefakt koji na okupu ostaje zahvaljujući stranom pritisku. Kosovo je podeljeno, korumpirano i nepriznato u delovima sveta. Makedonija ne može ni ime da dobije, a kamoli nešto drugo.", magazin Forbs
Moj avatar je Doctor Misha:)))
Doktor za sve i svašta! Doktor koji od 2007. godine opipava puls Srbije!
★★★★★
Doctor Misha je neka vrsta moje "indijanske inicijacije"- gde imaš jedno ime dok sredina ne shvati ko si, a onda ti daju drugo (pravo) ime. Zahvaljujući ovom avataru sam ušao u blog svet i postao bloger. :)
« | Januar 2017 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
Re: Tri bolesnika na Balkanu !
lastavica | 14/01/2017, 19:32
Vratiću se da detaljnije pročitam, sada te samo pozdravlja blogerska kućica na drvetu.