doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

misha | 09 Septembar, 2010 14:15

REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!
 
Gordijev čvor znači posebno zamršen čvor. Često se koristi kao metafora za nerešiv problem. Prema legendi- prvi Gordijev čvor je rešio (presekao mačem) Aleksandar Makedonski. Ko će i kad rešiti još zamršeniji čvor- kosovski, ostaje da se vidi?! Jedino izvesno je da se i ovaj čvor može rešiti nekom vrstom "presecanja"...
kos pod lupom.jpg, 40 KB

Srbija merka sever Kosova - Problem koji Republika Srbija ima sa Kosovom i Metohijom, tzv. Republika Kosovo ima sa severom Kosova.

Kriza oko sudbine Kosova i Metohije je još daleko od razrešenja. Uspostavljanje suvereniteta i kontrole Republike Srbije nad autonomnom pokrajinom Kosovom i Metohijom nije moguće bar od 1998., još pre NATO bombardovanja i jednostranog proglašenja nezavisnosti. Kosovski albanski političari su u februaru 2008. godine proglasili jednostranu nezavisnost pod kontrolom grupe zapadnih zemalja a do sada je taj čin priznalo oko 70 država, među kojima i Amerika i ključne zemlje Evropske unije. Masovno priznanje je, međutim, izostalo i kosovska kriza je ostala otvorena. Svima je jasno da kosovski problem nije rešen i okončan, bez obzira što mnogi Zapadnjaci javno govore kako je to za njihove zemlje “završena stvar”.

Mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu, po kome DEKLARACIJA o nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo, može da posluži kao presedan za etnički podeljene države. MSP je rešio da izbegne ključno pitanje, a to je "međunarodni legitimitet međunarodne države Kosovo" i umesto toga se usredsredio na "tehničko pravno pitanje". Odluka Suda UN predstavlja opasan i nekonstruktivan presedan za nekoliko važnih zemalja u svetu i za žaljenje je što je MSP samo doprineo dodatnom komplikovanju tog pitanja.

Sadašnje stanje "više od autonomije, manje od nezavisnosti" nije trajno održivo rešenje za neku oblast na tlu Starog kontinenta. Zato- jedino pravo rešenje kosovskog problema se može postići novim pregovorima! Pregovori o Kosovu ne treba da se bave onim šta je bilo nego onim šta je sadašnja realnost. Bez obzira ko je kriv ili nije kriv nešto se na Kosovu, ipak, desilo. A desilo se mnogo toga. To je ta nova realnost koju će morati da uvažavaju novi pregovori ako pregovarači žele da pronađu održivo rešenje. To održivo rešenje pre svega podrazumeva da se izbegnu novi sukobi i da se na bilo koji način uništi zlo seme utrto u odnose izmedju dva, po broju, najveća balkanska naroda, srpskog i albanskog. Emocije su izuzetno velike, krv još vri, i sigurno je da ni jedna ni druga strana neće do kraja biti zadovoljna pregovaračkim rešenjem. Realnost, međutim, zahteva “realnost” i praktičnost.

Bonstill americka nato baza na kosovu.JPG, 83 KB
NATO baza na Kosovu "Bonstill" - "nezavisno" Kosovo predstavlja spoj evropskog multi-nešto eksperimenta i odlične strateške lokacije za američku vojnu bazu

EU želi da Srbija postane njen član bez obzira na Kosovo, ali je takođe jasno da će morati da se urede odnosi između Srbije i Kosova pre njenog ulaska u Uniju. Zato je saradnja Srbije i Evropske unije (22+5) i po pitanju rešavanja Kosovskog problema veoma značajna. Jer, praktično, Srbiji ništa ne bi značilo usvajanje njene nove Rezolucije u UN o Kosovu, pa makar u njoj pisalo i "Kosovo je srce Srbije"- ako bi se tome usprotivile najmoćnije zemlje EU (kao npr. Nemačka, Velika Britanija, Francuska). Takav dokument bi bio mrtvo slovo na papiru, Kosovo bi i dalje ostalo van suvereniteta Srbije, a Srbiji bi bile stopirane dalje evrointegracije. Zato je Srbija vrlo mudro zajedno sa EU podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Rezoluciju koja će biti usvojena večeras (09.09.2010.) i koja će zameniti Rezoluciju 1244 usvojenu 1999. (pre 11 godina) a koja će konstatovati novu realnost (a to je: da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost ali i da nema puno međunarodno priznanje) i tako će biti otvorena vrata novim pregovorima i ponovnom dijalogu Beograda i Prištine...

Konačno rešenje kosovskog čvora ?!

Po meni, najizbalansiranije i trajno rešenje slučaja "Kosovo" je podela južne pokrajine (sever Srbiji, jug Kosovu). SAD i njeni saveznici u NATO-u zastupaju tvrdo i nerealno stanovište da se granice Kosova ne mogu menjati zbog presedana koji bi to predstavljalo za druge zemlje. Srbija, Rusija, Kina i Indija i druge zemlje na Balkanu o tome imaju mnogo realističiniji stav, da ako su se granice Srbije promenile radi Kosova, zašto su onda toliko bitne granice Kosova, koje nikad nije postojalo kao nezavisna država i čije granice su uspostavljene za vreme komunizma i Josipa Broza Tita?!

Na internetu sam našao zanimljiv tekst o podeli Kosova i najzanimljiviji deo vam prenosim ovde: "Jedini pokušaj u poslekomunističkoj Istočnoj Evropi da se sačuva višenarodna zajednica se završio neuspehom – premda se radilo o društveno, privredno i kulturno veoma razvijenoj zemlji (Čehoslovačka 1990-1993). Od države je još teže, u uslovima nedovoljne razvijenosti, probuđenog nacionalizma i arbitrarno povučenih granica, očuvati demokratski poredak. U državama sastavljenim od posvađanih i neprijateljskih narodnih zajednica, kakvih u Evroaziji nije malo, prva žrtva je demokratski poredak, a druga mir. Ako se u takvim državama uobičajene mere zaštite narodnih manjina i političkog pomirenja pokažu kao nedelotvorne, izgleda da nema druge do da se posvađane narodne zajednice razdvoje. U takvo zaoštrenim i bezizglednim slučajevima, "morali bismo odrediti državne granice tako da su nacije politički ujedinjene pod jednom vlasti i da u državi živi samo jedna nacija." Savetuju da se baš zarad uspostavljanja postojanih demokratskih poredaka obrazuju neprotivrečni i postojani državni okviri, a oni su često određeni baš oblastima koje naseljava nacija.

 U takvom svetlu posmatrano, nacional liberalno rešenje kosmetskog pitanja podrazumeva razdvajanje albanske i srpske narodne zajednice na Kosovu i Metohiji. Naime, ako je išta pokazala dosadašnja uprava Ujedinjenih nacija (UNMIK) onda je to dubina ponora između albanske i srpske zajednice na Kosmetu koji primena uobičajenog zavežljaja ljudskih prava i ideologija multikulturnog društva očigledno teško mogu da premoste. Nada da će vreme ublažiti mržnju i doneti neophodnu trpeljivost pa i saradnju albanske i srpske narodne zajednice na Kosmetu zanemaruje činjenicu da tamo u poslednjih vek i po iskustvo mržnje i sukoba višestruko nadmašuje iskustvo snošljivosti i saradnje. 

 Uz to valja imati na umu da su poslednjih dvadeset godina svakako najgore godine albansko-srpskih odnosa, tokom kojih su čitavi naraštaji odgojeni na mržnji i nasilju (prema jednom istraživanju, na prelazu iz 1998. u 1999. godinu – dakle, pre masovnih stradanja tokom i po završetku rata(!) – kod 36,5% albanskih studenata glavni osećaj prema njihovim srpskim kolegama je mržnja, dok je kod Srba taj procenat "svega" 31%; ravnodušnost prema drugoj strani pokazuje 26% Albanaca i 33% Srba a saosećanje – dakle, jedinu "pozitivnu emociju" zabeležnu i istraživanju, samo 3,8% Albanaca i 5,5% Srba!). 

Stoga, i uz najbolju volju svih strana, treba najmanje još toliko vremena da se vrati stanje s kraja sedamdesetih, koje je i onda bilo daleko od dobrog."

podela kosova republika srbija kompromis. blogJPG.JPG, 108 KB
 Podela Kosova - kao i Gordijev i kosovski čvor se rešava "presecanjem" !

Srbija je suočena sa činjenicom da je zadržavanje Kosova i Metohije u celini- nemoguća misija! Po sistemu "daj šta daš": tražila je (nezvaničnim diplomatskim putem, a prema pisanju nekih regionalnih medija) teritorije severno od Ibra, naseljene većinskim srpskim stanovništvom. U prilog tome govore sve češće izjave srpskih političara tipa "razgovaraćemo o svim opcijama", "Put do kompromisa neće biti lak ni pravolinijski, ali nemamo alternativu", "cilj Srbije nije da pobedi albansku zajednicu na Kosovu i Metohiji, već da se postigne kompromis i dogovor", dok je najzanimljiviji ovaj način slaganja reči: "nikada nećemo prihvatiti JEDNOSTRANU nezavisnost Kosova" što ne znači da Beograd neće prihvatiti nekakvu DOGOVORENU nezavisnost Kosova?! To otvara vrata planu B za rešenje pitanja Kosova: nekoj vrsti PODELE TERITORIJE!

>>> SAO SEVERNO KOSOVO: Prvo moguće rešenje je da se severu Kosova da široka autonomija, sa regionalnim parlamentom, sopstvenom policijom, poreskom i carinskom službom. Kosovski Srbi to i onako već de fakto imaju. Taj takav model uspešno funkcioniše u autonomnoj regiji na severoistoku Italije- Južnom Tirolu, gde većinski žive govornici nemačkog jezika. Ovo područje je bilo deo Austro-Ugarske do italijanske aneksije 1919. godine. Južni Tirol, iako deo Italije, održava specijalne veze sa Austrijom. Nešto slično onome što ima Republika Srpska, iako deo BiH, sa Srbijom. Ovo je slično i (na žalost) propalom mirovnom sporazumu "plan Z-4" iz 1995. koji je predlagao reintegraciju Srpske Krajine u hrvatski državni sastav putem davanja široke autonomije većini srpskih teritorija. Plan za srpsku autonomnu oblast (SAO) Krajina u sastavu Republike Hrvatske nije prihvaćen posle čega je usledila akcija Oluja a time i ukidanje SAO Krajine, genocid i proterivanje preko 200, 000 Srba. Zato, ukoliko se ovog puta sličan plan/predlog međunarodne zajednice nađe na stolu za Kosovo- treba ozbiljnije razmisliti nego što je to bio slučaj pre 15 godina...
 
>>> RAZMENA TERITORIJA: Druga mogućnost je razmena teritorija: jug Srbije za sever Kosova! Preševska dolina Kosovu – Sever Kosova Srbiji. Ovo je možda i najopasnija ideja jer ostaje neizvesno kako bi na to reagovali Srbi i Hrvati u Bosni, Mađari u Vojvodini i Rumuniji, Albanci u Makedoniji, Grčkoj i Crnoj Gori, Grci u Albaniji, Turci u Bugarskoj,…u šta bi se pretvorio Balkan?!
 
>>> PODELA KOSOVA: I treće, po meni najpravednije i najrealnije kompromisno rešenje: definitivna podela Kosova! Reka Ibar bi postala prirodna državna granica između dve republike (Srbije i Kosova), uz davanje posebnog (eksteritorijalnog) statusa srpskim enklavama, crkvama i manastirima SPC južno od Ibra. Moj najjači argument za ovakvo rešenje je upravo sledeće: аko Republika Srbija može da se odrekne 10ak% teritorije (AP Kosovo i Metohija), onda i Republika Kosovo može da se odrekne 10ak% svog suvereniteta (severno Kosovo). To su delovi koji predstavljaju "kancerogenu ranu"  za obe republikе jer na njima živi 95% etnički čistog stanovništva koje ne priznaje svoju matičnu državu. Iako će nekima zasmetati ova trgovina  "našeg za naše" - treba se uvek setiti i imati u vidu realno stanje na terenu!!
kosovski kompromis.JPG, 29 KB
Rešavanje kosovskog čvora bi donelo trajni mir za dva, po broju, najveća balkanska naroda, srpskog i albanskog- posebno imajući u vidu njihovu zajedničku budućnost u EU
 

Komentari

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

Jovan s.s. | 09/09/2010, 15:50

Kosovo se svezalo odavno u veliki nerazmršeni čvor ali i čvor kojim se vezuje za Srbiju nije moguće razdrešiti.

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

jangmen | 09/09/2010, 21:49

jangmen

Slažem se.Pitanje je samo da li bi Šiptari to sad prihvatili.Trebalo je od početka ići na podjelu.

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

mimche | 10/09/2010, 08:54

Smešno je to dokle je ovo već doguralo - Kosovo pripada Srbiji ! Da imamo patriote umesto magaraca na vlasti ne bi ni došlo do svega ovoga !!! Zaratili bi sa celim svetom ako treba ali ne bi dali da im se dira u ono što je naše .

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

misha | 10/09/2010, 16:22

@mimche: Hahahahaha, šališ se?! A 1995.i 1999.smo pobedili?! Jel na ovu foru "borićemo se do poslednjeg čoveka za narod"???;)

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

misha | 10/09/2010, 16:51

@jangmen: Kosovo može doći do UN ali i EU samo ako se odrekne severa...jer kao što rekoh: аko Republika Srbija može da se odrekne 10ak% teritorije (AP Kosovo i Metohija), onda i (nepriznata) Republika Kosovo može da se odrekne 10ak% svog suvereniteta (severno Kosovo). To su delovi koji predstavljaju "kancerogenu ranu" za obe republikе jer na njima živi 95% etnički čistog stanovništva koje ne priznaje svoju matičnu državu. Tako smo zamenili uloge- ne mora samo Srbija da se odriče i to je istinski kompromis:D

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

misha | 10/09/2010, 16:59

@Jovan s.s.: Taj čvor dobro drži samo sever Kosova, ostatak će morati da se iscepa?! Figurativno, ali i bukvalno:) Zato je bolje preseći:)))

komentar

kodra | 15/09/2010, 20:54

nemojte da mucite mozak djabe, jer vas niko ne pita za svetski poredak, nego oni samo donesu reshenje koju se mora poshtovati i sprovoditi na dellu.kakav sever kakav bakrac. kad UN nema primedbe za Hashku reshenje, ko ste vi??? onda vam ostaje samo poshtujte dogovore koje vam pruzha EU jer UN je opasnij.jeste kao narod mallo nervozni nego ovde se radi o zakonima pravde.mi nismo za odvezanje cvorova nego mi to pravimo hirushkim zahvatima "secemo cvor i produzhimo nash rad dalje"nije shahovska igra nego 21 vek ludi.

KOMPROMIS !!!

misha | 17/09/2010, 15:24

@kodra: Sever Kosova i srpski manastiri, crkve i stanovništvo (južno od Ibra) nikada neće biti tzv. RepublJika KosovA:D Uskoro ćete morati to da prihvatite kao realnost (i EU/SAD/Rusija/UN će to tražiti)- jer Srbija je uvek činila ustupke, red je malo i na vas:)

komentar

kodra | 25/09/2010, 22:39

pravo na imanje imaju svi ,i vi.alli jedno nek ti je jasno da smo drzhava ne dodirliva u njegove granice kao shto je u karu.u tom principu idu i diallozi.

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

misha | 27/09/2010, 19:19

misha

@kodra: Ponavljam pitanje- ako su se granice Srbije promenile radi Kosova, zašto su onda toliko bitne granice Kosova, koje nikad nije postojalo kao nezavisna država i čije granice su uspostavljene za vreme komunizma i Josipa Broza Tita?!?

(ne)zvanično

misha | 15/05/2011, 17:33

nedelja 15.05.2011 | 10:30
Dačić: Podela Kosova jedino rešenje
Izvor: Beta

Priština -- Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je da je podela Kosova jedino realno rešenje.
"To je moje mišljenje, iako se to ne sviđa ni Beogradu ni Prištini. Međutim ja sam političar realista i ne vidim drugo rešenje", kaže Dačić.
"Mislim da je jedino realno rešenje da tamo gde žive Srbi ostanu u Srbiji, a da se drugi deo gde žive Abanci odvoji. Samo to je realan način koji nas može dovesti do brzog rešenja", rekao je Dačić u intervju za dnevnik "Zeri".
"Ostala rešenja su gubitak vremena i treba da prođu godine i decenije u pokušajima da rešimo mala pitanja", dodaje Dačić.
Dačić je podsetio da pitanje nezavisnosti Kosova nije "zatvoreno i da Kosovo nisu priznale sve zemalje".
"Ako želite da budete deo EU-a treba da imate i saglasnost Srbije, ali ovako kako smo počeli nećemo imati rešenja još narednih 20 godina", rekao je Dačić.
Dačić je ocenio da je dobro što je dijalog između Beograda i Prištine počeo ali je naveo "da je veoma teško da se nađu rešenja koja će biti prihvatljiva i za Srbe i za Albance".
"Da je to lako, do sada bismo imali rezultate", rekao je Dačić.

neptun

Dini | 02/07/2011, 12:16

Jasam Albanac sa Kosova,i ja se slazem jednom da istoriski resava cvor izmedju dve naroda po velicini najbrojni na Balkanu!Imapuno alternativa,jesu bolne za oba dva naroda ali nekako moramo resiti jednom i vise ne daj boze da imamo sukoba i krvoprolice izmedju nama inace ni vi ni mi nemozemo da budemo pobednici!
Po meni ima dve alternative a to su:
1-Po dogovorom razmena teritorije ,sever od ibra i presevska dolina i to pod uslovom da bude lokalizovan na odnos druge teritorije!Obrazlozenje oko toga je ako je 90 i vise posti na sever su Srbi suprotna na Presevskoj dolini su Albanaca,kratko i jasni i mislim da je prihvtljivo za oba dva naroda!Ovo resenje je je alternativa ako nemozemo i nemamo poverenje da zivimi zajedno!
2-Ako ima volja i hrabri politicari da bude stvarno kako treba ,da se vrat poverenje i iskereno pomirenje onad prvo treba Srbija pa i Kosova da prizanjaju jednu drugu kao suverenu drzavu pa posle toga neka sledi iskren i istoriski dogovaor i istorisku resnje o Konfederalni sistem ili neku uniju kao dvije suverene drzave pod koncenzusom,neka kroju najdemokratski ustav bez povredu jednok drugog nego kao model buducnosti i za druge drzave!
Ljudi dobre volje i bez nacionalisticke ili sovenisticke ambicije neko sve na demokratski ljudski naci da dolaze do trajnu resenje-pozdrav sa R.KOSOVO!

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

misha | 02/07/2011, 17:17

@Dini: Drago mi je da još jedan kosovski Albanac vrlo konstruktivno diskutuje sa mnom na mom blogu o rešenju kosovskog čvora. Razgovarao sam, od početka 2009.do kraja 2010., i sa zamenikom premijera Kosova Hajredinom Kučijem (Hajredin Kuçi), više na: http://misha.blog.rs/blog/misha/generalna/2010/12/10/zamenik-premijera-kosova-cita-doctor-blog

Što se tiče tvojih predloga: od te konfederacije SRB i KS nema ništa (jedino "zajedništvo" dva naroda je moguće samo u okviru EU); a što se tiče razmene teritorija, iako deluje razumno: za Srbe je puno prihvatljivije rešenje samo PODELA KOSOVA, jer bi bilo previše da se odričemo i 90% Kosova i juga centralne Srbije (Preševske doline). A onda bi to isto, po istom (etničkom) modelu, zatražila i Republika Srpska i zapadna Makedonija i mnogi drugi na Balkanu... Toga se plaše i velike sile, novih sukoba, tako da ćemo na kraju dobiti još jednu Republiku Srpsku na severu nezavisne Republike Kosovo koja će tesno sarađivati sa Republikom Srbijom...?

Sve u svemu: dobro je da se danas problemi rešavaju dijalogom, a ne ratovima! Hvala na poseti i komentaru, pozdrav za Kosovo:)))

neptun

Dini | 03/07/2011, 12:27

Dragi Misa bas danas procitam o "dogovoru" izmedju Srbije i Kosovo i "sporazum"o neke tacke!
Slusam izjave g.Tahiri i Stevanovica,razumemo da politika i diplomatija su razlicite pojma ali jos igraju sa nsim nervima i nisu iskreni to vise nije ljudski i cista demagogija!G.Tahiri kaze da Srbija pocela da priznaje nezavisnost Kosova a Stevanovic kaze da Kosovo je deo Srbije....?!!!
Ni jedna ni drugo nije istina i vise javnost ne jede takve "fazone"!
Istina je da Kosovski cvor je i tezak i opasan,ali pre svega ja mislim da nama treba iskrenost i mudrost pa i vreme do resenje!
Javnost u Srbiju prvo treba da bude obavesten sta sezbivalo tacno na Kosovo i ta zelesna zavesa propagande treba jednom ukinuti pa i suprotno!Apsolutno i vi i mi jos ucimo ne istinu istoriju i zivimo pod mitovima prosloscu a mi smo bili zrtve!
Srpski-Albanski dialog je neophodan i nema drugu alternativu,vise od 2 mil.Albanaca nema vise teoretske sanse da se vracaju pod vlasti Srbije,pa i sever Kosova tesko je vratiti sa demokratskim sredtvima pod vlade Kosova to je realnost!
Vi kazete nije moguca unija ili konfederalni sistem ?!!!
Moje misljenje je da ova resenje je naj konstruktivna i naj ne bolna nego podela,ako misle da stvorite sever Kosova kao Republika Srpska i eksteritorialiteta na Kosvo to je 1000%opasnije za mir nego razmenje teritorije pod dogovorom i da budu lokalizovan samo za ovaj cvor!
Na kraj krajeva to je dogovor izmedju dve vlade,zna se kako se menjaju granice i po dogovormo na naj demokratski nacin!
Ja mislim i cvrsto sedim pored mog stava o Kanfederalnim ili uniju dvije drazve,stvoriti konfederalni ustav da bude primer u svjetu kao model sa koncenzusem,bez eks teritorialiteta,bez plan atihsarija,bez etnicke podele nego svejednako gradjanski sa modalitetom od lokalni do konfederalne nadleznosti o zajednickom zivotu iprosporiteta ali istoriski dogovor da vise u istoriju da ne se ponavlja zlo nego da dajemo primer od mrznnje i zlo kao neprijatelji da gradimo prijateljstvo i buducnost za primer i za druge!
Nije ova utobija sve se moze,treba veliki trud ,hrabrost,postovanje na obe strane pa pre sveka iskrenosr i volju za suzivot!
Ako ne onda za zao teba spremiti"velike zidove podele"i jednom nabit kamenja posto sam gemetar po struci i svaki na svoj put to znaci rameniti teritorije sever sa Presevskom dolinim inace svaka podela sever ili gorenavedno oko eksterit.ili neka autonomija severa to je fatalno za vas i za nas,obe strane treba biti zdovoljne!
Pozdrav sa Kosvo ,jasam tip realista,volim svog naroda ali potujem i druge!

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

misha | 03/07/2011, 14:09

misha

@Dini: Bravo Dini, svaka čast- razmišljaš i govoriš veoma realno i vizionarski! Ima logike u svemu što si gore naveo, ali ja gledam kako razmišljaju Srbi, Albanci, Amerikanci i Evropljani, pa zato kažem da mi se čini da će neka vrsta "kompromisnog rešenja" biti upravo ta autonomija za Srbe na severu R.Kosovo??? A o tome što će se stvoriti neka nova nefunkcionalna evropska država, poput Bosne i Hercegovine, o tome će međunarodna zajednica da razmišlja tek za koju deceniju, na žalost. Videćemo...

P.s.Voleo bih da pročitaš i eventualno da vidim tvoj komentar na mom najnovijem postu: KOSOVO (NI)JE SRBIJA !!!

www.dw-world.de

misha | 18/11/2011, 01:01

Region | 05.11.2011
Reljić: Priština bi prihvatila podelu

Zvanični Beograd, diskretno, već duže vreme kao rešenje problema na severu Kosova nudi podelu. Dušan Reljić sa berlinskog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWR) smatra da je tome sve sklonija i Priština…

Dojče vele: Situacija na severu Kosova je vrlo napeta. Da li tu postoji neko rešenje koje bi moglo da zadovolji obe strane?

Dušan Reljić: „To sve zavisi od političkih lidera na obema stranama, od toga šta će predložiti svom biračkom telu kao rešenje koje će zadovoljiti obe strane. Imam utisak da već duže vreme u Beogradu, u rukovodstvu Srbije, postoji sklonost da se trampi priznanje Kosova za teritoriju. Znači da se sadašnji sever Kosova, koji sebe smatra i dalje sastavnim delom države Srbije, da ostane u Srbiji, dok bi u takvom rešenju Beograd prihvatio da ostatak Kosova bude ili država za sebe ili da se priključe nekim drugim asocijacijama, sa recimo samom državom Albanijom, u jednu proširenu albansku teritoriju. Taj modus priznanja za teritoriju, to je ono što se diskretno, u Beogradu, već duže vreme nudi. Moj utisak, s druge strane, jeste da su iz Prištine u novije vreme došli prilično jasni signali da bi i sadašnja vlada Kosova, albansko rukovodstvo na Kosovu, prihvatilo takvu varijantu. Ja to tumačim kroz dve činjenice. Jedna je da je u novije vreme bivši koordinator Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu Evropu Erhard Buzek u nekoliko intervjua ukazao na podelu Kosova kao najracionalnije rešenje. Poznavajući dobro Erharda Buseka, znam da je to jedan iskusan i odmeren političar koji tako nešto ne bi rekao, a da pre toga nije, bar jedan deo političkih snaga u Prištini pustio jedan takav probni balon. Drugi indikator za mene jeste izjava kalifornijskog republikanskog kongresmena Dejna Rorbahera koji je poznat po tome da je duži niz godina bio veoma naklonjen albanskoj strani i koji je sada prvo u jednom svom komentaru u ’Vol strit džurnalu’ (The Wall Street Journal), a onda potom i kroz uticaj na sam taj list, kroz jedan uvodnik u ’Vol strit džurnalu’, pre neki dan ponovio tezu da bi podela Kosova bilo najjednostavnije rešenje koje bi donelo dugoročnu stabilnost. Ja to takođe smatram i mislim, mereno u troškovima međunarodne zajednice, znači održavanju prisustva vojnih trupa, u političkom posredovanju, u mogućim konfliktima koji mogu da se prespu, preliju sa Kosova na okolne regione, u svemu tome, da je ta varijanta podele Kosova ona koja najmanje košta i međunarodnu zajednicu i umešane strane.“

Kako bi ta podela Kosova uticala na ostale zemlje u regionu pošto je očigledno da bi u dogledno vreme i Albanci, u, recimo, Makedoniji, mogli da traže neki svoj deo teritorije i Srbi u Bosni i Hercegovini... Dakle, kako će to da utiče na ostale zemlje?

„Pa mislim da tu dve stvari moraju da se razdvoje. Mislim da je uticaj na BiH minimalan, pre svega zato što su i Beograd i Zagreb već odavno s jedne strane sami stavili do znanja da sami priznaju Bosnu i Hercegovinu kao državu i da njen teritorijalni integritet ne žele ni na koji način da ugroze. Za to imaju jak razlog. Tu je Hrvatska koja je već skoro na pragu članstva u Evropskoj uniji i Srbija koja se oko toga grčevito trudi i, na kraju krajeva, zato što su rasponi u razvoju između Bosne i Hercegovine, pa čak i Srbije i Hrvatske toliko veliki da bi neko direktno tutorstvo Srbije ili Hrvatske nad tim delovima Bosne i Hercegovine, koji bi teoretski mogli da se odvajaju od BiH, suviše koštalo. Koštalo bi i u odnosu prema Zapadu, međunarodnoj zajednici, SAD i, na kraju, mislim da i dalje postoji jedna vrsta kulturne srodnosti. Ljudi u BIH mogu za sebe da zahtevaju specifične identitete, da neguju specifične identitete, ali njihov jezik je jedan sa raznim varijantama. Ja ne mogu da se setim da su Izetbegović, Tuđman i Milošević ikada imali potrebu za prevodiocem kad su između sebe razgovarali. Odnos Albanaca i slovenskog življa okolo je drugačiji. Jezik nije jedan, postoje velike kulturološke razlike, na kraju krajeva postoji 100 godina rasprava i sukoba između Srba i Albanaca oko toga gde su granice između ta dva etnička tela. E sad, vaše pitanje oko Makedonije je opravdano. Mislim da u Makedoniji takođe postoji jedna jaka sklonost tamošnjih Albanaca da teže formiranju jedinstvene zajedničke države sa Albancima na Kosovu i Albancima u Albaniji. Za to postoje i empirijski pokazatelji. Ako pogledate ispitivanje javnog mnjenja, recimo ono koje već godinama radi Galup monitor, to pokazuje da je podrška za stvaranje jedinstvene albanske države kod Albanaca na Kosovu preko 80 odsto, kod Albanaca u Makedoniji maltene 70 procenata, a kod Albanaca u Albaniji je u opadanju i sada je negde oko 55 odsto, ako sam dobro zapamtio. Sve to pokazuje da postoji težnja, volja u stanovništvu, narodu. Mislim da ona postoji i kod jednog velikog dela političke elite Albanaca - težnja za stvaranjem jedinstvene države i da je to nešto što će se u nekom roku od narednih 5-10 godina u nekom obliku preliti u realnost, uprkos tome što u međunarodnoj zajednici, posebno na zapadu, postoje veliki strahovi od posledica koje bi to moglo da izazove.“

Dakle, mislite da će se preliti u realnost podela Kosova, podela Makedonije i tako dalje. Šta će biti sa jugom Srbije, odnosno Preševskom dolinom kako je zovu Albanci?

„Dve škole mišljenja tu postoje. Jedna je da, pošto na jugu Kosova i dalje živi prilično velika srpska zajednica od možda stotinak hiljada ljudi, isto toliko je Albanaca u Preševskoj dolini, da bi za dobrobit međusobnih odnosa bilo dobro da i tu bude povučena jedna linija. Međutim, ja mislim da je to teško izvodljivo, a mislim da bi, na kraju krajeva, bilo dobro da ljudi ostanu tu gde su i da na neki način te države i država Albanija i albanska država na Kosovu budu primorane da u odnosu prema manjinama pokazuju da se zaista deklaracija o demokratiji i manjinskim pravima, u pravnoj državi pretvara u život.“

Vi živite u Berlinu, Vi savetujete i nemačku vladu, a stav nemačke vlade i kancelarke Angele Merkel jeste da, recimo, nema podele i da treba paralelne strukture da se uklanjaju. Da li Vi verujete da će Zapad promeniti mišljenje oko podele Kosova i oko priznavanja Kosova od strane Srbije?

„Moj institut proizvodi akademske papire koji ne obavezuju nikoga, a svi mi zastupamo samo svoje sopstveno mišljenje. Samim tim, ono što ja u razgovoru sa Vama govorim, to je moje lično mišljenje i ni na koji način nije mišljenje mog instituta, pošto moj institut nema svoje mišljenje nego samo njegovi saradnici zastupaju svoja lična mišljenja. O tome dokle jedna politika važi, uvek odlučuju činjenice u realnosti. Ja sam malo stariji i iskusniji i sećam se da je vrlo dugo na Zapadu bila mantra da treba podržati teritorijalno jedinstvo SFRJ. U onom trenutku kada su se činjenice na tlu promenile, promenio se i taj stav Zapada. Sećam se da je dugo bilo reči o tome da su teritorijalni integritet BIH i teritorijalni integritet Srbije neprikosnoveni. Sve se to promenilo. Kosovo je otcepljeno od Srbije uz pomoć Zapada. Znači, u određenim uslovima, sve se menja. Ali ono što je suštinski važno jeste da tako krajnje osetljive stvari treba da zajednički urade političke elite u Beogradu i u Prištini, parlamenti u Beogradu i Prištini. Najbolji dogovori mogu da se postignu kroz sredstva diskretne diplomatije, a ne kroz javne rasprave o takvim temema.“

Šta će biti ukoliko međunarodna zajednica i kosovske institucije ipak ne prihvate podelu Kosova? Da li će to voditi nekom konfliktu ili mislite da je moguće ipak neko mirno rešenje u skladu sa planom Martija Ahtisarija?

„Ne postoji međunarodna zajednica. Postoji Evropska unija podeljena na 22:5, postoji Zapad, vodeća uloga SAD, postoji veto Rusije u Savetu bezbednosti. Sve su to činjenice koje pokazuju da je konflikt oko severa Kosova, jer zapravo je to sada konflikt, da on može i večito da traje i da rešenja mogu da budu nasilna. Moguće je u jednom trenutku zamisliti da neko na Zapadu odluči da vojnim sredstvima skrši otpor Srba na severu. To bi naravno za te ljude na licu mesta bilo pogubno, ali bi naravno pogodilo i neke zapadne vrednosti, pre svega ideju o tome da konflikte treba rešavati miroljubivo. Ne bi bilo dobro ni za jedne ni za druge, ni za spoljne činioce, ako bi taj konflikt trajao večito, jer to onda usporava razvoj, sprečava približavanje EU i izaziva dugoročne napetosti u regionu. Svi imaju interes da što pre iziđu iz tog ćorsokaka u koji je sada zapala situacija na Kosovu. Iako Albanci nisu želeli da žive u državi Srbiji, bez obzira - ako je ona bila u jednom trenutku represivna država za vreme Miloševića ili demokratska država posle pada Miloševića, tako ja mislim da se dugoročno ne može zahtevati ni od Srba na Kosovu da prihvate tuđu državu. To je pitanje identiteta, to je pitanje prava na samoopredeljenje. Sve to je mnogo, mnogo teže, dublje, jače i dugoročnije nego sam stav spoljnih činilaca koji je podložan promenama.“

Razgovarao: Bahri Cani
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

misha | 30/11/2011, 12:57

B92 Teme | utorak 29.11.2011
Od Vens-Ovenovog plana do dijaloga u Briselu

Insistiranjem na Ahtijarijevom planu kao jedinom rešenju za probleme na severu Kosova vlast u Prištini, ali i medjunarodni činioci, insistiraju da se pitanje severa skine s dnevog reda, a odnosi srpske i albanske zajednice dovedu do granice podnošljivosti. Srbi sa severa uporno odbijaju taj plan tvrdeći da ne poštuje njihove interese, te da favorizuje rešenja koja odgovaraju Prištini.

Ni Ahtisari plus Srbi sa severa ne vide kao rešenje uprkos činjenici da im obezbedjuje i garantuje visok stepen autonomije. Srbi sa severa, medjutim, tim garancijama ne veruju, pa se neminovno nameće poredjenje s rešenjima i planovima koje su, u toku prethodne dve decenije, najpre sukoba, a zatim i neregulisanih odnosa medju narodima bivše SFRJ, Srbi odbijali da prihvate, nakon čega su najčešće bili izloženi egzodusu, stradanjima, gubitku imovine, ne retko i života.

U proleće 1993. godine Vens-Ovenov plan, mirovni predlog za kraj rata u BiH, koji su sačinili specijalni izaslanici Sajrus Vens i lord Dejvid Oven, prihvatili su Bošnjaci i Hrvati, ali ne i Srbi u Bosni i Hercegovini. Tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević je na sastanku sa Ovenom u Beogradu, 24. aprila prihvatio plan. Plan je prihvatio i tadašnji lider opozicije u Srbiji Vuk Drašković.

Na zatvorenoj sednici na Palama, medjutim, poslanici Narodne skupštine Republike Srpske su 5. i 6. maja odbacili Vens-Ovenov plan, a delegacije Srbije i Crne Gore su napustile zasedanje. Marta 1994. i avgusta 1995 Plan Z-4, koji je bio Nacrt sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i zapadnom Sremu, Hrvatska je načelno prihvatila.

Plan Z-4 sačinili su ambasadori zemalja članica Kontakt grupe (SAD, Rusija, EZ i UN) i bio je usaglašen u ruskoj ambasadi u Zagrebu, Hrvati su ga prihvatili kao početni dokument za pregovore s krajinskim Srbima, dok istovremeno rukovodstvo tadašnje RSK u Kninu nije ni želelo da ga primi.
Predsednik Srbije Slobodan Milošević odbio je da se sastane sa četvoricom ambasadora dan-dva pre početka vojno-policijske akcije "Oluja", avgusta 1995, iako je tadašnji predsednik vlade RSK Milan Babić potpisao u Beogradu taj plan u prisustvu Pitera Galbrajta.

Prema podacima Dokumentacionog centra "Veritas", plan je 3. avgusta 1995. parafirala i delegacija bivše RSK koja je učestvovala na pregovorima sa hrvatskom delegacijom u Ženevi.

U februaru 2007. godine Skupština Srbije, odmah po konstituisanju novog saziva, usvojila je većinom glasova Rezoluciju o Kosovu, kojom su odbačeni svi stavovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Marrtija Ahtisarija. Poslanici su se složili da se tim planom krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije kao medjunarodno priznate države.

Za Rezoluciju je od 244 prisutna poslanika glasalo 225, dok je 15 poslanika koalicije okupljene oko LDP glasalo protiv, tri poslanika SVM nisu glasala, a poslanik Albanaca sa juga Srbije Riza Halimi u trenutku glasanja nije bio u sali.

"U ovom predlogu (Martija Ahtisarija) Kosovu i Metohiji se neosnovano i u suprotnosti sa medjunarodnim pravom pridaju atributi suverene države, čime se na protivpravni način polažu temelji za stvaranje nove nezavisne države na teritoriji Srbije", navedeno je Rezoluciji, koju je dan ranije podnela Vlada Srbije.

Jula 2007. u Savetu bezbednosti UN prekinuti su pregovori o predlogu rezolucije o Kosovu, koji su započeli početkom aprila. Članice Saveta bezbednosti nisu uspele da se dogovore, a SAD i pet članica EU odustale su suočene sa pretnjom ruskim vetom od nastavka procesa rešavanja statusa srpske pokrajine u SB i najavili da će dalju brigu o tom procesu preuzeti Kontakt grupa.

Posle prekida pregovora o novoj kosovskoj rezoluciji, brigu o tom pitanju preuzela je Kontakt grupa, u nameri da organizuje novu, 120 dana dugu, rundu pregovora Beograda i Prištine, ali bez jasnih naznaka o potezima koji će uslediti posle njihovog
okončanja.

Tvorci predloga - SAD, Velika Britanija, Italija, Belgija, Francuska i Nemačka, predložili su da Beograd i Priština još 120 dana pregovaraju o statusu pokrajine, ali i da se ukine rezolucija 1244 iz juna 1999. godine. Vlada Srbije najoštrije je odbacila ideju o donošenju nove rezolucije u Savetu bezbednosti i ponovila zalaganje za nastavak pregovora sa Prištinom zasnovanih na Rezoluciji 1244 SB UN.

U februaru 2010. održan je skup pod nazivom "Sabor Srba sa Kosova i Metohije" na kojem je odbačen plan šefa misije Euleks Pitera Fejta i kosovsog premijera Hašima Tačija o integraciji severnog dela Kosova i Metohije. Srbi sa Kosmeta, kako je navedeno u zaključcima koji su doneti na Saboru, složili su se da očekuju da vlast u Beogradu brani srpske nacionalne interese u južnoj pokrajini, da jača srpske institucije u pokrajini, čime će Kforu, Euleksu i NATO-u pokazati da nisu paralelne, već stvarne i autohtone.

U Briselu je do sada učinjen izvestan pomak u razgovorima o rešavanju problema na administrativnim prelazima, postignut je dogovor o univerzitentskim diplomama i napravljen je napredak kad je reč o učešću Kosova u regionalnim inicijativama. Za status kandidata u EU Srbija do 9. decembra treba da "dokaže" istinsko zalaganje za rešavanje problema na severu Pokrajine, a diplomatski izvori u Briselu ocenjuju da je od četiri uslova za to većina ispunjena.

Reč je o matičnim knjigama, što je rešeno, o katastru, za šta se do 1. decembra očekuje uredba Vlade Srbije, o administrativnim prelazima kažu da je rešenje na pomolu, i o ispunjavanju dogovora postignutih u ranijim rundama dijaloga u Briselu.

Re: REŠENjE KOSOVSKOG ČVORA ?!

misha | 30/05/2015, 15:33

Podela Kosova bolja od Tominog predloga
novosti.rs | 29. maj 2015. 10:03

Ivica Dačić za “Novosti” o Nikolićevoj platformi za KiM, odnosima u Nemanjinoj, napornom putu ka EU i svojoj partiji

I DALjE mislim da je podela Kosova i Metohije najbrži, najbolji, najpravedniji i jedini moguć pristup rešavanju ovog problema, za koji bi se izjasnili i Srbi i Albanci! Protiv sam promene granica na silu, ali konačno treba da sednemo, postignemo istorijski dogovor i stavimo tačku na sukobe.

Ovako vicepremijer i šef diplomatije Ivica Dačić vidi jedini izlaz iz višedecenijskog kosovskog Gordijevog čvora, i odbacuje kritike da ovim predlogom krši Ustav Srbije:

- Sedeti u Beogradu i držati predavanja o tome kako niko ne sme da diskutuje o Kosovu, dok ceo svet raspravlja o nama, u situaciji kada je više od sto zemalja priznalo nezavisnost, veoma je opasno i završiće se katastrofalno po naše nacionalne i državne interese.

Predlažete da Srbiji pripadne sever, a Albancima teritorije južno od Ibra?

- O tome bi trebalo da se razgovara, ali smatram da je to jedini način za dogovor.

Znači li to da je i platforma o KiM koju predlaže predsednik Nikolić, zakasnela?

- Pa i ovo o čemu ja pričam je zakasnelo, a kamoli neke teze da se problem može rešiti autonomijom Kosova unutar Srbije. Albanci to jednostavno ne prihvataju. Kao što mi ne prihvatamo jednostrano proglašenu nezavisnost.

Može li Nikolićev tekst da nas zavadi sa EU?

- Ne treba ni sa kim da se konfrontiramo bez razloga. Nama treba jaka međunarodna pozicija da bismo rešavali kosovsko pitanje. A trenutno smo u situaciji da zavisimo od toga da li će Rusija ili Kina staviti veto u SB UN.

Da li je platforma tačka razdora između predsednika i Vlade?

- Politika koju vodi premijer Vučić mi je bliža. Zajedno smo radili na svemu tome, na Briselskom sporazumu. Sigurno je da premijer ima kontakte sa predsednikom, da se konsultuju oko međunarodnih tema. Razumem potrebu da Srbija definiše šta neće, ali mislim da to već svi dobro znaju.

Jeste li upoznati sa tekstom platforme?

- Ne. Premijer me je obavestio da je stigla u Vladu, da ju je četiri puta pročitao i da ćemo razgovarati.

Kada će o tome započeti konsultacije u državnom vrhu?

- Najvažnija je svrha platforme, zašto se ona uopšte piše. Velika je razlika između političkih deklaracija u Beogradu i potreba ljudi na Kosovu. Možemo u Beogradu da donesemo šta god hoćemo, ali u Prizrenu, koji je bio prestonica, a sada tamo živi 21 Srbin, teško će se vijoriti srpska zastava.

Nije li čudno da vi kao šef diplomatije nemate uvid u tekst platforme, a da već stižu negativne reakcije stranih ambasadora...

- Ne znam da li su strani ambasadori i zvaničnici videli tekst ili su se i oni informisali iz medija. Koliko shvatam, najspornije im je to što će u tekstu biti reči o suštinskoj autonomiji Kosova unutar Srbije.

Strahujete li da ćemo se suočiti sa zahtevom da priznamo KiM zarad članstva u EU?

- Mislim da nećemo. Pa ni sama EU nema jedinstven stav o nezavisnosti Kosova, koju ne priznaje pet članica Unije. Tačno je da se od nas traži da potpišemo sa Prištinom pravno obavezujući sporazum, ali ne mora da znači da će u njemu biti zahtev za međusobno priznavanje. U ovom trenutku, niko u Briselu ne zna šta će tačno pisati u tom sporazumu. (...)

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb