doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Zemlja bez mora

misha | 21 Avgust, 2016 09:00

Zemlja bez mora

"Zemlja bez mora ništa ne vredi", potvrdio je moju misao Nikola Malović krajem prošle godine u svojoj kolumni "Svetionik" u Nedeljniku. Ma koliko mi mislili da na svetu ima država bez izlaza na more, svega ih je 42! Iako se smatraju kontinentalnim, one su zapravo zarobljene zemljom (eng. termin landlocked).

 

Landlocked - svetske države (bez mora) "zarobljene zemljom"

Primorja imaju tendenciju da budu bogatija i naseljenija od zaleđa, što se može uočiti na noćnom satelitskom snimku Mediterana, jer obale upravo blješte u svetlosti. Balkan je u mraku. Biti landlocked zemlja upravo je zamka, jer država zavisi od susedstva, i ako je ono još i rovito, zemlji je nemoguće da se razvija kao što to mogu obalne države jer su u prilici da hipotetički trguju sa celim svetom.

Bez obzira na to što UN ima programe za pomoć zemljama u razvoju bez izlaza na more- landlocked države pate od visokih troškova trgovačkih transakcija. Slabo razvijene zemlje bez mora, prema Svetskoj banci, plaćaju transportne troškove oko 50% skuplje, a oko 80% obima međunarodne trgovine obavlja se morem. Zemlje bez mora diskonektovane su i od glavnih turističkih tokova.

 

Landlocked - Srbija i sva evropska "zemljom zarobljena" ostrva

S izlaskom na more, država može da vodi samostalniju spoljnu politiku, i može da bude usmerena ka geografski veoma udaljenim zemljama. Otuda takođe može doći pomoć i ona može priskočiti nekome u pomoć. Imati pogled na more u državnom smislu nije samo stvar simboličkog karaktera. Imati pogled na more pitanje je nacionalnog ponosa!

Srpske zemlje su imale širok izlaz na Jadran, sve do 1459. kada Srbija po prvi put postaje kontinentalna, iako je Kotor od 1185. bio verni, serbski, stoni, ljubljeni i slavni grad Stefana Nemanje, a ostrvo Miholjska prevlaka u Boki, zahvaljujući Svetom Savi lično, 1219. postala centar Zetske episkopije... Istorijski je nesporno državotvorno postojanje Srba, pravoslavne i katoličke vere, njihovih država i autonomija u jadranskom primorju u periodu dužem od milenijuma. Na jedinoj geografiji na svetu na kojoj naš narod i dalje živi uz more, u Herceg Novom, o srpskom moru svedoči nedavno podignuti spomenik osnivaču ovog grada (1382.) Stefanu Tvrtku I Kotromaniću, kralju Srba, Bosne, Primorja i Humske zemlje.

 

Herceg Novi - "Bože spasi, Bože brani, srpske zemlje, srpski rod !"

I pored trajnog veta Zapada srpskom izlasku na morske obale još od XIX veka (zbog straha da naše prisustvo na Jadranu predstavlja prethodnicu za dolazak Rusije!)- ovog leta sam sebi stvorio trip da ipak putujem na domaće primorje. Uz pomoć lične karte (dakle, bez pokazivanja pasoša) sam preko Republike Srpske došao do Herceg Novog. Od Višegrada, preko Sutjeske i Trebinja sam se spustio do Boke. Pratile su me srpske trobojke kroz gotovo sve ove srpske zemlje. Naše zastave, jezik, ćirilica, vera pravoslavna i ljubav prema Beogradu kao da su izraženiji zapadno od Drine nego u samoj Srbiji! Upravo zato naš narod opstaje kroz vekove na tim prostorima i pored takvog okruženja. Kupovina knjige Jovana Dučića "Verujem u Boga u i Srpstvo" na metohu manastira SPC Tvrdoš još mi je više sunčanu Hercegovinu približilo srcu.

I graničari kao da su se potrudili da ovo moje sanjarenje bude što realnije. Tako me je na BIH-CG granici, na mestu gde sam to najmanje očekivao, policajac pitao da li poznajem Šumadinca iz mog kraja koji im je mnogo pomogao u toku rata u Krajini, ali i na Kosovu i Metohiji! Shvatio sam da je i ta zastava/grb na njegovom ramenu samo nužno zlo i da granice u svesti i srcu srpskog naroda ne postoje! "Mnogi su pisci kazali kako zemlja bez mora nije nešto, a mene je kanda zapalo da ponavljam kao papagalo da Primorje bez svog prirodnog zaleđa i nije neko Primorje.", smelo, optimistički i patriotski zaključuje u kolumni s početka pomenuti pomorski Srbin. Ja klimam glavom.

Zašto ISIS teroriše Francusku ?

misha | 26 Jul, 2016 19:30

Zašto ISIS teroriše Francusku ?

Teroristički napad u Parizu,

teroristički napad u Briselu,

teroristički napad u Nici,

teroristički napad u Minhenu,

teroristički napad u...

Onako kako smo (da bismo ostali psihički zdravi) u prethodnim decenijama "oguglali" na vesti o desetinama i stotinama žrtava u (samoubilačkim) terorističkim napadima u Bagdadu, Kabulu, Palestini, Siriji, Pakistanu, Africi...- tako se polako privikakavamo i na život sa terorizmom u Evropi. Od 11.09.2001. (ovaj datum doživljavam kao nezvanični početak WW3!) i terorizma u Njujorku, serija terorističkih napada se dogodila na Starom kontinentu- Madrid, London, Moskva, Istanbul, Pariz, Brisel, opet Pariz, Nica, Minhen...

Samo u poslednje 4 godine (od jula 2012.) na teritoriji zemalja EU se dogodilo 13 terorističkih napada. Sedam od njih desilo se u Francuskoj, u kojoj su poginule 244 osobe- pet puta više nego u ostalim napadima zajedno. Zašto je Francuska najveća meta Islamske države u Evropskoj uniji?

Uzrok i posledice ! - Francuske "nevidljive granice" na Bliskom istoku (nastale tajnim sporazumom Sajks-Piko pre jednog veka) stvorile  današnju tzv. Islamsku državu, ISIS, ISIL, DAEŠ !

Region Bliskog istoka je i danas pun granica koje se ne pojavljuju na zvaničnim mapama a koje su iscrtane na osnovu sporazuma Sajks–Piko potpisanog 16. maja 1916. godine. Francuzi i Britanci su "iscrtali" ove nevidljive granice, a sve to bez saglasnosti pogođenih zemalja! Granica između Sirije i Iraka je bila posledica ovog tajnog dogovora koji su pre jednog veka postigli britanski diplomata Mark Sajks i njegov francuski kolega Fransoa Žorž-Piko. Krize, konflikti i teorije zavere osećaju se do danas...

 

Sporazum Sajks-Piko odredio sudbinu Bliskog istoka! - Granica između Sirije i Iraka je postojala skoro 100 godina. Danas na iračko-sirijskoj granici više nema kontrole. Graničari su ubijeni. Ubili su ih borci terorističke organizacije „Islamska država“. Granica više ne postoji. Poruka u videu, objavljenom na internetu u junu 2014. godine nakon probijanja granice, glasi: Irak i Sirija kao države više ne postoje. U video poruci, Islamisti kažu da je okončano ponižavajućeg paternalističkog odnosa zapadnog imperijalizma prema Bliskom istoku! Kraj Sajks–Pikoa”, poručuje na engleskom bradati islamista u jednom od prvih propagandnih video snimaka. „Inšalah, daće Bog, ovo nije prva granica koju ćemo slomiti.Levant – od Bejruta do Basre – počeo je da se vraća svojim istorijskim državama i granicama...

Britanci i Francuzi su sporazumom Sajks-Piko usred Prvog svetskog rata, sigurni da će ga dobiti, između sebe podelili velike delove Osmanlijskog carstva - ne pitajući ljude koji tamo žive. Na osnovu tog sporazuma, Francuzi su dobili pravo nad područjem koje se prostire od jugoistoka današnje Turske, preko severa Iraka i Sirije pa sve do Libana (teritorija današnje Islamske države!). Britanci su uzeli teritoriju koja obuhvata južni i centralni deo Iraka. Područje koje se nalazilo između, a na njemu se danas nalaze Sirija i Jordan, zapadni Irak i severoistočni deo arapskog poluostrva - trebalo bi da postane arapsko kraljevstvo pod britansko-francuskim mandatom. Londonu i Parizu, uz saglasnost Rusije, bilo je prepušteno da sami definišu granice unutar svojih zona uticaja.

Sporazum Sajks-Piko (poznat po imenima dvojice diplomata koji čak nisu bili ni eksperti za Bliski istok!) je bio tajni dogovor između Britanije i Francuske, na koji je pristanak dala i Rusija (ovo objašnjava današnju ulogu Rusije u Siriji !!!), o podeli Osmanskog carstva uoči njegovog poraza u Prvom svetskom ratu. Sporazum je predviđao da tri sile učesnice dobiju direktnu teritorijalnu kontrolu na Bliskom istoku i da se uspostave zone „A“ i „B“ – francuski i britanski protektorati na teritoriji koju danas uglavnom zauzimaju Sirija i Irak. Kasnije je sporazum proširen, delovima u kojima su dodati interesi Kraljevine Italije i Ruskog carstva. Rusiji je trebala pripasti Jermenija, delovi Kurdistana, a Italiji Dodekanez ostrva u Egejskom moru i uticajna sfera oko İzmira u jugozapadnoj Anadoliji. (Italijansko prisustvo u Maloj Aziji, kao i podela Arapskog poluostrva, službeno je dovršena Mirovnim ugovorom u Sevru 1920. godine.)

U celoj ovoj priči su i Nemci imali neslavnu ulogu. Oni su ratom i na Bliskom istoku želeli da oslabe svoje neprijatelje u Prvom svetskom ratu: Nemci su bili u savezništvu sa Osmanlijskim carstvom. Zajedno sa Kalifom u Istanbulu, najvećim sunitskim autoritetom, pozvali su Arape na „Džihad“, sveti rat protiv Bitanaca koji su zauzvrat sklopili savezništvo sa Šerifom Huseinom bin Alijem. Kao čuvar svetih gradova, Meke i Medine, u današnjoj Saudijskoj Arabiji, bin Ali je posle Kalifa, bio drugi po rangu verski autoritet sunita.

U oktobru 1915. godine, Henri MekMahon, britanski visoki komesar u Egiptu, dao je primamljivo obećanje Šerifu Huseinu: ako Arapi podrže Britance, oni će zauzvrat Šerifu pomoći da oformi svoje kraljevstvo. „Velika Britanija je spremna da prizna nezavisnost Arapa u granicama koje predloži Šerif“. Savezništvo je dogovoreno. Vođa Arapa je Šerifov sin Faizal bin Husein zajedno sa britanskim agentom Tomasom Edvardom Lorensom, ili Lorensom od Arabije, naterali su Osmanlije da se povuku.

Oktobarskom revolucijom 1917. godine, prestali su ruski teritorijalni interesi na područja bivšeg Osmanlijskog carstva. Boljševička vlada pod kontrolom Lenjina je objavila sadržinu sporazuma 23. novembra 1917. u ruskim dnevnim novinama Pravda i Izvestija. Tri dana nakon toga, britanski The Guardian objavljuje sporazum. Objavljivanje sporazuma dovelo je do nemira i pobune u arapskim područjima, te stvaranje nepovjerenja prema Antanti (I danas veliki broj Arapa smatra da je taj sporazum antiarapska zavera Evropljana!).

Nakon Prvog svetskog rata, na mirovnoj konferenciji u Parizu, razgovarano je o novom poretku. Faizal se založio za Arape. „Siguran sam da su velike sile ispred svojih materijalnih interesa stavile dobrobit arapskog stanovništva“. Međutim, Faizal se prevario: Francuska i Velika Britanija ostaju pri već dogovorenoj podeli teritorije. Arapskih država će biti, ali pod njihovim uticajem. Tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Dordž Lord Kurzon je rekao da privredni interesi Velike Britanije moraju biti sakriveni iza „arapske fasade“: uprava i vlast pod britanskim vođstvom, kontrolisani od strane rođenog Muhamedanca, i po mogućnosti jednog arapskog tima“.

Značaj dogovora postignutog na konferenciji u Parizu teško da se može preceniti. Na osnovu njega su nastale dve nove države: Sirija i Irak. Francuskim mandatom iz 1922. godine je stvorena još jedna država: Liban. Drugim mandatom Zajednice država iste godine je predviđeno formiranje „nacionalne domovine jevrejskog naroda“, što je bio temelj za kasnije osnivanje Izraela.

„Uverevam vas da mi Arapi protiv Jevreja ne gajimo mržnju, etničku ili versku, koje na žalost vladaju u drugim delovima sveta“, rekao je Faizal u Parizu. Međutim, njegova dobra volja je brzo nestala pred izazovima suviše teške stvarnosti. Naredne 1923. godine, Velika Britanija je istočni Jordan odvojila od Palestine i time udarila temelje današnjem Jordanu. Krajem 19. veka su Britanci pod svoju zaštitu već uzeli mali Emirat, Kuvajt. Nakon prvog svetskog rata je Kuvajt proglasio nezavisnost.

Neprirodne granice, u kontrastu sa ljudskom geografijom, definisale su državne teritorije Iraka, Sirije i Libana. Svaki od novih političkih entiteta bio je podeljen duž etničkih, sektaških ili socijalnih linija. Novi poredak je stvorio pozornicu za seriju beskrajnih ratova i sukoba u tom regionu: napetosti između Izraelaca i Palestinaca povremeno eskaliraju u rat, tu je i libanski građanski rat od 1975. do 1990. godine, drugi Zalivski rat čiji je povod bio napad Sadama Huseina na Kuvajt u avgustu 1990. godine, a tu su i napetosti slične ratu u kurdskom području u Turskoj, Iraku, a kasnije i Siriji... Na kraju fatalna invazija SAD 2003. godine i loše uprava koja je usledila, dovela je do frontova duž linija razdvajanja verskih zajednica. Tako je i nastala „Islamska država“, koja se uskoro uključila u građanski rat (od 2011.) u podeljenoj Siriji. Za to nije kriva samo nova podela Bliskog istoka pre 100 godina, ali u godinama koje su sledile su postavljeni temelji regionalnog poretka koje je i danas plodno tlo za napetosti, ustanke, ratove, izbeglice, terorizam...

Uzrok i posledice ! - Činjenica da danas ne čujemo da postoje planovi određenih sila koji bi otvoreno govorili o podelama regiona, ne znači da takvi planovi ne postoje – detalji će možda postati evidentni u budućnosti...

BREXIT- Biti il' ne biti (u EU)?

misha | 16 Jun, 2016 22:00

BREXIT -Biti il' ne biti (u EU)?

U godini u kojoj se navršavaju četiri veka od Šekspirove smrti, Ujedinjeno Kraljevstvo suočava se s egzistencijalnim pitanjem: biti ili ne biti deo ujedinjene Evrope. Šta bi tzv. BREXIT stvarno značio za UK? Da li raspad EU znači i raspad UK?

Kovanica "Brexit" je skraćenica slogana za izlazak Velike Britanije (UK) iz EU

2014. godina je bila bremenita referendumima o otcepljenju u Evropi- Krim i Sevastopolj, Donjeck i Lugansk (Ukrajina), Veneto (Italija), Katalonija (Španija), Škotska (Britanija)... Prvi pomenuti (ukrajinski) referendumi su bili međunarodno nepriznati (iako se Ukrajina de fakto raspala, ali ne i de jure), drugi je bio virtuelan (italijanska oblast Veneto koja obuhvata Veneciju i okolinu tj.nekadašnju Mletačku republiku je takođe polovinom marta pomenute godine održala "virtuelnu probu"- internet referendum o nezavisnosti od Italije, koji je zvanični Rim ignorisao), treći je bio samo "konsultativan" (Nakon što je Ustavni sud Španije privremeno zabranio održavanje referenduma, Katalonci su tog novembra održali samo neobavezujuću "konsultaciju naroda". Iako je preko 80% reklo "da" nezavisnosti, čini se da to što rezultati takvog referenduma nisu bili pravno obavezujući- nije ni motivisalo Katalonce da pohrle na birališta, pa je izlaznost bila svega 37%. Čini se da katalonski trovekovni san čeka neka bolja vremena- Parlament ove španske pokrajine je najavio unilateralno proglašenje nezavisnosti početkom 2017., po kosovskom modelu!), dok na jedinom regularnom (dogovorenom) referendumu, septembra te godine- Škoti nisu imali dovoljno "hrabro srce", pa su i dalje ostali samo geografski sever Ujedinjenog Kraljevstva (44,7% je bilo za nezavisnost, dok je 55,3% glasalo za ostanak u Uniji sa Englezima, uz rekordno visoku izlaznost od 84,6%!)... Tresla se gora, rodio se miš!

S obzirom da sam toliko izgarao pre dve godine (gotovo svaki sam propratio na svom blogu- što potvrđuju i gornji linkovi), moje interesovanje za novi referendum, ovog puta o izlasku UK iz EU, 23. juna ove godine na najvećem evropskom ostrvu je nemerljivo manje. Ipak, zahvaljujući NIN-u raspolažem najbitnijim faktima. Jer, istorija se prelama na najrazličitije načine, delovanjem velikih istorijskih sila, ali i gotovo neprimetno- delovanjem malih ljudi... Da li smo mi to stvarno pred raspadom Evropske unije? Od toga da li će 2016. godina biti dobra za EU zavisi i da li će cela naredna decenija biti dobra za ostatak sveta...

 

Šampioni različitih aršina- Britanci iste argumente koriste potpuno različito u EU i u UK!

Čemu uošte ovaj referendum (BREXIT)? Cela ova (nepotrebna) referendumska pometnja izvorište ima u dubokom razdoru u Konzervativnoj stranci! Sad kad je glasanje na pragu, s izvesnošću se može reći da se rizik nije isplatio; ostaje da se vidi koliki će na kraju ceh za to biti plaćen i ko će ga sve platiti. Jer, nezavisno od ishoda referenduma, podele među konzervativcima neće biti prevaziđene, a jedan od mogućih epiloga je i nešto doskora nezamislivo- raspad stranke. Meni se čini da je to manje zlo (Kameronov ovakav kockarski pokušaj smatram egzibicionističkim!), nego raspad čitave ujedinjene Evrope, ali i samog Kraljevstva... Kameron će politički preživeti samo ako proevropski blok pobedi ubedljivo, s 60 prema 40 odsto. Inače, britanski premijer je bio evroskeptik koji je sada postao evrofanatik. Poznato?

 

BRITANIC 2016. kao TITANIC 1912. - Raspad EU bi značio kraj i za UK !?

Engleska je nesrazmerno mnogoljudnija od ostalih konstitutivnih jedinica Ujedinjenog Kraljevstva i najskeptičnija prema "ujedinjenoj Evropi", šta god ko pod tim podrazumevao. Uostalom, deset puta malobrojni Škoti (ili barem njihovi izabrani predstavnici tj. Škotska nacionalna partija-SNP) stalno ponavljaju da će ukoliko 23. juna bude izglasan izlazak iz EU, onda i oni srazmerno brzo ponovo upriličiti sopstveni referendum o otcepljenju od ostatka Britanije, iako je onaj prethodni, neuspeli, održan pre samo dve godine. U slučaju brexita Škoti bi, budući većinski opredeljeni za članstvo u EU, uz svoje interne imali dodatni spoljnopolitički motiv, time i dodatni razlog- za novi plebiscit. Freedom?!

"Engleska, Škotska, Vels, Severna Irska. To je ono što Britanci zovu Ujedinjeno Kraljevstvo. Britanci?! Oni ne postoje, zapravo postoje kao što su nekad postojali Jugosloveni u SFRJ. Možeš biti Englez, koji sebe smatra Britancem, ili Velšanin koji se izjašnjava kao Britanac ili ima pasoš Velike Britanije. U njihovim venama ne teče britanska nego engleska, škotska, irska ili velška krv... Od škotske granice napravljen je veliki događaj. Uređeno stajalište sa obe strane, škotska zastava, kamen sa urezanim Scotland, vidikovac, kafe u prikolici. "Dobro došli u Škotsku!" Puca vidik na škotsko prostranstvo i predele. Nevidljiva granica je mesto odakle počinje drugačija priča. Englezi su manje dramatični u obeležavanju svoje granice. "Dobro došli u Englesku. Vozite pažljivo." Prosto i jednostavno. Tako engleski.", piše u dnevniku motocikliste- zapisi na dva točka. Uzbudljivu bajkersku avanturu od 4.000 km oko Velike Britanije uoči BREXIT-a, prenosi NIN. Posebno je zanimljivo i upečatljivo razmišljanje jednog Škota: "Mislim da mi Škotlanđani ne treba da ostanemo sa Englezima. Nije engleska kraljica moja bakica koja treba da mi govori šta ću ja da činim svakog dana. Ona je engleska kraljica, ne naša. Ja hoću da ostanemo u Evropi, a sa Englezima možemo i da se raziđemo. Različiti smo. Bliža nam je Norveška nego London. Odavde do Evrope je 200 milja."

 

 BREXIT ostavlja EU na severu ostrva - Škotska van UK, ali u EU

Istini za volju, čitava moderna istorija britanskog angažmana u Evropi ispunjen je ambivalentnošću. Zemlja je u tadašnju Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) ušla srazmerno kasno u odnosu na zemlje osnivače, tek 1973., mada je za to postojao dobar izgovor: dva prethodna pokušaja da im se priključi, 1963. i 1967., naišla su na prepreku u obliku veta koji je na takvu mogućnost stavljao tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol. A tek što su ušli u ovaj klub, Britanci su već 1975. na referendumu odlučivali o istom onom o čemu će se izjašnjavati i za nedelju dana- da li da iz njega izađu. Dobro se zna i šta je bilo posle: za vreme duge vladavine premijerke Margaret Tačer Britanija se izborila za brojna izuzeća od pravila koja su važila u sad već Evropskoj zajednici (EZ), a taj "ekskluzivni" status produžen je i kada je EZ početkom devedesetih prerasla u Evropsku uniju (EU). I tako je ostalo do dan-danas, kad su dijametralno različite interpretacije onoga što je Kameron, tražeći dodatna izuzeća, zimus postigao, ili nije postigao, u pregovorima s evropskim partnerima dodatno produbile jaz između proevropskog i antievropskog krila u Konzervativnoj stranci. 

 

Ujedinjeno Kraljevstvo (sa svojim "ekskluzivnim" statusom u EU) danas ima mnogo više koristi nego štete od Ujedinjene Evrope! Dižu li svoju cenu još više ovim referendumom?

Zagovornici BREXIT-a romantizuju britansku prošlost i tvrde kako je nekadašnju imperijalnu slavu moguće restaurirati, samo da se prvo UK reši "okova" EU... Migrantska kriza (milionski priliv izbeglica je već doveo do pucanja evropske šengenske zone), rast terorističkih pretnji u srcu Starog kontinenta, sve veće razlike između zemalja članica (i jačanje evroskepticizma posvuda), najavljeni BREXIT, ekonomska kriza i posrtanje evrozone (GREXIT, stariji brat kovanice iz naslova- predstavlja mogući izlazak Grčke iz zone evra)- doveli su do drastičnog slabljenja i mogućeg raspada EU... U svakom slučaju, za godinu ili dve EU će biti potpuno drugačija. Možda će biti razbijena, a možda preraste i u snažnu uniju?

Smatram da je svakako u našem interesu da se sačuva zajednica evropskih zemalja koje su uspevale da sačuvaju evropski mir više od sedam decenija; bez obzira da li će ikada Srbija postati njen deo (s obzirom da BREXIT-ovci plaše Britance- Turcima, Srbima i Albancima koji stižu u EU, sve više sumnjam da ćemo skorije postati deo ujedinjene Evrope)... Tačno nedelju dana pre izjašnjavanja građana na "evropskom ostrvu straha" o Brexit-u, sasvim je nezahvalno prognozirati ishod. A koliko je čitava situacija ozbiljno shvaćena u najjačoj zemlji EU, Nemačkoj, možda najbolje govori naslovna strana magazina Špigl koji doslovno vapije: "MOLIM VAS, NE IDITE IZ EU!"

 

 Engleska hladnokrvnost - Kraljica Elizabeta II proslavila je ove godine 90. rođendan, i čini se da je boljeg zdravlja od sopstvene zemlje, koju mogući izlazak iz EU čini toliko napetom da se čak i gardista onesvestio od uzbuđenja.

1 2 3 ... 94 95 96  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb