doctor

Pošto je politika infiltrirana u naše živote, i to bukvalno, olovku ću svakako upotrebiti, i dati svoj glas, koji neće biti onaj beo. Strip je odličan, genijalan, a očekujem diskusiju. Pozdrav Misho! :-)

Realno, ne valja nam izbor, ali uvek cu izmedju dva zla izabrati ono manje. Sigurno svaki iole pametan, noramalan covek, ne zeli da na vlasti vidi radikale, kostunicavog i ostale njima slicne, ratohuskace, "rusijo i oce i majko" politicare. Od njih su mi cak i gori naprednjaci, ti si do juce bili kao prethodno navedeni a sad su evropejci. Pitam se sta ce biti sutra? Dakle ostaju ovi aktuelni, koji se nisu pokazali kao odlucni, cvrsti i spremni da krenu pravim putem, previse kompromisa, manipulacija... Sem njih, za mene jedini pravi, koji za razliku od prethodih nije bio na vlasti, je LDP i Ceda Jovanovic. Jeste, imao je covek ispada, ali sto se politike tice, cini me se kao jedini pravi naslednik politike velikog Zorana Djindjica. Zato moj glas ide PREOKRETU !

Ljubiša livac:
Naravno da se ne bih složio sa vama. Ovi koji su do sada bili, su lopovčine i neznalice, LDP je još gori. Ali znam da vas ne mogu ubediti, kao ni vi mene, bitno je da se izađe, pa nek odluče ljudi šta žele..

http://www.youtube.com/watch?v=fZk3WBlW2MU

za početak diskusije, dovoljna je ova lepa pesmica. :)

...i, naravno, parola koja ide uz pesmu!

I sama sam primetila da je ono sto partije proklamuju i obecavaju u vreme predizbornih kampanja - upravo to sto krse i rade suprotno!
U vreme zanesenjastva da mogu nesto promeniti nabolje u Srbiji, pokusala sam da se bavim politikom, sa jedinim ciljem da ucinim nesto dobro i bez ikakvih privatnih interesa. Ali kada sam licno uvidela kakvi (NE)ljudi uspevaju u politici da se proguraju medju najuticajnije i sta se zapravo desava, sklonila sam se odatle i otisla u nevladin sektor (gde sam sa ostalima sama placala koliko sam mogla za nase akcije u oblasti zastite i prava zivoinja, i ekologije).
Moje nade su definitivno urusene sa ubistvom Djindjica, i shvatila sam da Srbijom zapravo vladaju KRIMINALCI. Tek vise godina nakon svega toga, uspela sam otici/pobeci u inostranstvo, i sada ovde pocinjem od nule u svojoj petoj deceniji zivota (prilicno kasno)...
Ipak, tesi me da sam se konacno sklonila iz tog pakla, koji bi me sasvim sigurno ubio!... Bez ikakvih ljudskih prava i dostojanstva, bez prilike za normalan posao i platu - u Srbiji zaista ne vredi ziveti!

@krasiva: Ja sam naoštrio misao (još ne i olovku):) Raspoložen sam za diskusiju, ali za onu uz pićence i kolačiće, očekujem te pre Đurđevdana:) Pozdrav.

@Ljubisa livac: Slažem se sa vama oko većine stvari koje ste izneli u komentaru, ali ima jedna stvar koja mi ne da da izjednačavam Čedu i Zorana, a koju je genijalni Marko Somborac predstavio u svom jučerašnjem stripu u Blicu: Klikni ovde Zato mi se baš svi oni čine nedostojnima mog glasa. SVI SU ISTI...OSIM DVERI SRBSKIH :DDD Pozdrav.

@ljubi.ga.majka: "Političarima želim dugu starost i tešku bolest!":)))

P.s.Napred, malim korakom! Ivan Ivanović;) Pozdrav.

@Veterinarka: Dobili ste moj odgovor u vidu vizionarskih citata na ovaj vaš identičan komentar, na drugom postu ("Vreme hemoroida"). Pozdrav i dobrodošli na Misha.blog.rs:)

Ovaj odgovor namenjen je autoru, a delom i komentaru Veterinarka, na koga se autor nastavio citatima pokojnog premijera Srbije.
Hajde da ustanovimo, kroz obimnu diskusiju, nadam se racionalnu, istinitost, i racionalnost svega čime se autor poslužio u svom odgovoru. Da determinišemo šta je korov, ko su kriminalci, mogućnost modernizacije i njen pravac, kakva je to administracija kao naš motor, sa kojim svetom se poistovetiti, kakvu promenu treba doživeti kognicija naših ljudi u smislu karaktera ideje, zašto smo propadali 10 godina, da li je to rezultat samo isključivo naše "gluposti", ili još po nečeg,kakvu poslednju šansu mi zaslužujemo, i na kraju da se složimo sa onim poslednjim, ako danas ne uspemo sami smo krivi.
Ove ideje treba obrazlagati, razgovarati, a ne o njima glagoljati. Očekivao sam, još od poslednjeg posta, da ćete ući u diskusiju, puniti text box komentara. I sada su moja očekivanja istovetna. Ne samo od vas, već od svih koji se na blogu pojave, i ne želim da mi se čini da nastaje površnost i paušalnost, a da se pažnja ne usmerava na sadržinu onog što pišete, misao koju kroz isto provlačite.
Veterinarka, život ne staje posle Zorana Đinđića, a ni najmanje vaša misao.

@faro: Nedostajao si mi:)

Nadam se da ćemo se složiti u sledećem: Srbija je usporena ubistvom Đinđića i dolaskom nesretnog Koštunice na mesto premijera. Od onog trenutka kada je Koštunica Dr Vojislav sišao sa vlasti (2008.) imam utisak da se Srbija (stidljivo) pokrenula i opet krenula Zoranovim vizionarskim stopama.. (Degutantno je govoriti o neuspesima vladavine čoveka koga su ubili na polovini mandata i koji je došao posle Miloševića koji je uništio državu!)

Koliko god je svetska ekonomska kriza umanjila rezultate ove proevropske vlade, posle 2008., mislim da se krećemo u pravom smeru. (Da je na vlasti pre četiri godine ostao Koštunica, u zvaničnom savezu sa Šešeljom: Mladić i Karadžić bi ostali na slobodi, dijalog sa Kosovom ne bi otpočeo, ponovili bismo greše i ušli u neku vrstu suludog "sukoba" sa svetom (kao 1999.), ne bi bilo ništa od evrointegracija (ukidanje viza, status kandidata), profesionalizacije vojske, nekih većih stranih investicija,..)

Ipak, tema ovog posta su izbori 2012. Sada smo opet na nekoj raskrsnici, ali danas deluje da svi ti putevi vode u istom smeru (ka Evropi). Oko onoga za šta se borio Zoran gotovo da je ostvaren nacionalni koncenzus (85% budućih parlamentarnih stranaka će biti za EU) i miran i siguran bar po tom glavnom velikom ključnom pitanju- jednostavno ne želim da javno (a možda ni na izborima?) podržavam bilo koju političku partiju.. Dobro je da je Srbija na pravom putu (to nije put u raj,ali nije ni u pakao), međutim malo je vizionarskog u sadašnjim političkim liderima. Zato ću verovatno svoj protest iskazati tako što neću glasati.. To sam hteo reći ovim postom, pozdrav.

Generalno, problem Srbije sastoji se iz dva dela. Prvi je ona koji svi vide,osećaju i razumeju a drugi je daleko teže dokučiv jer zalazi u svet ideja. Prvi problem direktno proizilazi iz drugog i nije ga moguće razumeti odvojeno već samo ako se uspostavi veza izmedju uzroka i posledica.
Uopšteno govoreći, problem Srbije jeste to što ona nema koherentan konsenzus oko osnovnih pitanja te onda ta nestabilnost se samo prenosi na svaku konstrukciju koja se gradi na tom temelju.
I ne samo što se prenosi ona se i pojačava kako se ide od baze ka vrhu te konstrukcije.

U svojoj osnovi,ideja napretka Srbije vidjena je od strane elita u Srbiji kao teritorijalno proširivanje. Dakle u suštini, Srbija nikada nije sebe smatrala dovoljnom i kompletnom celinom već uvek nedovršenom državom koja postaje kompletna i cela onog momenta kada objedini pod svoje skute svu teritorije gde su Srbi bili većina. Dakle ovo se odnosi na projekat takozvane Velike Srbije. No problem je bio taj što u vreme,kada se oslobodila od Turaka, Srbija nije imala koherentan plan za ovaj poduhvat. Upravo u tom dobu, dolazi Františeh Zah i donosi Poljski pan slovenski program koji postaje osnova za Srpski plan o teritorijalnom proširenju. Čuveno “Načertanije” Ilije Garašanina. No tu je nastao prvi problem, problem je bio što je plan Františeha Zaha bio pan nacionalni a ne nacionalni program. Nažalost intelektualni kapaciteti elite u Srbij tada nisu bili dovoljno veliki da bi razumeli tu ideju, već su u njemu videli ono što su hteli da vide a ne ono što je on bio realno. Ljudi koji su činili kompletnu Srpsku elitu u 19 veku, bez obzira na mesto koje su zauzeli u našoj istoriju, realno gledano kada se uporede sa sličnim ljudima u svetu tada, su zapravo ljudi ispod prosečne ili obične inteligencije. No pozicija koju imaju ih stavlja na mesto sa koga mogu da odlučuju te oni sa tih pozicija i vode zemlju. Ovde ću se zaustaviti.

Kako Srbija nije imala u to vreme, svoje obrazovne institucije, ona se zadovoljavala time što je svoju elitu školovala po Evropskim gradovima. E u tom momentu nastaje taj diskurs izmedju modernog i tradicionalnog. Ljudi koji u 19 veku odu u London,Parzi,Beč, oni odlaze u drugačiju civilizaciju koja je svo svoje znanje i moć, stekla ličnim naporom i iskustvom, dakle bili su potrebni vekovi da bi se ta iskustva stekla i potom pretočila u praksu a onda ta praksa i iskustva bila pretočena u knjige koje su onda postale deo opšteg znanja. E to Evropsko opšte znanje, je savršeno razumljivo Evropljanima, jer ono paralelno ide sa njihovim iskustvom no u slučaju mladog elitaša iz Srbije, postoji raskorak izmedju naučenog i onoga što se razume. Naučiti nešto nije isto što i razumeti. Većina tih mladih elitista, koji će zauzeti ključna mesta u srpskoj istoriji, možda jesu naučili mnogo ali su razumeli veoma malo. Ta razlika, izmedju naučenog i onoga što je spoznato kod njih uvek izaziva uznemirenost i strah, jer oni zapravo ne mogu da spoznaju to što znaju, sa jedne strane se osećaju ponosnim na to što su naučili a sa druge totalno glupi jer nisu spoznali to što znaju. E upravo iz ovog razloga, sujeta postaj glavna pokretačka sila u Srpskoj eliti. Vremenom srpska elita postaje sve udaljenija od svoje baze, ona ne želi da ima bilo kakve veze sa narodom iz koga potiče,prezire ga ali ga se i plaši jer je u manjini u odnosu na populaciju. Stoga umesto da služi narodu ona u svojim postupcima čini da narod služi njoj. Tako elita uvek se bavi velikim,nedokučivim stvarima, grandioznim stvarima a od naroda očekuje da je slepo sledi jer kako moji omiljeni ustavobranitelji dućandžije rekoše, narod je pupila a vlast je ekola, tj narod je djak a vlast je učitelj ili škola.

No u društvu koje je bilo dugo pod tudjinskom vlasti i gde inicijalno elita potiče iz naroda, to razdvajanje na elitu i narod zapravo ne postoji, stoga elita da ne bi bila zbačena od strane naroda stalno mora da teži da se što manje razlikuje od naroda i uvek sebe mora da predstavlja narodu kao jednaka,narodska i konačno rodska,svi smo mi ti metafizički NAŠI.

Sve ovo stvoriće jedan duboko neiskren i licemaran odnos u kome će elita biti u stalnom tajnom ratu sa narodom,težeći da ga zombifikuje kako bi mogla da ga kontroliše. Kultura vlasti u Srbiji je populistička,prostačka,ulizička isto onoliko koliko je ugnjetavačka,licemerna i podla. Destruktivna jednom rečju.

U svom nastojanju da se održi na poziciji vlasti, elita će konstantno igrati na naj niže strasti, pumpati emocije i strasti i stalno držati narod u sludjenom stanju u kome nije moguće formirati ni jednu koherentnu,jasnu viziju niti imati bilo kakav stav. Narod sa druge strane, će trpeti stravične posledice i stalno tražiti od elite da mu pomogne,čime se ovaj bolestan odnos zatvara. Od tog momenta narod stalno moli za malo soli i kore leba, koju mu vlast ko kučetu baca sa svoje trpeze, prezrivo. Ta elita će ga voditi kroz stravična razaranja,patnju i bol, uzimajući mu uvek sve i obećavajući veliku nagradu samo ako je bude bez pogovora sledio. Priča o svetloj budućnosti postaje lajt motiv elite u Srbiji, lošije danas za bolje sutra i pod tom maksimom ona će uvek žrtvovati narod zarad svog ostanka na vlasti.

Cilj elite u Srbiji nije napredak Srbije, već održanje sistema koji im omogućava da stalno budu na vlasti, kao i korišćenje te pozicije isključivo za lično bogaćenje. Vlast u Srbiji nije vidjena kao funkcija već kao status koji garantuje dobar život. Zato je boraba za vlast toliko srčana,jaka i grčevita. Vlast u Srbiji je opsesija, raj, nirvana, dimezija beskrajne sreće i blagostanja. Konačna i ne promenjiva.

Stoga, pitanje promene,izbora je totalno suprotno samom principu vladnja i kulture vladanja upravo iz razloga jer se vlast doživljava ne kao funkcija već kao status. Ceo sistem vlasti u Srbiji je nominalan,formalan,on zapravo je samo fasadni,marketinški jer nikada nije ni bio osmišljen kao mehanizam upravljanja državom već isključivo služi sam sebi i direktno je suprotstavljen državi.

Vi nastavljate razgovor, na način koji ste već vodili. Ni jedan političar u Srbiji nema moj glas, a pogotovu ne neko kao što je gospodin Koštunica, Tadić, Drašković ili bilo ko drugi. Gospoda koja su ruku prijateljstva pružili liderima evropskih zemalja koje su na nas prosipale 30 000 projektila, osiromašenog uranijuma, koje odgovara kontaminaciji preko 450 atomskih bombi, na čelu sa Koštunicom i Đinđićem, nikada neće izaći iz tamne sfere mog razuma i mojih osećanja. Mene čak, Zoran Đinđić ne interesuje kao ličnost. Pošto politiku gledam sa više distance, moja borba jeste borba protiv sistema koji svoju potporu, funkcionalno i vrednosno, gradi na lažnom idealizmu dela i poruka Đinđića. Preporučio sam Vam, prethodno, da se raspitate ko je osnovao Demokratsku Stranku. Kroz ponavljanje sadržine citata koje ste predstavili, želeo sam da otvorimo razgovor, koji će se zasnivati na razmeni saznanja, i vaše odbrane i determinacije tih ideja kao sopstvenih, pošto ste se sa njima poistovetili. Nije problem u mojoj želji da Vama otvorim oči, već, koliko je zapravo Vaš razum, da ne kažem, svest spremna, i želi drugačiji nadražaj, jer mi se čini da ste, sa pozicije društvene samosvesti, jako određeni svojom zabunom u ideji koju globalno ne sagledavate. Dao sam vam teze o Đinđiću, u prethodnom postu, zašto niste na bilo koju od njih odgovorili racionalno i konfrontirali se, već ste upotrebili političko nalepljivanje? Ovog puta, želeo sam razgovor o tezama koje ste Vi postavili, i baš je nebitno čije su, i to što su Đinđićeve, meni doprinosi da razvijem kritičku teoriju upravo u tom smeru.
Eto, možda jedina stvar koja mi se na blogu ne sviđa, jeste ta nedoslednost. Što se izbora tiče, glasajte, ovi izbori su stvoreni za Vas.

Bombardovanje Srbije, predstavlja onaj dogadjaj koji deli Srbiju na dva dela. Na jednoj strani su takozvani razočarani kiseli kritičari koji su ništa drugo do razočarani komunisti koji se sećaju dobrog života kada su uživali sve moguće privilegije i kada su bili ko bubrezi u loju. Oni za sobom vuku grupu istomišljenika kojima prodaju priču o ponosu,slavi i časti naravno ne dajući im ništa od dobrog života koji ljubomorno čuvaju za sebe. Oni zamazuju oči idealima i opštom pričom, o nekoj kosmičkoj pravdi,poštenju,istini,ljubavi i sebe vide kao branioce tih vrednosti. No u realnosti oni su samo grupa snobova, egoista koja će žrtvovati sve sem sebe da bi mogla da loče viski u kožnoj fotelji odakle proizvodi tu romantičarsku fantaziju o idealnom svetu. Normalno, njihov kranji proizvod jeste bombardovanje i oni su super ponosni na to. Apsolutno sve što su ti narcisoidni, egoistični snobići radili vodilo je ka njihovom konačnom cilju a cilj je bio bombardovanje Srbije. Oni bez bombardovanje ne mogu da žive, ono predstavlja samu krunu njihove karijere. Bez bombardovanja njihov život ne bi imao smisla. Bombardovanje je konačni dokaz da sve što su oni radili je bilo ispravno.Na drugoj strani pak, su ljudi koji takodje žele da uživaju kao i prva strana, no svesni su da taj dogadjaj ih sprečava u tome te oni teže da ga gurnu pod tepih jer nisu u stanju da ga razumeju. Njihov odnos prema bombardovanju se svodi na to da bi ga najbolje bilo zaboraviti,izbrisati iz sećanja jer ih žulja u fotelji iz koje loču skivi.Zapravo izmedju ovde dve strane nema nikakve razlike, jer u svojoj suštni obe su jednako pogubne i destruktivne po Srbiju.

Volela bih da mogu da shvatim one koji veruju da ce sa ulaskom u Evropu biti drugacije za Srbiju? Zivite i dalje po uzorima idealistickog sistema.Evropom hara sve veca beda i svakim danom sve veci priliv Alahovih sinova.Juce nisam htela da izadjem na izbore,jer ni ovde nema vise pravog coveka koji moze da zaustavi tu lavu sa Istoka.Previse se veruje u ideologiju demokratskog i naprednog,a sve dublje se zazire ipovlaci od te iste.Pogledajte koje stigao na trecem mestu u Francuskoj?Koliko bede i siromastva vlada na zapadu?Ne,vi verujete da je Evropa jedini izlaz iz svega? Nije!!!Al'shvaticete i vi jednom,nazalost svih nas! Zaboravite i okrenite se unutar zemlje,sta moze i kolko moze da se izvuce.Dajte malo vise vere sebi samima i tim ljudima koji rade kako im se kaze...pomozite i vi kao sto je francuski narod shvatio,ali suvise kasno za njih...Beda je svugde,al' niko naravno ne vidi tudju osim samo svoje...Egosizam,pohlepa,neralno sagledavanje prave istine u svetu,je samo znak da se ljudi i dalje obmanjuju za dobrobit stotinak "velikana",kojima nije nikad dovoljno.Samo naporom i cvrstom disciplinom moze se postici vise.Lako je,sesti zapomagati,sta je i koliko je onih koji su ustali jutros i ucinili da mu dan bude bolji.Malo je takvih.
Dolaze promene,ali kako kome...meni nikakve,jer sam oduvek bila u trecem sistemu ovog sveta.Radnicka klasa!!!
Blago vama intelektualcima...koliko imate pameti i vere,a svi heroji su davno poginuli i opet svetom vladaju hostapleri,prevaranti i protuve! Zasto?

Evo Lora da ti pomognem. Ljudi koji pričaju Eu priču su sinovi oficira obaveštajnih službi naseljeni po luksuznim stanovima i vilama u Beogradu. Njihov liberalizam zapravo krije nedostaka smisla,tj oni pošto ništa ne znaju, misle da će se stvari napraviti same od sebe i to smatraju liberalizmom.Tj slobodom. Stoga oni večito trube u tu priču. Sa druge strane,takozvani nacionalisti su takodje ljudi koji ništa ne znaju, njih sve ovo plaši i oni teže da ništa ne rade kako bi održali status kvo i pregrmeli ovo vreme koje zahteva akciju. Za njih je ovo loše vreme jer od njih zahteva odgovore, konkretne odgovore a ne fantazije i apstrakcije. No kako su dojeni ideologijom idealizma oni nisu u stanju da daju koherentan odgovor na realnost te odgovaraju tako što ne odgovaraju. Dakle u suštini u Srbiji imaš dve grupe ljudi,koje vezuje jedna zajednička stvar a to je da oni jednostavno ništa ne znaju.

Odgovor, Senka:
Autoru sam rekao da se ponaša po sistemu toplo hladno, i da potseća na Čomskog, ali vidim da nije jedini. Komunisti o kojima pričate, jesu komunisti, ali sa druge strane, oni samoproklamovani, iz zapadne Evrope, stranke leve orijentacije, koje su iz straha sebe napravile levičarima, a da i ono osnovno nisu ispoštovali, što se odnosi na doprinos u sprečavanju nastanka ratnih kredita, a sam tim i zalaganje za mir. Nas je bombardovala levica Evrope. Što se komunizma kod nas tiče, on nikada nije bio onaj pravi, kao ideal, jer je teza tadašnjih zagovornika bila: "uzeti iz kapitalizma i ugraditi". To je srušilo princip totaliteta u kritici kapitalizma.
Prosto sam zgranut mišljenjem koje ste izrekli oko bombardovanja. I da je sve to tako bilo, da nije rezultat vaše proizvoljne priče, gde je to duhovno, vrednosno i građansko nasleđe evropske civilizacije, koje bi se za našu zemlju izborilo samo zato što je ta ista, tu istu Evropu, i za iste vrednosti, jako zadužila. Mi nismo nebeski narod, i narod koji svoje nasleđe i veru u slobodu nosi kroz pobednički duh i istoriju, kako su to svi radili, već kroz nadu u slobodu. Pročitajte vaše prethodne komentare, i vaše selekcije. Srbiju delite na komuniste i one druge, zatim na kvaziliberaliste i nacionaliste, pa bih voleo da se odlučite. Možete vi misliti da su ideje nešto apstraktno, ili nedokučeno, ali one su odraz racionalizma. Racionalizam ovog vremena jeste taj da monopolistički kapitalizam uništava svet. Uništava čoveka, kao biološko i biće samosvesti (Merkel - Multikulturalnost ne postoji, Kameron - Vreme multikulturalnosti je prošlo). Zapadni svet propada, kapital jede politiku, i doći će vreme revolucije (ideje), a nadam se, ne rata.
Liberte, egalite, fraternite, u mojim mislima jeste ideal.

@Faro
Pa da li je tako ili nije,u krajnjem slučaju nije ni bitno, moje je mišljenje da je to tako i u analitičkom modelu, taj princip se pokazao 100% tačnim tako dok ne zakaže, nastaviću da ga koristim.

Ja ne verujem u duhovnost a pogotovo ne verujem u pravoslavnu Srbsku duhovnost koja je toliko zadužila Jevropu, iz samo jednog razloga. Konstantnog,besmislenog istrajavanja na sopstvenoj destrukciji i umišljenom konceptu heroja-mučenika. Slobodan Milošević, borac za slobodu društva i lučonoša slobode i pravednosti, Slobodan Milošević brani Evropu od neo liberalnog kapitalističkog zla tako što žrtvuje sopstvenu zemlju i narod da bi očuvao svetlost ideje. Čuj,sloboda,pod Miloševićem Srbija se bori za slobodu...Mislim,jel može besmislenije od ovakvog konstrukta? Teško.

Na primeru bombardovanja, sa naj jasnije vidi ta veza izmedju romantičarskog sanjarenja,ljudi sa “idejama progresa”,tog blaženog dremuckanja i maštarenja u dubinama svojih vila,iza 20 redova telohranitelja i armijom raznih bezbedonosnih službi i nekrofilnog mazohističkog shvatanja Hrišćanstva, pretočenog u taj amalgam pravoslavlja i Kosovske bitke, gde se u jednom času kroz totalnu ljudsku žrtvu vospinje do Boga samog. Tu je svaki izbor sudbonosan,svaki je biranje izmedju carstva nebeskog i carstva zemaljskog, pa bilo da se radi o izboru izmedju dve različite četkice za zube ili političkim odlukama koje se odnose na ceo narod i državu. Kako da kažem, naj gori mogući spoj egoizma i super narcisoidnosti.

“Mi nismo nebeski narod,i narod koji svoje nasledje i veru u slobodu nosi kroz pobednički duh i istoriju,kako su to svi radili, već kroz nadu u slobodu”. Ajde lepo vi meni objasnite šta znači ovo?
To da je svaki Srbin pilot, taj deo mi je jasan (nebeski narod), ali ovo o nasledju i veri u slobodu koju kroz vreme ne nosi pobdnički duh već nada. NADOM???Šta je ovo,LOTO, pa se NADAMO da smo pogodili pravu kombinaciju i doneli pravi izbor...Kakav težak paganizam...čuj,nada...Svašta.
No slažem se sa vama,Faro, mi zaista nikada nismo znali šta radimo, sve što smo radili radili smo na slepo i nadali se najboljem.

Nema u Srbiji nikakvih podela, znam da ljudi kod nas nisu bili komunisti no taj socijalizam je omogućio kakvu takvu stabilnost i sigurnost. Tužno je što je bio samo prividjenje i laž. No umesto da izvuku pouku iz toga, da su jedino samo sebi odgovorni i jedino sami sebi mogu obezbediti sigurnost i blagostanje, Srbi stalno teže da se sakriju bilo pod EU, u slučaju kvazi liberala ili pod Rusiju u slučaju kvazi nacionalista.

A to oko ideja i paralele koje izvlačite sa sadašnjom krizom u EU i raspadom SFRJ, to možete slobodno da okačite mačku o rep. Slom jeste neminovan ali iz potpuno drugačijeg razloga od ono koji je uništio SFRJ.

U Evropi se čude kako slavimo Kosovski boj, kada smo bili poraženi. Njihov um kreće sa imperijalne tačke, jer oni slave one dane gde su pobedili, pa neki i stvorili svoju državu. Gde je Francuskoj sada ideal te velike revolucije zbog kog su svoj "dan" i stvorili, gde se nalazi taj njihov slobodan i samostalan čovek? To je nada kojoj se vi isčuđavate. Zato se Evropa raspada, kapital melje društvo, ali ipak, i uvek treba težiti pravičnosti.
I opet pričate o unutrašnjem, zanemarujući spoljni faktor. Bombardovanje je bilo samo uvod u difuziju kapitalizma, destruktivnog, jer drugačiji ne postoji, i u "pad na kolena". Osvojio je slobodu ljudi jer im ne dozvoljava pluralizam u ideji, nameće formu čoveku, svojim mehanizmima stvara čoveka robota, ugrožavajući humanističke principe. Ubija razum čoveka kao bića samosvesti, narušava održivi razvoj, uništava planetu. Otuđuje čoveka, uništava njegov društveni integritet.
A ovde se mladi ljudi, pogotovu studenti, kalupiraju u neke ideje zapadne demokratije, vodeći se snovima o putovanju i dobrom automobilu, bez ikakve racionalnosti. Autor ovog članka život bi dao za Đinđića zato što veruje da je on bio nosioc nekih ideja o slobodnom, demokratskom svetu, povezanom i idealnom, a nema pojma šta je zapravo taj čovek radio, i kakve vizije je on imao.
Nikakve paralele nisam izvukao, ne znam gde ste to našli u mom tekstu, tako da nemam šta da kačim, suprotstavljao sam se, rečima, poretku Zapadne Evrope, sistemu kapitalizma.
U diskusiji priđite aspektom totaliteta, nemojte vruće hladno, kada se govori o sistemima, sve je isključivo.

"izbori 2012" - aristotel je bio u pravu prekorevajući učenike rečima " o senci magarca ,raspravljati"

A šta vi tačno podržavate,Faro.

Nestanak kapitalizma kao sistema destrukcije, stvaranje novog sveta.

Imam neki osećaj,Faro, da se ispod ove učtivosti koju demonstrirate na blogu krije ipak Nikolaj Velimirović i njegove čuvene besede o Evropi,znate ono “o leševi Srpski,Evropa,moda,suknja ispod koje se krije trulo meso sa sve crvima”. A ispod Nikolaja se krije sećanje na SFRJ izuzetnost. I čini mi se da je vama žao što toga više nema, i besni ste na ovo što jeste sada. Meni je sasvim logično to, taj prelazak iz SFRJ izuzetnosti u kult heroja mučenika,pravednih borbenih jaganjaca Božijih koji svojom nevinošću ukazuju na svu zlobu sveta, koji ne ištu tudjijeh pašnjaka no samo brane svoj tor.

Kako je moguće razumeti tu vašu borbu za pravednost i ideale slobode i jednakosti ako nikada niste iskusili slobodu,pitam se ja. Kako vi to shvatate slobodu i pravednost? Kažete, Djindjić je želeo Srbiji sve najgore i loše, što automatski znači da je Milošević kao njegov antipod želeo Srbiji dobro i bio spreman da to i brani po bilo koju cenu.Jel vama bilo dobro za vreme Miloševića? Ja ne znam šta je Djindjić hteo da napravi od Srbije,Djindjić je ubijen za razliku od Miloševića koji je umro u zatvoru. Nije stigao da završi to što je nameravao tako da ne znam da li je to što je nameravao bilo dobro ili loše. Za Miloševića znam da je sve što je radio bilo loše ali za Djindjića ne. To što vi implicirate da je Djindjić bio ubijen jer je nameravao da Srbiju uništi ali su ga “patriote” prepoznale i na vreme eliminsale je vaše opravdanje koje proizilazi iz tumačenja,shvatanja Zorana Djindjića.

Kažete, mladi se sada stavljaju u kalup, uče se da im je bitno da putuju i da imaju dobra kola, bez bilo kakvog smisla. Oooo leševi srpski...Što je toliko strašno raditi od 9 do 5, zaraditi na osnovu svojih sposobnosti, imati redovnu platu, jasno ustrojen sistem koji funkcioniše,ići i videti sveta. Mislite da je to loše, da ne treba imati ni auto, ni stan,ni platu,ni ići na putovanja? Ako je to loše, šta je po vama, dobro? Kažete kapitalizam uništava slobodu čoveka,pravi od mislećeg čoveka robota, uništava prirodu,održivi razvoj, kapitalizam je jedan destruktivan proces. Donekle bih mogao da se složim sa ovim uz opasku da ni pastoralno čobanče sa frulicu koje čuva ovce na livadu nije rešenje.

Po meni, nema nikakve razlike izmedju srbske verzije istočnog narodnog pravoslavlja koja teži sabornosti i jedinstvu, jer ona od naroda pravi jedno toplo,lepljivo,stado u kome svako svakome njuši pazuh i zadnjicu,oseća šta je jeo za doručak i da li je oprao zube, baš kao u autobusima GSP-a, i zapadnog liberalnog kapitalizma koji uzdiže individualnost čoveka do otudjenja. U oba procesa, pošto su oba totalitarna rezultat je isti, a to je gubitak ljudskosti. Samo što se u pravoslavlju to radi u ime Boga a u liberalnom kapitalizmu u ime plate. Oba sistema guše slobodu i najvažnije guše ličnost,individualnost jedinke. Dakle, bilo da se radi o religioznom modelu ili o liberalnom modelu progresa, oba ova sistema imaju za cilj da od čoveka naprave robota a ono što se razlikuje jeste svrha zbog koje se to radi.

Kada kritikujete zapadni model života, to radite na klasičan način, ciljajući na materijalnu kulturu gde ljudi rade, nemaju vremena da se druže jedni sa drugima,postaju otudjeni,usamljeni i onda da bi kompenzovali tu prazninu oni teže da je ispune materijalnim stvarima, da idu na putovanja, da imaju dobra kola,stan, odaju se porocima samo da bi prikrili činjenicu da su usamljeni i depresivni.
A šta nudite kao odgovor i rešenje za ovo, ako to nije slatko saborno pravoslavlje, pitam se ja?Ideju,veru,ljubav,nadu možda? To su opšte vredosti, temelji na kojima se gradi sistem. No u čini mi se da u vašem shvatanju sveta, ti temelji su zapravo sistem, tj da se vi zalažete za to da se ništa na njima ne gradi, da ne postoji ta čuvena nadgradnja već da je sasvim dovoljno da to bude tako kako jeste. Vi niste protiv kapitalizma kao sistema, vi ste protiv bilo kakvog sistema u opšte, kao pojma. I borićete se protiv bilo kakvog sistema jer je sama ideja sistema,vama totalno strana i neprijateljska. Stoga svaki napor da se nešto na tim temeljima izgradi ili je uzaludan ili štetan. Dobar nikako.
Vama je sistem faktor ograničenja, on sputava,on odredjuje,on deli i sortira stvari, stavlja ih u nekakav poredak i to se vama ne svidja. Vi cenite slobodu i spontanost, kako da vam kažem, vi cenite prirodu. Prirodu koja je nesputana,neograničena i slobodna.
Čini mi se, Faro, da je vaš ideal da trčite goli po šumi, lovite zeca ili berete bobice, kupate se u bistrom jezeru, slušate kako raste šuma, da se radujete izlasku sunca, noću gledate u zvezde,krijete se od vuka i mečke. Da vam jutro počne sa nadom jer vas u toku sna ništa nije pojelo, a san počinje sa strepnjom da će vas nešto pojesti u toku sna.

Ta nesputana sloboda o kojoj pričate jeste zapravo haos, i vi Faro, ste protivnik reda i poretka u svakom njegovom pojavnom obliku.

Iako cenim delo Svetog Nikolaja, njegov život, i istrajavanje u veri, pogrešili ste. A i da ste pogodili kojim slučajem, šta bi u tom bilo loše? Da li je nešto lagao u svojim besedama?
Dobra kola, putovanja, ne plata, i ne stan; vaša inputacija, pri tom ne uočavate razlog mog navođenja baš te dve stvari. Onda ste tako, krivim putem, stigli do zečeva, šuma i td. Mada ste me zbilja nasmejali, bilo je duhovito. Ovde je reč o mondijalizmu, koji je nosioc destruktivne forme kapitalizma jer drži "u životu" sistem multinacionalnih kompanija. Ljudi su počeli da uživaju, i faktički bivaju zadovoljeni proizvodima koji konstantno bivaju inovirani, i čiji je cilj, da se prodaju. Gde je tu društveni odnos, socijalna interakcija, princip homo homini homo, ima li čoveka u toj priči? Na koji način sistem poboljšava odnos ljudi? Evropskom Unijom, i takozvanom ravnopravnošću i slobodom, u kojoj vam uništavaju nacionalnu kulturu i društvene vrednosti?
U SFRJ sam kratko živeo, svakako ne ovim stepenom razuma, a o idealu koji vodi moju misao sam već govorio u jednom od komentara, na samom njegovom kraju. Ja sam potpuni levičar, i to Vam je odgovor na konstataciju, mada ste ih, ne znam po kom osnovu, o meni imali previše, da se ne zalažem za sistem.
Iza učtivosti se ne krije ništa što bi bilo suprotno od onoga šta ja zapravo govorim, i šta želim; sve se dešava u skladu sa mojim idealima, i ne mogu pričati o novom svetu, baziranom na okrenutošću čoveka ka čoveku, a da u sebi ne nosim to osećanje u svakodnevnoj komunikaciji, zapravo životu.
Pominjao sam bombardovanje, ne Miloševića, i Vi nikako da izađete u spoljne okvire, ispada kao da smo sami sebe bombardovali. Vi, kao i autor, koristite neku vrstu opšte političkog nalepljivanja, ja nemam kritičku tezu prema Đinđićevom pragmatizmu da bih bio okidač za njegov antipod, već zato što je on u tom smislu zreo. Zreo za kritiku. Oko te imaginacije njegovog vizionarstva stvara se maštovita ideja, koju ne odobravam, i ona postaje opijum za masu, pogotovu mladih ljudi, koja ne zna, i velikim delom ne razume šta zapravo podržava, i da je sve to što smatra ciljem zapravo tranzit ka nečemu nepoznatom, a lošem. Studentski pokret se, od pokretačke snage društvene zajednice, pretvara u čivutanski odred za raskusuravanje minornim, perifernim stvarima.
Totalitet niste razumeli. To je princip kojim se treba voditi u kritici, nisam govorio o totalitarizmu kao obliku vladavine.
Kako ja gledam na slobodu i pravednost. Pravda nikada nije selektivna, a u tom smislu postoje dva pravila, ona osnovna u vladavini prava, i samo njih treba ispoštovati: da u državi i društvu nema jače sile od prava, i da niko nema više prava od bilo koga drugog. Sloboda je samo onda kada zahvata segment ličnog, ekonomskosocijalnog, političkog, kulturnog, manjinskog, kada je ispunjava humanistički karakter i princip ljudskosti, tolerancije koja proističe iz pojma racionalnog. U interesnom i takmičarskom svetu, ne postoji sloboda.
Što se prirode tiče, ne cenim je ja nešto više od tog koliko je cene postulati održivog razvoja, i samo nek se svi osnovnog pridržavaju.
Na kraju, dosta površno pričate i o tom radu od 9 - 17, definišete ga samo sa aspekta zarade, i tu je ključ u razlikama Vaše i moje kritike.

Naravno da vam je blizak i drag Nikolaj, to se tako jasno vidi, kao što se i vidi da niste levičar. Možda vi mislite da jeste ili volite da vas tako ljudi vide, ali levičar niste. Šta ja mislim o Nikolaju Velimiroviću je toliko loše da ne postoje reči koje to mogu opisati. No ako je za neku utehu, o patrijarhu Gavrilu Dožiću mislim još gore. O Zoranu Djindjiću ne mogu mnogo da kažem, jer nisam bio u Srbiji za vreme njegovog mandata, no dok je bio u opziciji znam da je bio najomraženiji od svih opozicionara.

Po meni, Zoran Djindjić nije bio čovek budućnosti, već je bio čovek sadašnjosti jer u vreme kada je DOS došao na vlast, svetski ritam je trubio u priču o rastu,progresu zasnovanom na tzv sektoru usluga, gde se proizvodnja seli u Kinu a u zemlji ostaje menadžment koji zgrće nenormalne pare u kazinu zvanom berza. Meni je sasvim logično da je Zoran krenuo tim putem, pre svega jer je magično brz i donosi rezultate u veoma kratkom roku. No činjenica da je on hteo da primeni lezis faire sistem na Srbiju zapravo govori koliko je on malo poznavao pravo stanje stvari i kako one funkcionišu i to svoje neznanje je platio životom. Stoga, on za mene nije nikakav vizionar niti napredan čovek, već jednostavno čovek koji je živeo u sadašnjosti i trudio se da iz nje izvuče maksimum. Njegova veličina i ceo taj mit koji o njemu kruži, po meni nije posledica njegove izuzetnosti već pre svega situacije sa kojom se on poredi a to je razorena Srbija. Drugim rečima nije on toliko pametan i dobar koliko je Srbija bila tada u lošem stanju. Njegova retorika je tipična lako svarljiva WinWin priča, popularna, magazin ekonomija koju možete naći na svakoj polici medju knjigama tipa, kako da zaradite milion dolara za jednu noć, moć podsvesti, sve što vam je potrebno je volja i ostale pozitivističke,optimističke priče. Stoga, njegovi motivacioni govori kojima je pokušao da oraspoloži Srbiju, u skladu sa win win pričom, nisu bili niti razumljivi niti shvaćeni.
Priča o Zoranu Djindjiću je neraskidivo vezana za svaki izbor koji Srbija čini jer za njega se smatra da je on postavio Srbiju ka putu za Evropsku Uniju, koja se vidi kao neki cilj i garant mira i stabilnosti. Generalno vidi se kao neki pozitivni cilj. Ja ne delim ovo mišljenje kao što ne delim mišljenje sa 90% stvari koje se tiču političkog života u Srbiji.

No moji razlozi za neulazak Srbije u Eu su totalno druge prirode od rusofilsko,kosovo je srbija,slatko pravoslavlje,nebeski narod,duhovnost,čovečnost,ideje i tiču se nečeg mnogo mnogo goreg i strašnijeg. Tiču se nestanka nafte kao strateškog resursa sa lica planete.

Na inputacije neću više odgovarati, pošto vidim da ste im skloni, a prosto me zasmejavate tim Vašim predpostavkama. Ne vidim svrhu te vaše proizvoljnosti. Niste komentarisali sve ono što sam napisao, osim dela o Đinđiću, tako da Vam na to i odgovaram. Njega nije voleo narod, svi ostali tu nisu bitni. Jedino što je on uspeo da izvuče, onaj maksimum o kome govorite, izvukao je za sebe i svoje oponente, i sa Vama se slažem da nije bio dobar. Dalje neću komentarisati, mogao bih, o njemu i DOS-u do jutra, ali mi je prvenstveni cilj bio da obrazložim svoju misao novog sveta. Diskusija je bila odlična. Do sledećeg susreta na blogu!

Jezikom totaliteta, ja mislim da je demokratiju nemoguće uspostaviti u Srbiji. Nije je moguće uspostaviti jer je suština srpskog identiteta determizam. Determinističko shvatanje sveta automatski samo po sebi ukida mogućnost razlike a samim tim i pojam izbora. Stoga je apsolutno iluzorno govoriti bilo šta kada su izbori u pitanju.

Kako je determinizam temelj na kojem počiva identitet Srba, dirnuti u njega znači ugroziti sve te se stoga taj determinizam brani bez pogovora i svim sredstvima. Kao što sam pisao u predhodnim diskusijama, taj determinizam jeste metafizička slika sveta koja počiva na crkvenoj metafizičkoj državi čija je refleksija ono što istoričari zovu realna Srbija ili samo Srbija. Ono čemu Srbin teži jeste upravo to, da što vernije preslika tu metafizičku tvorevinu koja funkcioniše po metafizičkim zakonima i što stvara paradoks jer kako je refleksija zapravo odraz tj suprotnost, realna Srbija je uvek sve suprotno toj postavci. Stoga koji god put Srbija uzme, koga god izabere taj izbor će biti pogrešan i završiće se totalnom destrukcijom. Stoga cilj izgradnje Srbije jeste njena destrukcija jer samo u činu uništenja javlja se nada u nešto bolje. I kako je Faro rekao, Srbin svoju veru i tradiciju nosi putem nade u slobodu a ne putem pobedničkog duha i istorije. Stoga da bi nada u slobodu postojala, sloboda ne sme da postoji, već večito mora biti zarobljena jer jedino tako i može da postoji. Jer ako bi se sloboda ostvarila, ne bi bilo više potrebe za nadom, jer je besmisleno nadati se slobodi jednom kada ste slobodni. I upravo zbog toga, ropstvo je večno a samim tim i nada.

Senka, kao da je znao kako će me u diskusiju vratiti. Uopšte se ne slažem sa vašom konstatacijom o determinaciji, definišete je samo iz jednog ugla. Tačno je da mi kao društvo moramo da se menjamo, ali deo našeg determinizma je potpuno prirodan, i u opasnosti je nestanka. Uopšte se ne slažem, baš ste sada glorifikovali. Srbija svoje postojanje gradi na duhu borbe i vere u slobodu, čime isto opravdava, inače ne bi opstala. To što ste rekli, povezali sa željom za ropstvom da bi perzistirala nada, voleo bih da ponovite, kada biste za to imali mogućnost, svima onima koji su odoleli nadiranju drugih plemena, turčenju, unijaćenju, i krstašenju.
Najbitnija stvar u kojoj se mi razlikujemo, jeste da je za Vas, kao i za gospodina Đinđića Evropa cilj, a ja suprotno od tog, smatram da ona može biti samo NAČIN da se dođe do dalje postavljenih ciljeva, što znači da je ona u kogniciji trenutno dominirajućih društvenih grupa, mislim na vodeće, limitirajući faktor. Ja taj način ne odobravam, jer je suprotan mojoj zamisli ciljeva.

Faro,
1."Mi nismo nebeski narod, i narod koji svoje nasleđe i veru u slobodu nosi kroz pobednički duh i istoriju, kako su to svi radili, već kroz nadu u slobodu."
2."Srbija svoje postojanje gradi na duhu borbe i vere u slobodu, čime isto opravdava, inače ne bi opstala."

Pa jel vera ili nada,odlučite se.

Faro,iz svega što ste rekli, vidi se jasno da niste levičar već vi na neki čudan način izjednačavate svetosavlje sa idealima levice. Ovo je poznata teza da se komunizam najboje primio u pravoslavnim zemljama i da je fanatičnost sa kojom je primljen u Srbiji upravo taj, jer tako dobro ide uz svetosavlje. No problem sa pravoslavljem u Srbiji jeste taj što je on postao sinonim za nacionalni identitet, pa tako što ste više svetosavac veći ste i nacionalista. Način na koji je pravoslavlje postalo drugo ime za nacionalni identitet, jeste Kosovska bitka, trenutak u kome srednjevekovna Srpska država prestaje da postoji u realnosti i seli se u metafizičku sferu tako što ulogu države preuzima crkva. Da uprostim, ako su nacisti nacional-socijalisti, svetosavci su nacional-hrišćani.
Taj stav je meni veoma dobro poznat,život pod konstantnom pretnjom. Prvo su hteli da nas porobe Otomani, kada smo se oslobodili Otomana uz pomoć bratske Rusije, nas hoće da porobi Vatikan, i to tako što će nas napraviti unijatima.

Čak i ako ima istine u tim tvrdnjama i da su one istinite, način na koji se Srbija brani je očajno loš i ne efikasan.

Koji su to narod odoleli nadiranju drugih plemena, turčenju,unijaćenju i krstašenju, svim tim gadnim proizvodima vatikansko-masonskog dekadentnog zapada pred kojim svetosavlje stoji kao čelični zid braneći nikoga drugog do jedinu zemlju i jedini narod, veliku i moćnu Rusiju u nadi da će ista ojačati da pobedi taj zli zapad i omogućiti nam da vaspostavimo carstvo što nekoć bejaše. E moj dvorjanine...Čuj, za mene je Evropa cilj. Jeste sutra malo. Moj cilj je normalna Srbija, sa ljudima koji su svesni sebe i svojih mogućnosti, koji misle i rade u svoju korist,elita koja je sposobna da predvidi budućnost i da ima spremne odgovore na istu.

Evropa je način da se dodje do višeg cilja. Ha,ha,ha, Faro, nema ta tvoja logika nikakav cilj osim da večito stoji ista i nepromenjiva, skamenjena u strahu od sveta zbijena u stado koje čeka klanje. Po toj dvorjanskoj logici, Srbi su samo stočni fond a ne ljudi.

@Senka: Slažem se s tvojim prvim komentarom. Moja misao je slična:
"I dok smo donosili evropske ustave i zakone, poštovanje istih i transformacija društva je uglavnom izostajala. Uvek smo se plašili inovacija, u svemu videli zaveru, elita je lične interese stavljala iznad interesa države, želeli smo da sačuvamo svoj "identitet" i uvek maštali o nekoj oslobođenoj i ujedinjenoj velikosrpskoj državi. Bavili smo se uglavnom tzv. velikim temama, a malo ko se bavio onim realnim i životnim pitanjima. Tako je i danas. Pitam se da li je narod sprečavao elitu ili elita narod da Srbija napreduje? "Demokratski eksperiment" nije iza sebe imao iskreni "savez elita", nije postojao vitalni interes moćnih delova društva. On je ostao projekat obrazovane građanske elite koja tu bitku u Srbiji nije dobila. Ona nije imala ni snage ali ni odlučnosti da reformiše društvo, pa je demokratija u srpskom društvu sve više ličila na kap ulja na vodi: ostala je ograničena u svom uskom krugu iz kojih nije mogla da izađe, nije imala snage da preplavi celo društvo, ostala je izolovana i jasno omeđena od preovladajuće nerazvijenosti društva.", iz posta Istorija (ni)je učiteljica života

@faro: "Razmišljam da tog 06. maja biram siguricu- Novaka Đokovića i finale SERBIA OPEN-a.. :)"

"Novak otkazao učešće na Serbian Open-u
Postavljeno: 25.04.12
Najbolji teniser sveta Novak Đoković odlučio je da se ipak povuče sa turnira Serbia open, koji se igra u Beogradu od 30. aprila do 6. maja."

Nema mi druge- moraću na glasanje xD

@lora1: Put u EU (više) nije put u raj, ali ja ne vidim bolju alternativu (nismo valjda pametniji od svih evropskih nacija). Bolje ići ka saradnji, stabilnosti i sigurnosti nego ka beznađu, magli i sukobima. A ako Evropa siromaši i raspada se (ne razumem one koji se tome raduju)- mi od toga nećemo imati nikakve koristi, već samo štete.

P.s.Ovo su velike teme- od toga se ne živi. Kapitalisti/bankari/bogataši iz senke vladaju, oni povlače sve konce. Ratovi se vode (što duže) kako bi profit bio veći. Tako, neposlušni narodi lako mogu da se "samounište". Zato- kud' svi, tud' i mali Mujo.. Pozdrav.

@miki: :)) Pozdrav.

Vera, nada, šta je tu problem? Nisam pomenuo religiju, već veru i nadu kao bliske reči. Ne znam na šta se svodi Vaša diskusija, ako stalno nešto inputirate. Religiju nisam ni u jednom svom komentaru pomenuo, osim onda kada ste me "pronašli i spojili" sa Svetim Nikolajem. Kakvo svetosavlje pominjete? Zapamtite, ne gajite princip totaliteta, i stoga pričate o EU kao nečemu pozitivnom, potom se odričete.
Rekli ste, u svojim komentarima, da je za Vas Evropa cilj, sda kažete da nije. A ja Vam kažem, da oni koji kažu da je Evropa cilj, nikakvu predstavu nemaju, ona je NAČIN da se do nečega stigne, ali ja ni taj način ne odobravam. Evropska unija nije naš interes, nije nosioc vrednosti kojima treba težiti, vreme je za stvaranje novog sveta, jer je moguć.

@Senka, @faro: Diskusija jeste (bila) odlična, kvalitetna i zanimljiva; i nadam se da će ih biti i u buduće na ovom blogu u drugi postovima:) Slažem se i ne slažem se sa stvarima koje iznosite u komentarima, ali o nekim stvarima o kojima govorite ranije nisam šire razmišljao, pa pretpostavljam da imate (puno) više godina od mene.. (Ako želite- napišite svoje godište) Pozdrav i do čitanja:)

Prosto Faro.
Ako veruješ u nešto onda se ponašaš shodno svom verovanju. Ako se nadaš nečemu, ti živiš u iščekivanju toga. Oba procesa su bezvremena. Ti veruješ da je Eevropska Unija loša stvar jer promoviše vrednosti koje nisu tebi po volji i nadaš se da će ona propasti i da će na njeno mesto doći novi, lepši i pravedniji svet. Dakle ti očekuješ da će taj novi svet biti lepši i pravedniji, i to je ono što te determiniše, i ti na osnovu tog determinizma se odredjuješ prema tom dogadjaju (propast Eu).

Ne gajim princip totaliteta jer ne verujem u totalitet. Stvari nisu jednom za sva vremena, zapisane i uklesane munjom u kamenu. Ništa nije zagarantovano i taj determinizam koji tražite je samo proizvod vaše mašte. On u suštni ne postoji u realnosti.

Šta znači evropske vrednosti su pogrešne vrednosti? Jesu li pogrešne za Hrvate ili Albance? Apsolutno ne, one su im pomogle da ostvare svoje nacionalne programe i ciljeve. Za nas su one pogrešne jer smo mi zbog njih izgubili.

Ja to gledam ovako. Postoji učenik Srbija koji ne voli matematiku i ima profesorku koja je stroga. On se nada profesorkinom otkazu jer smatra da će tako učiniti matematiku lakšom. Profesorka dobije otkaz ali matematika ostaje matematika.

1.Koje su to Srpske vrednosti koje su bolje od Evropskih?

2.Zašto su te Srpske vrednosti bolje od Evropskih?

Unapred se izvinjavam na kontrapitanju, odgovoriću Vam svakako, ali mi recite koje su to Evropske vrednosti, po Vama?

Evropska Unija, sa emancipatorskim i kulturnim nasleđem evropske civilizacije, nema ništa. Da ima, nikada ne bi dozvolila da bilo koja država bude nacionalno ugrožena, a pogotovu ne napadnuta i sistematski degradirana. Difuzija njenih granica, ima isključivo ekonomsko imperijalnu logiku. Pre dva dana, pala je rumunska Vlada, usled prodaje jednog od najvećih bogatstva Rumunije.
Nema više multikulturalnosti, kaže kancelarka Nemačke. Usled marginalizacije Gete-a, ništa drugo nije se ni moglo očekivati. Ja ne prizivam raspad Evropske Unije, on je neminovan, već pažnju usmeravam šta će iz tog proizići.

l'Union européenne c'est de la merde.

Faro, ja ne znam koje su to Evropske vrednosti, ne bavim se Evropom niti Evropskim vrednostima. Moje stanovište je drugačije od, tog pro & anti Eu ugla gledanja. Ja zapravo smatram da Srbija nema ni kapacitet da se odredi za i protiv evrope, tako da je iluzorno ulaziti uopšte u raspravu o tome kom civilizacijskom modelu Srbija pripada. Cela pro i anti Eu priča je po meni, fashion statement, stvar mode i trenda koji beskrupulozno biflaju domaći političari i to samo iz razloga jer se očekuje od njih da se time bave. No oni sami su totalno nezainteresovani i za Eu i za Rusiju i za Srbiju, njih jednostavno ništa to ne interesuje. Stoga potpuno je besmisleno optuživati ih ili hvaliti da brane ili napadaju jedno ili drugo stanovište.

Kako da Vam objasnim, Srbija je po meni simulacija države ona nije to u suštni nikada bila od njenog ponovnog nastanka. Sve što se dešavalo u toj "novijoj" Srpskoj istoriji je zapravo jedno veliko ništa. I to ništa je naša istorija od Miloša Obrenovića do Borisa Tadića. Prvo osnovna pitanja nisu definisana niti je postignut konsenzus o tome šta smo,ko smo,gde smo. Kako pitanja nisu definsana normalno niti je moguće dati odgovor na ta pitanja jer pitanja u suštini ne postoje. No ovakvo stanovište je usvojeno kao baza, taj koncept bez državnosti i na osnvu njega se gradila država. Kakva država može da se izgradi na konceptu bezdržavnosti do bezdržava. Anti država. Stoga kada Vi se pitate ko je taj anti državni element, ko je izdajnik, šta je to korov a šta smilje i bosilje, Vi zapravo radite uzaludan posao. Radite uzaludan posao jer vi pokušavate da razdvojite korov od cveća a da pri tome ne znate razliku izmedju cveća i korova,žita od kukolja. Stoga je besmisleno deliti elemente na pro državne i anti državne u državi koja je anti država i anti država samo može proizvesti anti državne elemente jer, kako da vam objasnim, to je ono što ona stvara. Ne može mačka omacti pačiće nego samo mačiće. Zato je potpuno iluzorno i postavljati koncept podele kao pojam a kamoli se udubljivati u isti, kada ne postoji definicija onoga šta se deli.

Zato stalno postoji da potreba da se stvari definišu razdvajanjem, podelom na za i protiv bez da se zna oko čega je podela i šta to treba da se razdvoji. Upravo zato javljaju se te opšte vrednosti, sloboda,ljubav,vera,nada. Forma jedno rečju, forma bez suštine i definicije. To je ona čuvena priča o slozi, slozi oko ČEGA? Sloga tako postaje bezumno gomilanje i natrpavanje i kako nema unutrašnje kohezivne sile, ta gomila se pri najmanjoj sili kruni i nestaje. Gomila postaje manja ali je i dalje gomila sve dok na kraju ne nestane u potpunosti. I to je ono što je Srbija,gomila svega i svačega, bez unutrašnje kohezivne sile i stoga kao takva, njen put je uvek okrenut protiv nje same prvo, pa tek onda protiv drugoga. Zato vam se javlja taj osećaj ugroženosti,da će Srbija nestati i da će Srbi kao narod nestati. I hoće, ali ne zbog uticaja drugih, več zato što samo ustrojstvo takvog pogleda na svet i svoje mesto u njemu, to nalaže i zato postoji.

Senka, drago mi je što ste potvrdili moje reči.

Miki, ne bih koristio baš takve reči, ima kvalitetnijih, i možda delotvornijih.

Odgovor autoru:
Nije da ne želim da Vam kažem ko sam, samo bih voleo da Vaš blog, jednog trenutka bude još poznatiji. Zato, pišite kvalitetne priče, kao do sada. Ja ne mislim da su kvalitetne zbog prirode sadržine koju želite da prikažete, i poruke, na kraju, i Vaše, pre svega, političke misli, što će reći, pogledi su različiti; već zbog pažnje koju izazivaju, i ljudi koje priče prate. Mislim da ste uspeli u tome da privučete kreativne i ljude sa idejom na svoj blog, bez obzira šta ja o tom mislio. Odraz političke kulture jeste uvažavanje mišljenja drugih, poštovanje njihovog dostojanstva i moralnog integriteta, ali i odbrana sopstvene kognicije.
Ono što bih Vama poručio, kao savet, a vezan za blog, potrebno je da se više aktivirate u diskusijama, i to svojom rečju, direktno, bez citata, time branite ono što napišete. Na primer, u poslednjem komentaru ste rekli da ste puno toga čuli što Vas je navelo na razmišljanje, ali to saznajemo tek kada je diskusija na izmaku. I malo manje toplo hladno, zato što postoji opasnost od razočarenja kada se pojavi nada da možete prihvatiti drugačije mišljenje, i time bar za malo promenite sebe. To ispadne kao da pritajeno čekate, otvarate racionalna pitanja, u stvari bez efekta na kraju po Vas same.

Dakle Faro, koje su to srpske vrednosti i zašto su bolje od Evropskih?

Van kulturnog, duhovnog, istorijskog, emancipatorskog nasleđa evropske civilizacije, ne postoje vrednosti. Žao mi je što je vremenom stvarana iskrivljena slika ove države, kao da nikada nismo, u pravnom smislu, podržavali i borili se za vladavinu prava, tako sada i Vi mislite da smo "simulacija" države. Kada je naš Ustav, kao najviši opšti pravni akt i najznačajniji politički dokument, sadržao bilo koju odredbu, reč, koja bi bila "revolucionarno negativna" i u suprotnosti sa opštim poimanjem prava i slobode čoveka? Da li je naš pravni sistem u kodifikovanom obliku sadržao element koji ruši načela vladavine prava? Država je postojala, država postoji.
Hteo sam, ali ipak o vrednostima nemam potrebu da pričam. Bolje razmislivši, bilo bi suvišno.

Faro, ma koliko moje reči i razmišljanje bili profani, neodredjeni i opšti, ja sam u njih uložio gotovo 15 godina analitičkog rada, tako da su oni meni sasvim normalni i zato zvuče tako prosto. No da vam objasnim zašto mislim da smo simulacija države.

Vi kažete da je Srpski ustav, dokaz da su naše vrednosti iste kao i evropske, u tim ustavima se uvek garantuju sva prava svima. Svi Srpski ustavi su PREPISANI ustavi drugih zemalja ili radjeni po UGLEDU na druge zemlje Kompeltan politički sistem je PREKOPIRAN od strane Evrope, počevši od formiranja stranaka pa do ključnih akata. Sve što je Srbija radila bilo je COPY-PASTE. Prve političke stranke u Srbiji su nastale gotovo u isto vreme kada su nastale i prve političke stranke u Evropi. Programi naših političkih stranaka su PREPISANI programi političkih stranaka iz Evrope.
Kad se pogledaju ustavi,zakoni i odredbe oni zaista jesu u skladu sa istim takvim aktima u Evropi i po sadržaju i po vremenu pojavljivanja. Inormalno je da su u skladu jer su jednostavno prepisani. Ovak copy paste praksa je prva zabluda koja se javlja u legalističkom tumačenju Srbije kao političke tvorevine jer posmatrano tako, Srbija se bitno ne razlikuje od svojih Evropskih uzora i primera.Pitanje je onda, zašto se Srbija nije razvila na nivo evropskih država ako joj kompletna pravna iistorija ide korak uz korak sa Evropskom? Zato što je to laž.

Prepisati neki dokument,program partije, ustav ili delove ustava i proglasti ih za svoje a da pri tome ne postoji nikakva svest o tome šta se time želi postići i čemu to vodi, vodi u tu priču o našim sličnostima sa Evropskom tradicijom i vrednostima. Ta copy paste logika daje lažne koordinate Srbije na civilizacijskoj mapi sveta.

U Srbiji su političke partije shvaćene kao proširena porodica i sama država je shvaćena kao naj šira moguća porodica. Svi smo mi rod i sve je strasno, emotivno i lično. Srpskom političkom scenom dominira egoizam, narcisoidnost i pomodarstvo. Preovladjuje duh palanke, malogradjanština koja bez bilo kakvog razmišljanja guta svaki novi trend, uvek je gladna za fenserajem, i uvek iz petnih žila se trudi da oponaša velike sile. Ali naj opasnija karakteristika srpske elite je ta da nju većinom čine izrazito ograničeni i glupi ljudi koji su u njoj samo zahvaljujući svom bogatstvu koje su stekli monopolom, čeličnom vladavinom i naj brutalnijom praksom totalitarizma i despotije. Osnova bogatstva srpske elite nije rad,razvoj već pljačka sopstvenog naroda.

Sada će neko reći da je to posledica ubrzane industrijalizacije zemlje i progresa Srbije koja grabi napred napuštajući feudalni Otomanski sistem. Sutra malo, u pitanju je ista priča kao i posle peto oktobarskih promena i nema nikakve razlike izmedju oslobadjanja od Turske dominacije i oslobadjanja od dominacije Miloševića. Isto je sve to, grabež, tajkunizacija, suludi projekti, copy paste ideologija,trpanje,kljukanje bez promisli i konteksta. Posle svakog oslobadjanja Srpska elita odmah prelazi u ulogu novog osvajača i seče granu na kojoj sedi, postaje izolovana od naroda i na kraju brutalno odbačena i ceo proces se ponavlja u stalnom krugu.

U svakom od ovih istorijskih slučajeva jedna je apsolutna konstanta a to je apsolutna glupost koja vlada u srpskoj eliti. Ljudi koji vode Srbiju od početka su jednom rečju-izrazito glupi i bahati ljudi, najgori šljam iznikao na servilnosti naroda.

@faro: Kao klinac pretraživao sam razne forume sa mobilnog interneta i maštao o tome da i ja vodim kvalitetne diskusije sa ljudima različitih ideja, stavova, mišljenja, nacionalnosti, vere.. Onda sam 2007. otvorio sopstveni blog (internet je sve popularniji u Srbiji upravo od tog nekog perioda) i moja želja polako postaje stvarnost. Sam uređujem teme koje mene interesuju, dobijam kroz komentare različita mišljenja- zahvaljujući kojima potvrđujem, poboljšavam, menjam i usavršavam svoje misli i saznanja! Baš kao što rekoh i u svojoj prvoj blog rečenici, tog 17.decembra 2007.: "Svaki čovek ima potrebu da neke svoje misli podeli sa drugim ljudima kako bi proverio ispravnost svojih razmišljanja. Mislim da je Blog idealno mesto za to.."
Obično aktivno učestvujem u diskusiji u postovima, u par poslednjih sam napravio izuzetak (i to nije prvi put) i pustio da drugi govore, a ja svakako sve čitam i po potrebi dodam po nešto. Sledeći izborni post (06.05.12.) će takođe izražavati moj protest protiv srpskih političkih elita, ALI- u komentarima očekujem ozbiljnu diskusiju o glasanju, rezultatima, koalicijama, 2.krugu, trgovini,... Pa možda se izrodi i neki novi post,a isti takođe bude poboljšan komentarima.. Do popularnosti:) Pozdrav.

@Senka: Potpisujem i tvoj poslednji komentar. Pozdrav.

Složio bih se sa izrečenim o Zoranu Đinđiću. Preporučio bih svim učesnicima ovog razgovora da pročitaju knjigu PREMIJER(A).