doctor

Negde u buducnosti...
Nikad necu prestati da se pitam gde bismo bili da se cuvao, da su ga cuvali...
Znam gde smo sad, bez njega, i sve vise nedostaje njegov optimizam.
Ostaje samo da kazem neka pociva u miru.

"tek danas kad sam pročitao blic shvatio sam neke stvari... kakav je taj čovek bio vizionar..." comment by zubovic,doctor KOPIRAJ-KAPIRAJ post, 12.03.2009.

Možda ipak zato što se informiše iz novina... Blica, na primer... o.O :D

O Zoranu sam ovde govorio više puta. Ukratko, bio je političar nepogodan za političke okolnosti u tom periodu. Sa druge strane, najstrašnije bih osudio počinioce atentata na dr. Zorana Đinđića. Atentati su se dešavali i ranije, tu nema govora. Od ubistva Mihaila na Košutnjaku, preko Majskog prevrata i Apisa, preko Principa i Sarajeva, do 12. marta 2003.
Na drugoj strani, 12. mart je, u neku ruku postao nezvanični državni praznik, kada jedna grupa ljudi odaje počast jednom čoveku. Nisam kompetentan za pitanje koliko se to može nazvati idolopoklonstvom, ali sam siguran da tog dana stotine i hiljade ljudi, koji na taj način odaju počast Zoranu, imaju neku mitsku svest. Ovaj datum i obredi koji ga prate dobijaju čak i neku religijsku notu, što se meni lično ne sviđa. Ponovo naglašavam da sam pristalica mišljenja koje sujeti svakog atentatora i počinioca ubistva. I nema veze da li je taj „vladalac“ demokrata, tiranin, autokrata, teokrata ili apsolutni diktator, jer niko nema pravo na oduzimanje života sebi i drugima.

Doživljavam taj komentar kao realnost i biser..

U pvom delu, apsolutno se slažem. To je gnusni, odvratni čin, a država koja to doživi, istoriju piše kaljavim, krvavim prstima.
Dalje, o mitskoj svesti. Mit čini filozofski aspekt, poetsko kazivanje, i to je ostavljeno ljudskoj individualnosti. Ali treća stvar, mit čini moralna praksa. Moral ne sublimira nemoral. To kažem zato što je moje mišljenje da vizija i poštenje pokojnog premijera odgovara glorifikaciji.

Uvažavam različitost mišljenja, međutim... Štetnja od Vukovog spomenika do Zoranovog groba, sve ono paljenje sveća, stotine i hiljade ljudi koji u nekoj bezumnoj tišini koračaju Beogradom... imaju elemente religije - praksis (obred). Dalje, mitsko u svemu ovome jeste pojačana epska dimenzija dešavanja svakog 12. marta, odnosno - epos. Druga dimenzija mita - mitos - konstruisana je gotovo odmah po ubistvu Zorana, a danas se kretnjom inercije ustalila kao praksis - obred, običaj. Ja mislim da postoji i treća dimenzija mita, a to je epos. Sva ona silovita obraćanja, podsećanja građana na Zorana, itd. imaju neku epsku dimenziju u sebi. Međutim, celokupno stanje još uvek nije uobličeno u potpunu formu mita, ali bi se kroz nekoliko godina ili decenija, svakako to moglo očekivati.
P.S. Kako se nešto ne bi istrglo iz konteksta, izvlačim suštinu: Ne tvrdim, čak poričem, da je šetnja za Zorana mit, ili kakva religija (sekta), ali tvrdim da ima elemente i jednog i drugog.

Okrenuo sam se strogo na strukturu mita. Filozofski okvir je slobodan, dinamičan, i zašto u ovom obliku postoji raširuje spektar priče. Reći ću samo da proizilazi iz neistina, i nepoznavanja činjenica. Poetsko kazivanje je upotrebljeno od strane naslednika kao potpora ideji njihovog političkog delovanja koje je uzgred katastrofalno. O nemoralu mogu puno, ali bih zaključio. Reč je o kultu. Što se pre trgnemo, i osvestimo, biće nam bolje.

Na post ovog bloga koji sam skorije komentarisao, nisam dobio odgovor autora, jedini. Iako je delovao jako kratko, i kao vid komentara da pratim temu, nadam se da je to neodgovaranje samo slučajnost, odraz individualnog osećaja da odgovor nije potreban. Hteo sam da budem aktivan u diskusiji, ali nakon što mi domaćin formalno da "zeleno svetlo" svojim odgovorom.
Pratim diskusiju, i želim da kažem da sam pre nekog vremena objavio članak o pokojnom premijeru, jako kratak, i ne želim da se reklamiram, nemojte to pomisliti, koristim ga isključivo za kontekst svoje priče. Naime, taj post nije imao nijedan komentar. Nije bio ni nešto čitan. Društvo ne zanima drugačije mišljenje, i na toj osnovi gradi čahuru svog mita ili kulta, kako ga vi nazivate. Ta opna je potrebna kao politički element, koji bi racionalizam pritajio, i stvorio vakum ugušenja alternative, koja upravo zato što društvo postoji kao složen i dinamičan sistem, mora da perzistira. Post pre, bio je uvod za naredni, i opisao je Demokratsku Stranku, njenu potencijalnu i konkretnu sadašnju aktivnost iz ugla njene strukture i karaktera pojedinaca. Njene forme. Od grupe intelektualaca kao potpore, stranka se, njihovim izlaskom, pretvara u osmotko-interesni kalup aktivnosti i delovanja. Predsednik takve stranke, postaje Dr Zoran Đinđić.
Nepoznato je, da li je Đinđić bio tvorac ovakvog stanja. Ono što se individualnošću iz "čahure" ne može videti:
1. Dr Zoran Đinđić odbacuje princip moralnosti, i time razgraničava konekciju političkog delovanja i moralnosti.
2. Okrenut je stanovištu da je demokratija sloboda kapitala, čime eliminiše humanistički pristup.
3. Stvara teoriju "veka ekonomije", čime briše humanističku percepciju i ljudske uzvišene postulate u formulisanju i delovanju, i to pre svega u politici. To otvara vrata "robotizaciji" politike, nečemu najgorem u savremenom društvenom poimanju, kada politika postaje BIZNIS.
4. Neistrajavanje u svojoj kritičkoj tezi, ne kao posledica kompleksa, pri čemu dolazi do zaokreta ideološkog stanovišta.
5. Sumacija prethodna četiri. Izgrađen sistem pretvorio se u čist makijevelizam. Njegova posledica je stvaranje vidljivih crta totalitarizma, koja se u vremenskoj dimenziji izražava upravo sada, kada je vlast sama sebi cilj. Nosioci vlasti se kriju iza "autoriteta ideje" koja je veštački proizvedena, to je osnova ove moje kritičke misli, kao i to da je politika dobro plaćen posao.

@faro: Verovatno je tvoj komentar na tom nekom postu došao mnogo meseci/godina nakon objavljivanja istog, pa zbog toga i nije usledio moj odgovor (iako pratim sve nove komentare na celom blogu). Da bi se ta "nepravda" ispravila- sada ćeš dobiti prvi (a možda i jedini) odgovor, u ovom postu :))

Ukratko, tvrdnje da je Đinđić odgovoran za to što je "vlast postala sama sebi cilj" kao i to što je "politika dobro plaćen posao"- ne odgovaraju istini u ovom kontekstu i izrečene su iz čiste zle namere. Ali, i ovo (iznošenje različitog mišljenja) je demokratija za koju se Zoran Đinđić žrtvovao i izborio.

Deluje (iz tvog komentara) kao da Miloševiću (i ljudima pre njega) vlast nije bila sama sebi cilj? Takođe kažeš "Od grupe intelektualaca kao potpore, (Demokratska) stranka se, njihovim izlaskom, pretvara u osmotko-interesni kalup aktivnosti i delovanja."-kao i da taj Koštunica toliko "svakog sme da pogleda u oči"..? Možda se upravo iza ove rečenice i krije "obojenost" tvog komentara..?

Dakle, "politika kao dobro plaćen posao", "vlast kao cilj" i "partije kao interesni kalup aktivnosti delovanja" su bile, jesu i biće političko sveto trojstvo kod nas, ali i u svetu. Pozdrav.

ako sam dobro razumeo - ako citiramo džindžića i mi ćemo biti demokratični...a jee

Priznajem da ste me nasmejali, delom, emotivnom crtom Vaše reakcije, a i pravdanjem za neodgovarenje, pročitao sam dosta Vaših postova, o gospodinu Đinđiću sve, i znam da odgovarate svakom učesniku, samo sam hteo da Vas požurim natrag na blog. Mada, ne vidim odgovor na komentare prethodnika..
O kakvoj zlonameri Vi govorite, pa Vi kada biste me poznavali, nikada to ne biste izgovorili. Preskočili ste celu razradu mog komentara. Demokratiju za koju se gospodin Đinđić izborio i žrtvovao,sam opisao. Previše ste površni,kao i većina onih koji dele Vaše mišljenje, gospodina Koštunicu ne gledam kao deo te grupe intelektualaca,on me politički ne boji, kao i uostalom niko od postojeće počitičke garniture, moje opredeljenje sadrži dublju percepciju, kojoj dnevna politika dođe, malo je reći smešna. Zato i nastaju ovakvi komentari sa moje strane. Vi se raspitajte koja su to imena stvorila Demokratsku Stranku. Primetio sam, čitajući Vaše prethodne blog priče o pokojnom premijeru,kao i ostale političkog koncepta, da u odgovorima često koristite iznova nove reči, citate, ponekad linkove različitih snimaka, iskreno, što baš i ne doprinosi formi Vaše izgrađene misli. Tako ste, jednom prilikom, citirajući Andrića, dobili adekvatan odgovor za pristup diskusiji.
Ne možete osetiti ideološku distancu u kojoj dajem komentar, vezujete ga za dnevnu politiku, ali to sam uočio i u odgovorima drugih postova koje ste pisali. Čitao sam ih, pre svega, da bih video kojom linijom, i kakvim mišljenjem se vladaju kritičari Vašeg pisanja. Mislim da preteranu važnost dajete rečima, ne obazirete se na staru poslovicu da "reči lete", i ono najvažnije, problem Vašeg mišljenja vidim u tome što je Vaš pogled na politički pragmatizam ljudi o kojima pišete, jako iracionalan.
Po sistemu toplo hladno, vi potsećate na formu Čomskog. Đinđić takođe.

faro ispravno rezonuje ,žao mi je zbog džindžićeve smrti ali ,sve je to tako trijijalno,i te njegove čuvene mudrolije a najviše ga pamtim po onoj čuvenoj "neki jedu,meso , neki jedu kupus a svi zajedno jedemo sarmu".

@faro: Kao što rekoh, u ovom postu ćeš jedino ti dobiti odgovor :) Ja ću preći na Ti, uz sve poštovanje. Persiranje na Internetu postoji, ali se prema nekom nepisanom "net bon-tonu " retko koristi. ;) Inače, drago mi je da neko tako temeljno prati i analizira moj blog pa čak i moje komentare :P Nadam se da će tako biti i u budućnosti.. Meni ovi komentari, u postovima, služe da bih potvrdio, poboljšao i ili promenio svoje misli i saznanja! U tome je, po meni, najveća lepota i draž bloga i mog shvatanja blogovanja!:D Možda sam površan, iracionalan, sa neizgrađenom mišlju, ali i ja sam samo običan smrtnik koji kucka po tastaturi:)) Pozdrav.

Žao mi je što niste ušli u analizu sadžaja mojih komentara, ovako ostaje da ste stvorili priču, a da iza nje niste stali, jer ja sam se koncepciji otvoreno konfrontirao, i bar očekivao da ćemo o njoj diskutovati. Posledica svega je to što će se ista stvar desiti i sledeći put, a o ideji mora da se razgovara. Svako dobro!

Kao i na sve, koncept dućana se može primeniti i na Đinća. No da bi se shvatila uloga koju on ima i kako je od dućandžije postao proizvod dućana mora se razumeti sama struktura Srbije i to ne kao države nego kao koncepta.

Zoranovi citati, po meni, su samo prepričana retorika iz opusa funky disco ball predstave o svetu, napisane po milion puta u Win Win knjižicama koje obradjuju sam život na pozitivistički način.
"Duboko umnim" bogotražiteljima naviknutim na barokne sobe gde se uz dobar viski, u polu mraku čitaju knjige od po 5000 strana obavezno neki "teški" Ruski pisci,dok ih sa zidova gledaju preparirane sove i glave jelena, flourescentna win win izdanja izazivaju duboki prezir, jer po njihovim merilima samo knjiga koja ima minimum 1000 strana može se nazvati knjigom. Misaoni proces ovih baroknih tipova,zavaljenih u duboke kožne fotelje iz kojih srču viski, je isuviše trom i spor da bi skapirao jasnu poruku tipa ” Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami !!!" .
Za njih je ova rečenica previše profana i ako je u suštini istinita, no kako su u suštini malogradjani oni ne mogu da svare njenu jednostavnost i jasnoću. Za njih mora da postoji patnja i napor da se dodje do istine, oni kad traže istinu, čitaju jednu stranu po nedelju dana sa predasima u kojima odlaze do prozora sa kojih gledaju u daljinu pokušavajući da dokuče mudrost i tajnu iza redova koje su upravo pročitali. Pojam vremena kod ovih tipova je, as usual, duboko iskrivljen i kod njih vreme ne postoji kao kategorija. Šta jednom akademiku SANU, znači danas? Kako izgleda njegov dan, danas? Šta on može da uradi za jedan dan? Probudi se,umije,doručkuje,prošeta pudlu,vrati se kući i uzme da čita “teške” Ruske knjige od koji se umori posle sat vremna,legne da spava,ruča, upali TV,ponovo uzme da čita “tešku” knjigu i uveče ode u pozorište,večera i ode da spava.

I onda dolazi Zoran koji sav srećan skakuće,pozitivan,vedar,priča o budućnosti,hoće da menja. Da li je Zoran zaista verovao u tu Win Win priču ili ne nije ni bitno, ja mislim da jeste i ona je za njega bila jednako dogmatska kao i teške knjige akademika. Zoran je vidjen kao brzi čovek iz budućnosti koji se vraća kroz vreme da bi pokrenuo Srbiju koja je u prošlosti. Ovo naravno nema veze sa mozgom jer putovanje kroz vreme nije moguće i percepcija Zorana kao čoveka budćnosti je pogrešna. VREME nije moguće DONETI jer vreme je nematerijalna kategorija ali kako su Srbi kao narod prostora nesposobni da shvate vreme kao nematerijalnu kategoriju, postoji stalni konflikt sa tzv “futuristima” koji bi tu nešto da menjaju. I onda se stvaraju kultovi koji su ništa drugo do sećanja,tj prošlost.

Dućandžije su Zorana ubile a onda ga stavile na policu kao proizvod koji se sada prodaje i to na policu sa igračkama namenjenoj mladjim naraštajima.

Trazhejqi bonstil bazu naishao sam na vash blog.I vidim interesne komentari.G.gjingjiq je bio stvarno najbolji politicar u balkanu i imao jasnu politicku viziju.Da je bio on siguran sam da Kosovo qe beshe veq reshen problem a i Srbija bi bila kao i Hrvatska.Ovde u zapadu kad pricash za balkan sekoj politicar Evropi kazhe da on je bio jedini shto bi reshio sve problem Srbiji.

@xperson: Vodio sam puno kvalitetnih razgovora na blogu sa mnogim Albancima, Hrvatima, Bošnjacima i posebno mi je drago zbog toga što sam uvideo da su ljudi sa Balkana puno otvoreniji i civilizovaniji nego njihove političke elite. Hvala puno na čitanju, veliki pozdrav za vas:)

Pokojni premijer Zoran Đinđić je 2003. godine u radnoj knjižici imao samo dvije godine i šest mjeseci radnog staža! Njegova supruga Ružica ima ga još manje. Njeno bogatstvo je još uvijek tajna za srpsku javnost, a naročito količina novca u kešu, kojom raspolaže ova bogata udovica. Dušan Petrović, omogućio je Ružici da postane suvlasnik Viktorija grupe, koja ima monopole na poljoprivredne proizvode i na sve dotacije Vlade po tom osnovu. Treba se podsjetiti da je Đinđićeva vila na Senjaku izgrađena za samo dva mjeseca, Troškove podizanja platila je Vlada Srbije. Đinđić je i sam priznao da posjeduje dionice u tvrtki Koka-kola, a iz tog razdoblja, vlasnik je i jednog preduzeća u mađarskom gradu Kečkemetu. Kada se početkom devedesetih godina vratio iz Njemačke u Srbiju, Zoran Đinđić je imao reputaciju uglednog agenta njemačke obavještajne službe BND. On je imao tačno definisane zadatke djelovanja. Njemački dnevni list Junge Welt objavio je 2002. godine da je čovjek koji je korumpirao bivšeg vojnog ministra Rudolfa Šarpinga (kancelar Schroeder zbog ovog skandala izbacio ga je iz vlade!) također "sponzorirao" i premijera Srbije Zorana Đinđića. On je bio zapadni poslušnik čije su reforme donijele bjedu Srbiji. U čituljama zapadnih listova Đinđić je skoro uvijek slavljen kao bivši student-agitator, koji je hrabro poveo narodni ustanak protiv okrutnog diktatora i pokušao uvesti svoju zemlju u novu demokratsku eru. Ali izvan CNN-ove verzije svjetske istorije, karijera Zorana Đinđića izgleda prilično drugačije. U svojoj biografiji Miloševića, Adam LeBor otkriva kako su Sjedinjene Države dale 70 miliona dolara u koferima srpsкој opoziciji u njenom naporu da zbaci jugoslovenskog lidera 2000. godine. Po naređenju Madeleine Albright, tajne američke kancelarije za jugoslovenske poslove bile su pripremljene da pomognu organizovanje ustanka koji bi zbrisao Miloševića s vlasti. U cetiri susedne zemlje ce zapoceti temeljito isplaniranu i sinhronizovanu aktivnost "stezanja obavestajnog i propagandnog prstena oko Srbije", sa ciljem "podrivanja legalno izabrane vlade u Jugoslaviji," kaze UPI izvestaj. U svojoj knjizi "Kad ovacije utihnu",americki ambasador William Montgomery { Knjiga započinje osnivanjem njegovog ureda u Budimpešti u ljeto 2000.}kaze:“Ja i Zoran Đinđić smo se sastajali, u njegovom kancelariji ili uveče na čaši vina u njegovoj kući, i u većini slučajeva bili smo nasamo. Ipak, od mene, ali i od mnogih drugih skrivao je svoje kontakte s Miloradom Ulemekom Legijom. Do danas mi nije poznato kakve su konkretne koristi imali Legija i njegovi ljudi od Đinđića, no nesporno je da mu je Legija u više navrata pomagao. “ Knjiga detaljno opisuje načine na koje su pomagali petu kolonu/izdajnike u Srbiji. Kada su S. Milošević i njegova Socijalistička stranka konačno pali, Sjedinjene Države su dobile "reformističku" vladu u Beogradu kakvu su željele. Prvi prioritet je bio uvođenje programa "ekonomskih reformi" - što je izraz novog svjetskog poretka za rasprodaju državne imovine u bescijenje multinacionalnim kompanijama.Đinđićeve toliko hvaljene reforme podigle su cijene komunalnih usluga nebu pod oblake, nezaposlenost je oštro skočila na 30 posto, i skoro dvije trećine Srba živelo ispod linije siromaštva. Kad je prodao imovinu svoje zemlje, Miloševića је prodao za obećanu nagradu od sto miliona dolara, iako je to značilo kidnapiranje u suprotnosti s jugoslavenskim zakonima,kao i svoje političke rivale. Lov na Miloševića se završava u Hagu, kada je pronađen mrtav u svojoj ćeliji 11. Tribunal nije nista drugo nego obican politicki instrument/cirkus, kojim se upravlja iz Vasingtona. Unatoč zapadnim hvalospjevima, za veliku većinu Srba, Đinđić će ostati zapamćen kao kvisling koji se obogatio prodajući svoju zemlju onima koji su tako nemilosrdno vodili rat protiv nje, svega nekoliko godina ranije..... Danas je u Srbiji zabranjeno u javnom nastupu podsjetite na izjavu pokojnog premijera iz 1999. godine, kada je sa sigurne udaljenosti pozvao NATO da nastavi bombardovati Srbiju, "jer Milošević samo što nije pao" ... Najgore je od svega što Đinđićev kult grade isti oni, kojih se pred kraj života Đinđić odrekao. O njegovoj ulozi u srpskom politici, trebalo bi suditi istorija s određene vremenske distance, a ne da se svaki 12. mart u Srbiji pretvori u nekadašnji 4. mај. Pravo je čudo da Demokratska stranka prethodnih godina nije uvela i sirene u vrijeme Đinđićeve smrti ….….Mediji su u Srbiji odavno u rukama pouzdanih Bilderberg saradnika, i u njima se niko nepodoban ne može oglasiti. Izvršni producenti u finansiranju ove globalne politicke predstave bili su Daglas Feit i Ricard Perle (obojica jedno vreme na visokim državnim funkcijama u Pentagonu). Oni su preko Bosanskog Odbrambenog Fonda i Rigs banke u Vašingtonu, gde je bio racun Fonda, prikupljali novac za "oslobodilacku borbu" Muslimana u Bosni i na Kosovu u velikom broju islamskih zemalja. Nekoliko stotina miliona dolara sakupljenih za "oslobodioce" od "Miloševiceve velike Srbije" išao je iz arapskih zemalja i sa dalekog istoka, preko Vašingtona na Balkan. Tako je jedna nezavisna istraga FCEN-a otkrila da on odlazi na racune nekakve Al Kaide (za koju se tada prvi put culo) kao i Iranske Pasdarans Revolucionarne Garde. Tako su placani mudžahedini, najamnicka vojska, koju su sacinjavali uglavnom siroti i ratni veterani iz Avganistana koji su dovoženi u Bosnu i na Kosovo da cine teške zulume nad srpskim civilima i izazivaju Srbe. Tako je perfidno izrežirana i Srebrenica. Znajuci da ce se Srbi osvetiti za izvršen brutalni pokolj nad srpskim stanovništvom. Miloševic je ocito od americkih patriota iz CIA i FBI dobio veliki broj dokumenata koji su ovu bandu mogli da raskrinkaju i to na pravom mestu, u Haškom sudu. Javno prikazivanje ove paklene nameštaljke sa svim DOKAZIMA o njenim akterima i mreži delovanja bila je najverovatnije namera Slobodana Miloševica u njegovoj završnoj reci u Hagu. I to se moralo spreciti. ---- Evo jednog dela sa sudjenja Slobodanu Miloševicu, gde on optužuje Osamu Bin Ladena za pomaganje OVK i njihove akcije na Balkanu. Radi se o unakrsnom ispitivanju svedoka Sabita Kadrijua, vodje OVK gerile, od 7. marta 2002. SM: "Rekli ste da ste culi za KLA 1991." Sabit Kadriju: "Citao sam tada u novinama da se nešto desilo u vezi sa njima". SK: Cuo sam za Bin Ladena te godine, ne pre, ali samo kada su u pitanju zlocini protiv americkih gradjana. S. K. "Nije istina da je na Kosovu bilo Mudžahedina. Izmislili ste to. To je plod vaše mašte". SM: (drži dokument u rukama i pokazuje. Vidi se oznaka FBI u zaglavlju). "Pa ovo je kongresni dokument Federalnog Biroa za Istraživanje".{ Izvod iz Dokumenta 1: Kongresno svedocenje , Decembar 18. 2001.} ---….Svet je danas nesumljivo u najvećoj krizi od početka Drugog svetskog rata, a otpori globalnim centrima moci sve su jaci. Za inteligentne ljude širom sveta, Slobodan Miloševic je bio hrabar i požrtvovani borac protiv ovog zla. U Srbiji, medjutim, o ovome se malo zna, a njeni politicki neobrazovani celnici i korumpirane marionete na vlasti o Americi i "medjunarodnoj zajednici" sude na osnovu igranih filmova, globalnih kontrolisnih medija i placenih agenata od uticaja, koji im sede u kabinetima kao savetnici i ne skidaju se iz medija izigravajuci politicke analiticare. .....http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment

genije

lijep odabir najljepših citata

ovi citati bi mogli biti vremenski rasporedjeni

zoran je jedan od rijetkih ljudi koji je imao jasnu viziju o boljoj srbiji i imao je san o boljim ljudima i srbiji