doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Ćuprija na Drini pamti pola milenijuma !

misha | 08 Jun, 2016 20:09

Ćuprija na Drini pamti pola milenijuma !

“Od svega što čovjek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrijednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvijek smisleno, na mjestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo...”, Ivo Andrić

Retko koji most u regionu ima toliki istorijski značaj kao ćuprija Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu. Čuveni most ukazuje na isprepletanu sudbinu naroda na ovim prostorima. Bio je vekovni nemi svedok zajedničkog života, ali i antagonizama različitih kultura, vera i tradicija...

Brojne nesreće i ratove preživeo je ovaj most od 1571. godine, kada je počela njegova gradnja, ali pamti, naravno i svetle trenutke. Jedan od poslednjih svetlih je onaj s proleća ove (2016.) godine kada je zasijala Andrićeva na Drini ćuprija. Okončani su restauracioni i konzervacijski radovi na mostu koji traju od aprila 2013. godine, a finansirala ih je turska Agencija za obnovu i razvoj TIKA sa oko pet miliona evra. Radove na obnovi mosta izvodila je turska građevinska firma Er-Bu, koja je bila angažovana i na ponovnoj izgradnji Starog mosta u Mostaru.

Ćuprija je jedan od najznačajnijih spomenika u BiH iz perioda Osmanskog carstva, a delo je najvećeg osmanskog arhitekte Mimara Sinana. Nalazi se među šest mostova na listi svetske baštine UNESCO-a.

Za izgradnju samog mosta vezani su brojni zanimljivi detalji, legende i priče…

Počevši od životne sudbine samog velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića, čija je most zadužbina, niže se niz istorijskih činjenica i dramatičnih događaja vezanih za tursku vladavinu, koje je opisivao i veliki Ivo Andrić, srpski Nobelovac, baš u delu “Na Drini ćuprija”.

Veliki vezir Mehmed-paša Sokolović jedan je od velikih osmanskih vojskovođa poreklom iz Bosne. Rodio se u selu Sokolovići pored Rudog 1505. ili 1506, kao dete pravoslavnih Srba, pod imenom Bajica Sokolović.

U to vreme postojao je običaj poznat kao “divširma”, odnosno “danak u krvi”. Srpska deca su na silu otimana i odvođena u Tursku gde su prevođena u islam i školovana u njihovim vojnim školama gde su postajali janjičari, elitni vojnici turskog carstva.

Tako je iz okoline Višegrada kao dete odveden i Bajica i dobio je ime Mehmed. On kasnije postaje oficir osmanske vojske, a na vrhuncu svoje moći postaje veliki vezir, odnosno premijer države po današnjim standardima. Tada je i naredio da se u Višegradu na Drini sagradi most kome ravna nema.

Most je izgrađen u periodu od 1571. do 1577. godine, a gradio ga je tada najčuveniji turski arhitekta Kodža Mimar Sinan. Izgrađen je u istočnjačkom stilu i predstavlja remek delo tadašnjeg graditeljstva.

Ima 11 lukova sa blagim usponom prema sredini i silaznom rampom na levoj obali. Iznad lukova čitavom dužinom mosta proteže se profilisani venac iznad koga je ograda mosta. Ukupna dužina iznosi 179,5 m, visina nad normalnim vodostajem reke 15,40 m a širina mosta 6,30 metara.

Most je građen od kamena, sedre, odnosno bigra, koji je dovežen iz Višegradske banje. Iznad šestog stuba nalaze se sa obe strane proširenja. Na prilaznoj rampi leve obale nalaze se tri otvora završena prolomljenim lukovima.

Na sredini mosta je izgrađena sofa koja je predviđena za odmor prolaznika, a preko puta sofe je ugrađen kameni portal. Na mostu se nalaze i dve ploče od belog mermera sa stihovima pesnika Nihadija na arapskom pismu, koji govore o graditelju i godini izgradnje.

Višegrad, RS, BIH (maj 2016.) - Šetnja kroz istoriju...

Stariji, gornji natpis je ispisan 1571/1572. godine:

“Na Drini u Bosni sagradio je veličanstven most

i razapeo red svodova na toj rijeci,

na toj vodi dubokoj i hučnoj.

prethodnici njegovi ne mogaše ništa slično sagraditi,

po naređenju božijem učini to veliki paša,

da bi se njegovo ime spominjalo s poštovanjem i blagodarnošću

i sagradi most da mu na svijetu nema ravna...“

Zapis iz 1577. godine kaže sledeće:

„Preuzvišeni dobrotvor Mehmed-paša, koji je trojici vladara odano bio veliki vezir, učini najveću divnu zadužbinu, neka mu je Bog u dobro upiše. U čistoj nakani sagradi svojim milosnim pogledom golem most preko rijeke Drine. Izrada mu je bila tako lijepa, da onaj ko ga vidi, misli da je jedno zrno bisera u vodi, a nebeski svod da mu je školjka!“

 

Prvo zabeleženo oštećenje mosta, na koje ukazuje turistička organizacija BIH, bilo je rušenje jednog svoda u srednjem veku. Most je doživeo jednu popravku 1873. godine, a 1896. godine velika poplava je uništila veći deo Višegrada, ali je ćuprija ostala skoro neoštećena, iako je Drina dostigla rekordnih 14,6 m dubine. Jedino je stradala kamena ograda mosta.

Godine 1914. su srušena dva stuba i svodovi koji se na njih oslanjaju (na slici gore), a 1943. godine su miniranjem stradala četiri stuba sa okolnim svodovima. U periodu između dva svetska rata most je privremeno bio osposobljen za saobraćaj uz pomoć metalne konstrukcije. Detaljna rekonstrukcija mosta izvršena je u periodu od 1949. do 1952. godine.

Most je jedan od najznačajnijih nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine, a u julu 2007. godine upisan je u UNESCO listu svetske kulturne baštine, ukazuju iz turističke organizacije.

ANDRIĆEV DRAGULJ I LEGENDE O MOSTU

Smatra se da je upravo roman “Na Drini ćurpija” (1945.), najznačajnije delo Ive Andrića koje je imalo i presudni značaj da dobije Nobelovu nagradu za ukupno književno delo 1961. godine.

Nobelovac Ivo Andrić je 1963. i 1972. posetio grad svog detinjstva

Roman hronološki prati četiri veka zbivanja oko velikog mosta preko reke Drine, a jedna od njegovih ideja vodilja je da sve prolazi, a samo most ostaje da ukaže na trošnost ljudske sudbine.

Andrićev roman i počinje dugim geografskim opisom višegradskog kraja i navođenjem više legendi o nastanku mosta, od kojih je posebno upečatljiva ona o uziđivanju hrišćanske dece u jedan od stubova. Poreklo legende je u nacionalnom mitu, a legende vezane za most imaju hrišćansku i muslimansku verziju. Kraj romana pada u 1914. godinu kada su trupe austrougarske monarhije, u povlačenju, ozbiljno oštetile most. Sa rušenjem mosta izdiše i Alihodža, jedan od najčešće pominjanih likova, koji simbolizuje kraj starih vremena. Između početka i kraja romana, između građenja i rušenja mosta, širi se pripovedački luk dug četiri stotine godine u kojem, u formi vrlo razvijenih epizoda, zapravo, celih priča, Andrić niže sudbine višegradskih ljudi, svih vera, kažu hroničari Andrićevog dela…

O ANDRIĆGRADU:

Andrićgrad je turistički, kulturni, administrativni i edukativni kompleks smešten na poluostrvu između reka Drine i Rzava, na nekih 300 metara od višegradske ćuprije.

Kamengrad ili Andrićgrad je sada etno selo na ušću reke Rrzav u Drinu, čiji je idejni tvorac poznati srpski režiser Emir Kusturica. Celokupan grad je sazidan od kamena a u njemu se nalazi pedesetak objekata: gradsko pozorište, bioskop, akademija lepih umetnosti, gradska kuća (opština), knjižara, rečna marina i pristanište, hoteli, trgovi, crkva, dućani... Kompleksom upravlja preduzeće Andrićgrad d.o.o. čiji su vlasnici Nemanja/Emir Kusturica i opština Višegrad zajedno sa Vladom Republike Srpske.

Andrićgrad je nastao kao ideja prof. Kusturice o kamenom srednjovekovnom gradu inspirisanog delima i likovima nobelovca Ive Andrića. To je ustvari vizija kako je Višegrad mogao izgledati da ga nisu zaobišli renesansa i ostali istorijski periodi. U arhitektonskom pogledu sam grad je mešavina različitih epoha i stilova koji su je smenjivali kroz istoriju ovog područija: vizantijski stil, otomanski period, renesansa, klasicizam. Tokom šetnje kroz glavnu ulicu-korzo posetioci će moći da se vrate u prošlost: „ona praktično spaja dva perioda – fragmente renesanse sa otomanskim periodom i Vizantijom.
– Na ulazu se karavan saraj susreće sa vizantijskim dvorom, a u nastavku će biti ono što je mogla da izgradi Austrija, a nije, kao što i otomanska imperija nije izgradila ono što je trebala da izgradi. Na kraju, prema glavnom trgu, koji je neka vrsta klasicizma, koji je trebao nastati za vreme kraljevine između dva svetska rata, razvijaće se ulica sa delovima renesanse, koje je mogla napraviti Austrija.“
Prof. Emir Kusturica

 Višegrad, RS, BIH (okt. 2014.) - Ako je Drina granica, popićemo je!


Sama ideja javno je objavljena krajem 2010.  godine, a već u aprilu 2011. formiran je Andrićgrad d.o.o. kao preduzeće bazirano na javno-privatnom partnerstvu sa zadatkom izgradnje, a kasnije i upravljanje kompleksom. Predviđeni troškovi izgradnje Andrićgrada su oko 30 miliona KM (15 miliona evra).
Sama gradnja započeta je svečanom ceremonijom na Vidovdan (28.06.) 2012. uz zvuke opere Karmina Burano, u izvođenju Beogradske filharmonije. Ceremonija zvaničnog otvaranja kompleksa Andrićgrad je održana takođe na Vidovdan 2014. godine.

Kažu da Višegrad ima dušu...
Posetite ćupriju na Drini koja pamti pola milenijuma i sami se uverite !

“... U lijepom, starom gradu Višegradu... gdje duboka Drina vijekovima teče...”

Višegrad, RS, BIH (maj 2016.) - “Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto- kao na Drini ćuprija.”, Ivo Andrić

Putešestvije | Permalink | Komentari (1) | Trekbekovi (0)

KME- Zdr.nega pacijenata na meh.ventilaciji !

misha | 04 Maj, 2016 13:30

Organizator:

Centar za KME, Opšta bolnica "Studenica" Kraljevo 

Naziv programa KE / Tema:

"Zdravstvena nega pacijenata na mehaničkoj ventilaciji"

Predavač:

Radović Miloš,

strukovni medicinski tehničar Centralne intenzivne nege (CIN)

 Datum: 04. Maj 2016.

Satnica: 13.30-14.30

Mesto: Opšta bolnica u Kraljevu

KME-PREDAVANJE, PREZENTACIJA: .ppt

KME | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

#Lokalni_Front - kraljevački Otpor !

misha | 20 April, 2016 11:59

Jedan od najznačajnijih srpskih pozorišnih režisera Dejan Mijač, gostujući u you tube emisiji "Lični stav" autora Nenada Mihailovića je u samo par sekundi hirurški precizno objasnio (i moj stav) "zašto pamteći čovek ne može da glasa za Aleksandra Vučića":

-...Naprednjaci sada i radikali nekada su isto. Nisu ni malo suprotno. Meni je to isto. Ostavite to "zalaganje za Zapad", to je bezvezarija... Meni je jedna poznanica rekla- pa dobro, oni su se "oprali". Ja kažem- šta znači "oprati"?! Recimo, imaš jednu kutlaču kojom se uporno sipaju govna, na moje oči. I jednog dana neko dođe i opere tu kutlaču i ona blista! I kaže- 'ajde da ti sipam supu? E pa ne mogu, gadi mi se... (Pogledajte na you tube)

Ovo je najbolji dokaz da su sve velike stvari jednostavne. U par rečenica je rekao sve. (Meni je za slično objašnjenje trebala "čitava azbuka"... Ipak, raduje me što je i tu moju SNS AZBUKU pročitalo preko 20.000 ljudi!) Svaki otpor zdravog razuma protiv idiotizama me čini optimističnijim. Svaka pobeda je važna, pa i pobeda na lokalnom frontu može biti odlučujuća... Zato sam ponosan što moj Trstenik (u čijoj okolini sam odrastao) odoleva populističkoj vučićizaciji Srbije! Takođe, ponosan sam i na svoju drugu kuću: Kraljevo (u kome sam rođen i gde poslednjih par godina živim i radim) koje je smoglo snage, hrabrosti i mudrosti da u današnje vreme iznedri jednu zdravu ideju i pokret, poput nekadašnjeg Otpora- Lokalni Front!

#Lokalni_Front - kraljevački Otpor !

 Neki novi Otpor - Grupa hrabrih entuzijasta iz Kraljeva posejala je seme otpora i odlučila da sačuva svoj grad i od vlasti i od opozicije, piše NEWSWEEK.

#KRALJEVO - LOKALNI FRONT IDE NA IZBORE ! JER SU NAS SVI DRUGI IZDALI !

 Kraljevo je prilično tužan i ubijen grad. Skoro da mu je potrebno veštačko disanje. Naprotiv. Srpska provincija već duže diše na škrge, ali ono po čemu se ovo mesto sa više od 120.000 stanovnika, koje leži na tri reke, u osvit izbora 2016. godine izdvaja od okoline je - Lokalni front.

 „Da živim u Kraljevu, znam za koga bih glasao“, reći se većina građana, kojima se smučila i vlast i opozicija, i koji tešku muku muče s tim kome da daju poverenje. Kraljevčani ne bi trebalo da imaju takve dileme. Lokalni front je grupa građanki i građana koji su odlučili da se pobune. I ne samo to, već i da promene stvari, nezadovoljni društvenopolitičkom situacijom i socijalnim prilikama. Posebno ih iritiraju pasivnost i apatija većine, zato su krenuli u akciju. Nisu klasična partija, nemaju predsednika, potpredsednike, odbore, dosta su gerilski nastrojeni i čini se da je, zahvaljujući njima, posejana klica otpora.

 "Ovde je sve otišlo dovraga. Dostojanstvo je upropašćeno i zato više ne ćutimo. Ljudi idu ulicama pognute glave, prestali su da se smeju. Nije to samo u Kraljevu, ali to ovde vidimo. Izašli smo na ulicu da bismo odbranili pristojnost. Pištimo, zviždimo, vrištimo, pravimo buku kako bismo odbranili pristojne od nepristojnih, razdvojili obrazovane od neobrazovanih, naterali one koji su kupili diplomu da odu tamo gde su je kupili i da leče one koji su im prodali te diplome."

#KRALJEVO #NEPOKORENI_GRAD - DECA ĆE JEDNOG DANA ČITATI ISTORIJU I PITATI: U GRADU NIJE BILO NIJEDNE FABRIKE I NIJEDNOG RADNOG MESTA, A VI STE ĆUTALI?

 Izlazak na izbore im je prvi značajan korak, jer niko od njih nije učestvovao na taj način u politici, iako imaju ozbiljno iskustvo u građanskom aktivizmu. Sada hoće da deluju javno. Hoće da budu vidljivi. Zato svoje plakate lepe preko dana, prelepljujući naprednjačke. Uvereni su da se oni koji za dnevnicu to rade noću stide svog posla. Žele i da ohrabre svoje sugrađane.

 Plakati i razgovor s ljudima su njihov jedini način borbe. Mediji su im nedostupni, ako ne računamo društvene mreže. I non-stop ih lepe, paradiraju gradom s jednom belom kofom i četkom, i prelepljuju. Prkose. „Oni imaju novca, ali nemaju volje“, kaže jedan od entuzijasta iz Lokalnog fronta dok špartamo gradskim trgom i lepi plakat na kojem, na žutoj pozadini pored tenka, nekadašnjeg simbola grada, stoji broj šest.

 Front nije nastao samo zbog pobede na lokalnim izborima nego i kao odbrana dostojanstva. Grad se brani "pristojnošću, obrazovanjem i lepim vaspitanjem". Da ne ispadne da je sve ovo prošlo i da smo ćutali, da niko nije digao glas dok su se oni bahatili. Pamti. Kad sve ovo prođe, biće važno!

#Lokalni_Front #Kraljevo #Nepokoreni_Grad - @SlobaGeorgiev: "Čim @LokalniFront preuzme Kraljevo, selim se tamo! Na slobodnu teritoriju!" (twitter.com)

 Znali su se sa društvenih mreža, prvenstveno Tvitera, neki su bili i pod neprepoznatljivim nikovima, a onda su ukapirali da su iz istog grada, pa su shvatili da bi, osim što kuckaju na kompjuteru, bilo dobro i da se vide. I da imaju prijatelje koji nisu na mrežama, ali slično razmišljaju, da su im ideje izukrštane i komplementarne. Bio je oktobar 2014. godine. Tada su se sa društvenih mreža preselili u realnost.

  Kako je nastalo ime Lokalnog Fronta? "To su bile najčešće pominjane reči u prvim susretima uživo: lokal, front, mikrosvet i sve što se dešava na lokalu. Niko nema monopol nad našim gradom. A ni zemljom. Naši ljudi, naša muka, sve je to naše."

 Misle da najveću političku moć imaju ljudi koji su u ovim "vunenim vremenima" zaćutali. "Lokalni front se obraća ljudima koji su zaćutali, izazivamo njihov gnev. To je naša snaga. Ne pokušavamo da preobratimo nijednog Vučićevog pristalicu. Jednostavno ne dangubimo."

 Posebna priča je o tenku, spomeniku antifašizmu, simbolu grada koji je volšebno, u toku noći, 2008. godine uklonjen iz nepoznatih razloga. Tada su im ukrali i čuvenu kraljevačku rečenicu: „Vidimo se kod tenka“. Zato su i kao jednu tačku programa stavili: „Vraćanje tenka, slobodarskog simbola, na mesto ponosa“. "Oni su to tek tako otrgli, bez razloga, jer svi veruju da svet počinje kad oni dođu na vlast... Možda ta tačka ne deluje preterano važno, ali, čoveče, uzeli ste nam simbol prkosa i ponosa, antifašizma. No pasarán ! NAŠ TENK! NAŠ GRAD!"

 LokalniFront.Rs - #KRALJEVO
#BEZ_STRAHA #BEZ_STRANAKA
#BEZ_LIDERA #BEZ_KOMPROMISA
#LISTA_BROJ_6 #IMA_NAS!

Izbori | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 ... 100 101 102  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb