doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Zašto ISIS teroriše Francusku ?

misha | 26 Jul, 2016 19:30

Zašto ISIS teroriše Francusku ?

Teroristički napad u Parizu,

teroristički napad u Briselu,

teroristički napad u Nici,

teroristički napad u Minhenu,

teroristički napad u...

Onako kako smo (da bismo ostali psihički zdravi) u prethodnim decenijama "oguglali" na vesti o desetinama i stotinama žrtava u (samoubilačkim) terorističkim napadima u Bagdadu, Kabulu, Palestini, Siriji, Pakistanu, Africi...- tako se polako privikakavamo i na život sa terorizmom u Evropi. Od 11.09.2001. (ovaj datum doživljavam kao nezvanični početak WW3!) i terorizma u Njujorku, serija terorističkih napada se dogodila na Starom kontinentu- Madrid, London, Moskva, Istanbul, Pariz, Brisel, opet Pariz, Nica, Minhen...

Samo u poslednje 4 godine (od jula 2012.) na teritoriji zemalja EU se dogodilo 13 terorističkih napada. Sedam od njih desilo se u Francuskoj, u kojoj su poginule 244 osobe- pet puta više nego u ostalim napadima zajedno. Zašto je Francuska najveća meta Islamske države u Evropskoj uniji?

Uzrok i posledice ! - Francuske "nevidljive granice" na Bliskom istoku (nastale tajnim sporazumom Sajks-Piko pre jednog veka) stvorile  današnju tzv. Islamsku državu, ISIS, ISIL, DAEŠ !

Region Bliskog istoka je i danas pun granica koje se ne pojavljuju na zvaničnim mapama a koje su iscrtane na osnovu sporazuma Sajks–Piko potpisanog 16. maja 1916. godine. Francuzi i Britanci su "iscrtali" ove nevidljive granice, a sve to bez saglasnosti pogođenih zemalja! Granica između Sirije i Iraka je bila posledica ovog tajnog dogovora koji su pre jednog veka postigli britanski diplomata Mark Sajks i njegov francuski kolega Fransoa Žorž-Piko. Krize, konflikti i teorije zavere osećaju se do danas...

 

Sporazum Sajks-Piko odredio sudbinu Bliskog istoka! - Granica između Sirije i Iraka je postojala skoro 100 godina. Danas na iračko-sirijskoj granici više nema kontrole. Graničari su ubijeni. Ubili su ih borci terorističke organizacije „Islamska država“. Granica više ne postoji. Poruka u videu, objavljenom na internetu u junu 2014. godine nakon probijanja granice, glasi: Irak i Sirija kao države više ne postoje. U video poruci, Islamisti kažu da je okončano ponižavajućeg paternalističkog odnosa zapadnog imperijalizma prema Bliskom istoku! Kraj Sajks–Pikoa”, poručuje na engleskom bradati islamista u jednom od prvih propagandnih video snimaka. „Inšalah, daće Bog, ovo nije prva granica koju ćemo slomiti.Levant – od Bejruta do Basre – počeo je da se vraća svojim istorijskim državama i granicama...

Britanci i Francuzi su sporazumom Sajks-Piko usred Prvog svetskog rata, sigurni da će ga dobiti, između sebe podelili velike delove Osmanlijskog carstva - ne pitajući ljude koji tamo žive. Na osnovu tog sporazuma, Francuzi su dobili pravo nad područjem koje se prostire od jugoistoka današnje Turske, preko severa Iraka i Sirije pa sve do Libana (teritorija današnje Islamske države!). Britanci su uzeli teritoriju koja obuhvata južni i centralni deo Iraka. Područje koje se nalazilo između, a na njemu se danas nalaze Sirija i Jordan, zapadni Irak i severoistočni deo arapskog poluostrva - trebalo bi da postane arapsko kraljevstvo pod britansko-francuskim mandatom. Londonu i Parizu, uz saglasnost Rusije, bilo je prepušteno da sami definišu granice unutar svojih zona uticaja.

Sporazum Sajks-Piko (poznat po imenima dvojice diplomata koji čak nisu bili ni eksperti za Bliski istok!) je bio tajni dogovor između Britanije i Francuske, na koji je pristanak dala i Rusija (ovo objašnjava današnju ulogu Rusije u Siriji !!!), o podeli Osmanskog carstva uoči njegovog poraza u Prvom svetskom ratu. Sporazum je predviđao da tri sile učesnice dobiju direktnu teritorijalnu kontrolu na Bliskom istoku i da se uspostave zone „A“ i „B“ – francuski i britanski protektorati na teritoriji koju danas uglavnom zauzimaju Sirija i Irak. Kasnije je sporazum proširen, delovima u kojima su dodati interesi Kraljevine Italije i Ruskog carstva. Rusiji je trebala pripasti Jermenija, delovi Kurdistana, a Italiji Dodekanez ostrva u Egejskom moru i uticajna sfera oko İzmira u jugozapadnoj Anadoliji. (Italijansko prisustvo u Maloj Aziji, kao i podela Arapskog poluostrva, službeno je dovršena Mirovnim ugovorom u Sevru 1920. godine.)

U celoj ovoj priči su i Nemci imali neslavnu ulogu. Oni su ratom i na Bliskom istoku želeli da oslabe svoje neprijatelje u Prvom svetskom ratu: Nemci su bili u savezništvu sa Osmanlijskim carstvom. Zajedno sa Kalifom u Istanbulu, najvećim sunitskim autoritetom, pozvali su Arape na „Džihad“, sveti rat protiv Bitanaca koji su zauzvrat sklopili savezništvo sa Šerifom Huseinom bin Alijem. Kao čuvar svetih gradova, Meke i Medine, u današnjoj Saudijskoj Arabiji, bin Ali je posle Kalifa, bio drugi po rangu verski autoritet sunita.

U oktobru 1915. godine, Henri MekMahon, britanski visoki komesar u Egiptu, dao je primamljivo obećanje Šerifu Huseinu: ako Arapi podrže Britance, oni će zauzvrat Šerifu pomoći da oformi svoje kraljevstvo. „Velika Britanija je spremna da prizna nezavisnost Arapa u granicama koje predloži Šerif“. Savezništvo je dogovoreno. Vođa Arapa je Šerifov sin Faizal bin Husein zajedno sa britanskim agentom Tomasom Edvardom Lorensom, ili Lorensom od Arabije, naterali su Osmanlije da se povuku.

Oktobarskom revolucijom 1917. godine, prestali su ruski teritorijalni interesi na područja bivšeg Osmanlijskog carstva. Boljševička vlada pod kontrolom Lenjina je objavila sadržinu sporazuma 23. novembra 1917. u ruskim dnevnim novinama Pravda i Izvestija. Tri dana nakon toga, britanski The Guardian objavljuje sporazum. Objavljivanje sporazuma dovelo je do nemira i pobune u arapskim područjima, te stvaranje nepovjerenja prema Antanti (I danas veliki broj Arapa smatra da je taj sporazum antiarapska zavera Evropljana!).

Nakon Prvog svetskog rata, na mirovnoj konferenciji u Parizu, razgovarano je o novom poretku. Faizal se založio za Arape. „Siguran sam da su velike sile ispred svojih materijalnih interesa stavile dobrobit arapskog stanovništva“. Međutim, Faizal se prevario: Francuska i Velika Britanija ostaju pri već dogovorenoj podeli teritorije. Arapskih država će biti, ali pod njihovim uticajem. Tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Dordž Lord Kurzon je rekao da privredni interesi Velike Britanije moraju biti sakriveni iza „arapske fasade“: uprava i vlast pod britanskim vođstvom, kontrolisani od strane rođenog Muhamedanca, i po mogućnosti jednog arapskog tima“.

Značaj dogovora postignutog na konferenciji u Parizu teško da se može preceniti. Na osnovu njega su nastale dve nove države: Sirija i Irak. Francuskim mandatom iz 1922. godine je stvorena još jedna država: Liban. Drugim mandatom Zajednice država iste godine je predviđeno formiranje „nacionalne domovine jevrejskog naroda“, što je bio temelj za kasnije osnivanje Izraela.

„Uverevam vas da mi Arapi protiv Jevreja ne gajimo mržnju, etničku ili versku, koje na žalost vladaju u drugim delovima sveta“, rekao je Faizal u Parizu. Međutim, njegova dobra volja je brzo nestala pred izazovima suviše teške stvarnosti. Naredne 1923. godine, Velika Britanija je istočni Jordan odvojila od Palestine i time udarila temelje današnjem Jordanu. Krajem 19. veka su Britanci pod svoju zaštitu već uzeli mali Emirat, Kuvajt. Nakon prvog svetskog rata je Kuvajt proglasio nezavisnost.

Neprirodne granice, u kontrastu sa ljudskom geografijom, definisale su državne teritorije Iraka, Sirije i Libana. Svaki od novih političkih entiteta bio je podeljen duž etničkih, sektaških ili socijalnih linija. Novi poredak je stvorio pozornicu za seriju beskrajnih ratova i sukoba u tom regionu: napetosti između Izraelaca i Palestinaca povremeno eskaliraju u rat, tu je i libanski građanski rat od 1975. do 1990. godine, drugi Zalivski rat čiji je povod bio napad Sadama Huseina na Kuvajt u avgustu 1990. godine, a tu su i napetosti slične ratu u kurdskom području u Turskoj, Iraku, a kasnije i Siriji... Na kraju fatalna invazija SAD 2003. godine i loše uprava koja je usledila, dovela je do frontova duž linija razdvajanja verskih zajednica. Tako je i nastala „Islamska država“, koja se uskoro uključila u građanski rat (od 2011.) u podeljenoj Siriji. Za to nije kriva samo nova podela Bliskog istoka pre 100 godina, ali u godinama koje su sledile su postavljeni temelji regionalnog poretka koje je i danas plodno tlo za napetosti, ustanke, ratove, izbeglice, terorizam...

Uzrok i posledice ! - Činjenica da danas ne čujemo da postoje planovi određenih sila koji bi otvoreno govorili o podelama regiona, ne znači da takvi planovi ne postoje – detalji će možda postati evidentni u budućnosti...

BREXIT- Biti il' ne biti (u EU)?

misha | 16 Jun, 2016 22:00

BREXIT -Biti il' ne biti (u EU)?

U godini u kojoj se navršavaju četiri veka od Šekspirove smrti, Ujedinjeno Kraljevstvo suočava se s egzistencijalnim pitanjem: biti ili ne biti deo ujedinjene Evrope. Šta bi tzv. BREXIT stvarno značio za UK? Da li raspad EU znači i raspad UK?

Kovanica "Brexit" je skraćenica slogana za izlazak Velike Britanije (UK) iz EU

2014. godina je bila bremenita referendumima o otcepljenju u Evropi- Krim i Sevastopolj, Donjeck i Lugansk (Ukrajina), Veneto (Italija), Katalonija (Španija), Škotska (Britanija)... Prvi pomenuti (ukrajinski) referendumi su bili međunarodno nepriznati (iako se Ukrajina de fakto raspala, ali ne i de jure), drugi je bio virtuelan (italijanska oblast Veneto koja obuhvata Veneciju i okolinu tj.nekadašnju Mletačku republiku je takođe polovinom marta pomenute godine održala "virtuelnu probu"- internet referendum o nezavisnosti od Italije, koji je zvanični Rim ignorisao), treći je bio samo "konsultativan" (Nakon što je Ustavni sud Španije privremeno zabranio održavanje referenduma, Katalonci su tog novembra održali samo neobavezujuću "konsultaciju naroda". Iako je preko 80% reklo "da" nezavisnosti, čini se da to što rezultati takvog referenduma nisu bili pravno obavezujući- nije ni motivisalo Katalonce da pohrle na birališta, pa je izlaznost bila svega 37%. Čini se da katalonski trovekovni san čeka neka bolja vremena- Parlament ove španske pokrajine je najavio unilateralno proglašenje nezavisnosti početkom 2017., po kosovskom modelu!), dok na jedinom regularnom (dogovorenom) referendumu, septembra te godine- Škoti nisu imali dovoljno "hrabro srce", pa su i dalje ostali samo geografski sever Ujedinjenog Kraljevstva (44,7% je bilo za nezavisnost, dok je 55,3% glasalo za ostanak u Uniji sa Englezima, uz rekordno visoku izlaznost od 84,6%!)... Tresla se gora, rodio se miš!

S obzirom da sam toliko izgarao pre dve godine (gotovo svaki sam propratio na svom blogu- što potvrđuju i gornji linkovi), moje interesovanje za novi referendum, ovog puta o izlasku UK iz EU, 23. juna ove godine na najvećem evropskom ostrvu je nemerljivo manje. Ipak, zahvaljujući NIN-u raspolažem najbitnijim faktima. Jer, istorija se prelama na najrazličitije načine, delovanjem velikih istorijskih sila, ali i gotovo neprimetno- delovanjem malih ljudi... Da li smo mi to stvarno pred raspadom Evropske unije? Od toga da li će 2016. godina biti dobra za EU zavisi i da li će cela naredna decenija biti dobra za ostatak sveta...

 

Šampioni različitih aršina- Britanci iste argumente koriste potpuno različito u EU i u UK!

Čemu uošte ovaj referendum (BREXIT)? Cela ova (nepotrebna) referendumska pometnja izvorište ima u dubokom razdoru u Konzervativnoj stranci! Sad kad je glasanje na pragu, s izvesnošću se može reći da se rizik nije isplatio; ostaje da se vidi koliki će na kraju ceh za to biti plaćen i ko će ga sve platiti. Jer, nezavisno od ishoda referenduma, podele među konzervativcima neće biti prevaziđene, a jedan od mogućih epiloga je i nešto doskora nezamislivo- raspad stranke. Meni se čini da je to manje zlo (Kameronov ovakav kockarski pokušaj smatram egzibicionističkim!), nego raspad čitave ujedinjene Evrope, ali i samog Kraljevstva... Kameron će politički preživeti samo ako proevropski blok pobedi ubedljivo, s 60 prema 40 odsto. Inače, britanski premijer je bio evroskeptik koji je sada postao evrofanatik. Poznato?

 

BRITANIC 2016. kao TITANIC 1912. - Raspad EU bi značio kraj i za UK !?

Engleska je nesrazmerno mnogoljudnija od ostalih konstitutivnih jedinica Ujedinjenog Kraljevstva i najskeptičnija prema "ujedinjenoj Evropi", šta god ko pod tim podrazumevao. Uostalom, deset puta malobrojni Škoti (ili barem njihovi izabrani predstavnici tj. Škotska nacionalna partija-SNP) stalno ponavljaju da će ukoliko 23. juna bude izglasan izlazak iz EU, onda i oni srazmerno brzo ponovo upriličiti sopstveni referendum o otcepljenju od ostatka Britanije, iako je onaj prethodni, neuspeli, održan pre samo dve godine. U slučaju brexita Škoti bi, budući većinski opredeljeni za članstvo u EU, uz svoje interne imali dodatni spoljnopolitički motiv, time i dodatni razlog- za novi plebiscit. Freedom?!

"Engleska, Škotska, Vels, Severna Irska. To je ono što Britanci zovu Ujedinjeno Kraljevstvo. Britanci?! Oni ne postoje, zapravo postoje kao što su nekad postojali Jugosloveni u SFRJ. Možeš biti Englez, koji sebe smatra Britancem, ili Velšanin koji se izjašnjava kao Britanac ili ima pasoš Velike Britanije. U njihovim venama ne teče britanska nego engleska, škotska, irska ili velška krv... Od škotske granice napravljen je veliki događaj. Uređeno stajalište sa obe strane, škotska zastava, kamen sa urezanim Scotland, vidikovac, kafe u prikolici. "Dobro došli u Škotsku!" Puca vidik na škotsko prostranstvo i predele. Nevidljiva granica je mesto odakle počinje drugačija priča. Englezi su manje dramatični u obeležavanju svoje granice. "Dobro došli u Englesku. Vozite pažljivo." Prosto i jednostavno. Tako engleski.", piše u dnevniku motocikliste- zapisi na dva točka. Uzbudljivu bajkersku avanturu od 4.000 km oko Velike Britanije uoči BREXIT-a, prenosi NIN. Posebno je zanimljivo i upečatljivo razmišljanje jednog Škota: "Mislim da mi Škotlanđani ne treba da ostanemo sa Englezima. Nije engleska kraljica moja bakica koja treba da mi govori šta ću ja da činim svakog dana. Ona je engleska kraljica, ne naša. Ja hoću da ostanemo u Evropi, a sa Englezima možemo i da se raziđemo. Različiti smo. Bliža nam je Norveška nego London. Odavde do Evrope je 200 milja."

 

 BREXIT ostavlja EU na severu ostrva - Škotska van UK, ali u EU

Istini za volju, čitava moderna istorija britanskog angažmana u Evropi ispunjen je ambivalentnošću. Zemlja je u tadašnju Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) ušla srazmerno kasno u odnosu na zemlje osnivače, tek 1973., mada je za to postojao dobar izgovor: dva prethodna pokušaja da im se priključi, 1963. i 1967., naišla su na prepreku u obliku veta koji je na takvu mogućnost stavljao tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol. A tek što su ušli u ovaj klub, Britanci su već 1975. na referendumu odlučivali o istom onom o čemu će se izjašnjavati i za nedelju dana- da li da iz njega izađu. Dobro se zna i šta je bilo posle: za vreme duge vladavine premijerke Margaret Tačer Britanija se izborila za brojna izuzeća od pravila koja su važila u sad već Evropskoj zajednici (EZ), a taj "ekskluzivni" status produžen je i kada je EZ početkom devedesetih prerasla u Evropsku uniju (EU). I tako je ostalo do dan-danas, kad su dijametralno različite interpretacije onoga što je Kameron, tražeći dodatna izuzeća, zimus postigao, ili nije postigao, u pregovorima s evropskim partnerima dodatno produbile jaz između proevropskog i antievropskog krila u Konzervativnoj stranci. 

 

Ujedinjeno Kraljevstvo (sa svojim "ekskluzivnim" statusom u EU) danas ima mnogo više koristi nego štete od Ujedinjene Evrope! Dižu li svoju cenu još više ovim referendumom?

Zagovornici BREXIT-a romantizuju britansku prošlost i tvrde kako je nekadašnju imperijalnu slavu moguće restaurirati, samo da se prvo UK reši "okova" EU... Migrantska kriza (milionski priliv izbeglica je već doveo do pucanja evropske šengenske zone), rast terorističkih pretnji u srcu Starog kontinenta, sve veće razlike između zemalja članica (i jačanje evroskepticizma posvuda), najavljeni BREXIT, ekonomska kriza i posrtanje evrozone (GREXIT, stariji brat kovanice iz naslova- predstavlja mogući izlazak Grčke iz zone evra)- doveli su do drastičnog slabljenja i mogućeg raspada EU... U svakom slučaju, za godinu ili dve EU će biti potpuno drugačija. Možda će biti razbijena, a možda preraste i u snažnu uniju?

Smatram da je svakako u našem interesu da se sačuva zajednica evropskih zemalja koje su uspevale da sačuvaju evropski mir više od sedam decenija; bez obzira da li će ikada Srbija postati njen deo (s obzirom da BREXIT-ovci plaše Britance- Turcima, Srbima i Albancima koji stižu u EU, sve više sumnjam da ćemo skorije postati deo ujedinjene Evrope)... Tačno nedelju dana pre izjašnjavanja građana na "evropskom ostrvu straha" o Brexit-u, sasvim je nezahvalno prognozirati ishod. A koliko je čitava situacija ozbiljno shvaćena u najjačoj zemlji EU, Nemačkoj, možda najbolje govori naslovna strana magazina Špigl koji doslovno vapije: "MOLIM VAS, NE IDITE IZ EU!"

 

 Engleska hladnokrvnost - Kraljica Elizabeta II proslavila je ove godine 90. rođendan, i čini se da je boljeg zdravlja od sopstvene zemlje, koju mogući izlazak iz EU čini toliko napetom da se čak i gardista onesvestio od uzbuđenja.

Ćuprija na Drini pamti pola milenijuma !

misha | 08 Jun, 2016 20:09

Ćuprija na Drini pamti pola milenijuma !

“Od svega što čovjek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrijednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvijek smisleno, na mjestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo...”, Ivo Andrić

Retko koji most u regionu ima toliki istorijski značaj kao ćuprija Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu. Čuveni most ukazuje na isprepletanu sudbinu naroda na ovim prostorima. Bio je vekovni nemi svedok zajedničkog života, ali i antagonizama različitih kultura, vera i tradicija...

Brojne nesreće i ratove preživeo je ovaj most od 1571. godine, kada je počela njegova gradnja, ali pamti, naravno i svetle trenutke. Jedan od poslednjih svetlih je onaj s proleća ove (2016.) godine kada je zasijala Andrićeva na Drini ćuprija. Okončani su restauracioni i konzervacijski radovi na mostu koji traju od aprila 2013. godine, a finansirala ih je turska Agencija za obnovu i razvoj TIKA sa oko pet miliona evra. Radove na obnovi mosta izvodila je turska građevinska firma Er-Bu, koja je bila angažovana i na ponovnoj izgradnji Starog mosta u Mostaru.

Ćuprija je jedan od najznačajnijih spomenika u BiH iz perioda Osmanskog carstva, a delo je najvećeg osmanskog arhitekte Mimara Sinana. Nalazi se među šest mostova na listi svetske baštine UNESCO-a.

Za izgradnju samog mosta vezani su brojni zanimljivi detalji, legende i priče…

Počevši od životne sudbine samog velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića, čija je most zadužbina, niže se niz istorijskih činjenica i dramatičnih događaja vezanih za tursku vladavinu, koje je opisivao i veliki Ivo Andrić, srpski Nobelovac, baš u delu “Na Drini ćuprija”.

Veliki vezir Mehmed-paša Sokolović jedan je od velikih osmanskih vojskovođa poreklom iz Bosne. Rodio se u selu Sokolovići pored Rudog 1505. ili 1506, kao dete pravoslavnih Srba, pod imenom Bajica Sokolović.

U to vreme postojao je običaj poznat kao “divširma”, odnosno “danak u krvi”. Srpska deca su na silu otimana i odvođena u Tursku gde su prevođena u islam i školovana u njihovim vojnim školama gde su postajali janjičari, elitni vojnici turskog carstva.

Tako je iz okoline Višegrada kao dete odveden i Bajica i dobio je ime Mehmed. On kasnije postaje oficir osmanske vojske, a na vrhuncu svoje moći postaje veliki vezir, odnosno premijer države po današnjim standardima. Tada je i naredio da se u Višegradu na Drini sagradi most kome ravna nema.

Most je izgrađen u periodu od 1571. do 1577. godine, a gradio ga je tada najčuveniji turski arhitekta Kodža Mimar Sinan. Izgrađen je u istočnjačkom stilu i predstavlja remek delo tadašnjeg graditeljstva.

Ima 11 lukova sa blagim usponom prema sredini i silaznom rampom na levoj obali. Iznad lukova čitavom dužinom mosta proteže se profilisani venac iznad koga je ograda mosta. Ukupna dužina iznosi 179,5 m, visina nad normalnim vodostajem reke 15,40 m a širina mosta 6,30 metara.

Most je građen od kamena, sedre, odnosno bigra, koji je dovežen iz Višegradske banje. Iznad šestog stuba nalaze se sa obe strane proširenja. Na prilaznoj rampi leve obale nalaze se tri otvora završena prolomljenim lukovima.

Na sredini mosta je izgrađena sofa koja je predviđena za odmor prolaznika, a preko puta sofe je ugrađen kameni portal. Na mostu se nalaze i dve ploče od belog mermera sa stihovima pesnika Nihadija na arapskom pismu, koji govore o graditelju i godini izgradnje.

Višegrad, RS, BIH (maj 2016.) - Šetnja kroz istoriju...

Stariji, gornji natpis je ispisan 1571/1572. godine:

“Na Drini u Bosni sagradio je veličanstven most

i razapeo red svodova na toj rijeci,

na toj vodi dubokoj i hučnoj.

prethodnici njegovi ne mogaše ništa slično sagraditi,

po naređenju božijem učini to veliki paša,

da bi se njegovo ime spominjalo s poštovanjem i blagodarnošću

i sagradi most da mu na svijetu nema ravna...“

Zapis iz 1577. godine kaže sledeće:

„Preuzvišeni dobrotvor Mehmed-paša, koji je trojici vladara odano bio veliki vezir, učini najveću divnu zadužbinu, neka mu je Bog u dobro upiše. U čistoj nakani sagradi svojim milosnim pogledom golem most preko rijeke Drine. Izrada mu je bila tako lijepa, da onaj ko ga vidi, misli da je jedno zrno bisera u vodi, a nebeski svod da mu je školjka!“

 

Prvo zabeleženo oštećenje mosta, na koje ukazuje turistička organizacija BIH, bilo je rušenje jednog svoda u srednjem veku. Most je doživeo jednu popravku 1873. godine, a 1896. godine velika poplava je uništila veći deo Višegrada, ali je ćuprija ostala skoro neoštećena, iako je Drina dostigla rekordnih 14,6 m dubine. Jedino je stradala kamena ograda mosta.

Godine 1914. su srušena dva stuba i svodovi koji se na njih oslanjaju (na slici gore), a 1943. godine su miniranjem stradala četiri stuba sa okolnim svodovima. U periodu između dva svetska rata most je privremeno bio osposobljen za saobraćaj uz pomoć metalne konstrukcije. Detaljna rekonstrukcija mosta izvršena je u periodu od 1949. do 1952. godine.

Most je jedan od najznačajnijih nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine, a u julu 2007. godine upisan je u UNESCO listu svetske kulturne baštine, ukazuju iz turističke organizacije.

ANDRIĆEV DRAGULJ I LEGENDE O MOSTU

Smatra se da je upravo roman “Na Drini ćurpija” (1945.), najznačajnije delo Ive Andrića koje je imalo i presudni značaj da dobije Nobelovu nagradu za ukupno književno delo 1961. godine.

Nobelovac Ivo Andrić je 1963. i 1972. posetio grad svog detinjstva

Roman hronološki prati četiri veka zbivanja oko velikog mosta preko reke Drine, a jedna od njegovih ideja vodilja je da sve prolazi, a samo most ostaje da ukaže na trošnost ljudske sudbine.

Andrićev roman i počinje dugim geografskim opisom višegradskog kraja i navođenjem više legendi o nastanku mosta, od kojih je posebno upečatljiva ona o uziđivanju hrišćanske dece u jedan od stubova. Poreklo legende je u nacionalnom mitu, a legende vezane za most imaju hrišćansku i muslimansku verziju. Kraj romana pada u 1914. godinu kada su trupe austrougarske monarhije, u povlačenju, ozbiljno oštetile most. Sa rušenjem mosta izdiše i Alihodža, jedan od najčešće pominjanih likova, koji simbolizuje kraj starih vremena. Između početka i kraja romana, između građenja i rušenja mosta, širi se pripovedački luk dug četiri stotine godine u kojem, u formi vrlo razvijenih epizoda, zapravo, celih priča, Andrić niže sudbine višegradskih ljudi, svih vera, kažu hroničari Andrićevog dela…

O ANDRIĆGRADU:

Andrićgrad je turistički, kulturni, administrativni i edukativni kompleks smešten na poluostrvu između reka Drine i Rzava, na nekih 300 metara od višegradske ćuprije.

Kamengrad ili Andrićgrad je sada etno selo na ušću reke Rrzav u Drinu, čiji je idejni tvorac poznati srpski režiser Emir Kusturica. Celokupan grad je sazidan od kamena a u njemu se nalazi pedesetak objekata: gradsko pozorište, bioskop, akademija lepih umetnosti, gradska kuća (opština), knjižara, rečna marina i pristanište, hoteli, trgovi, crkva, dućani... Kompleksom upravlja preduzeće Andrićgrad d.o.o. čiji su vlasnici Nemanja/Emir Kusturica i opština Višegrad zajedno sa Vladom Republike Srpske.

Andrićgrad je nastao kao ideja prof. Kusturice o kamenom srednjovekovnom gradu inspirisanog delima i likovima nobelovca Ive Andrića. To je ustvari vizija kako je Višegrad mogao izgledati da ga nisu zaobišli renesansa i ostali istorijski periodi. U arhitektonskom pogledu sam grad je mešavina različitih epoha i stilova koji su je smenjivali kroz istoriju ovog područija: vizantijski stil, otomanski period, renesansa, klasicizam. Tokom šetnje kroz glavnu ulicu-korzo posetioci će moći da se vrate u prošlost :
„ona praktično spaja dva perioda – fragmente renesanse sa otomanskim periodom i Vizantijom.
– Na ulazu se karavan saraj susreće sa vizantijskim dvorom, a u nastavku će biti ono što je mogla da izgradi Austrija, a nije, kao što i otomanska imperija nije izgradila ono što je trebala da izgradi. Na kraju, prema glavnom trgu, koji je neka vrsta klasicizma, koji je trebao nastati za vreme kraljevine između dva svetska rata, razvijaće se ulica sa delovima renesanse, koje je mogla napraviti Austrija.“
Prof. Emir Kusturica

 Višegrad, RS, BIH (okt. 2014.) - Ako je Drina granica, popićemo je!


Sama ideja javno je objavljena krajem 2010.  godine, a već u aprilu 2011. formiran je Andrićgrad d.o.o. kao preduzeće bazirano na javno-privatnom partnerstvu sa zadatkom izgradnje, a kasnije i upravljanje kompleksom. Predviđeni troškovi izgradnje Andrićgrada su između oko 30 miliona KM (15 miliona evra).
Sama gradnja započeta je svečanom ceremonijom na Vidovdan (28.06.) 2012. uz zvuke opere Karmina Burano, u izvođenju Beogradske filharmonije. Ceremonija zvaničnog otvaranja kompleksa Andrićgrad je održana takođe na Vidovdan 2014. godine.

Kažu da Višegrad ima dušu...
Posetite ćupriju na Drini koja pamti pola milenijuma i sami se uverite !

“... U lijepom, starom gradu Višegradu... gdje duboka Drina vijekovima teče...”

Višegrad, RS, BIH (maj 2016.) - “Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto- kao na Drini ćuprija.”, Ivo Andrić

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 97 98 99  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb