doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Cenzurisane istine !

misha | 06 Oktobar, 2016 06:10

Cenzurisane istine !

Od Vučićeve 2014. sam ubeđen da živimo Orvelovu 1984.! Rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je moć! Po ovoj logici se i SNS-ova izložba "Necenzurisane laži" sa novogovora jasno prevodi- CENZURISANE ISTINE !

 

Dušan Petričić - karikaturista i toreador koji je crvenom bojom razjario bika !

Onako kako je Gebels u Nemačkoj 1937. za vreme fašističke propagande pravio izložbe "Izopačene umetnosti", tako u Srbiji 2016. Vučić ovakvim izložbama pravi kolektivni popis neprijatelja. I tog spiska se dosledno drži! Prvo su došli...(kao što opominje naziv pesme Martina Nimelera, a koja govori o ćutanju i nereagovanju nemačkih intelektualaca nakon uspona nacista na vlast i početka politike "čišćenja" usmerene protiv različitih grupa društva)...po Olju Bećković, zatim su došli fantomi iz Savamale, onda su došli po Petričića...

Istina, svaki put sam se (po)bunio! Protiv ukidanja kultnog "Utiska nedelje" sam bio na protestu ispred B92 gde je svoju emisiju prvi put (nakon četvrt veka postojanja) Olja Bećković vodila na otvorenom; Protiv divljanja fantomskih kompletnih idiota iz vrha gradske vlasti koji su demolirali pravnu državu u Savamali sam demonstrirao par puta sa Inicijativom "Ne da(vi)mo Beograd" i tako postao "strani plaćenik" (kao u dobra stara vremena); Dok, protiv najnovijeg cenzurisanja svetski priznatog karikaturiste u Politici (jer nije prihvatio formulu "manje Vučića") svoj glas dižem ovim postom! Ali, čini mi se da je uzalud i ovog puta... Još jedna Orvelova vizija se pokazala kao istinita: "Ako hoćeš sliku o budućnosti, zamisli jednu čizmu kako gazi ljudsko lice - večno."

 

Petričićeva CENZURISANA karikatura namenjena Politici (02.10.), naćiće se u današnjem NIN-u (06.10.2016.) - „Svi su jednaki, samo su neki jednakiji od drugih.", Džordž Orvel
 
"Mislim da je dobra politička karikatura, uz neophodno razumevanje određenih političkih okolnosti, produkt zdravog razuma, preciznosti, poštenja i natprosečnog duha. Vremenu u kome živimo vidljivo nedostaju svi ovi atributi, pa je u tom smislu karikatura od vitalnog značaja u grčevitom pokušaju držanja glave iznad vode. Ako ste pod "moć" mislili na to, onda je ova profesija i te kako moćna. Ponekad, ta moć prevazilazi okvire same profesije, postaje deo istorije.", izjavio je gotovo proročki Dušan Petričić, o čemu sam pisao početkom 2013. u postu Moć karikature i stripa !
U istom sam govorio o svojoj ljubavi prema karikaturi i stripu, o autorima čiji rad pratim već godinama i koji me svojim inteligentnim i duhovitim sarkazmom inspirišu i zasmejavaju! Takođe sam se prisetio i jedne šaljive anegdote, koja objašnjava zašto sam Petričića u Politici pratio bukvalno od prvog dana. Naime, davne 2008. sam zahvaljujući svom Doctor stripu od tadašnje novinarke Politike dobio "ponudu za posao"- pitala me je da li želim da me preporuči svom uredniku za "upražnjeno mesto Politikinog karikaturiste"? Naravno da to pitanje nikada nisam ozbiljno shvatio, jer sam bio svestan svog amaterizma u (s)tripovanju. Zanimljivo je da je nekoliko meseci kasnije, januara 2009. godine, novi Politikin karikaturista postao upravo Dušan Petričić!Smile

Čini se da je poslednja oaza slobode misli i izražavanja u srpskoj mračnoj medijskoj pustinji postao NIN. Tako je nakon Olje Bećković, i Dušan Petričić svoje mesto pod medijskim suncem našao baš u ovom mom omiljenom nedeljniku. Pamti! Kad sve ovo prođe, biće važno.

 

NIN - A imate li ih vi ?

Dan Republike Srpske !

misha | 09 Septembar, 2016 09:01

Gost autor: Jona Alabanda

Dan Republike Srpske !

   Često smo mogli da čujemo ili čitamo kako u političkoj teoriji provejava ideja o „nedozrelosti“ nacija i naroda za demokratsko rešavanje problema. Takva ideja u svojoj osnovi nosi ubeđenje po kojem „nedozreli narodi“, budući da ne mogu sami da odlučuju, teže neprestanom traganju za vođom, dok „zrele nacije“, na drugoj strani, ne traže vođu, već jake demokratske institucije koje imaju svoje jasno određene nadležnosti. Tumačenje ovakve političke teorije odvelo bi nas na drugu temu, ali može poslužiti kao dobar uvod u našu analizu.

   Pre nekoliko dana Balkan i naročito Srbiju, potresla je vest o zajedničkom sastanku lidera Republike Srbije i Republike Srpske i Vučićevom ne Dodiku. Ovo ne zbunilo je ne samo narod, već i mnoge dobre poznavaoce diplomatije, političke teorije, državno-istorijskih odnosa i (dis)kontinuiteta politike na Balkanu. S toga, u narednih nekoliko pasusa, daćemo naše mišljenje o toj temi, uz određenu argumentaciju, koja se, uistinu, neće temeljiti ni na kakvim materijalnim dokazima (uostalom, takvih dokaza i nema i teško da će ih ikad biti), već ćemo nastojati da razumom i logikom odgonetnemo i protumačimo izjave lidera regiona o toj temi, ali i akcije koje su nakon tog razgovora preduzete sa svih strana.

   Pre svega, jakim medijskim spinom u nekoliko dana pred početak tog razgovora, stvorila se atmosfera straha u kojoj su se mnogi pribojavali (neki čak potajno ili otvoreno priželjkivali) novog rata na Balkanu. Poneseni strastima i uzrujani medijskim pritiskom, popustile su granice razuma u kojem je očigledno da nijedna država na Balkanu nije spremna za nove ratne sukobe (finansijski, vojno, tehnološki, logistički, niti u ljudstvu), ali isto tako i da nijedna svetska sila u ovom trenutku ne bi mogla da otvoreno stane iza jedne od sukobljenih strana. To nas dovodi do politike „meke sile“ i čistog političkog pragmatizma.

   Sastanak koji je pre nekoliko dana odlučivao o održavanju referenduma u Republici Srpskoj ne može se suštinski razumeti ako temeljno ne pristupimo izjavama koje su njegovi akteri dali. Predsednik Srbije nastavio je u svom pasivnom, tromom i pomirljivom tonu da govori kako Srbija, zapravo, nema ništa protiv toga, ali da nije na Srbiji da odlučuje o tome. Premijer Srbije bio je oštriji i izjavio je kako je pitanje referenduma isključivo stvar Dodika i Srpske i da se Srbija tu neće mešati. Ovo su mnogi shvatili kao ne, kao odbijanje pomoći Srbije Srpskoj. Logično, ako u obzir ne uzmemo izjavu Milorada Dodika, onda to zaista i jeste tako. Međutim, kakav je razuman razlog Dodik imao da na Vučićevo ne odgovori sa zahvaljivanjem rukovodstvu Srbije, za koje je „znao da Srpsku nikada neće ostaviti na cedilu“ i izjavom da je „ponosan na srpski narod s obe strane Drine“? Ovo nas upućuje da su iza zatvorenih vrata postignuti dogovori koji nisu bili namenjeni za širu javnost. O čemu se, zapravo, radi?

 

BIH pred Dejton 1995.  

   Pre svega, naš je stav da je Srbija dala prećutnu podršku Republici Srpskoj. Čime to možemo objasniti? Kao prvo, naš polazni stav je da Srpska nikada i nikako ne bi smela da preduzme bilo kakav konkretan potez bez odobrenja i saglasnosti Beograda. Da je Srbija dala otvorenu podršku Srpskoj, to bi pojačalo ne samo napadačku i agresivnu politiku Hrvatske, već bi dovelo do daleko oštrijih glasova i konkretnih akcija sa Zapada. Prećutnom podrškom Srbije Srpskoj, otupljene su oštrice strele koje su mogle biti uperene prema Balkanu u slučaju otvorene podrške Srbije. Osim toga, Vučić je Dodiku učinio uslugu. Referendum se održava neposredno pred izbore u Republici Srpskoj, čime se Dodiku omogućuje sigurna i ubedljiva pobeda na izborima. Zašto? Zato što će prosečni glasač u RS razmišljati upravo onako kako je na zatvorenom razgovoru osmišljeno: Srbija ne daje otvorenu podršku Srpskoj, ali Dodik, i pored toga, herojski istrajava u održavanju referenduma, čime on postaje herojem Srpske. To mu omogućuje ubedljivu pobedu na predstojećim izborima.

   Drugo važno pitanje jeste zašto Dragan Čović, predstavnik hrvatskog naroda iz muslimansko-hrvatske federacije, dolazi na odvojeni zatvoreni sastanak sa Vučićem, a ne odlazi u Zagreb po direktive i savete? Hrvati od 2001. imaju potvrđenu samoupravu u nekoliko opština (videti sliku ispod). Zagreb je zaoštrio odnose sa Beogradom kada je Dodik tek pomenuo mogućnost referenduma, ali hrvatski političari u BiH videli su da veći interes mogu izvući ukoliko savetovanje u Zagrebu zamene pregovorima u Beogradu. (Recimo, Herceg-Bosnu ili neki viši stepen autonomije u muslimansko-hrvatskoj federaciji, Hrvati pre mogu izboriti pregovorima u Beogradu nego strastvenim reakcijama Zagreba.) Prosto, Beograd je ovoga puta odlučio o referendumu. Sva ova dešavanja upućuju nas ne samo na destabilizaciju Dejtona, nego i na postavljanje stanja kakvo je bilo zamišljeno nikad potpisanim i proklamovanim Vašingtonskim sporazumom (koje je predviđalo pitanje pomenute Herceg-Bosne, između ostalog).

 

 

BIH - Brčko Distrikt je uspostavljen početkom 2000. (5 godina posle Dejtona) nakon međunarodne arbitraže čime je narušena osnovna struktura Dejtonske BIH (na štetu teritorije RS). 2007. su ukinute himna i grb RS (i grb i zastava FBIH). Ustavni sud BiH je 2015. proglasio neustavnim Dan RS (09.januar, iako je Dan i krsna slava RS nastala još pre oružanih sukoba u BiH, 1992. godine). Referendum (koji je samo prvi u nizu?) o Danu RS- NSRS raspisala je za 25. septembar 2016. 

    Dakle, Beograd se nametnuo kao nosilac ove teme. Toga su svesni i u Sarajevu, iz kojega je istog dana stigao oštri glas Izetbegovićeve osude, po kojoj „Srbija nije dovoljno izvršila pritisak na Srpsku“. Najcenjeniji akademik u Bosni i Hercegovini, Muhamed Filipović, izjavio je kako Sarajevo sada mora vršiti pritisak na Beograd da zaustavi referendum i pozvao je Zapad da zaustavi dodatno urušavanje Dejtonskog sporazuma. Čuli smo i izjave nekih političara sa Zapada, među kojima prednjači ona Davenportova u kojoj nismo videli nikakve znake osude ili nezadovoljstva. To sumnjivo ćutanje Zapada može se obrazložiti na više načina. Prvo, sama Evropska Unija suočena je sa mnogo unutarnjih problema među kojima su najveći finansijska nestabilnost, pojačan islamski faktor i strah od terorizma. Zbog toga, EU više nije u stanju da vrši pritisak na one regije koje nisu unutar njenih granica, ali jesu u njenom području interesa, kao što je to činila u prethodnim godinama. Drugo obrazloženje moglo bi da bude to da su srpske političke elite naučile lekciju iz poslednje decenije prošloga veka, da sada samo žele da odaju utisak međusobnog neslaganja, a da, u tajnosti i „ispod žita“, drže čvrste kontakte i dobru saradnju kako bi izborili najviši deo svojih interesa u trenutku kada Ruska Federacija ima najjači upliv u balkansku politiku u poslednjih nekoliko decenija. Treće objašnjenje jeste nova situacija koja se stvara u Ukrajini, gde sve češće čujemo predloge kako se „ukrajinsko pitanje“ može rešiti po modelu Dejtonskog sporazuma; svesnim urušavanjem i žrtvovanjem Dejtona, EU bi mogla da dokaže kako je Dejton neodrživ i da nema potrebe primenjivati ga u Ukrajini, čime bi ostvarila deo svojih interesa.

   Pored svih ovih izjava i poteza, Ruska Federacija dala je otvorenu podršku Dodiku. Dakle, Moskva je dala otvorenu podršku, Beograd prećutnu, čime je obezbedio održavanje referenduma, ubedljivu Dodikovu pobedu na predstojećim izborima, istovremeno se obavezao da će preduzeti teret mogućih negativnih reakcija i napada; pritom, mi nismo čuli da je iko pomenuo kako će se Beograd poneti u slučaju militantnijih reakcija na održavanje referenduma. Dalje, Sarajevo je vidno nezadovoljno, Srpska zadovoljna, jer ide na referendum, Hrvati unutar muslimansko-hrvatske federacije zadovoljni, a čak ni Zapad ne kudi ovaj potez iz Beograda.

Na kraju, ako je cela situacija maglovita i nedovoljno jasna, jedno je jasno: referenduma će biti!

Zemlja bez mora

misha | 21 Avgust, 2016 09:00

Zemlja bez mora

"Zemlja bez mora ništa ne vredi", potvrdio je moju misao Nikola Malović krajem prošle godine u svojoj kolumni "Svetionik" u Nedeljniku. Ma koliko mi mislili da na svetu ima država bez izlaza na more, svega ih je 42! Iako se smatraju kontinentalnim, one su zapravo zarobljene zemljom (eng. termin landlocked).

 

Landlocked - svetske države (bez mora) "zarobljene zemljom"

Primorja imaju tendenciju da budu bogatija i naseljenija od zaleđa, što se može uočiti na noćnom satelitskom snimku Mediterana, jer obale upravo blješte u svetlosti. Balkan je u mraku. Biti landlocked zemlja upravo je zamka, jer država zavisi od susedstva, i ako je ono još i rovito, zemlji je nemoguće da se razvija kao što to mogu obalne države jer su u prilici da hipotetički trguju sa celim svetom.

Bez obzira na to što UN ima programe za pomoć zemljama u razvoju bez izlaza na more- landlocked države pate od visokih troškova trgovačkih transakcija. Slabo razvijene zemlje bez mora, prema Svetskoj banci, plaćaju transportne troškove oko 50% skuplje, a oko 80% obima međunarodne trgovine obavlja se morem. Zemlje bez mora diskonektovane su i od glavnih turističkih tokova.

 

Landlocked - Srbija i sva evropska "zemljom zarobljena" ostrva

S izlaskom na more, država može da vodi samostalniju spoljnu politiku, i može da bude usmerena ka geografski veoma udaljenim zemljama. Otuda takođe može doći pomoć i ona može priskočiti nekome u pomoć. Imati pogled na more u državnom smislu nije samo stvar simboličkog karaktera. Imati pogled na more pitanje je nacionalnog ponosa!

Srpske zemlje su imale širok izlaz na Jadran, sve do 1459. kada Srbija po prvi put postaje kontinentalna, iako je Kotor od 1185. bio verni, serbski, stoni, ljubljeni i slavni grad Stefana Nemanje, a ostrvo Miholjska prevlaka u Boki, zahvaljujući Svetom Savi lično, 1219. postala centar Zetske episkopije... Istorijski je nesporno državotvorno postojanje Srba, pravoslavne i katoličke vere, njihovih država i autonomija u jadranskom primorju u periodu dužem od milenijuma. Na jedinoj geografiji na svetu na kojoj naš narod i dalje živi uz more, u Herceg Novom, o srpskom moru svedoči nedavno podignuti spomenik osnivaču ovog grada (1382.) Stefanu Tvrtku I Kotromaniću, kralju Srba, Bosne, Primorja i Humske zemlje.

 

Herceg Novi - "Bože spasi, Bože brani, srpske zemlje, srpski rod !"

I pored trajnog veta Zapada srpskom izlasku na morske obale još od XIX veka (zbog straha da naše prisustvo na Jadranu predstavlja prethodnicu za dolazak Rusije!)- ovog leta sam sebi stvorio trip da ipak putujem na domaće primorje. Uz pomoć lične karte (dakle, bez pokazivanja pasoša) sam preko Republike Srpske došao do Herceg Novog. Od Višegrada, preko Sutjeske i Trebinja sam se spustio do Boke. Pratile su me srpske trobojke kroz gotovo sve ove srpske zemlje. Naše zastave, jezik, ćirilica, vera pravoslavna i ljubav prema Beogradu kao da su izraženiji zapadno od Drine nego u samoj Srbiji! Upravo zato naš narod opstaje kroz vekove na tim prostorima i pored takvog okruženja. Kupovina knjige Jovana Dučića "Verujem u Boga i u Srpstvo" na metohu manastira SPC Tvrdoš još mi je više sunčanu Hercegovinu približilo srcu.

I graničari kao da su se potrudili da ovo moje sanjarenje bude što realnije. Tako me je na BIH-CG granici, na mestu gde sam to najmanje očekivao, policajac pitao da li poznajem Šumadinca iz mog kraja koji im je mnogo pomogao u toku rata u Krajini, ali i na Kosovu i Metohiji! Shvatio sam da je i ta zastava/grb na njegovom ramenu samo nužno zlo i da granice u svesti i srcu srpskog naroda ne postoje! "Mnogi su pisci kazali kako zemlja bez mora nije nešto, a mene je kanda zapalo da ponavljam kao papagalo da Primorje bez svog prirodnog zaleđa i nije neko Primorje.", smelo, optimistički i patriotski zaključuje u kolumni s početka pomenuti pomorski Srbin. Ja klimam glavom.

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 ... 97 98 99  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb