doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

#FedCup - I kraljice tenisa u gradu kraljeva

misha | 05 Februar, 2016 10:00

#FedCup - I kraljice tenisa u gradu kraljeva
 
Kraljevo - Grad smešten u centralnoj Srbiji, oko 180 kilometara južno od Beograda. (Da, između Beograda i Kosova postoji i tzv. Centralna Srbija!Tongue out) Jedan je od deset najvećih srpskih gradova. Leži na tri reke: Ibru, Zapadnoj Moravi i Ribnici. Sa površinom od 1.530 km² je najprostranija lokalna samouprava u Srbiji i, prema popisu iz 2011. godine, ima 125.488 stanovnika.
 
Kraljevo 2016. - Nakon kraljeva, i kraljice tenisa u gradu kraljeva !
 
"GRAD KRALJEVA" - Kraljevo istoriju čuva u svom imenu. Najvažniji sloj nasleđa čini svakako period srednjeg veka, jer je upravo na ovoj teritoriji, od Žiče do Rasa nastala srpska država u doba Nemanjića.
Najvažniji spomenik kulture u neposrednoj okolini Kraljeva je manastir Žiča (početak XIII veka), sedište prve srpske arhiepiskopije sa kojom počinje samostalnost srpske pravoslavne crkve. Prvi arhepiskop Sveti Sava krunisao je ovde svoga brata Stefana Prvovenčanog za prvog kralja dinastije Nemanjića, čiji je rodonačelnik njihov otac Stefan Nemanja. U Žiči su krunisana još dva vladara, ali je u narodu ostao mit da je krunisano sedam.
Otuda grb Kraljeva čini sedam kruna iznad kojih je beli soko, simbol srednjovekovne srpske državnosti, koji je oslikan na zidovima Žiče, i natpis iznad kruna "Nama dobro, a nikome zlo". Na zastavi grada je grb na beloj površini.

DAN KRALJEVA je 07. oktobar - KRALJEVDAN, dan kada Srpska pravoslavna crkva slavi Sv. Kralja Stefana Prvovenčanog, ktitora manastira Žiče. Njegove svete mošti leže u manastiru Studenici, zadužbini njegovog oca Stefana Nemanje, koja se takođe nalazi na teritoriji Kraljeva i spada u svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom UNESCO-a. Bogorodičina crkva u Studenici (XII vek) je remek delo srednjovekovne umetnosti. Studenicu i Žiču štitila je tvrđava Maglič, jedan od najbolje sačuvanih srednjovekovnih zamkova u Srbiji.

URBANA MATRICA - Kraljevo ima jedan od najstarijih urbanističkih planova na ovom prostoru. U centru grada - savršeno pravilan krug do kojeg vode ulice koje se, opet, ukrštaju pod pravim uglom. Taj plan nacrtao je lično kralj Milan Obrenović, 1832. godine, kada je posetio tadašnji Karanovac, zatraživši tepsiju sa peskom u koju je ucrtao krug. Tada su udareni temelji i sačuvan je urbanistički plan i mreža ulica sa kružnim trgom. Upravo tada, u čast proglašenja Srbije za Kraljevinu, Karanovac menja i ime u Kraljevo! U središtu trga posvećenog Srpskim ratnicima je spomenik koji predstavlja srpskog vojnika iz Velikog rata sa puškom i zastavom (podignut je borcima za oslobođenje Srbije u balkanskim i Prvom svetskom ratu). Vrh barjaka ovog bronzanog vojnika (koga Kraljevčani zovu "Milutin") baca senku na već iscrtane brojeve i smernice na pločniku trga i pokazuje koliko ima sati. Spomenik је danas jedan od upečatljivih simbola Kraljeva...

 Fotografija kraljevačkih teniskih terena iz 1930. godine - Kraljevo je grad sporta! Što se tiče teniske tradicije: zanimljivo je da je u kraljevski grad tenis odavno stigao, istina kao „beli”, aristokratski sport. Krajem dvadesetih godina prošlog veka, na prostoru tadašnjeg Divljeg polja postavljen je kamen-temeljac fabrike aviona. Bila je to ispostava „Brege”, poznate francuske fabrike aeroplana. Sklapani su tu od 1927. godine prvi avioni, naravno uz pomoć brojnih stručnjaka i radnika pristiglih sa porodicama iz francuskog grada Vilakuble. 

Za njih su u varoši pokraj Ibra ubrzo podignuti za to vreme izuzetno moderni stanovi. Tako da je u blizini fabrike nastala francuska kolonija, a Francuzi su se brzo uklopili u život nerazvijenog Kraljeva. Svoju kulturu i navike težili su da očuvaju pa su u koloniji otvorili francusku školu, malo dalje podigli katoličku crkvu, a pokraj ulaza u fabriku čak tri teniska terena.

Na ovim igralištima, prekrivenim crvenom šljakom, u početku su reketima udarali lopticu samo Francuzi, ali je tenis brzo zainteresovao i mlade Kraljevčane, posebno sinove i kćeri domaćih viđenijih i bogatijih ljudi. Prihvatili su i oni modu belih pantalona i suknji, istina znatno dužih nego sada, kao i „Batinih” belih patika... O tome svedoči i fotografija, koju je pre nekoliko godina kraljevačkom muzeju poklonila Maja Keršić iz Beograda. Na slici iz 1930. vidi se njena majka Jugoslava Ćirić Erdoglija kako u Kraljevu igra tenis, a snimak je napravila Katinka Erdoglija, koja je ovde imala jedan od prvih foto ateljea.

Tih godina održana su teniska takmičenja i nekoliko egzibicionih mečeva poznatih francuskih tenisera. Postoji čak i fotografija na kojoj se u sudijskoj stolici vidi gospodin Beaite, tadašnji direktor „Breginih” fabrika u Parizu... (Politika)

Danas u Kraljevu na četiri terena pokraj Ibra trenira na stotine dece, a gradski klub je već godinama prvoligaš. Ovaj sport je postao još popularniji nakon prošlogodišnjih vrhunskih mečeva kraljeva tenisa u gradu kraljeva! Organizacija prvog kola Svetske grupe Dejvis kupa (06.-08. mart 2015.) između Srbije i Hrvatske (5-0) se pokazala kao najbolji mogući potez TSS i ITF!

#DavisCup 2015. - Najveći sportski događaj u istoriji Kraljeva i ovog dela Srbije!Smile

Kraljevo, kraljevski - Lekciju iz fer navijanja, poštovanja prema rivalu, gostoprimstva i sportskog duha su održali svi Kraljevčani koji su prisustvovali meču u novoj Hali sportova. Ali bukvalno: SVI! Kraljevčani su pokazali da su kraljevi u navijanju! Hrvati su izuzetno dočekani, što se nije desilo u istoriji susreta ove dve reprezentacije. Kulturno, civilizovano, sportski, gospodski, kraljevski! Novak Đoković je te dane tenisa u Kraljevu opisao kao "neverovatne"!Wink

"NA BIS" -Manje od godinu dana kasnije, Kraljevo će biti domaćin i kraljicama tenisa!Smile Teniserke Srbije će u prvom kolu Svetske B grupe Fed kupa, 06. i 07. februara 2016. godine ugostiti selekciju Španije. Ovo će biti još jedan sportski praznik za Kraljevo. Događaj koji ne smem propustiti...Laughing

#KV - #FedCup 2016. SRB Vs ESP 

Selektor srpskog tima Tatjana Ječmenica Jevtić odlučila se za Jelenu Janković (22. igračicu sveta na WTA listi), Bojanu Jovanovski (84.WTA), Ivana Jorović (185.WTA) i Ninu Stojanović (368.WTA). Na meču protiv Španije neće igrati Ana Ivanović, koja je još ranije otkazala nastup, ali nema ni imena Aleksandre Krunić, uprkos tome što je prošle godine bila najzaslužnija za povratak Srbije u viši rang takmičenja. Ona je u 2015. u duelima Evroafričke zone i kasnije u plej-ofu ostvarila ukupno sedam pobeda i samo jedan poraz.

Prvi reket Srbije u Kraljevu biće nekada prva igračica sveta Jelena Janković, koja bi tako trebalo da zvanično odigra prvi meč za nacionalni tim posle tri i po godine pauze. J.J. je posle izgubljenog finala 2012. u Pragu od Češke nagovestila da se povlači iz reprezentacije, ali je ipak bila prisutna na poslednjem meču u aprilu 2015. godine u Novom Sadu, protiv Paragvaja za povratak u Svetsku B grupu. Jelena je tada bila zvanično na spisku igračica, ali nije odigrala nijedan meč zbog povrede.

Na drugoj strani, Španija, koja ima pet trofeja u Fed kupu, najavila je da će u Kraljevo doputovati u najjačem sastavu. Takmičenje u Kraljevu startuje 6. februara od 13 časova, kada će biti odigrana dva singla, a dan kasnije na programu su dva singla, a potom dubl meč. Pobednik meča Srbija - Španija će igrati u aprilu sa poraženima iz prve runde Svetske grupe u plej-ofu za ulazak u najelitnije društvo, dok će se poraženi tim boriti za opstanak u Svetskoj B grupi.

Kraljevo će opet biti najveći pobednik! Dobrodošli u grad tenisaLaughing

Sport | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

Priča iz prošlog života

misha | 01 Februar, 2016 12:00

Pre tačno godinu dana sam svoju fascinaciju tom jedinom geografijom na svetu gde srpski narod i danas živi uz more opisao u postu Herceg Novi grade od skalina ! Poželjno je prethodno pogledati isti, kako bi ova maštovita fikcija iz prošlosti bila jasnija. Ovu "priču iz prošlog života", čija je radnja smeštena gotovo šest decenija pre mog rođenja, sam pokušao da ispričam ijekavicom- kako bi delovalo što autentičnije...

Priča iz prošlog života

Hercegnovi 1929.,

Kraljevina SHS

 Rođen sam 16. jula 1901. godine u Hercegnovi. To je bio dan od izuzetnog istorijskog značaja za ovaj grad ali i za cijelu Boku, ne zato što sam ja tad došao na svijet, nego jer je u željezničku stanicu na Škveru upravo tada prispio prvi svečano ukrašeni voz, sa visokim činovnicima Austrougarske. Ova izuzetno važna strateška tačka, luka, vojno utvrđenje južnih austrougarskih trupa, morala je da računa na prugu, u prvom redu zbog jednostavnijeg i bržeg transporta vojnih jedinica i opreme. Carevina je unapređivala svoju željeznicu. Njome su se kretale najsavremenije kompozicije sa modernim, udobnim vagonima. Novi, 20. vijek je tako počeo realizacijom ove vizionarske ideje još iz sedamdesetih godina prošlog vijeka.

 To čudo tehnike dočekali su građani, seoski knezovi i učitelji sa đacima obučenim u narodnu nošnju. Moj otac, braća i stričevi su naravno bili prisutni dolje u gradskoj luci. A kada su se kasno popodne vratili kući na ručak, naša porodica je već bila bogatija za još jednog novog člana, mene. Moja majka je tog dana zapravo bila veći heroj od te gvozdene glomazne mašine! Ne sporim da je željeznica od nemerljivog značaja za ovaj grad, jer nas je povezala sa Dubrovnikom, Trebinjem, Mostarom, Sarajevom, Beogradom, Peštom, Bečom,... Ne znam ni kako su ljudi živjeli ranije ovdje bez te veze sa svijetom? Iskreno, ne razumijem one mještane koji još uvijek negoduju zbog pruge, jer je “bučna, prlja okoliš, zauzima najbolji prostor uz more”?

 

 Vozovi i danas (1929.) jednako redovno saobraćaju hercegnovskim priobaljem, prevozeći putnike, robu i turiste. Turizam, koji je tek bio u povoju na početku vijeka, se sve brže razvija nakon dolaska pruge i mira prije deceniju. Najmodernije parne lokomotive koriste ugalj, i za sobom ostavljaju mrki trag, po plažama, stijenama i moru. Voz od željezničke stanice u Hercegnovom, pored tvrđave Citadela, mili obalom, a već umorni putnici nagnuti kroz prozore nestrpljivo čekaju stanicu njihovog odredišta. Sjećam se kako sam prije desetak ljeta kao dječak, šale radi, sjedeći na zidu uz prugu, putniku nagnutom na prozoru vagona smaknuo šešir s glave. Bio sam uplašen zbog tog nepromišljenog poteza, a putnik je sa nevjericom gledao kako “leti” njegov šešir. Mi djeca smo tako ljeti znali da je 14 sati po putničkom vozu koji je dolazio iz Sarajeva i da je vrijeme da se idemo kući na objed, prije nego što se očevi vrate sa posla...

 

 Sjećam se i nešto ranije kada se komšija samo dan nakon Vidovdana 1914. godine vratio iz Sarajeva sa viješću o atentatu na austrougarskog prijestolonasljednika Franca Ferdinanda. Svi su bili preplašeni jer su znali da je Austougarska monarhija, kao najmoćnija evropska sila, samo čekala povod za novi rat. Tada nisam baš sve to razumio, ali opet, sjećam se i neke neopisive sreće i euforije koja je vladala kod starih- zbog početka otpora prema okupatoru i mogućnosti oslobađanja i ujedinjenja srpskog naroda na ovim prostorima. Živio Gavrilo Princip!

 Crna Gora i Boka kotorska su od 1814. sve do 1918. godine bile pod austrougarskom upravom, uključeni u sastav austrijskog krunskog posjeda. Kraljevina Crna Gora je pokušala da ponovo osvoji Bokokotorski zaliv tokom Velikog rata, kada ga je crnogorska vojska bombardovala sa Lovćena. Srpska vojska je oslobodila Boku 7. novembra 1918., nekoliko dana pred kraj tog najvećeg užasa, zla i nesreće u novijoj istoriji svijeta...

 

 I sada sjedim na Pristaništu i posmatram vozove kako neumorno klize prelijepom obalom uz more. Žao mi je što se na ovim fotografijama ne mogu prenijeti sve te boje, mirisi i sreća... Prelijepo plavetnilo mora, večno gradsko zelenilo, zlatna boja sunčanih dana kojih je u Hercegnovom gotovo 250 godišnje, miris morske soli, ova neka posebna magija... Razmišljam, i da se opet rodim- rodio bih se opet ovdje. Ako bi' se na nesreću rodio negdje drugdje, našao bi' načina i puta do ove moje kuće. Osjetio bih to. Samo bi' pratio prugu i došao do Hercegnovog... Čujem da će uskoro upravo ovdje uz more, kod gradske luke na Škveru biti izgrađena nova zgrada željezničke stanice. Ona će biti moj svjetionik!

 Stihovi našeg porodičnog prijatelja Alekse Šantića napisani prije više od dvije decenije (1906.) su mi uvijek pred očima. Oni su moja himna:

" Naša mila Boko, nevjesto Jadrana,
Pokrivena nebom kô od plave svile,
Ljepša si od tvoje primorkinje vile
I svjetlija si od njenog đerdana.

Nikada se tebe nagledao ne bi'!
No da mi je jedno: da postanem valom
Sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom
Da vječito šumim i da pjevam tebi.

I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi!
Pa jednoga dana, kad se gospod javi,
Kad orlovi naši visoko zabrode

I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda,
Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda,
I da s tobom slavim dan zlatne slobode !"

 Nedavno nas je napustio, ali će ove njegove misli poput njega samoga živjeti dovijeka. Vjerujem da je i on bio srećan što konačno živimo slobodno u našoj velikoj i moćnoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. I nadam se da će ovaj mir i sloga vladati vječno, poput ove naše dragocene hercegnovske pruge...

Miloš Radović (11. jun 1929.)

Umetnost | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

Kesić zapržio klin čorbu !

misha | 06 Januar, 2016 21:10

Kesić zapržio klin čorbu !

U nedelju (03.01.2016.) je u emisiji RTS-a "A sada Rada" kod Rade Đurić gostovao autor emisije "24 minuta" Zoran Kesić. Kuvao je klin čorbu. Zapravo, dobro je "zapržio"...

Bukvalno je razmontirao političke prilike u Srbiji, na jedan pravi umetnički način! U vidu performansa, ma napravio je pravu pozorišnu predstavu, uživo (verujem da su genijalci sa Njuz.net-a takođe ovde umešali svoje kreativne prste). A da je ovo vreme medijskog mraka i cenzure, pokazuje što se o istom nigde ne može pročitati ni slovo, iako bukvalno "gore društvene mreže". Ta "unutrašnja emigracija" sa Fejsbuka i Tvitera ionako ne izlazi na izbore. Ovaj "incident" na Javnom servisu mi je ulio neku posebanu energiju i optimizam (kakav nisam osetio još od gostovanja pisca Marka Vidojkovića na Pinku 2013., o čemu sam pisao u postu: #Utisak godine: #Cenzura !) jer su takve oaze slobode govora sve ređe u srpskoj mračnoj medijskoj pustinji.

 

Ovaj "istorijski" video na Vimeo.com je obrisan (!!!), dok sam pisao ovaj post. Kao da sam naslutio. Cenzura i interneta, svaka čast Vučiću !

 Evo kako je tekao taj dijalog između Rade i Zorana (pošto ni jedan medij nije preneo ovaj razgovor, za razliku od reality gluposti koje se prenose iz sata u sat):

-Kesiću, ništa u životu ne može tako dobro da prija kao što bi to mogla da bude jedna dobra čorba posle svih...

-To je tačno. Jeste- posle svih pijanstava, posle svih mamurluka, lek za dušu. Tačno.

-Inače, kuvaš li ti čoveče?

-U procesu kuvanja ja sam najbolji u jedenju, tako da kažem. Ja to prepuštam onima koji to znaju; i tako da, radujem se onom finalnom delu kuvanja, a to je kad dođe do kašike i viljuške.

-Ili zaprške?

-Naravno.

-Pre toga, zapržiš ti to. Nije ni važno. E sad ovako, šta ćemo mi to danas praviti?

-Danas ćemo praviti nešto vrlo jednostavno i ukusno, to je naravno klin čorba.

-Dobro.

-Klin čorba, ja mislim da svi naši gledaoci svakako znaju kako se pravi klin čorba. Prosto, živimo u Srbiji. Tako da smo lepo izučili drevnu džedajsku veštinu, Star Wars je jako popularan- "kako ni od čega napraviti nešto", je l'... Ili- što bi političari rekli: "Smuti, pa prospi!"

-Hahaha.

-Osnovni sastojak klin čorbe, šta je?

-Pa, klin valjda?

-Kliiin! Klin. Ukoliko već niste, pre početka kuvanja, obavezno ga nabijte u zdrav mozak, jer što biste čekali da Vlada to uradi za vas? Uradite to sami!

-Haha...

-U lonac, ulijte vodu... Tako.

-Dooobro?

-A u vodu ubacite nekoliko listova peršuna. Već u ovoj fazi, nazovimo je recimo A1 faza kuvanja čorbe, ova šerpa može biti izložena u obnovljenoj zgradi Geozavoda kao maketa budućeg veličanstvenog Peršuna na vodi!

-Doobro, haha.

-Čorba Bin Zajed! Kad smo već kod toga, ubacite slobodno i jednu poveću žutu patku! Odvratnog je plastičnog ukusa, verujte- probao sam, ali je uvek lepo zezati Sinišu Malog...

-Dobro, dobro, dobro, dobro! Ovde stajemo, ovde stajemo. To je za početak sasvim dovoljno!

[PAUZA]

-Evo, poslednje je bilo da smo ubacili patku u džakuzi. I, ona će uskoro i prestati da maše krilima...

-Dobro?

-Dakle, sada, mi bi trebalo da ubacimo ovo sitno seckano biračko telo. Koje, prvo naravno, treba lepo istući- agresivnim, jakim državnim udarima.

-Dobro.

-I ubacujemo biračko telo da se krčka, u nadi da će biti bolje... Mislim, bolje čorbe. Ubacujemo zatim ovaj lukac, koji znamo- mnogima iz d... viri.

-Doobro, mm...

-Ovaj, a pošto ovo kuvamo na RTS-u, red je da (da l' sad ovo?) zbog dobrih starih vremena, o fasadu lonca razbijemo i jedno jaje. To je retro, to je ono- Volim Devedesete, fazon. To mladi vole, to je sve O.K. ... Od egzotičnih začina, preporučujem, evo ga, malo, jedan prstohvat ovog Vulinskog ludog praha...

[SMEH U STUDIJU!]

-Ovo ti je inače, Rado- čorba za jednu osobu, ali slobodno mogu sva trojica Vulina da je konzumiraju...

-Boga mi, Kesiću, poješćeš je sam...

-Zatim, imamo ovu Gašićevu tzv. Batinu kleku...

-Mhm?

-To novinarke znaju šta je, u Srbiji, nažalost. Slobodno možete umesto bibera da ubacite malo ministarskog džibera!

-Dobro.

-E, ovo je vrlo bitan začin za klin čorbu. Evo, pokazaću gledaocima Radio TeLevizije Srbije- to je Premijerski znoj, u narodu poznat kao srpske suze.

-Kesiću? Jesi ti siguran da je ova ta čorba?

-Rado, ja ovo prvi put radim u modernoj istoriji Srbije.

-Biće ti, da će biti to i poslednji, kako stvari stoje.

-Dakle, malo Premijerske suze. E, kad ovo sve lepo provri sa sve lukcem, otvoriti kuhinjska poglavlja, proveriti da l' je slučajno negde ostalo srce Srbije? Ako ga imamo, ubaciti i to; Ako ga de fakto i de jure više nemamo, nema veze- bitno da se kuva! Haha, nećemo sad da plačemo, je l' tako...

Na tihoj vatri ti se ovo kuva oko 24 minuta. Kad se iznenada završi- čorbu pustiti malo da odleži jedno tri-četiri meseca. Pa tamo negde na proleće, Bože zdravlje u martu, ako još bude jestiva, poslužiti u udarnom večernjem terminu. Ako se ubajati, uvek će se naći nešto za jelo, je l' tako Srbijo!?

[APLAUZ!!!]

-A da, klin, klin, klin! Zaboravih- klin nek' ostane u zdrav mozak, dame i gospodo, lakše ćete svariti sve što vam se servira! Prijatno! To je to, Radina čorbaaa!

-Zoran Kesić kuva... Zoran Kesić kuva...

"24 minuta sa Zoranom Kesićem" od 06. marta 2016. na TV B92 - Budale !

 Kesić Kuvar - Nov, necenzurisan video!Smile

 (ažurirano 08.01.2016.)

Politika | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0)

«Prethodni   1 2 3 ... 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 ... 100 101 102  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb