Rođen sam u (SFR)Jugoslaviji. Sama ta činjenica, iako nisam jugonostalgičar (jer je nisam ni doživeo), me pokreće da vidim što više od tog inostranstva u kome smo rođeni. Tako sam krajem prošle (2014.) godine posetio i poslednju bivšu jugoslovensku republiku u kojoj do tada nisam bio: Bosnu i Hercegovinu. Baš na stogodišnjicu od početka Velikog rata i tri decenije od ZOI u tom gradu- posetio sam Sarajevo. Dočekao nas je Sarajlija Vedran Grebo, vodič i jaran koji nas je svojim vedrim duhom, harizmom i duhovitošću sve osvojio.

 Jedna od njegovih prvih priča kojom smo započeli upoznavanje sa glavnim gradom susedne BiH je bila o Inat kući. Inat, karakterna osobina oba naša naroda. Evo zašto je ova kuća ušla u istoriju i postala jedna od najpoznatijih legendi i simbola Sarajeva:

 Inat kuća !

 Kada je Austrougarska monarhija došla na vlast u Bosni i Hercegovini izgradila je mnoge zgrade poput Pošte, Zemaljskog muzeja, Pravnog fakulteta i mnoge druge stambene objekte. Brzo se menjalo lice grada. U početku nova vlast ignoriše lokalne arhitektonske vrednosti, ali posle se taj odnos menja i sarajevska urbana tradicija biva zaštićena zakonom. U vreme izgradnje jedne od najznačajnijih građevina iz tog perioda, gradske Vijećnice, nastala je legenda o Inat-kući, o najprkosnijoj kući na svetu.

Nisu imali drugog izbora nego da urade kako je zatražio. Od tada je Benderijina kuća prozvana "Inat kuća" po njegovom inatu. Kuća je i danas dan tu da prkosi svim vladama i simbolizuje bosanski inat. Godine 1997. "Inat kuća" je pretvorena u tradicionalni bosanski restoran.

  Ova građevina simbol je bosanske tvrdoglavosti, inata i upornosti, pa je i prozvana "Inat kućom", a predstavlja i vredan kulturno-istorijski objekat. Priča o njoj počinje 1892. godine, kada su Austro-Ugarske vlasti odlučile početi gradnju Gradske vijećnice na Mustaj-pašinom mejdanu, širiti Apelov kej uz Miljacku, a bio je planiran polazak električnog tramvaja. Provođenju ovih planova u delo zasmetala je kućica sagrađena na desnoj obali Miljacke.

"Inat kuća" je prvi put izgrađena u 18. veku u vreme Osmanlija, na desnoj obali Miljacke, uz samo korito reke. S obzirom da je Miljacka često plavila, pravo je čudo kako je vlasnik mogao dobiti dozvolu da je gradi bukvalno uz reku, nije ni dvorišta imala. Kao da je i prvi put bila izgrađena iz inata.

Dolaskom austrougarskih vlasti dolaze i planovi izgradnje Sarajeva. Planirana je izgradnja gradske Vijećnice i uređenje obale Miljacke. Za te potrebe moralo se srušiti nekoliko mahala i čaršija, a među njima i ovu kuću čiji je vlasnik tada bio stari Bendevija. Tvrdoglavi starac ni za kakve pare nije želeo pristati da proda kuću.

Nakon mnogih pregovora Bendevija je navodno ultimativno zatražio da se njegova kuća, deo po deo prenese na drugu obalu i sagradi odmah uz reku. Njegovu želju za prenošenjem kuće bilo je još zahtevnije ispoštovati, s obzirom da je objekat bio izgrađen od ćerpića, odnosno od cigle od ilovače sušene na suncu i pomešane sa slamom. Pored premeštanja kuće Bendevija je tražio i kesu dukata.  Priča se da bi Bendevija svakog dana sedeo na sred obližnje Šeherćehajine ćuprije, pušio duvan na svoj dugi ćibuk i pomno posmatrao kako radnici vredno prenose materijale i njegovu kuću podižu na drugoj obali. Neki elementi nisu mogli biti preneseni, poput temelja, prozora, itd.

Pogled od Inat kuće na Šeher-Ćehajinu ćupriju i Vijećnicu- "Bila sam na onoj strani, ali pređoh vamo iz inata !" [video]

 Replika koja je u narodu prozvana "Inat kuća", promenila je mnogo vlasnika od Bendevije do danas, a trenutno je renomirani nacionalni restoran. Objekat ima i svoje arhitektonske vrednosti te se nalaze pod zaštitom Zavoda za zaštitu kulturnoistorijskog nasleđa. Izgrađena je od drveta i ćerpića. Krov je pokriven ćeremidom, vrstom crepa kojom je u vreme Osmanlija bio pokriven veliki broj kuća i dućana na Baščaršiji. Kasnijom restauracijom Inat kuće dodat je i deo mediteranskog crepa.

 Kuća nikada nije imala podrum, razumljivo jer bi bio u nivou Miljacke. Prvobitno je imala prizemlje i prvi sprat, a kasnije je dograđena. U unutrašnjosti je zadržan taj bosanski autentični izgled. U unutrašnjosti "Inat kuće" vreme kao da je stalo pre više od 100 godina. Celi ambijent podsjeća na bosanske kuće građene u osmansko doba. Preovladava drvo, sećije, mali stolovi i stolice. U uglovima su sehare, na policama staro bosansko suđe poput ibrika. Rasveta je uređena na starinski način a stihovi sevdalinke, tradicionalne bosanske pesme, pojačavaju celokupni utisak.

 "Inat kuću" i Vijećnicu povezuje Šeher-Ćehajina ćuprija, prvi kameni most u Sarajevu. Prvobitno je imao pet lukova a jedan od njih zazidan je prilikom regulacije obale Miljacke. Napravio ju je početkom 16. veka gradonačelnik Sarajeva (Šeher-Ćehaja) pa je po tome i dobila ime. Skladno je sazidana od sedre i spada u remek delo tadašnje arhitekture. Za nju se veže mnoštvo priča a posebnu važnost ova ćuprija je dobila gradnjom Vijećnice na jednoj obali i prenosom "Inat kuće" na drugu obalu.

 SARAJEVO - Mesto gde se ljube Istok i Zapad. Posetite grad raje, ćevapa, bureka, baklave, derneka, sevdalinki, kahve... Iz meraka. I u inat podelama i predrasudama!

Ovaj post sam napisao pre gotovo godinu dana, nakon "fudbalskog rata" Srbije i Albanije u Beogradu 14. oktobra 2014. godine. Zbog tzv. političke (ne)korektnosti ga tada nisam objavio. Pošto se slične nesportske bitke biju i danas (oktobra 2015.) pred revanš u Tirani/Elbasanu-smatram da ovaj tekst nije nikakav jeres u odnosu na duh današnje (neevropske) Evrope...

Primitivna arbanaška plemena !

Kosovo je u mozaiku srpsko-albanskih odnosa istovremeno i kamen temeljac i kamen razdora! Kosovo nas i povezuje i razdvaja. U svojim brojnim postovima na blogu posvećenim ovoj precenjenoj srpskoj reči i istorijskom sukobu srpske države i albanskog naroda, sam nekako uvek bio više kritički nastrojen prema našoj strani. Međutim, kontinuirana nedobronamernost (i mržnja!) Albanaca prema Srbiji- kojom Šiptari i dan danas masovno demonstriraju divlje plemenske osobine me je naterala da preispitam i ublažim svoj preterano strog kritički odnos prema nama Srbima... To se vidi već iz naslova ovog posta. Zanimljivo je da su to reči Dimitrija Tucovića, pa iste imaju posebnu težinu i objektivnost, ako se zna da se ovaj socijaldemokrata žestoko protivio teritorijalnoj ekspanziji Srbije u Prvom balkanskom ratu, nazivajući srpsko zauzimanje albanskog Kosova imperijalnim osvajanjem!

"Srbija i Arbanija" je knjiga Dimitrija Tucovića (1881-1914) u kojoj se kritikuje srpska osvajačka politika prema Albaniji i zločini počinjeni nad Albancima tokom Balkanskih ratova, o čemu sam pisao u postu Sve srpske okupacije Albanije ! Mada se ovo Tucovićevo delo često citira, obično se citiraju delovi prema potrebama onoga ko želi da stvari prikaže u svetlu koje njemu odgovara. Na ovaj način dobija se iskrivljena slika jer Tucović ni u kom slučaju nije bio kritičan samo prema jednom narodu ili jednoj državi.

Tako je prvo poglavlje "Iz života Arbanasa" posvećeno životu Albanaca i njihovom odnosu prema susedima. Za Tucovića nije sporna činjenica da su se „Arbanasi“ širili na račun „Slovena“ na istok. Pošto smatra da su „Arbanasi“ bili nesposobni da pretapanjem izvrše asimilaciju „jer su kulturno stajali ispod svojih suseda, pa čak i Crnogoraca“, on navodi da su se oni naseljavali na „...mestima koje su drugi silom ili milom napuštali. To napuštanje je, nema sumnje, vrlo velikim delom posledica nenosnoga susedstva primitivnih, pljačkaških, neobuzdanih arbanaških plemena, ili čak njihova gruba pritiska. Nesigurni imovinom, neobezbeđeni sa životom, sprečeni u slobodi rada, starinci su se sa svojih ognjišta morali uklanjati.“

Opisujući „Arbanase“ u prvom poglavlju Tucović navodi i sledeće (po meni, najupečatljiviji deo): „...Za albanska plemena je veoma karakteristično: prvo, što je sadašnja njihova postojbina isključivo krševita, planinska, besplodna oblast Severne Albanije; drugo, što je ta oblast po prirodnoj otsečenosti i saobraćajnoj isključenost možda najizolovanija stopa zemlje u Evropi.

Eto na toj stopi zemlje plemena su se sačuvala i namnožavanjem uzajamno stešnjavala, osećajući tešku oskudicu u zemlji u toliko jače što su najbolje delove zemljišta u granicama plemena prigrabili pojedinci, istaknuti prvaci, poneki beg i bogate zadruge. Međutim okolina ove krševite postojbine i prema primorju i sa juga i od plodnih polja Makedonije i Stare Srbije na istoku bila je zauzeta velikim čiflucima čije granice su čuvali svim svojim autoritetom moćni begovi i državne vlasti. U granicama plemena dakle pojedinci nisu više imali obezbeđenu egzistenciju kao nekada, a svaki njihov pokušaj da nadu opstanka širenjem plemenskoga atara dovodio ih je u oštar sukob sa susedhim plemenima i državnim vlastima. Jedini rezultat svakoga takvoga pokušaja bio je povećanje broja svađa i neprijatelja.

U toj teskobi, kao u kakvoj krletci, nastao je nov život u plemenima i između njih. Pre svega apsolutno nepoverenje prema svakome. Svi putnici po Albaniji saopštavaju sa koliko surevnjivosti ovi gorštaci bde nad integritetom svoga atara i sa koliko nepoverenja i sumnje predusreću svakoga stranca, bojeći se da nije došao da uzme nešto od njihovih brda! Borba oko granica i ispaša počela je da besni. Sa celim susedstvom u krvnoj osveti. Zatvoreni sa svih strana, pljačka je bila još jedini spas ovih gorštaka. I pljačka je postala njihovim glavnim izvorom života, a redovno zanimanje zasede, ucene putnika i trgovaca, otmica stoke, praćeni ubistvima i ubistvima za ubistva, dobro organizovani pljačkaški pohodi prema primorju ili u plodne krajeve na istoku. Sve nas to potseća na ono stanje u kome su se nalazila grčka plemena u doba propadanja plemenske organizacije... (...)

Tom bednom stanju ovih gorštaka Turska je — čuvala stražu! Da bi plodne krajeve primorja i istoka zaštitila od njihove pljačke, ona je na izlazima iz klanaca postavljala vojničke posade, sprečavala svaki prolaz i zatvarala im pristup na pazare. Ukupna slika je sada ovakva: svaki pojedinac zarobljen u svojoj kuli krvnom osvetom, svako pleme zarobljeno neprijateljstvom susjednih plemena, a sva ukupno, cela Severna Albanija, jedna prostrana tamnica na čijim kapijama stražare turski vojnici. “

Posle ovakvog uvoda Tucović drugo poglavlje posvećuje autonomiji Albanije, u trećem poglavlju se bavi strateškim položajem Jadranskog mora i "borbama za istok", gde pokušava da pojasni razloge koji su bitni za razumevanje problematike kojom se u ovoj knjizi bavi. Četvrto poglavlje bavi se odnosom albanskih suseda i velikih sila prema ovoj zemlji. Svakako veoma objektivna i zanimljiva istorijska knjiga (.pdf) koju svima preporučujem!

Albanske provokacije u Beogradu 2014.- Od drona sa zastavom "Velike Albanije" (14.10.) do diplomatskog skandala premijera Albanije (10.11.)

Najavljivani "istorijski susret" srpskog i albanskog premijera u Beogradu nakon gotovo sedam decenija nije doneo ništa novo i ništa dobro u odnosima dva po broju najveća balkanska naroda! Naprotiv, mnogo toga lošeg se odigralo krajem prošle godine za manje od mesec dana. Od drona do Rame, najkraće rečeno. Istina, na samom kraju 2014., takođe u Beogradu na Samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, premijer Albanije je bio dobar gost. Edi Rama je takođe polovinom 2015. u Tirani bio dobar domaćin svom srpskom kolegi Vučiću.

Videli smo dakle da se albanski lideri (teško, ali) nekako i mogu uklopiti u okvire dobre diplomatske prakse, ali da je uklapanje Albanaca u civilizovane, kulturne, evropske norme ponašanja- nemoguća misija! (Znam, ovo zvuči vrlo politički nekorektno!) Primera za ovu moju tešku tvrdnju u samo godinu dana je previše da bi se mogli pobrojati. Najnoviji je jučerašnji- kamenovanje autobusa sa srpskim fudbalerima u Tirani i one ponovne slike primitivnih plemenskih rituala i igara arbanaške rulje na ulicama glavnog grada Albanije.

Ako vam je promakla igra reči: Fudbalski savez Albanije Srbe naziva susedima, ali ne i Republiku Srbiju! Politička korektnost se "tamo dole" nikada nije ni rodila. Svestan sam mnogih naših grešaka. Međutim, problem je što ni jedne svoje greške nisu svesni naši susedi (kako Albanci, tako ni Hrvati ni Bošnjaci!). Za to najviše krivim Amerikance i Evropljane! Ali, Evropa se polako budi iz američkog sna. Greške dolaze na naplatu u košmarnoj realnosti- egzodus Sirijaca, Avganistanaca, Libijaca, Iračana, ali i albanskih Kosovara remeti višedecenijsku uljuljkanost i slatke snove Evropske unije...

Ako posmatramo srpsko-albanske odnose u prethodna dva veka može se reći da je reč o konfliktnom odnosu. Postojali su svetli trenuci pred balkanske ratove, pre Prvog svetskog rata i saradnja partizana u Drugom svetskom ratu, kao i otopljavanje odnosa šezdesetih godina prošlog veka. Sve ostalo može se okarakterisati kao kontinuirani sukob. Albanci su bili mezimče međunarodne zajednice i koristili su ih za kontrolisanje Balkana. I sve potiče od tog neravnopravnog položaja. Svoje nacionalno pitanje, Albanci su uvek otvarali u vreme velikih potresa u svetu i uvek su kreditora nalazili u društvu velikih sila. Uloga velikih sila je bila presudna u 20. veku u odnosima Srbije i Albanije. Stereotipi postoje i na jednoj i na drugoj strani, ali se istorija potrudila da ti stereotipi žive...

(Ne)Prirodna Albanija - Kako civilizovano graditi bolju evropsku budućnost sa onima koji se ni vek od sticanja nezavisnosti nisu puno pomerili od primitivne plemenske zajednice i ni milimetar nisu odstupili od ideje o Velikoj (Prirodnoj) Albaniji, zacrtane još 1878. godine na Prizrenskoj ligi ???

Moj avatar je Doctor Misha:)))
Doktor za sve i svašta! Doktor koji od 2007. godine opipava puls Srbije!
★★★★★
Doctor Misha je neka vrsta moje "indijanske inicijacije"- gde imaš jedno ime dok sredina ne shvati ko si, a onda ti daju drugo (pravo) ime. Zahvaljujući ovom avataru sam ušao u blog svet i postao bloger. :)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Zastava Kamenjače
• SNS Azbuka 4.0
• Моје заставе...
• Tu gde počinje nebo...
• ZSO kao Ostbelgien !
• Misha.blog.rs - 15 godina blogovanja!
• Peti oktobar - dve decenije kasnije
• Covid-19 - maska glavu čuva !!
• SNS Azbuka 3.0
• Love Is In the Air !
• Život jednog božjeg čeljadeta
• LIFE IS A MIRACLE - knjiga
• Plava zvezda
• Živac duhovnosti - Nikola Malović
• Jedan trenut, jedan mah
• Zoran Đinđić - Kapiraj i Kopiraj !
• SNS Azbuka 2.0
• Tri bolesnika na Balkanu !
• 9. blog rođendan !
• SLFS: Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću !
• Cenzurisane istine !
• Dan Republike Srpske !
• Zemlja bez mora
• Zašto ISIS teroriše Francusku ?
• BREXIT- Biti il' ne biti (u EU)?
• Ćuprija na Drini pamti pola milenijuma !
• KME- Zdr.nega pacijenata na meh.ventilaciji !
• #Lokalni_Front - kraljevački Otpor !
• Zoran Đinđić - Srešćemo se u budućnosti !
• Coca-Cola Bloggers Network Adria
• SNS Azbuka !
• #FedCup - I kraljice tenisa u gradu kraljeva
• Priča iz prošlog života
• Kesić zapržio klin čorbu !
• 8. blog rođendan !
• Poklon paket za SNS Bota®
• Inat kuća !
• Primitivna arbanaška plemena !
• Ljubav je... (Re-2009.)
• Mongolska priča o sreći !

• Kamenjača [1]
• Izbori [10]
• Zoran Đinđić [8]
• Blog [7]
• Generalna [94]
• Reality Show [4]
• Politika [29]
• doctor blog [21]
• Srbovanje [14]
• Crna Gora [4]
• Život [16]
• Zdravlje [4]
• (ne)Zanimljivosti xD [6]
• Umetnost [4]
• Kosovo [20]
• KME [1]
• GOT [1]
• Ljubav i Sex [8]
• Nju Njuz [8]
• cc bloggers network [1]
• Humor [7]
• Moj Strip [5]
• Gost autor [7]
• Foto [1]
• Sport [3]
• Psi [2]
• Herbalife [3]
• Najbolji vloger [1]
• EU [2]
• Evrovizija [7]
• Smak sveta [3]
• Dijeta [2]
• Putešestvije [3]
• Njuzer [1]
• Da-se-najezis [1]
• Kuhinjica [0]
• Facebook [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom