doctor

Blogerski kutak tolerancije

misha | 02 Avgust, 2014 15:00

Blogerski kutak tolerancije

Već odavno imam želju da napišem priču o jednom starom Blogerskom kutku tolerancije. Moja blog prijateljica Sanjarenja56 je tu prelepu priču ispričala iz svog ugla više nego savršeno, na drugom blogu. Beskrajno sam joj zahvalan na odobrenju da istu objavim i ovde gde je sve počelo pre šest godina...

Gost autor: Sanjarenja56

Dugo me već nose blog vode, sa nekad sjajnim, nekad bezveznim posledicama. Pomagale su mi u teškim trenucima, a kvarile neke lepe. Zbog onog pomaganja, opraštam blogu mnogo toga. I često se setim jednog posebnog kutka.

Na drugom blogu kod blogera koji je voleo žustre diskusije i postavljao teme oko kojih se dizala prašina, pojavilo se dvoje komentatora muslimana koji su s njim ušli u preterano žustru komunikaciju. On je zastupao jednu tezu, njih dvoje drugačiju. U jednom trenu je upotrebio pogrešnu reč, rekao je da mrzi nešto ili nekoga. Tada sam ušla u priču, iako me tema nije zanimala. Odbranila sam ga i rekla da on ne ume da mrzi i da se pogrešno izrazio. Domaćin bloga je prihvatio moju odbranu i od toga trena ton diskusije se promenio. Ovo dvoje je spustilo loptu i nastavilo mirnijim tonom. Prolazili su dani, taj post se više nije video na naslovnici i nije niko više navraćao, a nas četvero smo nastavili druženje sa običnim, svakodnevnim temama. Misha iz Trstenika, Edin iz Francuske, Saray iz Sarajeva i ja. Došli smo do faze kad bi prvi od nas ujutro postavio virtualnu kafu, a ostali se pridruživali i ćaskali. Imala sam osećaj da je društvo realno. Mnogo smo naučili o ljudskoj i verskoj toleranciji, a zatim o različitim kulturama u kojima živimo. Trajalo je to 15 meseci, sa 1270 komentara u skrivenom kutku bloga. Niko nas nije primećivao, a mi smo jedva čekali trenutke da se sve četvero okupimo i proćaskamo. Planirali smo stvarne susrete, Saray mi je rekla gde se u Sarajevu moramo naći na ćevapima. A onda je jednog dana Saray napisala da je dobila posao koji isključuje mogućnost pisanja bloga i oprostila se od nas. Spiritum movens ekipe je otišao. Tada je i Edin prestao navraćati. Bilo nam je svima žao.

Došla sam u Sarajevo u pojela ćevape u Baščaršiji, svuda osećajući Saray iako nisam znala kako izgleda.. Kutak još postoji u virtualnim dubinama jednog bloga, a nas četvero živimo svoje živote i sećamo se jednog jedinstvenog kutka ljudske ljubaznosti.

Raj ipak postoji !

misha | 03 Jul, 2014 20:00

Raj ipak postoji !

Pre par dana nakon druge, ovog puta neuspešne, reanimacije teško bolesnog starca u Intenzivnoj nezi, doktorka je prokomentarisala: "Svi naši napori nisu imali nikakvog efekta i njemu su se, kao i onom, otvorila vrata..." Zbunjen sam upitao o čemu je reč kada mi je ispričala priču od koje sam se sav naježio!

Ne znam koliko je u duhu medicinske etike i profesionalne tajne, ali sam istu morao da napišem ovde na blogu (naravno bez ikakvih podataka o identitetu pacijenta!). Naime, pre oko mesec-dva pomenuta doktorka je u šok sobi doživela nešto što nikada ranije, u svojoj višedecenijskoj karijeri, nije. Pacijent sa dijagnozom urosepse je tog dana imao blago poboljšanje, pa se čak i dogovorio sa doktorkom da mu plasiraju Centralni venski kateter (CVK) kako bi i njemu i nama olakšali laboratorijsku dijagnostiku i terapiju (tj. da ga ne bodemo svakog časa tražeći mu venu). Međutim, kasnije tog dana njegovo stanje se naglo pogoršalo - postao je uznemiren i agresivan. Medicinsko osoblje je odmah reagovalo i sprečilo čoveka da u tom bunilu povredi sebe, kada je ovaj prilično glasno i jasno zavapio, s rukama podignutim prema plafonu (nebu): "PUSTITE ME LJUDI! OTVORILA SU MI SE VRATA..." i izdahnuo (opet sam se naježio). Tridesetominutna reanimacija nije dala nikakve rezultate... Na monitoru je ostala "nula".

Ova jeziva priča sa granice života i smrti me je podsetila na knjigu "Raj ipak postoji", koju sam kupio krajem prošle godine. To je istinita i čudesna priča o četvorogodišnjem dečaku koji za vreme hitne operacije slepog creva gubi svest i, kako nam on sam dečje iskreno kasnije govori, odlazi u raj. Srećna što je uspeo da preživi dve teške operacije, porodica u početku nije pridavala značaj dečakovim pričama, ali kako su one poprimale sve življe opise, privukle su pažnju.

Dečak Kolton je tako gledao "dole" i video doktora kako ga operiše i svog tatu kako se moli u čekaonici. Upoznao je svoju sestru (koju je majka izgubila u spontanom pobačaju, što mu nikad niko nije ispričao), kao i dedu koji je umro trideset godina pre njegovog rođenja, a potom je o njima ispričao pojedinosti koje nikako nije mogao da zna. Kolton opisuje i detalje iz raja...

Apostol Jovan je vrlo detaljno opisao raj u svom Otkrivenju, podseća otac dečaka, inače sveštenik veslijske crkve, u ovoj knjizi:

"Po tom vidjeh: i gle, vrata otvorena na nebu, i glas prvi koji čuh kao trubu gdje govori sa mnom, reče: popni se amo, i pokazaću ti šta će biti sa ovijem. I odmah bih u Duhu; i gle prijesto stajaše na nebu, i na prijestolu sjeđaše neko. I onaj što sjeđaše bijaše po viđenju kao kamen jaspis i sard; i oko prijestola bješe duga po viđenju kao smaragd. (Otkrivenje, 4:1-3)"

Stvarno, da se naježiš. Ova priča ohrabriće one koji sumnjaju i doneti novo uzbuđenje onima koji veruju. Raj ipak postoji!

Nastaviće se...

Doctor Misha - Ko Sam Ja?

misha | 20 Jun, 2014 16:30

Doctor Misha - Ko Sam Ja?

U danima kada Peščanik.net raskrinkava sporne, plagirane, lažne doktorate- mislim da je pravo vreme da i ja konačno razjasnim svoj "blog-doktorat" (za SiS) Ove godine sam započeo sedmu godinu blogovanja, međutim ni u jednom postu još uvek nisam objasnio naziv svog bloga "Doctor"... Koga to zanima- ovde će saznati ko sam zaparavo Ja, a ko je (i zašto) "Doctor Misha"?

"Doctor" na blogu, a u realnosti- "više od sestre, manje od doktora" Sledi objašnjenje...

Moj pravi nadimak jeste Miša! Međutim, prefiks (i naziv bloga) "Doktor" je bio plod jedne naše interne šale još iz osnovne škole, koje sam se setio tih dana krajem 2007. kada sam kreirao blog. Otvarajući blog nisam ni slutio da će ta trenutna zabava (blogovanje) potrajati ovoliko dugo i prerasti u moj hobi. Sa ove vremenske distance mi ponekada bude krivo što naziv bloga nije samo "Misha" (bez onog "Doctor"), a što naziv korisnika koji je ugrađen u web adresu (misha.blog.rs), nije moje pravo ime i ili prezime... Ali, nema nazad! Doctor Misha je neka vrsta moje "indijanske inicijacije"- gde imaš jedno ime dok sredina ne shvati ko si, a onda ti daju drugo (pravo) ime. Zahvaljujući ovom avataru sam ušao u blog svet i postao bloger. ;)

Istina, taj naziv bi delovao manje kreativno. Međutim, nekima "Doktor Miša" može izgledati kao "kićenje tuđim perjem". Kod nas su se doktorima još između dva svetska rata nazivali lekari, jer se na našem Medicinskom fakultetu diplomiranjem na medicini automatski sticala titula doktora. Doktorat se u ostalim naukama polagao, i danas se polaže, po specijalnoj zakonskoj regulativi. Titula doktor potiče od latinskog glagola docere- nekoga učiti, poučavati, držati nekom predavanje.

Zato sam jasno na blogu naglasio da je u pitanju "doktor za sve i svašta", "doktor koji opipava puls Srbije", "avatar"! ...A opet, sve je u očima posmatrača i svako ima pravo da o mom blogovanju misli šta želi:

Ta interna šala u kojoj sam ja kao bio "Dr. Miša" je malo dobila na ozbiljnosti kada sam 2002. upisao srednju (medicinisku) školu, a još više (kod neupućenih) kada sam 2006. započeo studije na Visokoj Medicinskoj školi - strukovnih studija. Strukovne studije, za razliku od akademskih, još uvek nemaju "prohodnost" ka tituli doktora nauka! Ali, u većinskom shvatanju ljudi je dakle- bilo šta vezano za medicinu po automatizmu vezano i za doktore. I obrnuto.

Više od dve godine (od marta 2012.) radim kao Viši medicinski tehničar u Centralnoj intenzivnoj nezi kraljevačkog Zdravstvenog centra. Povremeno sam i anestetičar u Operacionom bloku, koji je uz tzv. Šok sobu, sastavni deo Službe anestezije sa reanimatologijom u kojoj sam zaposlen. Gotovo svakodnevno se i na poslu susrećem sa gorepomenutom zabludom. Tako me mnogi pacijenti često oslove sa "doktore" (uglavnom iz neznanja i zbog dejstva anestezije, ali i zbog dileme kako nazvati "mušku sestru"). Iako sam oguglao na to, ponekad mi bude neprijatno zbog svih tih doktora kojima sam okružen (anesteziolozi, hirurzi, ortopedi...) pa pre odgovora kratko kažem "Nisam doktor, već medicinski tehničar..."! Iz sličih razloga i pišem ovaj post o istoriji "blog-doktorata"...

Internetom kruže “What I really do” meme, u kojima je ideja da se kroz (uglavnom) 6 sličica predstavi kako neku profesiju vide razne društvene strukture “sa strane”, a na poslednjoj, šestoj slici stoji šta osoba iz te profesije zaista radi. U ovim mojim memama sam na šaljiv način pokušao da predstavim svoj hobi (gore) i posao (ispod) Evo šta ja zaista radim:

Medicinski tehničar - "medicinski brat", "muška sestra", "bolničar", "doktor"

Ko sam ja?

Moj avatar je Doctor Misha:)))
Doktor za sve i svašta! Doktor koji od 2007. godine opipava puls Srbije!
★★★★★
Doctor Misha je neka vrsta moje "indijanske inicijacije"- gde imaš jedno ime dok sredina ne shvati ko si, a onda ti daju drugo (pravo) ime. Zahvaljujući ovom avataru sam ušao u blog svet i postao bloger. :)

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Maj 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31