Hiperinflacija - Najsiromašniji milijarderi
misha | 25 Januar, 2014 18:31
Hiperinflacija - Najsiromašniji milijarderi
Domaća nacionalna valuta u 2014. godini slavi veliki jubilej - osam vekova od prvog pominjanja srpskog dinara u arhivskim dokumentima, krajem 1214., u vreme Stefana Prvovenčanog. U arhivama stoji i da su od tada do 1459. dinar kovali skoro svi srpski vladari.
Međutim, ovih dana dinar obeležava još jedan, nimalo slavan, jubilej- dve decenije od monetarnog sloma, jer je u januaru 1994. godine inflacija dostigla 5.578.000.000.000.000.000 % godišnje, ili 313,5 miliona % mesečno, ili 62 % dnevno, ili 2 % na sat. Čuveni deda Avram je iste godine pobedio hiperinflaciju - uvođenjem novog dinara, koji je vredeo jednu nemačku marku!
Pola biliona - Novčanica od 500 milijardi dinara iz 1993. godine !
Te 1993. godine za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu. Što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su mogle da se vide bačene na ulici.
Pre tačno dve decenije, 24. januara 1994., tek kada je finansijski sistem tadašnje SRJ totalno razoren, novac izgubio svaku vrednost i smisao, država se finansirala samo štampanjem para bez pokrića i kada su skoro zaribale mašine u Kovnici novca na Topčideru, stavljena je tačka na hiperinflaciju i uveden u opticaj novi, i sada važeći dinar. Službenik Svetske banke Dr Dragoslav Avramović (1919-2001) je tog dana, kao novi guverner Narodne banke SRJ, prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije koja je od svih građana napravila najsiromašnije milijardere. Pre toga, za samo 24 dana u januaru 1994. u dva navrata je sa novčanica izbrisano 16 nula!
Avramov "super dinar" (1994.)- 1 novi dinar je vredeo 1 marku (pola evra)
"Skoro svi stariji od 30 godina još pamte hiperinflaciju i potajno strahuju od novog brisanja nula", piše u NIN-ovom specijalnom dodatku o ekonomiji. Kao nekome ko se ne seća ovog perioda, a i kome ekonomija nije uža specijalnost- pomenuti dodatak je bio veoma informativan i zanimljiv, ali pre svega neverovatan. U ovom postu vam prenosim neke od najneverovatnijih činjenica o hiperinflaciji dinara, jednoj od najgorih inflacija u istoriji čovečanstva:
★ U SRJ je 1992. godišnja inflacija iznosila 8.915% (crni kurs nemačke marke je porastao za 20.635%), a 1993. inflacija je iznosila 24 x 10 na 15-i posto (crni kurs nemačke marke je porastao za 300 triliona posto). U januaru 1994. godine inflacija je bila 313.000.000% mesečno (tj. 60% dnevno, a 2,3% na sat)!!!
★ Na vrhuncu tog hiperinflatornog ludila, za 1$ je bilo potrebno 7 tona (!?) metalnih novčića od jednog dinara!!!
★ Kada bi se domaćoj valuti dodale sve nule, izbrisane u proteklih pet decenija, pod uslovom da je kurs sve vreme bio stabilan, danas ni američke Federalne rezerve ne bi imale dovoljno dolara da kupe 1 dinar iz 1965.!
★ Dodavanjem svih izbrisanih nula tom dinaru od pre 49 godina dobila bi se suma od 100 biliona triliona sadašnjih dinara, pa bi za njega po kursu iz 1965. (od 1.125 dinara za dolar) bilo potrebno 800 miliona milijardi gomila od po milijardu dolara!
★ Tog 24. januara 1994. "super" dinar imao je istu vrednost kao nemačka marka (pola evra), a samo tri dana ranije, pre brisanja sedam nula- marka je vredela 13.373 milijarde "starih" dinara
★ U "Avramovićevom indeksu", etalonu za merenje inflacije, bila su samo tri artikla - burek, hamburger i girice, od kojih je svaki koštao 1 dinar. Do kraja 1994. godine, njihove cene porasle su od 15 do 30 odsto i dinar je ponovo počeo da kliza.
★ Avramović je smenjen 1996. godine sa mesta guvernera, dinar nastavlja da klizi, a divlji ulični kurs već je odavno bio mnogo važniji od onog zvaničnog. Kurs je najpre korigovan na 3,3 umesto 1:1 (odavde se ja sećam, prim.aut.), da bi jedna marka krajem 1998. vredela 6 dinara, a 1999. već 30 dinara (na crnom tržištu).
★ Cena NIN-a je na pravoslavni Božić 1994. iznosila 20.000 dinara. Sedam dana kasnije NIN je već koštao pola miliona dinara, a 21.januara neverovatnih 20 miliona dinara! 28.01.2014.- samo jedan novi dinar je bio potreban za novi broj pomenutog nedeljnika.
★ Iako sada za 1 RSD ne može ništa da se kupi, on ima 10 miliona milijardi puta veću vrednost od dinara sa početka 1994.
Danas 1 €vro vredi 115,43 RSD
Kako se zove Makedonija ?
misha | 13 Januar, 2014 12:05
Kako se zove Makedonija ?
Veći problem od ukrajinske rastrzanosti na istok i zapad, od iranskog nuklearnog programa, čak i od pitanja Kosova je- ime susedne Makedonije! Do ovakvog zaključka dolazim sagledavanjem zaista velikih uspeha evropske diplomatije u prethodnoj godini. Naime, visoka predstavnica Evropsku uniju za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je u 2013. godini uspela da "pomiri" Srbiju i Kosovo, Iran i
Grupu 3+3 (SAD, Rusija, Kina plus Nemačka, Francuska, Velika Britanija), da svojom posetom demonstrantima u Kijevu "smiri" gnev Ukrajinaca izazvan nepotpisivanjem sporazuma sa EU. Međutim, Evropa nije ni pokušala da "pomiri" Grke i Makedonce, jer maratonsko rešavanje spora Grčke i Makedonije oko makedonskog imena zaista deluje beznadežno...
Македонија? Μακεδονία? - Bivša jugoslovenska republika i severna pokrajina Grčke
Оd kada je 1991. godine Makedonija proglasila nezavisnost od
bivše Jugoslavije, Grčka joj osporava pravo da se zvanično naziva
Republika Makedonija, smatrajući da bi to moglo da podrazumeva
teritorijalne aspiracije Skoplja na severnu grčku provinciju, koja se,
takođe, zove Makedonija. Iako je Makedonija prihvaćena u članstvo UN-a 1993. godine
pod privremenim imenom "Bivša Jugoslavenska Republika Makedonija", više
od 130 zemalja priznalo ju je i kao Republiku Makedoniju.
Odgovor na pitanje "s koje strane granice žive pravi potomci Aleksandra
Velikog Makedonskog?" će 2014. biti najveći izazov za spoljnu politiku EU i naslednika odlazeće šefice evropske diplomatije. O veličini ovog problema najbolje govore sledeće činjenice:
★ Makedonsko-grčki spor o imenu zemlje "rešava"
se već dve decenije uz pomoć Ujedinjenih nacija.
★ Iako je Grčka potpisala privremeni
dogovor sa UN-om, obavezavši se da neće ometati Makedoniju na putu prema
EU i NATO, Atina je, ipak, stavila veto na pristup Makedonije
Severnoatlantskom savezu na samitu u Bukureštu 2008. godine. U
decembru 2011. godine Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je kako je
Grčka bila u krivu, sprečivši Makedoniju da se pridruži NATO-u zbog
imena.
★ Makedonija je dobila status kandidata za članstvo u EU još u decembru
2005., a Evropska komisija u svojim redovnim izveštajima od 2009. svake
godine preporučuje početak pristupnih pregovora. Datum početka pregovora
sa EU međutim još nije određen jer Grčka zbog spora oko imena blokira taj proces.
★ Atina je 01. januara 2014. preuzela predsedavanje Evropskom unijom.
★ "Skoplje 2014." je projekat, finansiran uglavnom od strane vlade Republike Makedonije, čiji je cilj da se glavnom gradu Skoplju
da klasičniji izgled do 2014. godine. Centar Skoplja do maja ove godine trebalo bi da dobije novo ruho.
"Ratnik na konju" u liku Aleksandra Makedonskog već nadvisuje kulturne
spomenike makedonske prestonice. Projekat je pokrenut 2010.
godine, a sastoji se uglavnom od izgradnje muzeja i vladinih zgrada, te
podizanja spomenika poznatijim istorijskim ličnostima iz makedonske
istorije. Do kraja projekta planira se izgradnja oko 20 zgrada i preko
40 spomenika za šta će biti potrošeno od 80 do 500 miliona evra. Kritičari ovaj projekat ocenjuju kao deo vladine politike „antikvizacije“, odnosno nastojanja da se Makedoncima nametne nov identitet antičkih Makedonaca, na štetu slovenskog. Uz sve to reč je o preskupom projektu za siromašnu, nezaposlenu, nestabilnu i podeljenu zemlju kakva je...BJRM! 
Sve Makedonije - Makedonija je istorijski i geografski region na Balkanu, administrativno podeljen između (Bivše Jugoslovenske) Republike Makedonije (Vardarska Makedonija), Grčke (Egejska Makedonija), Bugarske (Pirinska Makedonija) i neznatnim delom Srbije (deo Vardarske Makedonije).
Da se situacija odavno otrgla kontroli i prešla granicu dobrog
ukusa upozorili su i strane diplomate koji smatraju da na ovaj način
Makedonija gubi simpatije koje je uživala na međunarodnoj političkoj
sceni u svom sporu oko imena sa Grčkom. Naravno, najveći bes pokazala je
Grčka koja je optužila Skoplje da krade njen identitet jer prisvaja
kulturno nasleđe klasične grčke antike. Stav Atine je poznat, a to je da
je Aleksandar Veliki ili Makedonski (po kome i autoput u BJRM kao i skopski aerodrom nose ime, prim.) bio Helen, i da je geografski pojam
Makedonija isključivo grčki. Izuzetno ponosna na bogatu i slavnu
prošlost drevnih Helena, Grčka je još više zacementirala tvrdokorni stav
u sporu oko imena.
To se najbolje vidi iz poslednjeg predloga za rešenje grčko-makedonskog spora oko imena. Krajem prošle (2013.) godine, grčki pregovarač u UN, predložio je na poslednjoj
rundi pregovora u Njujorku, da "Slovensko-albanska Makedonija" bude
kompromisno rešenje spora oko imena te zemlje i dodao da Grčka ostaje
pri svom stavu da ime Republika Makedonija nije prihvatljivo, iz
geografskih razloga. Naziv
"Slovensko-albanska Makedonija" bi bio korišćen u svim dokumentima, i
domaćim i međunarodnim. "To neće predstavljati problem, jer
makedonski ustav lako može da se promeni", izjavio je grčki pregovarač. Makedonski zvaničnici smatraju da je predlog "bezuman" i mogao bi da znači prekid pregovora.
Čini se da su prethodni predlozi ipak bili umereniji i racionalniji od ovog. Gornja Republika Makedonija je bio predlog posrednika UN u pregovorima Skoplja i Atine o imenu države, početkom prošle godine. Taj naziv bi se, kao privremen, koristio umesto takođe privremenog
naziva Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, pod kojim je ona
primljena u UN. Grčka bi, po tom sada već propalom predlogu, dala pristanak da Makedonija, uz dodatak u nazivu "Gornja", uđe u NATO i započne pregovore o prijemu u EU. Zauzvrat bi Makedonija u Ustav unela amandman u kojem bi pisalo: "Od dana kada
Republika Makedonija postane članica EU, međunarodni naziv zemlje biće
Gornja Republika Makedonija i upotrebljavaće se na svim jezicima, osim
na zvaničnim jezicima u zemlji". Posle završetka pregovora o članstvu u EU bi se održao referendum na kojem bi se građani Makedonije
izjasnili o dva pitanja: o stupanju svoje zemlje u EU i o nazivu Gornja
Republika Makedonija.
Zanimljivo je da ni ovaj, činilo se, "najbliži" kompromisni predlog nije prošao bez novih suludih sporenja Grka i Makedonaca! Gornja Republika Makedonija, je navodno bio prihvatljiviji makedonskoj strani, dok je Grčka tražila da geografska odrednica bude ispred reči
"Makedonija", a ne ispred reči "Republika", tj. Republika Gornja Makedonija...
Najstariji predlog je: Republika Severna Makedonija, koji je pod određenim uslovima bio relativno prihvatljiva formula za finalizaciju pregovora, ali je ona iščezla istog trenutka kada su Grci „objasnili“ šta pod tim podrazumevaju: ime bi, po njima, bilo za sveukupnu upotrebu, što znači da bi Makedonija, uz naziv države, morala da menja svoj nacionalni identitet, jezik, Ustav, himnu, grb, zastavu, da „revidira“ svoju istoriju i kulturu. Makedonci su taj „grčki spisak“ protumačili kao svojevrsno uvođenje grčkog protektorata nad severnim susedom. Ideja je, logično, propala i pre nego što je praktično i ozvaničena. Kada se sve ovo uzme u obzir, ostali predlozi poput Nova Republika Makedonija, Republika Makedonija - Skoplje,
Republika Naša Makedonija se odmah mogu smatrati "manje ozbiljnim"...
Nevolja je u tome što i kada se približe neki od stavova u razgovorima oko imena, nameće se
pitanje jezika, pa posle toga se nameće pitanje nacionalnosti, pa pitanje
pasoša, ustava... I sve tako u krug, decenijama. Balkane, Balkane...
Optimističan zvanični logo MKD-EU: I (makedonsko) Sunce je (evropska) zvezda !
Futuristički pogled: Srbija 2020.
misha | 21 Decembar, 2013 10:00
Projekat "
SRBIJA 2020." je pokrenuo sajt
B92.net još početkom 2005. godine s ciljem da zajedno stvaramo Srbiju budućnosti! S te vremenske distance, ta daleka budućnost mi je delovala veoma svetlo i obećavajuće. Kada danas, na samo par godina od "futurističke 2020." pogledamo Srbiju- moramo priznati da su se neke stvari promenile na bolje, ali i da mnogo toga još uvek nije učinjeno...
U ovom postu, pokušaću da dočaram modernu, razvijenu, evroatlantsku Srbiju 2020. godine, kada su svi strateški ciljevi ispunjeni, projekti o kojima se danas priča završeni, a kada je "politička korektnost" duboko ukorenjena u svest i mentalitet Srba.
Ovo je toliko "optimistična" futuristička vizija- da u pojedinim segmentima prelazi u sarkazam...
Futuristički pogled: " Srbija 2020. "
Pozdrav iz Beograda, Evropske prestonice kulture 2020. Drago mi je da ovu prestižnu titulu naša prestonica deli baš sa još jednim srpskim gradom, vojvođanskim glavnim gradom- Novim Sadom. Ovaj post pišem i šerujem na svoj blog upravo sa Trga republike, a jaka svetlost iz Narodnog muzeja kao da predstavlja lajt motiv i obasjava moju inspiraciju da pišem o ovoj sintezi tradicije i savremenog u SRBIJI DANAS, 2020. godine - kulturnom, turističkom, energetskom, privrednom lideru ovog dela Evrope.
Lajkujem ovu godinu. Ona je zaista istorijski značajna i za moj grad Beograd i za moju državu Srbiju. 01. januara smo postali 30. članica Evropske unije. Bio sam srećan kada je kancelar Republike Srbije Aca Vučić u Briselu ponosno prisustvovao podizanju zastave Srbije, uz intoniranje himne "Bože pravde". Nadam se da će Republika Vardarska Makedonija, nakon konačnog prošlogodišnjeg dogovora sa Grčkom oko imena, biti sledeća država koja će se pridružiti evropskoj porodici naroda. Ta moja želja je u duhu dobrosusedskih odnosa, ali je realnije da će to ipak biti Škotska, koja se veoma brzo ponovo približila Evropi (nakon referenduma o nezavisnosti 2014. i njenog istupanja iz UK 2016.a time i izlaska iz EU, prim.aut.).
Evropsko prvenstvo u fudbalu, koje smo ove godine organizovali zajedno sa susedima, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom se večeras privodi kraju. Finale između Nemačke i Rusije na novoj Marakani u Beogradu je u senci naše eliminacije u osmini finala od reprezentacije Kosova u Sarajevu. Nakon tog meča osetile su se veoma jake tenzije u Severnoj Mitrovici, ali na svu sreću nije došlo do sukoba navijača dve reprezentacije, zahvaljujući dobroj saradnji policija dve zemlje, ali i zahvaljujući srpskim vojnicima u okviru NATO trupa stacioniranih na severu Republike Kosovo. Ako je utešno, reprezentaciju Kosova su savladali Nemci u zagrebačkom polufinalu. Ipak, ostaje žal za propuštenom prilikom da kao domaćini dođemo do jedne od medalja. Ali, sve je to fudbal.
Beograd je ove godine zaista prepun turista. Metroom se putuje nešto duže nego što je to uobičajeno- što ume da iznervira (jer na to nismo navikli). Ulice, trgovi, šetališta, poslovni centri, svi savski i dunavski mostovi su gotovo krcati, ali grad funkcioniše uglavnom besprekorno. Arapski hoteli preko puta Vlade na mestu bivšeg Generalštaba, ali i oni novi "na vodi", na mestu bivše autobuske i železničke stanice, su omiljeni među strancima. Jedan od hotela kompleksa "Beograd na vodi" će biti i moj izbor za koji dan kada mi stiže gošća iz Sjedinjenih Američkih Država. Naime, uoči 7. Prajda, devojka od moje najbolje frendice (s kojom je već pet meseci u vezi na fejsu) dolazi prvi put u Srbiju da se upoznaju, pa je red da je domaćinski ugostimo kako dolikuje nama Srbima. Koliko ova Amerikanka voli Srbiju potvrđuje činjenica da vozi isključivo naše domaće automobile, 2017. je ponovo kupila srpski Fijat, a nedavno i srpski model Mercedesa. Takođe, obožava i našeg predsednika Noleta Đokovića, ma haos devojka! Tako da neću žaliti ni jedan jedini cent koji potrošim na nju.
Nakon Parade ponosa planiramo i da se prošetamo malo do mora. Ja se plašim aviona, tako da Air Serbia sa svim svojim egzotičnim destinacijama i povoljnim cenama- otpada! Koridorom 11 se za 5 sati vožnje stiže do crnogorskog primorja. Međutim, iako nešto duže- nekako mi je primamljivije krstarenje kruzerom kanalom Dunav-Morava-Vardar, do grčkog primorja. Mislim da će se to posebno svideti i našoj gošći. Lepote srpskih banja, manastira, planina i sela ćemo joj pokazati nakon ovog letovanja.
Mislim da su Zimske olimpijske igre 2022. na Staroj planini (koje organizujemo zajedno sa Bugarskom) idealan povod za njenu sledeću posetu Srbiji!
"Beograd na vodi" je omiljeni deo grada za većinu turista koji su okupirali Evropsku prestonicu kulture 2020., zbog Evropskog prvenstva u fudbalu koje najmlađa članica EU Srbija ove godine organizuje zajedno sa susedima 
(ne)Zanimljivosti xD |
Permalink |
Komentari (2) |
Trekbekovi (0)
