doctor

 Kosovo kao Severna Irska

Dakle- priznavanje nezavisnosti Kosova neće biti postavljano kao uslov Srbiji sve do njenog ulaska u Evropsku uniju, ali Beogradu već sada mora biti jasno da neće moći da se pridruži evropskoj porodici država pre nego što reši pitanje odnosa prema Kosovu i ne bude data garancija da Srbija neće sprečiti Kosovo da postane član EU – preneli su angloamerički izvori „Dnevnika“ u Briselu pozicije Londona i Vašingtona, povodom dovođenja u vezu pitanja članstva Srbije u EU I priznavanja nezavisnosti Kosova.

Niko u EU neće postaviti Srbiji uslov da prizna Kosovo da bi dobila status kandidata ili početak pregovora o članstvu u EU. Beograd vrlo dobro zna da s evropske strane ima na raspolaganju nekoliko „mirnih“ godina da privede kraju pregovore o ulasku u EU. Ko god bude povezivao Kosovo s evropskim integracijama Srbije u sledećih nekoliko godina u kontekstu približavanja Srbije EU, to čini iz nekih drugih (dnevno političkih) razloga koji nemaju veze s evropskom budućnošću Srbije. Naši političari svoju nesposobnost da obezbede bolji životni standard prikrivaju ovom (nepostojećom) "vrućom temom" i tako potiskuju u drugi plan one životne i za obične ljude važnije teme- posao/nezaposlenost, plate, penzije, nizak prirodni priraštaj,... Mudro, nema šta- jer znaju da u Srbiji imaju puno "ovaca za šišanje"...

S druge strane- tačno je da EU neće dozvoliti da joj se ponovi Kipar, tim pre što Srbija u EU nema svoju Grčku, koja je početkom ove decenije druge članice EU, pod pretnjom veta, uslovila da prime grčki deo Kipra u EU s maksimom „Ili devet zemalja s Kiprom u EU ili niko“. Zato bi, smatraju u ključnim evropskim prestonicama i Vašingtonu, trebalo početi razradu scenarija koji bi omogućio da Srbija postane član EU, a da pri tom ne bude dovedena u poziciju da bira između „mita i budućnosti“, i da Kosovo ne bude prepreka za put u Evropsku uniju. Od Beograda se samo očekuje da ne politizuje stvari koje su bitne za ekonomski razvoj Kosova, kao što su učešće Prištine u regionalnim vidovima saradnje poput CEFTA-e ili Energetske zajednice i slično.

Tako sam ja "istraživao" po netu neke slične slučajeve i tražio koji postojeći model bi bio najbolji za buduće odnose Beograda i Prištine. Ne postoji nijedan međunarodni model koji može da se direktno primeni na buduće odnose Beograda i Prištine- ali dobra i loša iskustva dve Nemačke, Kine i Tajvana, Kipra i Turske, odnosno palestinske uprave i Izraela mogu biti dragocena i EU i Srbiji za iznalaženje kompromisnog rešenja. Kako sarađivati, a ne priznati samoproglašenu nezavisnost tj. kako da Srbija sačuva obraz i dostojanstvo a Kosovo da sačuva nezavisnost i da zajedno jednog dana postanu članice EU:

 

TURSKA REPUBLIKA SEVERNI KIPAR - Severni deo ostrva do danas kontroliše Turska, koja finansira „paralelne institucije“. Na području Turske Republike Severni Kipar (TRSK) čak je smešteno oko 30.000 turskih vojnika. Kipar je faktički podeljen 1974, kada su vlasti iz Ankare izvršile invaziju na severni deo ostrva zbog opasnosti od prisajedinjenja države Grčkoj. Protiv TRSK zaveden je međunarodni trgovinski embargo, a UN kontrolišu „zelenu liniju“ podele. Više pokušaja UN i EU da se dođe do rešenja je propalo. I pored svega, Kipar je 2004. postao član EU (uz podršku Grčke). Primer podeljenog Kipra je najrizičniji, iako ga naši političari neretko navode kao interesantan. Ako se Kipar posmatra kao jedinstvena država, to znači da Turska treba da se odrekne priznanja Republike Severni Kipar ukoliko želi da postane članica EU. Prema takvom scenariju, Srbija bi možda jednoga dana trebalo da prihvati otcepljenje Kosova kao svršen čin, ukoliko nezavisnost pokrajine prizna svih 27 članica Unije!

ZAPADNA I ISTOČNA NEMAČKA- Dve Nemačke nikada formalno nisu priznale jedna drugoj nezavisnost, ali su obe bile članice UN. Počele su da sarađuju 1970-ih, umnogome zahvaljujući „istočnoj politici“ zapadnonemačkog kancelara Vilija Branta. To je značilo uspostavljanje dijaloga s komunističkim državama i postizanje dogovora o pitanjima značajnim za građane SRN i NDR. Zvaničnici su održavali redovne sastanke, potpisivali su bilateralne ugovore, a predsednik NDR Erih Honeker je 1987. boravio u zvaničnoj poseti Bonu. Suštinska razlika ovog i našeg slučaja je ta što su u ove dve (Nemačke) države živeli pripadnici istog naroda. Tu je i činjenica da je nakon Drugog svetskog rata bio na snazi bipolarni poredak, obeležen razlikama između bivšeg SSSR i SAD, što sada nije slučaj.

TAJVAN (TAJPEH)- Tajvan je 1949. proglasio otcepljenje od Kine. Peking blokira članstvo Tajpeha, koji ima podršku SAD, u UN. Odnosi su nedavno krenuli uzlaznom putanjom. Kina i Tajvan su 2009, potpisali paket sporazuma u oblastima finansijskih usluga, investicija, poljoprivrede, ribarstva, a za ovu godinu planirani su sporazumi o smanjenju ili ukidanju carina. Kineski predsednik Hu Đintao uputio je u julu 2009. telegram tajvanskom predsedniku Ma Jingđeu u kojem mu čestita na izboru za partijskog šefa, što je prva direktna komunikacija predstavnika dveju vlasti u proteklih šest decenija. Model Kine i Tajvana nije prihvatljiv jer se na Kosovu insistira na međunarodnom prisustvu, što je regulisano Rezolucijom 1244. Beograd svakako treba da teži intenziviranju legalne ekonomske saradnje s Prištinom, koja je pod imenom Unmik/Kosovo uključena u regionalne sporazume.

PALESTINA- Država Izrael formirana je 1948, nakon povlačenja Britanaca, a uz palestinsko protivljenje. U narednim decenijama bilo je više bezuspešnih pokušaja pomirenja Izraelaca i Palestinaca. „Ugovorima iz Osla“, koje su 1993. potpisali Izrael i Palestinska uprava, i jednima i drugima priznata su prava na Zapadnu obalu i Gazu. Međunarodna zajednica, predvođena SAD, trenutno pokušava da ih ubedi da se vrate za pregovarački sto. Dve strane retko sarađuju, i to samo u humanitarnim pitanjim. Vrlo loš primer! (Izrael, za razliku od Srbije, ima ogromnu podršku SAD-a.)

BAVARSKA- Veoma zanimljiv primer- nemačka pokrajina Bavarska. Moguće kompromisno rešenje za budući status Kosova je mogao biti primer „slobodne zemlje Bavarske“, jer ta nemačka pokrajina ima nezavisnu izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, ali ne i međunarodni pravni subjektivitet. Slobodna država Bavarska je površinom najveća savezna pokrajina Nemačke, smeštena na njenom jugoistoku. Ime je dobila po Bavarcima, svom većinskom stanovništvu. Glavni grad je Minhen. Temelji pokrajinske politike oslanjaju se na Ustavu Slobodne Države Bavarske iz 1946. (Bavarska se definiše kao "slobodna država (republika) i narodna demokratija.") Izvršnu vlast čini Bavarska državna vlada, na čelu vlade je ministar-predsednik koji vodi poslove vlade, određuje pravce politike, zastupa Bavarsku u inostranstvu i imenuje državne ministre i državne sekretare. Najviši Bavarski sud je Bavarski Ustavni sud. Teško da bi danas ovaj model bio prihvatljiv za kosovske Albance (i pored dosta sličnosti, na prvi pogled) jer je Republiku Kosovo međunarodno priznala trećina svetskih država!?

 

SEVERNA IRSKA- Ukoliko ne želimo da ovakvi nerešeni odnosi Beograda i Prištine traju beskonačno primer Irske nam je možda najbolji i najbliži! Pogotovo ako se pogleda kako je ova država postala članica EU.

Član 2 i 3 irskog Ustava iz 1937.

član 2: "Nacionalna teritorija se sastoji od celog irskog ostrva, drugih ostrva i teritorijalnog mora."

član 3: "Očekujući reintegraciju nacionalne teritorije i bez prejudiciranje prava Parlamenta i Vlade ustanovljenih Ustavom da obavljaju svoju jurisdikciju na celoj teritoriji, zakoni usvojeni u Parlamentu će važiti i biće primenjivani na istoj teritoriji kao i zakoni Slobodne Države Irske" (ne važe za Severnu Irsku, prim. aut.).

Do sada su se kao alternativno rešenje za put Srbije ka EU i normalizacija odnosa s Kosovom pominjali podela ili korekcija granica ili davanje posebnog entiteta Srbima na Kosovu uz potpisivanje sporazuma između Beograda i Prištine, po uzoru na sporazum dve Nemačke iz 1971. godine. Ipak- najbolje bi bilo ono što je primenjeno za Irsku i Severnu Irsku, jer kao što smo videli, i Velika Britanija i Irska su ušle u EU a da nisu u potpunosti rešili pitanje Severne Irske. Takođe, zbog toga ni jedna strana nije trpela štetu.

Budući da su se srpske vlasti tokom pregovora o statusu Kosova bavile samo teritorijalnim pitanjima i bile totalno nezainteresovane za sudbinu Srba na Kosovu, red je da vlast promeni redosled važnosti i stavi kosovske Srbe na prvo mesto:

S obzirom na to da je i Irska ušla u EU s Ustavom iz 1937. godine, u kojem je imala odrednicu da je i severni deo Ostrva deo nacionalne teritorije, ali i član u kojem se eksplicitno naglašavalo da zakoni Irske važe samo na južnom delu ostrva, Dablin je eksplicitno priznao faktičko stanje – da nema kontrolu nad Severnom Irskom. Na tragu tog rešenja kao i usvojenih amandmana na članove 2 i 3 irskog Ustava koji su formulisali navedene pozicije 1998. godine, koji su, umesto teritorijalnog jedinstva, naglasak stavili na jedinstvo naroda kako bi omogućili i Ircima iz Severne Irske da se osećaju i da imaju prava kao svi ostali Irci – Srbija bi proklamovala politički cilj „jedne Srbije“, uz prihvatanje realnosti da je Kosovo van njene jurisdikcije.

Član 2 i 3 irskog Ustava iz 1937. (posle amandmana iz 1999.)

član 2: "Svaka osoba rođena na ostrvu Irske, uključujući i njena druga ostrva, ima pravo da bude deo irske nacije."

član 3: "Irska nacija ima čvrsto opredeljenje da u harmoniji i prijateljstvu ujedini ceo narod koji živi na teritoriji irskog ostrva, sa svim njihovim razlikama u identitetu i tradiciji priznajući da će se Irska ujediniti samo uz korišćenje mirotvornih sredstava uz saglasnost većine, demokratski izražene u obe jurisdikcije na Ostrvu."

Dakle, britanska ideja za Kosovo bi bila da Srbija ostavi u svom Ustavu Kosovo kao formalni deo nacionalne teritorije, uz priznavanje da tamo postoji nezavisna vlast u odnosu na Beograd, u smislu da svaki građanin rođen na Kosovu ima pravo da bude deo „srpskog naroda“ i da se Srbija i Kosovo mogu ponovo ujediniti, ali samo u miroljubivom procesu uz većinski pristanak naroda i u Srbiji i na Kosovu.

Na taj način, Srbija bi bila motivisana da radi na što bržoj integraciji Kosova u EU, a s druge strane, Srbi na Kosovu bi bili dvostruko zaštićeni kao građani, odnosno državljani ne samo Kosova već i Srbije.

!!! Srbi i Kelti- braća !!!

Srbi i Kelti (Irci, između ostalih) imaju više od 4000 zajedničkih reči, koje su, ili potpuno iste, ili veoma podsećaju jedne na druge. Melodijske forme i muzički instrumenti su im gotovo identični. Kompletni melodijski sklopovi srpskog i irskog etnosa isti ili slični u najmanje 70 odsto slučajeva! 'Triler', koji je svojstven srpskom melosu, gotovo na identičan način postoji u irskom, samo je drugačije pozicioniran u okviru kompozicije. Mi imamo planinu Taru, a u Irskoj takođe postoji istoimena planina i na njoj su krunisani svi irski kraljevi. U Srbiji Užicane zovu Ere, dok je staro, izvorno ime Irske takode - Era,..

Dva naroda, Irci i Srbi, imaju veoma sličan temperament - tako da ovaj "irski recept" treba razmotriti veoma ozbiljno! Kosovo kao Severna Irska, a Srbija (u ekonomskom smislu) kao Irska- potpisujem! 

 "I ja Vam kažem, gledajte u budućnost, gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati Vi i ja..."

 

Ovako je govorio Zoran:

” Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države. ”

” U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.”

” Vi možete da uzmete akvarijum i da napravite od njega riblju čorbu, ali ne možete od riblje čorbe da napravite akvarijum... Skuvali ste ribe - gotovo je! To je istorija! ”

” Nalazimo se u brodu punom vode i svi je moramo izbacivati i ploviti u istom smeru.”

” Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, iako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena da se utroši na oštrenje testere, nego drva seći tupom.”

” Reforme nikada nisu popularne ako treba da budu uspešne jer uvek mnogo koštaju. Da biste bili popularni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti.”

” Želimo modernu Srbiju koja će se takmičiti sa drugima i imati glavnu ulogu na Balkanu, u kojoj će biti malo trutova, a mnogo radilica.”

” Moto koji me vuče napred je: nikad se ne predaj! Ako kreneš u preticanje, dodaj gas! Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što će većina da podrži.”

” Ja ne želim da vučem kola iz blata, a da posle toga budem kriv što je neko seo na ta kola i koči.”

” Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi sa mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.”

" Prevarenim se može smatrati samo onaj deo naroda koji je verovao da će sa dolaskom političke demokratije automatski doći do ekonomskog blagostanja.”

 ” Uspevaju samo nacije koje imaju pozitivan odnos prema stvarnosti. Samo brze, aktivne, optimistične nacije ostvaruju svoje ciljeve.”

” Nema više spavanja. Vreme je za akciju. Spavaćete kada odete u penziju.”

” Međunarodna zajednica je kao klima- ne možete da je priznate ili ne, već da se adaptirate.”

” Još uvek nismo srušili most koji nas povezuje sa katastrofalnom prošlošću, još uvek je moguć pad unazad. Balkan je još uvek pun razornih potencijala.”

” U Srbiji je još uvek rizičnije biti policajac ili sudija, nego kriminalac.”

” Živeti pod nebeskim pravilima možeš na nebu, ali na zemlji moraš da rešavaš konkretne stvari.”

” Voleo bih da se u našoj zemlji 24 sata nešto dešava, da nema spavanja, da se stalno neke stvari rade.”

” Ne možete da suzbijete požar, a da se ne opečete, na možete da suzbijete poplavu a da se ne pokvasite i ne možete da se borite sa organizovanim kriminalom a da vam ne prete.”

” Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti jer ste ga mudro predvideli. ”

” Da naši ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet dovedemo u zemlju.”

” Mi smo 10 godina stariji, siromašniji, propaliji. To je cena naše gluposti i naše neodgovornosti. Ne može to besplatno. Ja jedino želim da mi to više nikada ne ponovimo.”

” Ne može da se promeni Srbija, a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija, svako od nas mora pomalo da se promeni, u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija - to je zbir svih nas.”

" Što se Kosova tiče, naš ulog je već jako visok. Mnogo smo i nepovratno izgubili ako govorimo o nacionalnoj tradiciji i istoriji. Ali visok je i rizik daljeg gubljenja. Zbog toga treba da podignemo ulog i za Evropu. Mi nismo večita moneta za potkusurivanje svih interesa. U Hrvatskoj i BiH nepovredivost granica, pravo samo unutar zajedničke države. U Srbiji obrnuto. Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka, vrlo brzo, reći će nam: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati. A zašto je dopušteno da se nelegalno zida u prisustvu međunarodne zajednice? Kasno je za rasprave. U svim drugim stvarima vreme radi za nas. U pogledu KiM vreme ne radi za nas.“ (decembar 2002. godine.) 

"Život je čudo. Ponekada razmišljam da je jedno ljudsko biće, jedan od 40 hiljada spermatozoida. Taj jedan je uspeo, a onih 39999 uspeli nisu. Znači, svako ko se rodio je šampion. On je uspeo u odnosu na 40 hiljada drugih. Mnogi kažu - Šta će mi život. Čoveče, tvoja odgovornost i pred Bogom i pred tobom je ogromna. Pobedio si u najvažnijoj od svih utakmica. Živ si. Rodio si se. Uradi nešto pozitivno sa svojim životom. Još samo to da se u našem narodu prelomi. To što nam je ostalo iz onog pustog turskog da kažemo- ma lako ćemo, ma sutra ćemo, ma ne može to, ma oni su protiv nas, ma svetska zavera, ma.....to su sve gluposti."

" Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova Vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote.”

 ” Naš cilj je, i mi našu zemlju vidimo da 2004. godine bude zvanični kandidat za Evropsku uniju, da 2010. godine bude ravnopravni član Evropske unije. Sve prepreke na tom putu ćemo uklanjati, bilo da se zovu Milošević, da se zovu ustavi, bilo da se zovu zakoni. Ne postoji ni jedna prepreka koja može da nas zaustavi na tom putu. Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.”

” A ako sada Srbija stane, ma koliko sporo kako neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula, proći će deset godina. Moje upozorenje je - imamo ogromnu istorijsku šansu da uradimo nešto veliko i u ovoj zemlji i u regionu, ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike i iskušenja i to nije nikakava garantovana stvar da smo mi osvojili demokratiju, da smo usvojili ekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je šansa, koja može da bude prokockana sutra.”

” Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami !!!”

 ” ...ja mislim da nam je ovo poslednja šansa, jer ako sada ne budemo hteli, ako se sada Srbija zaustavi... ”

Ubijeni premijer Srbije Dr Zoran Đinđić je vizionarski sve stvari sagledavao u dalekoj budućnosti. Imao je neverovatnu moć anticipacije, realan odnos prema stvarima i izuzetno razumevanje istorije. Sve naše muke počinju nerazumevanjem istorije, a sada je jasno da je Đinđić to očigledno dobro razumeo (Najupečatljiviji je njegov govor u kome analizira gotovo čitavu noviju istoriju Srbije: "Kad je bilo idealno, u vreme Titovo kada smo dobijali kredite? Je l' bilo idealno u Jugoslaviji kralja Aleksandra? Pa je l' pre toga bilo idealno kad smo bili u Prvom svetskom ratu? Nije. Je li pre toga bilo idealno, kad je bila aneksiona kriza sa Austrougarskom? Nije. Je li pre toga bilo idealno kad su se na dvoru tukli Obrenovići i ubijali? Nije. Nikada nam nije bilo dobro u istoriji.") Još 2001. godine piše da moramo pod hitno da rešimo gasno pitanje, da moramo urgentno da se pripremimo za svetsku krizu,.....

Iz neformalnih zabeleški i pisama čita se njegova izuzetna posvećenost Kosovu i Metohiji. Novembra 2002. godine on dramatično počinje da se bavi tim pitanjem, insistirajući da nemamo više vremena za čekanje. Pisao je i Bušu i Putinu i Bleru i Savetu bezbednosti. Na jednom mestu beleži da je "Kosovo kao divlja gradnja za koje će međunarodna zajednica reći da ga je lakše legalizovati nego rušiti" i da pod hitno moramo da reagujemo!

Posebno mi je bio zanimljiv Zoranov poslednji intervju (21.2.2003.) koji mi je i poslužio kao inspiracija za ovaj post! Đinđić iznosi razmišljanja, stavove, pitanja- veoma slična onima koje sam ja izneo/postavio u svom poslednjem postu Kosovska (NE)pravda. Deo tog intervjua prenosim na svom blogu (jer mi je jako zanimljiv, a i da bi videli svi oni koji do sada nisu):

"(...) Postoji li realna mogućnost da se Kosovo ipak otcepi od Srbije?

- Najgore je da Kosovo bude faktički nezavisno, a da ga onda, kao mlinski kamen, kao takvo albansko nezavisno Kosovo, prikače na nogu i kažu „vi ste odgovorni za njega, i dok ne harmonizujete odnose, ne možete da idete dalje“. To znači, za sva vremena smo isključeni iz istorije. I da nam kažu sutra „pošto ste ista država, vi morate da dozvolite da albanski biznismeni kupuju po Srbiji, da učestvuju u privatizacijama i tako dalje. To što vi ne možete da odete tamo i popijete kafu u Prištini i Prizrenu, pa to su incidenti. To su pojedinačni ljudi, ekstremisti, ali vi niste takvi, vi ste razumni. Neka kupe Terazije svojim narko-dolarima i milijardama koje imaju, neka kupe elektroprivredu i neka sutra Srbija bude praktično albanska država“. To je ono što se neće desiti, to je ono što ćemo mi sprečiti. Znači, mi tražimo da se pitanje učešća države Srbije na Kosovu i Metohiji reši. Međunarodna zajednica pokušava da to pitanje svede na pitanje prava Srba kao proteranih lica i nacionalne manjine. I podmeće jedno za drugo, kao da se time rešava državno pitanje. Čak i da Srbi, što nije moguće, imaju sva prava na Kosovu i Metohiji, time se još pravo Srbije nije ni pomenulo. Mi želimo na oba koloseka da imamo napredak. Na jednoj strani, naravno, da se vrate proterani Srbi i da oni malobrojni koji još nisu proterani imaju bezbednost. Ali, takođe, država Srbija da ima jasno definisana svoja prava. Ili da nema svoja prava, ali neka onda Savet bezbednosti kaže „nema Srbija nikakva prava, mi smo dodelili nezavisnost Kosovu“. Mi nećemo voditi rat sa SB, ali ćemo znati na čemu smo. Ovo što sada imamo je najgore. To znači - bela smrt, u snegu ste, mislite da vam je lepo, a u suštini postepeno umirete. I morate da se probudite, jer tog trenutka kažete ne, ja se nalazim u opasnosti. Kosovo je još uvek opasnost za srpsku državnost, jer ono je rana kroz koju može da vam iscuri i poslednja kap krvi. Mi tu ranu moramo da zatvorimo na određeni način. Naravno, maksimalno povoljno za sebe, ali spremni na određeni kompromis koji bi uvažavao i interese one druge strane, Albanaca koji na Kosovu žive.

Kosovska ofanziva počela je zapravo proširenjem pitanja Kosova na regiju. Vaša izjava za Špigl o BiH izazvala je mnogo reakcija?

- Ja sam rekao - ako ne važi za Srbiju ono što je važilo u Dejtonu, a to je da su nacionalne zajednice dobile svoj kolektivni status i da su granice nepromenljive, da se kaže - u redu, sve te republike bivše Jugoslavije su države. Dakle, ako to ne važi za Srbiju, a ja mislim da unazad neće važiti više ni za koga, kako objasniti da je jedini presedan napravljen upravo za Srbiju. Rekao sam, jesam za očuvanje Dejtona, ali dajte da nađemo neki kompromis kroz regionalnu saradnju, kroz bilateralnu saradnju albanskog dela Kosova sa Albanijom, srpskog dela Kosova sa Srbijom, Republike Srpske sa Srbijom, hrvatskog dela Bosne sa Hrvatskom, bez menjanja granica, bez postavljanja pitanja suvereniteta, ljudi... Ali, ako vi želite da stvorite albansku državu u 21. veku na teritoriji koja pripada državi Srbiji, onda ćete ponovo otvoriti proces koji ste mislili da ste zatvorili. I to nije moja želja, to je opis stanja.

Često sam kao neki glasnik koji je kriv zato što donosi neku neprijatnu vest. I u Srbiji me često optužuju. Ali dopusti mi da te upozorim ako ne znaš da će se to desiti. Znači, raspad dejtonskog sistema je kao zakon gravitacije, posledica. Ako zakon gravitacije ni u jednom slučaju ne bi postojao, ako imate čašu i stavite i ona ostane da visi u vazduhu, mislim da je poništen zakon gravitacije u celini. To je upozorenje onima koji misle da na primeru Srbije mogu da sruše jedan princip koji je logično i na štetu Srba sproveden, i koji su Srbi prihvatili.

Ne treba ispustiti istorijsku šansu da su narodi na ovom prostoru prihvatili taj princip nepromenljivosti granica, kolektivnih prava, nesvađanja nacionalnih zajednica, građana, manjina... Mislim da je to jedan konstruktivan pristup, koji je u Sarajevu izazvao vrlo neopravdane i nervozne reakcije, koje je, naravno, izazvao Vašington, a ni u Briselu nije bio dobro primljen. Ali to je istina.

Oni su postavili pitanje motiva. Neko je rekao - to su marketinški motivi. Šta meni treba ovog trenutka taj marketing? Niti u Srbiji ima izbora niti ja mogu dobiti međunarodnu podršku za to. Naravno, mnogo sam više izgubio lično nego što sam dobio, ali vrlo svesno. Ja sam onaj svoj kredit koji imam poslednjih desetak godina kao demokratski političar na Balkanu stavio za jednu stvar za koju mislim da je od nacionalnog interesa.

Dakle, koliko sam vas razumeo, i dalje smatrate da u Srbiji odlučujete vi, a ne neko spolja?

- Apsolutno. O Srbiji će se odlučivati u srpskom parlamentu i organima koji su za to nadležni. Sve te ranije priče i ranije krizne grupe i krizni štabovi su prošlost. I nema šanse da mi pristanemo na bilo šta što nije u našem interesu. Postoji ona mala mistifikacija u našim medijima. Čudim se kad to čitam svakoga dana, na primer, koga podržavaju Amerikanci, koga podržava Evropa, koga podržava Rusija. Kakve to ima veze? Pitanje je koga podržavaju ljudi koji žive u toj zemlji.

Vi možete i treba da imate dobre odnose sa svima koji su bitni za vas, ali to da vi sada strance uključujete kao deo unutrašnje politike, to je bolesno. Mi tu bolest još imamo u Beogradu. Imamo ambasadore nekih zemlja koji se ponašaju kao da su šefovi stranaka u Srbiji, kao da su izabrani na izborima. Oni pozivaju ministre, pozivaju moj kabinet, i čude se što neću da ih primim. Ja kažem, zamislite da moj ambasador u vašoj zemlji pozove vašeg premijera pa ga pita da sa njim ruča. Ovaj bi mislio da je to neka šala, da je skrivena kamera. Pa, mi smo isto tako zemlja kao što je i vaša zemlja. Nemojte da mislite da vi možete da radite u našoj zemlji nešto što naša ambasada u vašoj zemlji ne bi mogla ni slučajno da uradi.

Ali mi moramo sami kao građani, ali i kao ljudi, da zauzmemo taj stav. Poštujemo sebe, poštujemo i druge, ali da stvarno poštujemo sebe i da ne dopustimo da se niko sa strane meša u naše odnose. Jer, da mi to ne tražimo, ne bi oni to ni radili. Da imamo ministre koji na takav poziv hladno kažu - izvinite, nemam vremena za to, posle dva-tri puta bi odustali.

Pošto još imamo taj kompleks niže vrednosti, mislim da i mi pomalo generišemo tu nezrelu situaciju da se o našoj zemlji mnogo više raspravlja u inostranstvu nego što se raspravlja o sličnim zemljama, kao što su Rumunija, Hrvatska, Grčka. Ne vidim zašto bi Srbija bila u drugačijem položaju nego što su druge zemlje..."

Veoma zanimljiv i (verujem) za mnoge tzv. "srBske patriJote"- poprilično nepoznat stav Zorana Đinđića... Pa se pitam da li je dan kada je Kosovo "krenulo" ka konačnoj nezavisnost- upravo 12. mart 2003. ???

Moj avatar je Doctor Misha:)))
Doktor za sve i svašta! Doktor koji od 2007. godine opipava puls Srbije!
★★★★★
Doctor Misha je neka vrsta moje "indijanske inicijacije"- gde imaš jedno ime dok sredina ne shvati ko si, a onda ti daju drugo (pravo) ime. Zahvaljujući ovom avataru sam ušao u blog svet i postao bloger. :)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Decembar 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• Zastava Kamenjače
• SNS Azbuka 4.0
• Моје заставе...
• Tu gde počinje nebo...
• ZSO kao Ostbelgien !
• Misha.blog.rs - 15 godina blogovanja!
• Peti oktobar - dve decenije kasnije
• Covid-19 - maska glavu čuva !!
• SNS Azbuka 3.0
• Love Is In the Air !
• Život jednog božjeg čeljadeta
• LIFE IS A MIRACLE - knjiga
• Plava zvezda
• Živac duhovnosti - Nikola Malović
• Jedan trenut, jedan mah
• Zoran Đinđić - Kapiraj i Kopiraj !
• SNS Azbuka 2.0
• Tri bolesnika na Balkanu !
• 9. blog rođendan !
• SLFS: Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću !
• Cenzurisane istine !
• Dan Republike Srpske !
• Zemlja bez mora
• Zašto ISIS teroriše Francusku ?
• BREXIT- Biti il' ne biti (u EU)?
• Ćuprija na Drini pamti pola milenijuma !
• KME- Zdr.nega pacijenata na meh.ventilaciji !
• #Lokalni_Front - kraljevački Otpor !
• Zoran Đinđić - Srešćemo se u budućnosti !
• Coca-Cola Bloggers Network Adria
• SNS Azbuka !
• #FedCup - I kraljice tenisa u gradu kraljeva
• Priča iz prošlog života
• Kesić zapržio klin čorbu !
• 8. blog rođendan !
• Poklon paket za SNS Bota®
• Inat kuća !
• Primitivna arbanaška plemena !
• Ljubav je... (Re-2009.)
• Mongolska priča o sreći !

• Zoran Đinđić [8]
• Kamenjača [1]
• Izbori [10]
• Blog [7]
• Generalna [94]
• Reality Show [4]
• Politika [29]
• doctor blog [21]
• Srbovanje [14]
• Crna Gora [4]
• Život [16]
• Zdravlje [4]
• (ne)Zanimljivosti xD [6]
• Umetnost [4]
• Kosovo [20]
• KME [1]
• GOT [1]
• Ljubav i Sex [8]
• Nju Njuz [8]
• cc bloggers network [1]
• Humor [7]
• Moj Strip [5]
• Gost autor [7]
• Foto [1]
• Sport [3]
• Psi [2]
• Herbalife [3]
• Najbolji vloger [1]
• EU [2]
• Evrovizija [7]
• Smak sveta [3]
• Dijeta [2]
• Putešestvije [3]
• Njuzer [1]
• Da-se-najezis [1]
• Kuhinjica [0]
• Facebook [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom