doctor

Kodra je prvi komentar na mom blogu objavio početkom 2009. godine na postu “Vreme zmija” koji se bavio istoimenim romanom Dobrice Ćosića, tačnije tužbom koju su protiv ovog književnika podnele dve nevladine organizacije iz Srbije (“Jukom” i “Helsinški odbor”) koje se zalažu za poštovanje ljudskih prava- zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje! Da podsetim, radi se o rečenici iz ovog romana u kojoj se za Albance kaže: “Taj socijalni politički i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg, balkanskog naroda - srpskog naroda.” Iako je Kodra pisao na lošijem srpskom, svidelo mi se to što na svom blogu mogu kulturno, bez vulgarnog vređanja, vrlo konstruktivno da diskutujem sa jednim kosovskim Albancem- i pored ogromnih razlika u mišljenjima i stavovima. Malo mi je bilo čudno kako Kodra kritikuje Ćosića zbog njegovih nacionalističkih stavova, a u isto vreme za svoj albanski narod kaže da je “najstariji, kulturno i intelektualno najbolji i najbogatiji narod na Balkanu”. Takođe, s druge strane, kaže za Srbe da su agresori, okupatori, nacionalisti, samoizolovani, sa lažnom istorijom. E narode balkanski..

Tako je ovaj “komšija” (kako je Kodra često voleo da nazove sebe- aludirajući na dve odvojene, susedne države: Republiku Kosovo i Republiku Srbiju) nastavio da komentariše gotovo sve moje kosovske postove koji su u svom nazivu imali ovu tzv.“najskuplju srpsku reč”: “Kosovo u dvouglu !”, “Kosovska (NE)pravda”, “Kosovo kao Severna Irska”, “Zoran Đinđić o Kosovu !”, “MSP: Kosovska nezavisnost legalna !?!”, “Rešenje Kosovskog čvora ?!”,... Očekivano- Kodra je na sav glas govorio o nezavisnosti Kosova kao o statusno završenoj stvari, često pominjući u svojim komentarima “Republika e Kosovës”. Govorio je o preko sto država koje će svakog trenutka priznati Kosovo, među kojima i Grčka i Bosna, kao i o tome da će Kosovo uskoro postati deo NATO, EU i UN (zanimljiv je redosled ovih prioriteta)! Očiglednu frustraciju za “Kosovare” predstavlja i to što njihova nova “država" nije i ne može postati članica najvećih svetskih sportskih organizacija, kao npr. FIFA, UEFA, FIBA,..- pa Kodra i to optimistično “najavljuje- uskoro”. Saznao sam i za autoput između Albanije i Kosova mnogo pre nego što je ta vest došla do naših medija, kao i ovu ekskluzivnu informaciju (verovatno mnogi u Srbiji do sada nisu čuli za nju): Republika Albanija je poklonila deo svog mora Republici Kosovo i taj deo albanske obale se naziva “Kosovsko more”!!! 

Razgovarajući o svemu i svačemu, došli smo do najveće balkanske hronične bolesti, koja je problem vekovnog nerazumevanja među narodima na ovim prostorima: a to je da svako ima svoju verziju istorije! Tako sam saznao da je Miloš Obilić ustvari Milosh Kopilik- albanski vitez koji je ubio Murata, da su 1389. godine u Kosovskom boju ratovali Turci i Albanci koji su ujedno i starosedeoci, da su srpski manastiri ustvari kosovski i da ih je SPC preotela od Albanaca katolika koji su ih izgradili, da je UÇK oslobodilačka vojska a Vojska Srbije je bila okupatorska,.. Neshvatljivo je da ga vređa naziv “Šiptar” za Albance iako se na albanskom- Albanac kaže “Shqiptarët”?! Generacijama usađivana mržnja između dva naroda se oseća u komentarima gde Kodra sa velikom srećom govori o novom budućem kriznom žarištu u Srbiji- Sandžaku (“Sandjak”, kako on kaže), negira postojanje Republike Srpske, očekuje da će se vremenom odvojiti i Vojvodina, kao i da će se neki delovi Srbije priključiti Bugarskoj, Kosovu, Hrvatskoj, Bosni.. Zanimljivo je da se Kodra (kao i svi Albanci, po njegovim rečima) zaklinje u Amerikance i NATO; njihovu želju, interese i mišljenje stavlja ispred svega, a najupečatljivija rečenica je ona u kojoj kaže “misha, mi rado ginemo za USA.” Stičem utisak da je jedina svetija stvar od Amera za Albance- Velika Albanija (koja osim Kosova i Metohije, obuhvata i Preševsku dolinu sa juga centralne Srbije, delove Crne Gore, BJR Makedonije, Grčke)! Tragikomično je to što Kodra govori o teritorijalnom integritetu Kosova, predstavljajući severni deo Kosova kao neotuđivi deo Republike Kosovo (“alli kakav diallog???????? u taj diallog se ne sme pricati o suverenitetu Kosove.jednostavno to znaci u napred priznavanje granice Kosova,ne pominje se u diallog Mitrovica u opshte to je u sastav Kosove.tu se pravi diallog za buduce medju drzhavne dogovore.jer vam je jasno,ako i mene ne verujesh obrati se analiticarima svetske politike ne srpskim jer oni jash vode mutnu politiku.”)- zaboravljajući da se taj princip krši kod svih ovih prethodno pomenutih država regiona koje imaju tu nesreću da se nalaze na zamišljenoj teritorije te tzv.”Prirodne Albanije”. Nije mi jasno ni to- ako su se granice Srbije promenile radi Kosova, zašto su onda toliko bitne granice Kosova, koje nikad nije postojalo kao nezavisna država i čije granice su uspostavljene za vreme komunizma i Josipa Broza Tita?!

Razgovori Srba i kosovskih Albanaca su mogući, ali je konačno rešenje očigledno jedino moguće uz dogovor SAD, EU i Rusije! Kompromis je u nekoj vrsti teritorijalne podele KiM!

Seriju zanimljivih i po malo iznenađujućih komentara Kodra je otvorio time što je još na početku našeg dijaloga pomenuo neke svoje studente i rekao da je on Profesor međunarodnog prava. To mi je delovalo nestvarno- jer mi se činilo da isti pojma nema o međunarodnom pravu...a onda sam shvatio (naročito nakon mišljenja MSP-a o Kosovu) da u današnjem svetu međunarodno pravo svako može da tumači na način koji njemu najviše odgovara. Tako je Kodra govorio o pravu na samoopredeljenje, a ja o teritorijalnom integritetu i suverenitetu; on je govorio o legalnoj nezavisnosti a ja o legalnoj Deklaraciji- ne i nezavisnosti! Novo iznenađenje je usledilo kada mi je pomenuo da prati prenose Skupštine Srbije, i zaista je bio dosta upućen u dešavanja na političkoj sceni Srbije. Jeste napravio grešku kada je za Vuka Jeremića rekao da je on premijer Srbije- ali morate priznati da ni mnogi ljudi u Srbiji nisu baš sigurni ko je pravi premijer.. Pa da..

Kada sam promenio sliku na blogu- Kodra me je optužio za “skrivanje i promenu identiteta, što se kažnjava Zakonom”. Tada sam ja rekao, ne naslućujući šta ću tim odgovorom isterati iz grma, da je to slika samo mog avatara (moj alter ego u blog svetu) a da on nema prava da o tome govori jer se potpisuje samo kao “Kodra”? Na to je on napisao: "Jedan dan cesh da vidish moju tacnu sliku i upoznacesh me odjednom jer cesto me vidish po TV emisijama (...) Moje ime pocinje sllovom H .a moje prezime ima 4 sllova prati politiku pa ce saznash ko sam.inace po struci sam Prof.Dr.za medjunarodna prava taj stepen obrazovanja sam postigao u Kemb...ne na maternom jeziku niti tvoj jezik pa zato imam mallo smetnje u tome." Ja sam u šali rekao da nije u pitanju Hašim Tači, na šta mi je Kodra odgovorio da Gospodin Tači ne govori srpski jezik! I tu se moja “potraga” završila, ne uzimajući za ozbiljno traženje rešenja ovog rebusa! Demokrata1993, još jedan stalni čitalac i komentator Doctor bloga koji je učestvovao u mnogim debatama na mom blogu, je ovo pitanje mnogo ozbiljnije shvatio, pročešljao internet i došao do zapanjujućeg otkrića:

“Gospodine Kodra, Vaše ime je Hajredin Kuçi? Podudara se sa informacijama koje ste dali. Vaše ime počinje na H, a prezime ima 4 slova. Da li je Vaš identitet konačno otkriven?:)“ 

Iako se posle ovog upitnog komentara gubi svaki pisani trag čoveka koji se gotovo dve godine potpisivao kao Kodra na Doctor blogu- puno informacija koje sam saznao u toku dopisivanja se poklapaju sa podacima iz biografije potpredsednika u Vladi Hašima Tačija:

Hajredin Kuçi:

Sadašnja funkcija: Zamenik Premijera

Politike Partija: Demokratska Partija Kosova – DPK  

Ranije funkcije: Potpredsednik DPK, Prorektor UP – spoljni odnosi, Poslanik u Skupštini Kosova u sva tri mandata, Predsednik komisije Skupštine Kosova za obrazovanje, nauku i tehnologiju, 2001-2004, Predsednik komisije za pripremu Uredbe o radu Skupštine Kosova 2004-2007, Član pregovaračkog tima Kosova u pregovorima između Kosova i Srbije uz međunarodno posredništvo, Profesor na UP i nekoliko ostalih univerziteta na Kosovu kao i u insotranstvu

Obrazovanje: Doktor nauka – Međunarodno pravo

Poznavanje jezika: Albanski, Srpski i Engleski 

Ćutanje je znak odobravanja - Kodra nije potvrdio ali ni demantovao ovu sumnju!

Pogledajte i Raspad Srbije ?!

Decenija od petooktobarskih promena u Srbiji. Decenija od izbora za izbor. Srbija je tog 05. oktobra 2000. krenula na put demokratije... Predsednik Srbije i Demokratske stranke, jedan od učesnika petooktobarskih promena Boris Tadić je početkom 2010. godine izjavio: "Srbija se nalazi na najvišem nivou demokratskog razvoja u svojoj istoriji, ali proces demokratizacije nije nepovratan." Gde se zaista Srbija nalazi danas, deceniju posle 5. oktobra?! Da li smo tek na pola puta ili još i dalje od pravih Evropskih demokratija...?!

Decenija demokratije u Srba: očekivanja su izneverena, poverenje izigrano, obećanja pogažena. Sistem koji je navodno srušen 5. oktobra nikada nije demontiran. Poluge vlasti su netaknute: država je partijska, tajne službe su van kontrole i u službi pojedinaca, javna preduzeća i dalje služe da se partije namiruju iz njih, a vrhuška se uglavnom bogati. I danas se sve zasniva na presudnom uticaju jedne ličnosti. Plate jesu povećane pet puta u odnosu na isti period pre petooktobarskih promena, ali je zato i sve poskupelo devet puta, a nezaposlenost je tri puta povećana. Pa se nekada, sa pravom, zapitam- da li su to godine koje su pojeli skakavci...?! Da li bi bilo drugačije da se nije dogodio 12. mart 2003. i ubistvo prvog srpskog demokratskog premijera dr. Zorana Đinđića...?!

”Mi smo 10 godina stariji, siromašniji, propaliji. To je cena naše gluposti i naše neodgovornosti. Ne može to besplatno. Ja jedino želim da mi to više nikada ne ponovimo..(..)..Ne može da se promeni Srbija, a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija, svako od nas mora pomalo da se promeni, u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija - to je zbir svih nas..(..)..Naš cilj je, i mi našu zemlju vidimo da 2004. godine bude zvanični kandidat za Evropsku uniju, da 2010. godine bude ravnopravni član Evropske unije. Sve prepreke na tom putu ćemo uklanjati, bilo da se zovu Milošević, da se zovu ustavi, bilo da se zovu zakoni. Ne postoji ni jedna prepreka koja može da nas zaustavi..(..)..A ako sada Srbija stane, ma koliko sporo kako neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula, proći će deset godina..(..)..Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami!", Zoran Đinđić

„Demokratske“ godine su uglavnom protraćene. Između ostalog zato što smo u njima, umesto proizvodnih pogona- dobili šoping molove, umesto stručnjaka- partijske kadrove, umesto ministara- poslušnike, umesto privrednika- tajkune, umesto investicija- razvlačenje državnog bogatstva... umesto države- farsu. Vizionar je ubijen, a neki drugi petooktobarski lideri su postali evroskeptici, evro-zastranili i pokazali ambicije da postanu veći Miloševići od Miloševića... Jedna od retkih Zoranovih vizija koju su njegovi demokratski naslednici uspeli da ostvare je ona u kojoj je ubijeni premijer rekao: "Za mene je patriotizam to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice." Tako, građani Srbije od kraja 2009. godine putuju bez viza po Evropi. Time smo postali dostojanstveni i slobodni Evropljani. Lepo zvuči ako izuzmemo naš životni standard i plate tj.uopšte mogućnost prosečnog građanina Srbije da putuje. Za razliku od 2000. godine Srbija jeste danas bezbednija država, članica većine svetskih organizacija (Ujedinjene Nacije, Savet Evrope, Partnerstvo za mir,...) ali smo još daleko od Evropske unije (kandidat za članstvo u EU možemo postati 2011., a punopravni član EU tek oko 2020.?!). O NATO-u se i ne razmišlja...iako Vojska Srbije od 2011.postaje profesionalna i već par godina učestvuje u mirovnim misijama širom sveta, primenjujući standarde severnoatlantskog saveza. Ipak, rešenje pitanja Kosova, kao i okončanje saradnje sa Haškim tribunalom (prvenstveno: hapšenje Ratka Mladića zbog ratnih zločina) su još uvek daleko od razrešenja. Tako ovi nasleđeni problemi od Miloševićevog režima dodatno usporavaju ionako spore evropske integracije i razvoj Srbije... Ali, tešim se time da je bolje biti u sporoj traci ka oporavku- nego u brzoj traci ka propasti!

Priča koju je ispričao Đorđe Balašević pre par godina u jednoj emisiji na RTS-u, ovih dana kada se obeležava decenija demokratije u Srba- dobija sve veći značaj, istinitost i težinu. Pokušaću da je se što detaljnije prisetim i što autentičnije podelim sa vama: Posle petooktobarskih promena naši umetnici, među kojima i Đorđe Balašević, su se na koktelu sastali sa umetnicima i političarima iz Evropskih zemalja u čast jedne od prvih godišnjica 05. oktobra 2000. U opuštenoj i prijatnoj atmosferi razgovarali su, ispijajući koktele. Onda je Đole pitao jednog od tadašnjih Evropskih zvaničnika: “Kada će Srbija  konačno postati deo Evropske porodice naroda i ući u Evropsku uniju?” Taj neimenovani Evropljanin je odgovorio da pošto Republika Srbija ima kadrovskih i administrativnih predispozicija i prednosti za brže napredovanje ka EU u odnosu na druge države regiona- Srbija će ući u Evropu za DESETAK... (Balašević se tu razočarao, jer jaka evroeuforija mu nije dozvoljavala da se pomiri sa još deset godina čekanja na bolji život i to u trenutku kada je on izgledao kao na dohvat ruke) , ali je završetak rečenice bio poražavajući i još ga je više šokirao: (Srbija će ući u EU za desetak...) ...VLADA!!! Pa eto, sad nam preostaje da polako brojimo Vlade. Pet, za deset godina, još samo ovoliko.....

Iako nije nužno jedan od uslova za priključenja Srbije Evropskoj uniji- održavanje Parade ponosa, u znak podrške LGBT zajednici, je jedan od najvažnijih testova demokratije u nekoj državi koja pretenduje da postane članica EU. Već 10. 10. 2010. se u Beogradu testira srpska policija i državno rukovodstvo da pokažu svetu (a pre svega Evropi) da žele da se obračunaju sa svakom vrstom nasilja i diskriminacije, garantujući toleranciju, slobodu i sve vrste prava svim narodima i manjinskim grupama građana koji u Srbiji žive. Biće to "treća sreća" (posle neuspešnih 2001. i 2009.) da se održi gej parada i tako valjda konačno krene ka Evropi...?! Nadam se da će bar decenija od ovog oktobarskog događaja iz 2010.- značiti i formalni ulazak Srbije u EU, kad već to nije bio slučaj deceniju posle 5. oktobra 2000. godine... Evropo, evo nas...2020.!?!

  BELGRADE PRIDE, 10.10.2010. - Srećan ti Peti oktobar...