doctor

Srbija merka sever Kosova - Problem koji Republika Srbija ima sa Kosovom i Metohijom, tzv. Republika Kosovo ima sa severom Kosova.

Kriza oko sudbine Kosova i Metohije je još daleko od razrešenja. Uspostavljanje suvereniteta i kontrole Republike Srbije nad autonomnom pokrajinom Kosovom i Metohijom nije moguće bar od 1998., još pre NATO bombardovanja i jednostranog proglašenja nezavisnosti. Kosovski albanski političari su u februaru 2008. godine proglasili jednostranu nezavisnost pod kontrolom grupe zapadnih zemalja a do sada je taj čin priznalo oko 70 država, među kojima i Amerika i ključne zemlje Evropske unije. Masovno priznanje je, međutim, izostalo i kosovska kriza je ostala otvorena. Svima je jasno da kosovski problem nije rešen i okončan, bez obzira što mnogi Zapadnjaci javno govore kako je to za njihove zemlje “završena stvar”.

Mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu, po kome DEKLARACIJA o nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo, može da posluži kao presedan za etnički podeljene države. MSP je rešio da izbegne ključno pitanje, a to je "međunarodni legitimitet međunarodne države Kosovo" i umesto toga se usredsredio na "tehničko pravno pitanje". Odluka Suda UN predstavlja opasan i nekonstruktivan presedan za nekoliko važnih zemalja u svetu i za žaljenje je što je MSP samo doprineo dodatnom komplikovanju tog pitanja.

Sadašnje stanje "više od autonomije, manje od nezavisnosti" nije trajno održivo rešenje za neku oblast na tlu Starog kontinenta. Zato- jedino pravo rešenje kosovskog problema se može postići novim pregovorima! Pregovori o Kosovu ne treba da se bave onim šta je bilo nego onim šta je sadašnja realnost. Bez obzira ko je kriv ili nije kriv nešto se na Kosovu, ipak, desilo. A desilo se mnogo toga. To je ta nova realnost koju će morati da uvažavaju novi pregovori ako pregovarači žele da pronađu održivo rešenje. To održivo rešenje pre svega podrazumeva da se izbegnu novi sukobi i da se na bilo koji način uništi zlo seme utrto u odnose izmedju dva, po broju, najveća balkanska naroda, srpskog i albanskog. Emocije su izuzetno velike, krv još vri, i sigurno je da ni jedna ni druga strana neće do kraja biti zadovoljna pregovaračkim rešenjem. Realnost, međutim, zahteva “realnost” i praktičnost.

EU želi da Srbija postane njen član bez obzira na Kosovo, ali je takođe jasno da će morati da se urede odnosi između Srbije i Kosova pre njenog ulaska u Uniju. Zato je saradnja Srbije i Evropske unije (22+5) i po pitanju rešavanja Kosovskog problema veoma značajna. Jer, praktično, Srbiji ništa ne bi značilo usvajanje njene nove Rezolucije u UN o Kosovu, pa makar u njoj pisalo i "Kosovo je srce Srbije"- ako bi se tome usprotivile najmoćnije zemlje EU (kao npr. Nemačka, Velika Britanija, Francuska). Takav dokument bi bio mrtvo slovo na papiru, Kosovo bi i dalje ostalo van suvereniteta Srbije, a Srbiji bi bile stopirane dalje evrointegracije. Zato je Srbija vrlo mudro zajedno sa EU podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Rezoluciju koja će biti usvojena večeras (09.09.2010.) i koja će zameniti Rezoluciju 1244 usvojenu 1999. (pre 11 godina) a koja će konstatovati novu realnost (a to je: da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost ali i da nema puno međunarodno priznanje) i tako će biti otvorena vrata novim pregovorima i ponovnom dijalogu Beograda i Prištine...

Konačno rešenje kosovskog čvora ?!

Po meni, najizbalansiranije i trajno rešenje slučaja "Kosovo" je podela južne pokrajine (sever Srbiji, jug Kosovu). SAD i njeni saveznici u NATO-u zastupaju tvrdo i nerealno stanovište da se granice Kosova ne mogu menjati zbog presedana koji bi to predstavljalo za druge zemlje. Srbija, Rusija, Kina i Indija i druge zemlje na Balkanu o tome imaju mnogo realističiniji stav, da ako su se granice Srbije promenile radi Kosova, zašto su onda toliko bitne granice Kosova, koje nikad nije postojalo kao nezavisna država i čije granice su uspostavljene za vreme komunizma i Josipa Broza Tita?!

Na internetu sam našao zanimljiv tekst o podeli Kosova i najzanimljiviji deo vam prenosim ovde: "Jedini pokušaj u poslekomunističkoj Istočnoj Evropi da se sačuva višenarodna zajednica se završio neuspehom – premda se radilo o društveno, privredno i kulturno veoma razvijenoj zemlji (Čehoslovačka 1990-1993). Od države je još teže, u uslovima nedovoljne razvijenosti, probuđenog nacionalizma i arbitrarno povučenih granica, očuvati demokratski poredak. U državama sastavljenim od posvađanih i neprijateljskih narodnih zajednica, kakvih u Evroaziji nije malo, prva žrtva je demokratski poredak, a druga mir. Ako se u takvim državama uobičajene mere zaštite narodnih manjina i političkog pomirenja pokažu kao nedelotvorne, izgleda da nema druge do da se posvađane narodne zajednice razdvoje. U takvo zaoštrenim i bezizglednim slučajevima, "morali bismo odrediti državne granice tako da su nacije politički ujedinjene pod jednom vlasti i da u državi živi samo jedna nacija." Savetuju da se baš zarad uspostavljanja postojanih demokratskih poredaka obrazuju neprotivrečni i postojani državni okviri, a oni su često određeni baš oblastima koje naseljava nacija.

 U takvom svetlu posmatrano, nacional liberalno rešenje kosmetskog pitanja podrazumeva razdvajanje albanske i srpske narodne zajednice na Kosovu i Metohiji. Naime, ako je išta pokazala dosadašnja uprava Ujedinjenih nacija (UNMIK) onda je to dubina ponora između albanske i srpske zajednice na Kosmetu koji primena uobičajenog zavežljaja ljudskih prava i ideologija multikulturnog društva očigledno teško mogu da premoste. Nada da će vreme ublažiti mržnju i doneti neophodnu trpeljivost pa i saradnju albanske i srpske narodne zajednice na Kosmetu zanemaruje činjenicu da tamo u poslednjih vek i po iskustvo mržnje i sukoba višestruko nadmašuje iskustvo snošljivosti i saradnje. 

 Uz to valja imati na umu da su poslednjih dvadeset godina svakako najgore godine albansko-srpskih odnosa, tokom kojih su čitavi naraštaji odgojeni na mržnji i nasilju (prema jednom istraživanju, na prelazu iz 1998. u 1999. godinu – dakle, pre masovnih stradanja tokom i po završetku rata(!) – kod 36,5% albanskih studenata glavni osećaj prema njihovim srpskim kolegama je mržnja, dok je kod Srba taj procenat "svega" 31%; ravnodušnost prema drugoj strani pokazuje 26% Albanaca i 33% Srba a saosećanje – dakle, jedinu "pozitivnu emociju" zabeležnu i istraživanju, samo 3,8% Albanaca i 5,5% Srba!). 

Stoga, i uz najbolju volju svih strana, treba najmanje još toliko vremena da se vrati stanje s kraja sedamdesetih, koje je i onda bilo daleko od dobrog."

Srbija je suočena sa činjenicom da je zadržavanje Kosova i Metohije u celini- nemoguća misija! Po sistemu "daj šta daš": tražila je (nezvaničnim diplomatskim putem, a prema pisanju nekih regionalnih medija) teritorije severno od Ibra, naseljene većinskim srpskim stanovništvom. U prilog tome govore sve češće izjave srpskih političara tipa "razgovaraćemo o svim opcijama", "Put do kompromisa neće biti lak ni pravolinijski, ali nemamo alternativu", "cilj Srbije nije da pobedi albansku zajednicu na Kosovu i Metohiji, već da se postigne kompromis i dogovor", dok je najzanimljiviji ovaj način slaganja reči: "nikada nećemo prihvatiti JEDNOSTRANU nezavisnost Kosova" što ne znači da Beograd neće prihvatiti nekakvu DOGOVORENU nezavisnost Kosova?! To otvara vrata planu B za rešenje pitanja Kosova: nekoj vrsti PODELE TERITORIJE!

Panorama Beograda: Više je Kosovo- Srbija, nego Beograd !!!

Srbija i Makedonija su najcentralizovanije zemlje u Evropi. Statistička decentralizacija neće dovesti do realne i potpune decentralizacije Srbije. Beograd, uprkos svemu, ostaje da funkcioniše kao izolovani i samodovoljni megacefalon mile nam i napaćene otadžbine. Gotovo trećina stanovnika Srbije već u njemu živi i radi, a Beograd se (uz sporadično pominjanje Novog Sada) predstavlja kao jedino mesto u Srbiji gde je moguće iole pristojno živeti. Sve što se dešava severno od Zemuna i južno od Avale - kao da za Beograd nije važno. Život ispod civilizacijskog minimuma u nekoj zabačenoj opštini s juga Srbije, problemi poljoprivrednika u Vojvodini, perspektiva ili propast nekog privrednog mastodonta u unutrašnjosti - u Beogradu jednostavno nisu tema. Dok je npr. čuvena seča platana - najbitnija tema?!

Televizije sa nacionalnom pokrivenošću otkrivaju, zapravo, unutrašnji svet beogradskog jet-seta. Kragujevac, Niš, o vojvođanskim gradovima da i ne govorim, pominju se samo ako treba razglašavati neki skandal. Ili ako se dogodilo, daleko bilo, neko egzotičnije ubistvo. Prema jednom istraživanju grupe Nišlija- u Dnevniku RTS-a prva vest koja se ne odnosi na Beograd i  ili svet i koja je o dešavanjima iz unutrašnjosti je u proseku tek u 18. minutu (slovima: OSAMNAEST)!!! Ta prosečna minutaža je verovatno poboljšana ovih dana zahvaljujući vremenskim nepogodama u centralnoj Srbiji... Sve ovo i ne može da bude drugačije u zemlji u čijem parlamentu od 250 poslanika, 60 dolazi iz kruga dvojke. Ako tome još dodamo frakciju sa Dedinja, ne treba da se čudimo beogradskom centralizmu.

Kap koja je prelila čašu i koja me je naterala da pročešljam mnoge forume, blogove, kolumne, vesti, emisije kako bih što kvalitetnije napisao ovaj post i iskazao svoj protest zbog ovakve (de)centralizacije Srbije- je emisija "Beograd za početnike" (B92info/StudioB). Generalno- zanimljiva i korisna emisija, ali sam se, gledajući neko obaveštenje/reklamu (u sklopu emisije) za konkurs u vezi besplatnog putovanja u tridesetak država, osetio veoma diskriminisanim! Jedini uslov za potencijalne učesnike konkursa je posedovanje "crvenog pasoša" i PREBIVALIŠTA U BEOGRADU!!! Gde je tu ravnopravnost zagarantovana Ustavom RS?! Stičem utisak da  u Srbiji sva prava i slobode imaju prvo i jedino Beograđani, pa zatim slede: LGBT zajednica (Parada Ponosa), psi (Keruša Mila) i ostale životinje, a tek negde na četvrtom mestu- ostali građani Srbije (uz blagu prednost onih koji dolaze iz "svete južne srpske pokrajine"). Gubimo deo po deo teritorije zbog migracije stanovništva u prestonicu jer Beograd je carstvo u kome se kupuje socijalni mir i zato se gradi od para iz cele države.

U najužem centru grada, koji Beograđani žargonski zovu “krug dvojke”, se, prema statističkim podacima, zarađuje 650 puta više nego na jugu Srbije!!!

U Beogradu se grade mostovi, a oko Beograda obilaznica. Ali zalud obilaznica oko Beograda kada svi iz Srbije hoće pravo u njega. Retko ko ga obilazi. Svakoga dana nepregledna reka ljudi napušta svoja ognjišta i zavičaje i zauvek odlazi put Beograda. Kući će se nekada vratiti za Božić i Vaskrs. Ako se trend iseljavanja nastavi, sve će to jednom biti Beograd, a na Terazijama valja zasaditi veliku krušku. Da se ispuni proročanstvo Tarabića da će svi Srbi stati pod jednu krušku. Gradonačelnik Beograda će tada biti i predsednik Srbije. Jer će cela Srbija živeti u Beogradu.

 Npr.  2055.: BEOGRAD JE SRCE SRBIJE!!!

Međutim, ostaje nepoznanica- da li će ovakvo mišljenje MSP-a ohrabriti i druge separatističke  pokrete u svetu (Abhazija, Južna Osetija, Podnestrovlje, Somalilend, Tajvan, Tibet, Kvebek, Kašmir, Tamil, Grenland, Farska Ostrva, Baskija, Katalonija, Tajland, Turska republika severni Kipar, Škotska, Vels, Nagorno Karabah, Valonija, Flandrija, Korzika, Andaluzija, Čečenija, Kurdistan, Sardinija, Južni Tirol, Severna Irska, Palestina, Herceg Bosna, Teksas,...) da zatraže nezavisnost po "kosovskom modelu"?!?

Sud je usvojio stav da deklaraciju nisu usvojile institucije privremene samouprave nego predstavnici albanskog naroda, koji nisu bili obavezni da poštuju ustrojstvo postavljeno rezolucijom 1244. Da li bi onda, npr., Republika Srpska mogla da raspiše referendum o svojoj nezavisnosti jer Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. izričito ne zabranjuje isti i ili zato jer "predstavnici srpskog naroda nisu obavezni da poštuju ustrojstvo postavljeno Dejtonskim sporazumom" kako je to obrazložio MSP u slučaju deklaracije o nezavisnosti KiM?!? 

Moj avatar je Doctor Misha:)))
Doktor za sve i svašta! Doktor koji od 2007. godine opipava puls Srbije!
★★★★★
Doctor Misha je neka vrsta moje "indijanske inicijacije"- gde imaš jedno ime dok sredina ne shvati ko si, a onda ti daju drugo (pravo) ime. Zahvaljujući ovom avataru sam ušao u blog svet i postao bloger. :)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Zastava Kamenjače
• SNS Azbuka 4.0
• Моје заставе...
• Tu gde počinje nebo...
• ZSO kao Ostbelgien !
• Misha.blog.rs - 15 godina blogovanja!
• Peti oktobar - dve decenije kasnije
• Covid-19 - maska glavu čuva !!
• SNS Azbuka 3.0
• Love Is In the Air !
• Život jednog božjeg čeljadeta
• LIFE IS A MIRACLE - knjiga
• Plava zvezda
• Živac duhovnosti - Nikola Malović
• Jedan trenut, jedan mah
• Zoran Đinđić - Kapiraj i Kopiraj !
• SNS Azbuka 2.0
• Tri bolesnika na Balkanu !
• 9. blog rođendan !
• SLFS: Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću !
• Cenzurisane istine !
• Dan Republike Srpske !
• Zemlja bez mora
• Zašto ISIS teroriše Francusku ?
• BREXIT- Biti il' ne biti (u EU)?
• Ćuprija na Drini pamti pola milenijuma !
• KME- Zdr.nega pacijenata na meh.ventilaciji !
• #Lokalni_Front - kraljevački Otpor !
• Zoran Đinđić - Srešćemo se u budućnosti !
• Coca-Cola Bloggers Network Adria
• SNS Azbuka !
• #FedCup - I kraljice tenisa u gradu kraljeva
• Priča iz prošlog života
• Kesić zapržio klin čorbu !
• 8. blog rođendan !
• Poklon paket za SNS Bota®
• Inat kuća !
• Primitivna arbanaška plemena !
• Ljubav je... (Re-2009.)
• Mongolska priča o sreći !

• Zoran Đinđić [8]
• Kamenjača [1]
• Izbori [10]
• Blog [7]
• Generalna [94]
• Reality Show [4]
• Politika [29]
• doctor blog [21]
• Srbovanje [14]
• Crna Gora [4]
• Život [16]
• Zdravlje [4]
• (ne)Zanimljivosti xD [6]
• Umetnost [4]
• Kosovo [20]
• KME [1]
• GOT [1]
• Ljubav i Sex [8]
• Nju Njuz [8]
• cc bloggers network [1]
• Humor [7]
• Moj Strip [5]
• Gost autor [7]
• Foto [1]
• Sport [3]
• Psi [2]
• Herbalife [3]
• Najbolji vloger [1]
• EU [2]
• Evrovizija [7]
• Smak sveta [3]
• Dijeta [2]
• Putešestvije [3]
• Njuzer [1]
• Da-se-najezis [1]
• Kuhinjica [0]
• Facebook [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom