doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Libijska diktatura bolja od demokratije ?!

misha | 11 April, 2011 19:00

Libijska diktatura bolja od demokratije ?!

 

Svaka revolucija u sebi nosi jedno osnovno pitanje: da li iza nje stoji spontani bunt nezadovoljnog naroda, ili su u celu priču prste upleli neki viši interesi?! Specifičnost protesta koji su početkom 2011. godine zahvatili arapski svet je u tome što se talas bunta širio kao virus severom Afrike i Bliskim Istokom – od pobede demonstranata u Tunisu i Egiptu, preko gvozdenom rukom čuvanog mira u Iranu, do krvavog rata u Libiji...

Jedinstvena jednobojna zastava Libije - "Zeleno, volim te zeleno.."

 

Povodom čitave krizne situacije u Libiji, mediji uglavnom pišu o negativnim stranama ove zemlje. Međutim, to je država koja ima (ili je bar imala) i svoje brojne dobre strane. Ne ulazeći u analizu psihičkog i mentalnog zdravlja njihovog Pukovnika, diktatora Moamera El Gadafija, iznosim vam neke činjenice koje možda niste znali (a koje su i mene iznenadile) o ovoj državi sa severa crnog kontinenta:

Libija, ili službeno- Velika Socijalistička Narodna Libijska Arapska Džamahirija

Početkom 1980-ih, Libija je bila jedna od najbogatijih država na svetu, s BDP-om po glavi stanovnika puno većim od mnogih zapadnih razvijenih zemalja. Zbog visokih prihoda od prodaje nafte i malog broja stanovništva- ovo je i danas najbogatija država u Africi, sa BDP-om po glavi stanovnika od 14.192 $.

Primanja na račun nezaposlenosti iznose: 730 $.

Plata jedne medicinske sestre iznosi oko 1.000 $.

Za svako novorođeno dete država porodici plaća 7.000 $.

Nakon sklapanja prvog braka svaki bračni par dobija 64.000 $ od države za kupovinu stana.

Prilikom otvaranja privatnog biznisa svaki građanin dobija 20.000 $ početnog kapitala od države.

Libija ima 6,5 miliona stanovnika, a ima 14 miliona registrovanih automobila (?). Prilikom kupovine automobila svakom građaninu država plaća 50% cene vozila (pripadnicima oružanih snaga 65%).

Obrazovanje je u potpunosti besplatno. Ako neko hoće da studira u bilo kojoj državi u svetu on podnosi molbu i država mu obezbeđuje stan, hranu, automobil, besplatno školovanje i mesečnu stipendiju od 2.300 $. Čak 25% Libijaca ima visoko obrazovanje!!!

Zdravstveno osiguranje za svakog državljanina u potpunosti je besplatno.

Cene hrane su jako niske. 10 kg hleba košta 0,15 $.

Električna energija za upotrebu u domaćinstvu je besplatna. U Libiji se ne plaća ni voda, gas, porez, krediti se daju bez kamata. Ako u roku od pet godina ne možete da vratite kredit, država ga otpisuje ili vraća za vas.

Cena goriva je minimalna, llitar benzina košta oko 0.14 $. U Libiji za 10 $ možete da kupite 85 litara benzina ili nafte.

Libijci ne idu da rade po belom svetu jer za to nemaju potrebe. U državi ne postoje prosjaci na ulicama(!?) U Libiji, njihovi građani ne rade fizičke poslove, teške poslove rade stranci (uključujući i veliki broj Srba.)

 Libija 2011. - Sprečavanje humanitarne katastrofe ili čist interes NATO-a?!
  
Ako gledamo standard Libijskog naroda i povlastice koje im pruža država- imali su jako lep i lagodan život i živeli su kao "mali bogovi"? Pukovnik Moamer El Gadafi se u februaru 2011. obreo u najtežoj poziciji od početka svoje četrdesetogodišnje gvozdene diktature. Pokušaj "potplaćivanja" naroda paketom od 24.000.000.000 $ (24 milijarde dolara) namenjenom izgradnji smeštaja za rastuću populaciju- nije prošao, te je Gadafi na uporne demonstrante u Tripoliju poslao vojne avione i helikoptere. Nepromišljen potez, posebno u situaciju kada je oko "velikog brata" posmatralo svaki detalj na severu Afrike tih dana.. Oko mesec dana pre početka intervencije NATO-a u Libiji, bivši kubanski lider Fidel Kastro je upravo najavio bombardovanje kao najverovatniji scenario. Moram priznati da sam na te Fidelove reči tada gledao kao na još jednu zanimljivu teoriju zavere, ali se kasnije pokazalo da je bio u pravu.
Gadafi jeste ugrozio svoje stanovništvo (bez obzira da li su protesti/pobuna bili isprovocirani spolja ili ne), ali je po meni sumnjivo to što su Francuska, Britanija i Amerika toliko brzo požurile da bombama "spreče" humanitarnu katastrofu u Libiji. Pogotovo mi "bode oči" to što je NATO od toliko afričkih zemalja u kojima se svakodnevno krše ljudska prava, prvo krenuo na onu koja je najbogatija naftom...?!

 

Rat za mir - "Opusti se, NATO bombe su ovde da bi nam pomogle."

 

Vraćamo se na pitanje sa početka posta. Postoji nekoliko teorija o razlozima previranja u arapskim zemljama (Mauritanija, Maroko, Alžir, Tunis, Libija, Egipat, Palestina, Jordan, Sirija, Jemen, Bahrein, Iran): oni "naivni" će reći da je u pitanju spontana reakcija nezadovoljnog naroda, "teoretičari zavere" će za sve okriviti naftu (EU se suočava sa ogromnim finansijskim problemima a jedna po jedna evropska država proglašava bankrot. Zona evra je ozbiljno uzdrmana i u ogromnim problemima. SAD je sve svoje resurse potrošila 12 godina unapred jer duguje svojim i pojedinim državama u svetu 36.000 milijardi dolara. EU i SAD navodno duguju Libijskoj državi za isporučenu naftu blizu 200 milijardi dolara. 2012. godine istuču koncesije velikih naftnih kompanija koje polažu pravo na Libisku naftu. Gadafi je zatražio vraćenje duga ili će sklopiti međudržavne ugovore sa drugim zemljama i kompanijama. Zbog toga je počelo ovo neviđeno razaranje Libije od strane i uz podršku NATO-a?). Oni "politički potkovani" će kao vrhovni cilj previranja u arapskim državama zapravo postaviti svrgavanje vladara Irana, jedine potencijalne nuklearne sile među arapskim zemljama?!
Kao i uvek istorija (ili Wikileaks) će reći konačni sud o tome šta je istina...

Politika | Permalink | Komentari (21) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb