doctor

 

 

Srbija je, gledajući statističke ekonomske parametre, evropski rekorder po stopi inflacije od 10,3 %, depresijaciji nacionalne valute u odnosu na evro, i najnižim platama (uskoro će i građani R.Kosovo imati veća primanja). Po stopi nezaposlenosti od 20 % Srbija spada u pet najgorih evropskih zemalja. Političari tvrde da smo lideri u regionu? I jesmo, lideri u najmanjim platama, najvećoj nezaposlenosti i inflaciji. I pored sve te nemaštine i siromaštva- svake sekunde iz budžeta Srbije odlazi 16 evra za Kosovo i Metohiju. Od 1999. do danas, prema zvaničnim procenama, na KiM se iz državne kase slilo oko 5,88 milijardi evra. Tačnost potvrđuju čvrsti dokazi, koje je prikupio Centar za praktičnu politiku, da je samo u 2009. put Kosova otišlo oko 450 miliona evra, ili bi tako bar trebalo da bude. Naime, većina Srba na Kosovu živi u siromaštvu, pogotovo oni u enklavama, infrastruktura je decenijama zapuštena, poslovni sektor se svodi na šverc, a kontrola trošenja državnih para, izuzev Državne revizorske institucije, koja je još u povoju, bukvalno ne postoji. Za utehu, u ovoj crnoj statistici, je podatak da je Srbija, uprkos čestom skoku cena, jedna od jeftinijih država u odnosu na većinu zemalja u regionu i Evropi, ali s druge strane, nije ni blizu vrhu po kvalitetu te iste robe. Naime, Srbija se po potrošačkim cenama nalazi na 63. mestu liste od 83 države na osnovu istraživanja koje je sproveo sajt Numbeo.com. Ekonomisti navode činjenicu da kvalitet robe nije ekvivalentan onoj u EU, a da su zbog niskih primanja porodice primorane da kupuju jeftinu, ali nekvalitetnu hrana što dovodi do toga da je u Srbiji 40 % dece gojazno, po čemu smo opet u vrhu negativne statistike. Razlog ovakvoj statistici, po mišljenju stručnjaka, jeste loša ekonomska politika svih vlada od 2001. godine naovamo. Međutim, najstrašniji je podatak što obični građani u Srbiji žive još gore nego što to ova crna statistika kaže...

 

U svakoj normalnoj državi bi cenu ovakve loše politike vlast skupo platila na izborima! Birači bi ih sklonili na bar četiri godine sa političke scene, a izabrali bi druge sposobnije ljude. Međutim, nesreća je što mi imamo lošu vlast, ali i još goru opoziciju! U nenormalnim državama (u daljem tekst: Srbija) ne postoji alternativa vlast! Jer, pogledajmo ko je srpska opozicija: 

SNS (Srpska Napredna Stranka), najjača opoziciona stranka u Srbiji, nastala cepanjem SRS-a. Toma Nikolić je čovek koji je prodao veru za večeru. To je političar koji ne bira sredstva da bi došao na vlast. Tako je napravio totalan politički zaokret i od čoveka koji vidi Srbiju kao rupu na skupocenom persijskom tepihu (EU) i kao rusku guberniju, od čoveka koji veliča ratne zločince, kome nije stran govor mržnje i koji najavljuje ubistva na mitinzima, postao je najveći evropejac i borac za ljudska prava i slobode (čitaj: bela lala). Brisel mu je postao omiljenija destinacija od Virovitice- Karlovca- Karlobaga. Iskopirao je čovek program (ili još gore- sredstvo) stranke koja je na izborima 2008. godina osvojila 40 % glasova pod sloganom "Za Evropsku Srbiju". Sve ovo bi delimično bilo u redu jer- bolje je opametiti se nekada nego nikada, ali sporno je to s kim SNS želi da menja vlast! Uz šarmantnog Velju Ilića kome nije strano "kraduckanje", simpatičnog bivšeg visokog funkcionera JUL-a Aleksandra Vulina i ženu zmaja Milanku Karić (suprugu Bogoljuba Karića koji je na crvenoj Interpolovoj poternici zbog toga što je oštetio državu Srbiju za 60 miliona evra i koji se verovatno krije u Rusiji ili u "okupiranoj južnoj srpskoj pokrajini"), tu je i antievropski DSS (Demokratska Stranka Srbije). To sve baca senku na iskrenost SNS-a da vodi Srbiju ka Evropskoj uniji i menja sve ono što je svih ovih godina u državi škripelo. Razumem Vojislava Koštunicu koji je očajnički izmolio savez sa Tomom, bez obzira na prethodne prepirke i optužbe dve stranke preko medija i bez obzira što bi time mogao da se zameri svom imenjaku i saradniku iz Haga, jer- čoveku je potrebna vlast da bi izbegao bilo kakvo svedočenje ili možda optužnicu za umešanost u političku pozadinu atentata na premijera Zorana Đinđića!

 

 

Licemerno i nimalo naivno je napraviti paralelu i reći da kao što lekari izlaze u belim mantilima, JSO izlaze u svojim uniformama, sa hamerima i sa svojim dugim cevima, i da ničeg tu nema čudnog! "Večiti legalista", kad mu to treba i dok se zakoni ne primenjuju na njemu i na njegovim drugarima- Koštunica ne može da se samoneoptuži ili da se samoneobruka, zato mu je tako stalo da dođe na vlast i izbegne sud. Od 2000. do 2003. i od 2004.do 2008. godine je bio na vlasti i zna kakve pogodnosti nosi ista. Još kada ima za saradnike ljude poput Dragana Jočića, Ace Tomića, Radeta Bulatovića, Zorana Stojkovića,..- nije ni čudo što u njih ima poverenje i sam Legija! Ovog puta bi nesumnjivo bili istrajniji u nameri da ukinu Specijalni sud u Beogradu..

A dok DSS ne stigne do vlasti, organizuje se potpisivanje neke "Peticije za podršku Koštunici" na koju stavljaju potpise svi tzv. veliki, viđeni Srbi? Na toj crnoj listi, je i novopečeni evropejac Toma Nikolić što dovoljno govori o (ne)moralu, (ne)iskrenosti i rešenosti istog da se, sa svojom družinom opasnih namera, na bilo koji način dokopa vlasti! "Kad se vide imena i titule potpisnika peticije, čovek može samo da se sledi. Tu su akademici koji su stvorili Memorandum i velikodržavni srpski projekat koji je odveo Srbiju u ratove, tu su mitropoliti koji su 90-ih godina bili glavni jurišnici SPC, tu su profesori Pravnog fakulteta koji su branili Slobodana Miloševića i Karadžića i koji Ratka Mladića smatraju herojem srpskog naroda, koji smatraju da su Amerika i Evropa antisrpski nastrojene, da su svi koji drugačije misle kvislinzi." Uz ovo objašnjenje autorke radio emisije "Peščanik" Svetlane Lukić, tu je i zanimljivo razmišljanje Biljane Srbljanović u istoj emisiji početkom aprila 2011. : "Oni svog gurua sada pokušavaju da spasu od sigurnog zatvora. Ako ovo bude pravna država i ako bude stvarno pravog procesa, oni će koristiti sva sredstva – ne, ja ne priznajem sudove partije, ja ne priznajem ovu državu. Na kraju će ga sklanjati po podrumima kao Ratka Mladića, pustiće mu kosu, staviti punđu, on će viskom da ide da leči fudbalere kao Radovan Karadžić, dok ga na kraju neki njegov opet ne proda. Mislim da će on sada da doživi, na neki ne baš tako metaforičan način, potpuno istu sudbinu Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Da su oni heroji i svi su uz tebe. Braniš se da ne dolaziš u situaciju da uopšte priđeš nekom pravosudnom organu. A kad dođeš do toga da moraš, onda beži u podzemlje, krij se po lavirintima, sklanjaj se kako znaš i umeš dok te ne puste da skapavaš negde u nekom bunaru sam. Pa te onda izvuku, ošišaju, obriju i stave u zatvor, a sada ćeš da pobegneš, ja ću da ti sredim, ili te jednostavno ukebaju u Lastinom autobusu i predaju. Stvarno je u redu da taj čovek, i metaforično i bukvalno, ide istim putem kao i oni njegovi intelektualni, politički i fizički saborci, Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Legija. To je njegova ekipa, to je njegov put, njegova sudbina. I mi sad samo to gledamo u malo manjoj histeriji jer ih je sve manje i manje."

Ukoliko kojim slučajem posle sledećih izbora (pod pritiskom Zapada) dođe do formiranja tzv. velike koalicije DS-a i SNS-a, lično verujem da će Koštunica preći u poslanike u Skupštini Srbije u nadi da se bar dokopa poslaničkog imuniteta. Pa da..

 

 

Na SRS (Srpska Radikalna Stranka) i njihovog lidera, mogućeg povratnika iz Haga, Vojislava Šešelja ne želim da trošim reči. Samo pročitajte gornji opis Tome Nikolića pre velikog "prosvetljenja" i sve će vam biti jasno. Radikali su i dalje takvi, s tim što su svoj politički program obogatili kletvama i gađanjem cipelom.. SRS-u preostaje samo još da organizuje doček Šešelja. Pa, Jovo nanovo, juriš u stare poraze! Činilo mi se da je jedina relativno normalnija stranka opozicije LDP (Liberalno Demokratska Partija), Čede Jovanovića, a onda je poput bombe odjeknula vest o rasističkom ispadu lidera ove stranke. Jovanović je, kritikujući na sednici parlamenta stav Vlade Srbije o intervenciji u Libiji, poručio da ministar Vuk Jeremić "umesto što odlazi kanibalima u Africi, treba da reaguje na stradanja civila u Libiji", zbog čega je Republici Srbiji uručen demarš afričkih i arapskih zemalja. Čeda se, kada se cela stvar zakuvala i kada je Vesna Pešić podnela ostavku, izvinio zbog toga što je ta njegova nezlonamerna izjava nekog uvredila i rekao da se neće ponoviti.. Ja mislim da se radilo samo o loše shvaćenoj metafori! Čeda je, za razliku od Koštunice, spreman da se pojavi pred sudom i bude saslušan povodom političke pozadine atentata na premijera 2003.

 

G17+ (URS, Unija Regiona Srbije) nije opoziciona partija, ali čitajući intervjue Mlađana Dinkića ovih dana ne mogu biti sasvim siguran u istinitost ove gorepomenute tvrdnje? Mlađa se malo kao udvara Koštunici tako što hvali njegovu prošlu Vladu, flertuje sa naprednjacima, a ustvari verovatno samo "udara čežnju" demokratama.. Lako je kritikovati i okrivljivati druge za zajedničke neuspehe i žaliti se- teško je zasukati rukave. Međutim, ukoliko zaista sprovedu ovu decentralizaciju Srbije i u praksi, biću manje skeptičan kada je u pitanju ova stranka.. Možda je čudno, ali jedna od svetlijih tačaka sadašnje crveno-žute vladajuće koalicije je lider SPS-a (Socijalistička Partija Srbije) Ivica Dačić. Ovaj čovek je u predizbornoj kampanji 2008. godine najavljivao "rat za Kosovo", a onda kada je došao na vlast (i kada se i on preobratio u evropejca) lično je podržao sporazum, ispred MUP-a, sa EULEX-om o bezbednijoj granici između Srbije i Kosova. Zahvaljujući političkoj volji koja sada postoji, za razliku od pre nekoliko godina, ultradesničarske i pronacističke organizacije i tzv. "navijačke grupe" nisu više tako "in". Sve u svemu, Dačić je uspeo da delimično opere ime SPS-a od krvi s kojom ga je Slobodan Milošević umazao devedesetih godina prošlog veka. S druge strane, Mrka (Milutin Mrkonić), čovek koji sve završava "pre roka" (osim Koridora 10) je važan funkcioner u socijalističkoj partiji a isti i dalje drži Slobinu sliku na zidu, obilazi njegov grob i zalaže se za bezbedan povratak Mire Marković u Srbiju.. Hm.. Od "fecesa" pita ne biva..

DS (Demokratska Stranka) i njen predsednik, premijer (u senci) i predsednik Srbije Boris Tadić (3 in 1) ipak snose najveću odgovonost za onu crnu statistiku sa početka posta. Ako budem maksimalno tolerantan, reći ću da ova vlast nije imala puno sreće u toku ovog mandata zbog te svetske ekonomske krize, koje se samo nadovezala na već dugoročno prisutnu domaću svakojaku krizu.. Reći ću i da je pozitivno to što su nam konačno ukinute vize za putovanje u šengenski prostor i u većinu svetskih zemalja, Srbija je blizu dobijanja statusa kandidata za prijem u Evropsku uniju, Vojska Srbije je profesionalizovana, a Srbija je pokazala konstruktivnost i zajedno sa EU počela da rešava zamršeni kosovski čvor dijalogom sa kosovskim Albancima.. Ipak, upečatljivije su one negativne stvari, jer ih je nemerljivo više. Veće strane investicije su, zahvaljujući krizi, uglavnom izostale, a to je alfa i omega većine ostalih problema i neispunjenih predizbornih obećanja. Najupečatljivija sumanuta izjava je ona da će nam svetska ekonomska kriza pomoći i da ćemo čak i profitirati od iste, deluje još više zastrašujuće kada se uzme u obzir da dolazi od "ozbiljnih i stručnih" ljudi koji upravljaju našom državom..

 

 

Zbog svega ovoga je sve više mladih, inteligentnih, obrazovanih ljudi koji kažu da neće ni glasati. Deluje opravdano, ali tako prepuštaju svoju sudbinu u ruke onim disciplinovanim, dresiranim, fanatičnim biračima kojima je najzanimljivija i najbitnija stvar u životu, upravo izlazak na izbore. I tako se vrtimo u začaranom krugu, godinama, decenijama, vekovima.. Naša nesreća je u tome što uvek moramo da biramo između dva zla! Birajući, izaberemo navodno manje zlo, koje ni malo nije malo!!!