doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Zoran Đinđić o Kosovu !!!

misha | 24 Februar, 2010 08:24

Što se Kosova tiče, naš ulog je već jako visok. Mnogo smo i nepovratno izgubili ako govorimo o nacionalnoj tradiciji i istoriji. Ali visok je i rizik daljeg gubljenja. Zbog toga treba da podignemo ulog i za Evropu. Mi nismo večita moneta za potkusurivanje svih interesa. U Hrvatskoj i BiH nepovredivost granica, pravo samo unutar zajedničke države. U Srbiji obrnuto. Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka, vrlo brzo, reći će nam: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati. A zašto je dopušteno da se nelegalno zida u prisustvu međunarodne zajednice? Kasno je za rasprave. U svim drugim stvarima vreme radi za nas. U pogledu KiM vreme ne radi za nas.
 
(Deo iz ličnog rokovnika Zorana Đinđića)
 zoran djindjic licni rokovnik.JPG, 25 KB

Ubijeni premijer Srbije Dr Zoran Đinđić je vizionarski sve stvari sagledavao u dalekoj budućnosti. Imao je neverovatnu moć anticipacije, realan odnos prema stvarima i izuzetno razumevanje istorije. Sve naše muke počinju nerazumevanjem istorije, a sada je jasno da je Đinđić to očigledno dobro razumeo (Najupečatljiviji je njegov govor u kome analizira gotovo čitavu noviju istoriju Srbije: "Kad je bilo idealno, u vreme Titovo kada smo dobijali kredite? Je l' bilo idealno u Jugoslaviji kralja Aleksandra? Pa je l' pre toga bilo idealno kad smo bili u Prvom svetskom ratu? Nije. Je li pre toga bilo idealno, kad je bila aneksiona kriza sa Austrougarskom? Nije. Je li pre toga bilo idealno kad su se na dvoru tukli Obrenovići i ubijali? Nije. Nikada nam nije bilo dobro u istoriji.") Još 2001. godine piše da moramo pod hitno da rešimo gasno pitanje, da moramo urgentno da se pripremimo za svetsku krizu,.....

Iz neformalnih zabeleški i pisama čita se njegova izuzetna posvećenost Kosovu i Metohiji. Novembra 2002. godine on dramatično počinje da se bavi tim pitanjem, insistirajući da nemamo više vremena za čekanje. Pisao je i Bušu i Putinu i Bleru i Savetu bezbednosti. Na jednom mestu beleži da je "Kosovo kao divlja gradnja za koje će međunarodna zajednica reći da ga je lakše legalizovati nego rušiti" i da pod hitno moramo da reagujemo!

Posebno mi je bio zanimljiv Zoranov poslednji intervju (21.2.2003.) koji mi je i poslužio kao inspiracija za ovaj post! Đinđić iznosi razmišljanja, stavove, pitanja- veoma slična onima koje sam ja izneo/postavio u svom poslednjem postu Kosovska (NE)pravda. Deo tog intervjua prenosim na svom blogu (jer mi je jako zanimljiv, a i da bi videli svi oni koji do sada nisu):

http://gfx.aftonbladet.se/multimedia/archive/00070/zoran-156003-0_368_70434w.jpg

"(...) Postoji li realna mogućnost da se Kosovo ipak otcepi od Srbije?

- Najgore je da Kosovo bude faktički nezavisno, a da ga onda, kao mlinski kamen, kao takvo albansko nezavisno Kosovo, prikače na nogu i kažu „vi ste odgovorni za njega, i dok ne harmonizujete odnose, ne možete da idete dalje“. To znači, za sva vremena smo isključeni iz istorije. I da nam kažu sutra „pošto ste ista država, vi morate da dozvolite da albanski biznismeni kupuju po Srbiji, da učestvuju u privatizacijama i tako dalje. To što vi ne možete da odete tamo i popijete kafu u Prištini i Prizrenu, pa to su incidenti. To su pojedinačni ljudi, ekstremisti, ali vi niste takvi, vi ste razumni. Neka kupe Terazije svojim narko-dolarima i milijardama koje imaju, neka kupe elektroprivredu i neka sutra Srbija bude praktično albanska država“. To je ono što se neće desiti, to je ono što ćemo mi sprečiti. Znači, mi tražimo da se pitanje učešća države Srbije na Kosovu i Metohiji reši. Međunarodna zajednica pokušava da to pitanje svede na pitanje prava Srba kao proteranih lica i nacionalne manjine. I podmeće jedno za drugo, kao da se time rešava državno pitanje. Čak i da Srbi, što nije moguće, imaju sva prava na Kosovu i Metohiji, time se još pravo Srbije nije ni pomenulo. Mi želimo na oba koloseka da imamo napredak. Na jednoj strani, naravno, da se vrate proterani Srbi i da oni malobrojni koji još nisu proterani imaju bezbednost. Ali, takođe, država Srbija da ima jasno definisana svoja prava. Ili da nema svoja prava, ali neka onda Savet bezbednosti kaže „nema Srbija nikakva prava, mi smo dodelili nezavisnost Kosovu“. Mi nećemo voditi rat sa SB, ali ćemo znati na čemu smo. Ovo što sada imamo je najgore. To znači - bela smrt, u snegu ste, mislite da vam je lepo, a u suštini postepeno umirete. I morate da se probudite, jer tog trenutka kažete ne, ja se nalazim u opasnosti. Kosovo je još uvek opasnost za srpsku državnost, jer ono je rana kroz koju može da vam iscuri i poslednja kap krvi. Mi tu ranu moramo da zatvorimo na određeni način. Naravno, maksimalno povoljno za sebe, ali spremni na određeni kompromis koji bi uvažavao i interese one druge strane, Albanaca koji na Kosovu žive.

Kosovska ofanziva počela je zapravo proširenjem pitanja Kosova na regiju. Vaša izjava za Špigl o BiH izazvala je mnogo reakcija?

- Ja sam rekao - ako ne važi za Srbiju ono što je važilo u Dejtonu, a to je da su nacionalne zajednice dobile svoj kolektivni status i da su granice nepromenljive, da se kaže - u redu, sve te republike bivše Jugoslavije su države. Dakle, ako to ne važi za Srbiju, a ja mislim da unazad neće važiti više ni za koga, kako objasniti da je jedini presedan napravljen upravo za Srbiju. Rekao sam, jesam za očuvanje Dejtona, ali dajte da nađemo neki kompromis kroz regionalnu saradnju, kroz bilateralnu saradnju albanskog dela Kosova sa Albanijom, srpskog dela Kosova sa Srbijom, Republike Srpske sa Srbijom, hrvatskog dela Bosne sa Hrvatskom, bez menjanja granica, bez postavljanja pitanja suvereniteta, ljudi... Ali, ako vi želite da stvorite albansku državu u 21. veku na teritoriji koja pripada državi Srbiji, onda ćete ponovo otvoriti proces koji ste mislili da ste zatvorili. I to nije moja želja, to je opis stanja.

Često sam kao neki glasnik koji je kriv zato što donosi neku neprijatnu vest. I u Srbiji me često optužuju. Ali dopusti mi da te upozorim ako ne znaš da će se to desiti. Znači, raspad dejtonskog sistema je kao zakon gravitacije, posledica. Ako zakon gravitacije ni u jednom slučaju ne bi postojao, ako imate čašu i stavite i ona ostane da visi u vazduhu, mislim da je poništen zakon gravitacije u celini. To je upozorenje onima koji misle da na primeru Srbije mogu da sruše jedan princip koji je logično i na štetu Srba sproveden, i koji su Srbi prihvatili.

Ne treba ispustiti istorijsku šansu da su narodi na ovom prostoru prihvatili taj princip nepromenljivosti granica, kolektivnih prava, nesvađanja nacionalnih zajednica, građana, manjina... Mislim da je to jedan konstruktivan pristup, koji je u Sarajevu izazvao vrlo neopravdane i nervozne reakcije, koje je, naravno, izazvao Vašington, a ni u Briselu nije bio dobro primljen. Ali to je istina.

Oni su postavili pitanje motiva. Neko je rekao - to su marketinški motivi. Šta meni treba ovog trenutka taj marketing? Niti u Srbiji ima izbora niti ja mogu dobiti međunarodnu podršku za to. Naravno, mnogo sam više izgubio lično nego što sam dobio, ali vrlo svesno. Ja sam onaj svoj kredit koji imam poslednjih desetak godina kao demokratski političar na Balkanu stavio za jednu stvar za koju mislim da je od nacionalnog interesa.

Dakle, koliko sam vas razumeo, i dalje smatrate da u Srbiji odlučujete vi, a ne neko spolja?

- Apsolutno. O Srbiji će se odlučivati u srpskom parlamentu i organima koji su za to nadležni. Sve te ranije priče i ranije krizne grupe i krizni štabovi su prošlost. I nema šanse da mi pristanemo na bilo šta što nije u našem interesu. Postoji ona mala mistifikacija u našim medijima. Čudim se kad to čitam svakoga dana, na primer, koga podržavaju Amerikanci, koga podržava Evropa, koga podržava Rusija. Kakve to ima veze? Pitanje je koga podržavaju ljudi koji žive u toj zemlji.

Vi možete i treba da imate dobre odnose sa svima koji su bitni za vas, ali to da vi sada strance uključujete kao deo unutrašnje politike, to je bolesno. Mi tu bolest još imamo u Beogradu. Imamo ambasadore nekih zemlja koji se ponašaju kao da su šefovi stranaka u Srbiji, kao da su izabrani na izborima. Oni pozivaju ministre, pozivaju moj kabinet, i čude se što neću da ih primim. Ja kažem, zamislite da moj ambasador u vašoj zemlji pozove vašeg premijera pa ga pita da sa njim ruča. Ovaj bi mislio da je to neka šala, da je skrivena kamera. Pa, mi smo isto tako zemlja kao što je i vaša zemlja. Nemojte da mislite da vi možete da radite u našoj zemlji nešto što naša ambasada u vašoj zemlji ne bi mogla ni slučajno da uradi.

Ali mi moramo sami kao građani, ali i kao ljudi, da zauzmemo taj stav. Poštujemo sebe, poštujemo i druge, ali da stvarno poštujemo sebe i da ne dopustimo da se niko sa strane meša u naše odnose. Jer, da mi to ne tražimo, ne bi oni to ni radili. Da imamo ministre koji na takav poziv hladno kažu - izvinite, nemam vremena za to, posle dva-tri puta bi odustali.

Pošto još imamo taj kompleks niže vrednosti, mislim da i mi pomalo generišemo tu nezrelu situaciju da se o našoj zemlji mnogo više raspravlja u inostranstvu nego što se raspravlja o sličnim zemljama, kao što su Rumunija, Hrvatska, Grčka. Ne vidim zašto bi Srbija bila u drugačijem položaju nego što su druge zemlje..."

zoran djindjic sat i kravata na dan atentata.JPG, 22 KB
Krv na satu i kravati koje je premijer nosio na dan atentata
 

Veoma zanimljiv i (verujem) za mnoge tzv. "srBske patriJote"- poprilično nepoznat stav Zorana Đinđića... Pa se pitam da li je dan kada je Kosovo "krenulo" ka konačnoj nezavisnost- upravo 12. mart 2003. ???

Kosovska (NE)pravda

misha | 17 Februar, 2010 12:44

Kosovska (NE)pravda
 
 Pre godinu dana (na prvu godišnjicu tzv. "kosovske državnosti") sam u svom postu "Kosovo u dvouglu" prikazao dva ugla gledanja na 17. februar 2008.- po jednima (54  države) Kosovo je tog dana postalo Republika, a po drugima (138 država) se ništa značajno nije dogodilo (KiM je ostala pokrajina Srbije, pod međunarodnom upravom)... "Više od autonomije, manje od nezavisnosti"- mi smo to i tražili nekada! Pa, eto nam ga sad...
"Republika u Republici, Kosovo i Srbija"
 
Danas, na drugu godišnjicu, broj onih koji priznaju Kosovo je porastao za samo 11 država! Maldivi su to učinili neposredno posle obeležavanja prve godišnjice deklaracije o nezavisnosti- pa stičem utisak da su požurili zbog globalnog otopljavanja (Maldivi- su ostrvska državica čija je nadmorska visina 1,5m!) pa da ne bi (p)okvasili papire (kada nivo okeana bude porastao)- poslali su (suva) dokumenta za Prištinu! Baš sam zao, jel da?Tongue out
Njima su se pridružile sledeće države: Palau, Gambija, Saudijska Arabija, Komori, Bahrein, Jordan, Dominikanska Republika, Novi Zeland, Malavi, Mauritanija- čime je broj država koje priznaju Republiku Kosovo dostigao 65 (od 192 države, članice UN.) Dakle 66% naspram 34%, za našeWink
 
"Srpska diplomatija na steroidima" (kako je britanski magazin "Ekonomist" slikovito opisao  Jeremićevu  diplomatsku (hiper)aktivnost po svetu je urodila plodom! Tako je ministar inostranih poslova (i "vazduhoplovstva"Laughing), po zapažanju Ekonomista, u vazduhu (prošle godine) proveo 700 sati- što je u proseku skoro 2 sata svakog dana! Vuk Jeremić je "leteo" kod nesvrstanih, probijao se kroz džungle u Africi, bio na kineskom zidu, piramidama... Sve o našem trošku- jer "Kosovo je pitanje svih pitanja"...Sealed
I kada jednom EU pred Srbiju postavi uslov za dalje evro(ATLANTSKE)integracije- "dobrosusedski odnosi Srbije i Kosova": ministarstvo inostranih poslova (neke buduće Vlade) će shvatiti da je mnogo isplativije bilo da su odmah poslali ministra u službenu posetu  Prištini - nego što se Vuk Jeremić te davne 2009/10/11 zamlaćivao na svim onim putešestvijama po svetu! Pa da... 
 
Rusija je svoj "principijelan stav prema Kosovu" naplatila (pre)uzimanjem Naftne industrije Srbije (skoro za "dž") i onda je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, po "kosovskom modelu"! To je ohrabrilo i druge potencijalne države da po kosovskom ključu steknu međunarodno priznanje- Podnestravlje (Moldavija), Tajlvan (Kina), Baskija i Katalonija (Španija), Škotska, Severna Irska i Vels (UK), Turska republika Severni Kipar (Kipar),  Republika Srpska (BiH), Palestina (Izrael), Korzika (Francuska), Čečenija (Rusija), Teksas (USA), Flamenija i Valonija (Belgija) i još mnoge sporne oblasti u svetu uključujući i (pazi sad) Tamil Eelam koji hoće nezavisnost od Šri Lanke... O želji najbrojnijeg naroda bez države, Kurdima, da stvore Kurdistan (koji se prostire u sledećim državama: Turska/Iran/Sirija/Irak) da i ne govorimo...
U slučaju "Rusko Kosovo" (Abhazija i Osetija) bilo mi je jednako zanimljivo i mučno da čitam reakcije ZEMALJA KOJE SU PRIZNALE KOSOVO na ovaj potez Rusije- sve su se pozivale na "KRŠENJE REZOLUCIJE UN, NA KRŠENJE MEĐUNARODNOG PRAVA, NA KRŠENJE SUVERENITETA I TERITORIJALNOG INTEGRITETA (Gruzije)"- tj.na sve ono što su one pogazile priznavanjem nezavisnosti Kosova! Ali tu nije kraj ironiji...
republika kosovo i srpska.JPG, 34 KB
"RS je teritorijalno duplo veća od KiM"
 
U slučaju Republike Srpske je najoštrije reagovala međunarodna javnost!  Narodna skupština RS je pet dana po samoproglašenju nezavisnosti Kosova (22.2.2008.) donela "rezoluciju kojom ne priznaje i ne prihvata jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine Kosova i Metohije i ističe da ukoliko veći broj zemalja članica UN, pre svega EU, prizna Kosovo; onda parlament Republike Srpske ima pravo da raspiše referendum o svom državno-pravnom status." Odmah su svi skočili u odbranu (pogađate!) MEĐUNARODNOG PRAVA, SUVERENITETA I TERITORIJALNOG INTEGRITETA BIH! Sada se intenzivno radi na CENTRALIZACIJI BOSNE I HERCEGOVINE (u prevodu- na ukidanju RS)! I dok je svuda u svetu trend decentralizacija- uslov za ulazak BiH u EU/NATO je centralizacija zemlje! Ne želim da verujem da je to neka svetska zavera protiv Srba- ali je to tako očigledno...
 
Predsednik skupštine Kosova Krasnići je skoro izjavio: "Normalno je da ako Srbi sa severnog Kosova i Srbija žele da odvoje deo Kosova, prirodna je naša potreba da se i Albanci Preševa, Medveđe i Bujanovca spoje sa Kosovom. Ovu razmenu treba uraditi sporazumno i uz saradnju, ne samo sa ovdašnjim Srbima nego i sa politicarima u Beogradu." Na to je međunarodna zajednica oštro reagovala i isključila svaku mogućnost podele Kosova i još jednom me zbunila svojom neprincipijalnošću u svom obrazloženju: "DECENTRALIZACIJA KOSOVA JE POŽELJNA, ALI TO NE SME DA UGROZI SUVERENITET I TERITORIJALNI INTEGRITET (pazi sad!) KOSOVA! EVROPA ŽELI MULTI-ETNIČKA DRUŠTVA I NE SMEJU SE FORMIRATI ETNIČKI ČISTE DRŽAVE."(!!!)
 
Pa se pitam da li taj suverenitet i teritorijalni integritet, međunarodno pravo, multi-etničko društvo sl.- važe samo tamo gde nema Srba?!?
Što bi rek'o Kalimero:
Kalimero to je nepravda.JPG, 21 KB
TO JE NEPRAVDA !!!

NAPREDNjACI- RADIKALI Light (2.deo)

misha | 04 Februar, 2010 18:30

NAPREDNjACI- RADIKALI Light (2.deo)
srpska naprena nakaradna stranka.JPG, 5 KB
U svom postu SLOBODNI RADIKALI? :)))) (2.DEO) sam još pre godinu i po dana (septembar 2008.) nagovestio na mogućnost da će novi radikali (oni bez Šekijevog bedža) postati moćna partija u Srbiji! Slobodni radikal Toma je osnovao novu stranku- Srpsku Naprednu Stranku i krenuo u borbu za vlast! Vrlo lukavo i mudro je opipao narodni puls i u svoj program uvrstio sve ono što raja želi da čuje: 
nikolic vuk u jagnjecoj kozi.3bmp.JPG, 40 KB
SRPSKA NAKARADNA STRANKA (SNS) - NAPREDNI NARODNjACI KOJI SU RADIKALNO ZA EVROPU SA KOSOVOM I METOHIJOM, UZ OSUDU GENOCIDA U SREBRENICI !!!
 
Srpska NAKARADNA Stranka (kako je ja zovem) je gotovo prekopirala program stranke koja je na poslednjim izborima osvojila 40% glasova (DS)! Tako su se i oni odlučili da kažu (osim "Kosovo je Srbija" i "Živela majka Rusija") >DA< i Evropi i Americi i Hagu! Ne kažem da je to loše- ali je nakaradno to što njeni lideri (slobodni radikal Toma i mali Aca) vređaju našu inteligenciju- poričući svaku vezu s svojom političkom prošlošću!!! Kao da su u Srbiju stigli (s osnivanjem stranke) skroz novi, neuprljani, ma- sa etiketom!!! 
U postu NAPREDNjACI- RADIKALI Light (iz septembra 2009.), smo se prisetili besede slobodnog radikala, demokratskog vojvode Tome i malog Ace (o EU, Hagu, Đinđiću, Velikoj Srbiji, Rusiji)- dok su bili u SRS-u i sada kada su u njihovom novom nakaradnom SRS Lightu! Ono što me je nateralo da pišem i drugi deo ovog posta je dalja (r)evolucija SNS-a ka evropejcima!!! Ovoga puta su se oglasili i o Srebrenici:
 
"SNS najoštrije osuđuje sve ratne zločine, a ako me pitate za Srebrenicu - najoštrije osuđujemo taj stravičan zločin. Pošto nemamo nikakav tekst (Rezolucije), očekivali smo poziv predstavnika režima da sednemo i razgovaramo sa njima o svemu jer smatramo da ovo nije partijska stvar. Ne mislimo da je ovo pitanje oko kojeg bi trebalo da se partije preganjaju, nego da na civilizovan način nađemo rešenje kako da to osudimo i kako da Srbiju predstavimo kao modernu zemlju racionalnih i razumnih ljudi (...) Mi mislimo da treba jasno da budu osuđeni ti zločini, a treba da vidimo šta je to što bi bilo najprimerenije zbog svega onoga što je počinjeno na prostoru bivše Jugoslavije i u samoj Srebrenici. Ali, trebalo bi da vidimo kako oko toga može da bude postignut najširi konsenzus, a da se time ni na koji način ne smanji pijetitet prema žrtvama Srebrenice. (...) Nikada nismo osporavali da je tamo počinjen zločin. Sada samo jasnije kažem da je bez ikakve sumnje u pitanju stravičan zločin. Gadim se ljudi koji šutiraju ljude koji leže na zemlji. Možete misliti koliko je moje gađenje prema onima koji pucaju ljudima u potiljak ili u leđa. To je zastrašujuće…" (Aleksandar Vučić, Blic, 23. januar 2010.) 
 
"U Srebrenici je počinjen stravičan, jeziv zločin i sramota me je što moram da kažem da ljudi koji su počinili taj zločin pripadaju istom narodu kojem pripadam i ja. Taj masakr je bio toliko stravičan da je besmisleno bilo šta dalje o tome govoriti. (...) Sem činjenice da osuđujemo taj užasan zločin (u Srebrenici) i da se gnušamo ljudi koji su počinili takav zločin što, čini mi se, nije sporno ni za koga, o našem odnosu (prema deklaraciji) ne mogu da kažem bilo šta dok ne vidim tekst (...) Zločini su činjeni i nad Srbima u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj! Srbi, koji su činili zločine, to nisu radili u ime srpskog naroda, nego u svoje ime." (Aleksandar Vučić, Politika, 21. januar 2010.)
 corax misha.jpg, 40 KB
Vidimo da SNS ima stav identičan LDP-u i SDU, a ozbiljno se, intervjuom potpredsednika Aleksandra Vučića, približava Fondu za humanitarno pravo, Ženama u crnom, Jukomu, Helsinškom odboru i ostalim izdajnicima kojima je Vojislav Šešelj poručio da radikali, iako ne mogu da “sruše svaki NATO avion“, mogu da pohvataju Žene u crnom, Beogradski krug i ostale!!!
 
Pošto je Srebrenica za radikale bila tabu tema, nisam ni mogao da nađem dosta njihovih starih izjava o istoj! Ipak, evo jedne vrlo zanimljive izjave Tomislava Nikolića iz 2005. o ideji organizatora Exita da te godine u noći između 10. i 11. jula minutom ćutanja odaju poštu žrtvama genocida:
 
"Sledeće godine neće biti Exita, ukoliko bude održan minut ćutanja za žrtve u Srebrenici."
 
Dovoljna je i ta jedna, ali evo još jedne mnogo slikovitije (od pre samo godinu dana), sa početka preobražaja radikala light:
 
"Ako vi srpsku državu osudite za genocid, podignete spomenik koji neprekidno aludira na taj zločin i pritom ostanu i slovenačka, i hrvatska i muslimanska država apsolutno amnestirane i nepomenute za zločine koje su počinile, onda je to nastavak progona srpskog naroda i potpuno je normalno što se srpski narod protiv toga buni i što nijedna srpska država u tome više ne učestvuje. Možda ako bude prinuđena, ali takva vlast ne može dugo da ostane. Ovo sa Srebrenicom prvo nije naučno utemeljeno, drugo ponovo je zasnovano na izmišljenim ciframa, odbijaju se svi dokazi i nigde nema ni nagovešataja da bi negde neko mogao da pomene žrtve drugih naroda, posebno srpskog, u svim ovim ratovima." (Tomislav Nikolić, Slobodna Evropa, januar 2009.)
 
"Dobro, tada sam bio i u drugačijoj političkoj partiji (SRS). Ali, oduvek sam mislio da je postojao zločin u Srebrenici i da to niko živ ne može opravdati."
bulevar ratka mladica.JPG, 62 KB
 DA LI JE I TADA MISLIO O SREBRENICI?! SRBIJA PAMTI !!!
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb