doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Zoran Đinđić o Kosovu !!!

misha | 24 Februar, 2010 08:24

„Što se Kosova tiče, naš ulog je već jako visok. Mnogo smo i nepovratno izgubili ako govorimo o nacionalnoj tradiciji i istoriji. Ali visok je i rizik daljeg gubljenja. Zbog toga treba da podignemo ulog i za Evropu. Mi nismo večita moneta za potkusurivanje svih interesa. U Hrvatskoj i BiH nepovredivost granica, pravo samo unutar zajedničke države. U Srbiji obrnuto. Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka, vrlo brzo, reći će nam: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati. A zašto je dopušteno da se nelegalno zida u prisustvu međunarodne zajednice? Kasno je za rasprave. U svim drugim stvarima vreme radi za nas. U pogledu KiM vreme ne radi za nas.“
 
(Deo iz ličnog rokovnika Zorana Đinđića)
 zoran djindjic licni rokovnik.JPG, 25 KB

Ubijeni premijer Srbije Dr Zoran Đinđić je vizionarski sve stvari sagledavao u dalekoj budućnosti. Imao je neverovatnu moć anticipacije, realan odnos prema stvarima i izuzetno razumevanje istorije. Sve naše muke počinju nerazumevanjem istorije, a sada je jasno da je Đinđić to očigledno dobro razumeo (Najupečatljiviji je njegov govor u kome analizira gotovo čitavu noviju istoriju Srbije: "Kad je bilo idealno, u vreme Titovo kada smo dobijali kredite? Je l' bilo idealno u Jugoslaviji kralja Aleksandra? Pa je l' pre toga bilo idealno kad smo bili u Prvom svetskom ratu? Nije. Je li pre toga bilo idealno, kad je bila aneksiona kriza sa Austrougarskom? Nije. Je li pre toga bilo idealno kad su se na dvoru tukli Obrenovići i ubijali? Nije. Nikada nam nije bilo dobro u istoriji.") Još 2001. godine piše da moramo pod hitno da rešimo gasno pitanje, da moramo urgentno da se pripremimo za svetsku krizu,.....

Iz neformalnih zabeleški i pisama čita se njegova izuzetna posvećenost Kosovu i Metohiji. Novembra 2002. godine on dramatično počinje da se bavi tim pitanjem, insistirajući da nemamo više vremena za čekanje. Pisao je i Bušu i Putinu i Bleru i Savetu bezbednosti. Na jednom mestu beleži da je "Kosovo kao divlja gradnja za koje će međunarodna zajednica reći da ga je lakše legalizovati nego rušiti" i da pod hitno moramo da reagujemo!

Posebno mi je bio zanimljiv Zoranov poslednji intervju (21.2.2003.) koji mi je i poslužio kao inspiracija za ovaj post! Đinđić iznosi razmišljanja, stavove, pitanja- veoma slična onima koje sam ja izneo/postavio u svom poslednjem postu Kosovska (NE)pravda. Deo tog intervjua prenosim na svom blogu (jer mi je jako zanimljiv, a i da bi videli svi oni koji do sada nisu):

http://gfx.aftonbladet.se/multimedia/archive/00070/zoran-156003-0_368_70434w.jpg

"(...) Postoji li realna mogućnost da se Kosovo ipak otcepi od Srbije?

- Najgore je da Kosovo bude faktički nezavisno, a da ga onda, kao mlinski kamen, kao takvo albansko nezavisno Kosovo, prikače na nogu i kažu „vi ste odgovorni za njega, i dok ne harmonizujete odnose, ne možete da idete dalje“. To znači, za sva vremena smo isključeni iz istorije. I da nam kažu sutra „pošto ste ista država, vi morate da dozvolite da albanski biznismeni kupuju po Srbiji, da učestvuju u privatizacijama i tako dalje. To što vi ne možete da odete tamo i popijete kafu u Prištini i Prizrenu, pa to su incidenti. To su pojedinačni ljudi, ekstremisti, ali vi niste takvi, vi ste razumni. Neka kupe Terazije svojim narko-dolarima i milijardama koje imaju, neka kupe elektroprivredu i neka sutra Srbija bude praktično albanska država“. To je ono što se neće desiti, to je ono što ćemo mi sprečiti. Znači, mi tražimo da se pitanje učešća države Srbije na Kosovu i Metohiji reši. Međunarodna zajednica pokušava da to pitanje svede na pitanje prava Srba kao proteranih lica i nacionalne manjine. I podmeće jedno za drugo, kao da se time rešava državno pitanje. Čak i da Srbi, što nije moguće, imaju sva prava na Kosovu i Metohiji, time se još pravo Srbije nije ni pomenulo. Mi želimo na oba koloseka da imamo napredak. Na jednoj strani, naravno, da se vrate proterani Srbi i da oni malobrojni koji još nisu proterani imaju bezbednost. Ali, takođe, država Srbija da ima jasno definisana svoja prava. Ili da nema svoja prava, ali neka onda Savet bezbednosti kaže „nema Srbija nikakva prava, mi smo dodelili nezavisnost Kosovu“. Mi nećemo voditi rat sa SB, ali ćemo znati na čemu smo. Ovo što sada imamo je najgore. To znači - bela smrt, u snegu ste, mislite da vam je lepo, a u suštini postepeno umirete. I morate da se probudite, jer tog trenutka kažete ne, ja se nalazim u opasnosti. Kosovo je još uvek opasnost za srpsku državnost, jer ono je rana kroz koju može da vam iscuri i poslednja kap krvi. Mi tu ranu moramo da zatvorimo na određeni način. Naravno, maksimalno povoljno za sebe, ali spremni na određeni kompromis koji bi uvažavao i interese one druge strane, Albanaca koji na Kosovu žive.

Kosovska ofanziva počela je zapravo proširenjem pitanja Kosova na regiju. Vaša izjava za Špigl o BiH izazvala je mnogo reakcija?

- Ja sam rekao - ako ne važi za Srbiju ono što je važilo u Dejtonu, a to je da su nacionalne zajednice dobile svoj kolektivni status i da su granice nepromenljive, da se kaže - u redu, sve te republike bivše Jugoslavije su države. Dakle, ako to ne važi za Srbiju, a ja mislim da unazad neće važiti više ni za koga, kako objasniti da je jedini presedan napravljen upravo za Srbiju. Rekao sam, jesam za očuvanje Dejtona, ali dajte da nađemo neki kompromis kroz regionalnu saradnju, kroz bilateralnu saradnju albanskog dela Kosova sa Albanijom, srpskog dela Kosova sa Srbijom, Republike Srpske sa Srbijom, hrvatskog dela Bosne sa Hrvatskom, bez menjanja granica, bez postavljanja pitanja suvereniteta, ljudi... Ali, ako vi želite da stvorite albansku državu u 21. veku na teritoriji koja pripada državi Srbiji, onda ćete ponovo otvoriti proces koji ste mislili da ste zatvorili. I to nije moja želja, to je opis stanja.

Često sam kao neki glasnik koji je kriv zato što donosi neku neprijatnu vest. I u Srbiji me često optužuju. Ali dopusti mi da te upozorim ako ne znaš da će se to desiti. Znači, raspad dejtonskog sistema je kao zakon gravitacije, posledica. Ako zakon gravitacije ni u jednom slučaju ne bi postojao, ako imate čašu i stavite i ona ostane da visi u vazduhu, mislim da je poništen zakon gravitacije u celini. To je upozorenje onima koji misle da na primeru Srbije mogu da sruše jedan princip koji je logično i na štetu Srba sproveden, i koji su Srbi prihvatili.

Ne treba ispustiti istorijsku šansu da su narodi na ovom prostoru prihvatili taj princip nepromenljivosti granica, kolektivnih prava, nesvađanja nacionalnih zajednica, građana, manjina... Mislim da je to jedan konstruktivan pristup, koji je u Sarajevu izazvao vrlo neopravdane i nervozne reakcije, koje je, naravno, izazvao Vašington, a ni u Briselu nije bio dobro primljen. Ali to je istina.

Oni su postavili pitanje motiva. Neko je rekao - to su marketinški motivi. Šta meni treba ovog trenutka taj marketing? Niti u Srbiji ima izbora niti ja mogu dobiti međunarodnu podršku za to. Naravno, mnogo sam više izgubio lično nego što sam dobio, ali vrlo svesno. Ja sam onaj svoj kredit koji imam poslednjih desetak godina kao demokratski političar na Balkanu stavio za jednu stvar za koju mislim da je od nacionalnog interesa.

Dakle, koliko sam vas razumeo, i dalje smatrate da u Srbiji odlučujete vi, a ne neko spolja?

- Apsolutno. O Srbiji će se odlučivati u srpskom parlamentu i organima koji su za to nadležni. Sve te ranije priče i ranije krizne grupe i krizni štabovi su prošlost. I nema šanse da mi pristanemo na bilo šta što nije u našem interesu. Postoji ona mala mistifikacija u našim medijima. Čudim se kad to čitam svakoga dana, na primer, koga podržavaju Amerikanci, koga podržava Evropa, koga podržava Rusija. Kakve to ima veze? Pitanje je koga podržavaju ljudi koji žive u toj zemlji.

Vi možete i treba da imate dobre odnose sa svima koji su bitni za vas, ali to da vi sada strance uključujete kao deo unutrašnje politike, to je bolesno. Mi tu bolest još imamo u Beogradu. Imamo ambasadore nekih zemlja koji se ponašaju kao da su šefovi stranaka u Srbiji, kao da su izabrani na izborima. Oni pozivaju ministre, pozivaju moj kabinet, i čude se što neću da ih primim. Ja kažem, zamislite da moj ambasador u vašoj zemlji pozove vašeg premijera pa ga pita da sa njim ruča. Ovaj bi mislio da je to neka šala, da je skrivena kamera. Pa, mi smo isto tako zemlja kao što je i vaša zemlja. Nemojte da mislite da vi možete da radite u našoj zemlji nešto što naša ambasada u vašoj zemlji ne bi mogla ni slučajno da uradi.

Ali mi moramo sami kao građani, ali i kao ljudi, da zauzmemo taj stav. Poštujemo sebe, poštujemo i druge, ali da stvarno poštujemo sebe i da ne dopustimo da se niko sa strane meša u naše odnose. Jer, da mi to ne tražimo, ne bi oni to ni radili. Da imamo ministre koji na takav poziv hladno kažu - izvinite, nemam vremena za to, posle dva-tri puta bi odustali.

Pošto još imamo taj kompleks niže vrednosti, mislim da i mi pomalo generišemo tu nezrelu situaciju da se o našoj zemlji mnogo više raspravlja u inostranstvu nego što se raspravlja o sličnim zemljama, kao što su Rumunija, Hrvatska, Grčka. Ne vidim zašto bi Srbija bila u drugačijem položaju nego što su druge zemlje..."

zoran djindjic sat i kravata na dan atentata.JPG, 22 KB
Krv na satu i kravati koje je premijer nosio na dan atentata
 

Veoma zanimljiv i (verujem) za mnoge tzv. "srBske patriJote"- poprilično nepoznat stav Zorana Đinđića... Pa se pitam da li je dan kada je Kosovo "krenulo" ka konačnoj nezavisnost- upravo 12. mart 2003. ???

Generalna | Permalink | Komentari (50) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb