doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Kosovo kao Severna Irska

misha | 19 Mart, 2010 02:23

 Kosovo kao Severna Irska

srbija i irska kosovo i severna irska.JPG, 42 KB
Irska smatra Severnu Irsku (UK) delom svoje teritorije (Ustav 1937.) I pored tog "otvorenog pitanja granice" 1973. i UK i Irska ulaze u Evropsku uniju. Može li se taj irski model primeniti i na Srbiju i Kosovo?!?
 
 
Mnogo puta smo čuli slogane političkih partija u Srbiji: "I Kosovo i Evropa", "Evropa nema alternativu", "Srbija nema alternetivu", a u poslednje vreme sve češće čujemo dilemu "Ili Kosovo ili Evropska unija"... Iz EU stižu uveravanja da Srbija NEĆE MORATI DA PRIZNA NEZAVISNOST  Kosova pre nego što postane njena članica! Međutim, nije tajna da su "dobrosusedski odnosi u regionu" jedan od osnovnih kriterijuma za dalje evrointegracije zemalja Zapadnog Balkana.
rezolucija 1244.JPG, 30 KB
Kosovo je Srbija- "Ko da mi otme iz moje duše... Rezoluciju 1244"

Dakle- priznavanje nezavisnosti Kosova neće biti postavljano kao uslov Srbiji sve do njenog ulaska u Evropsku uniju, ali Beogradu već sada mora biti jasno da neće moći da se pridruži evropskoj porodici država pre nego što reši pitanje odnosa prema Kosovu i ne bude data garancija da Srbija neće sprečiti Kosovo da postane član EU – preneli su angloamerički izvori „Dnevnika“ u Briselu pozicije Londona i Vašingtona, povodom dovođenja u vezu pitanja članstva Srbije u EU I priznavanja nezavisnosti Kosova.

Niko u EU neće postaviti Srbiji uslov da prizna Kosovo da bi dobila status kandidata ili početak pregovora o članstvu u EU. Beograd vrlo dobro zna da s evropske strane ima na raspolaganju nekoliko „mirnih“ godina da privede kraju pregovore o ulasku u EU. Ko god bude povezivao Kosovo s evropskim integracijama Srbije u sledećih nekoliko godina u kontekstu približavanja Srbije EU, to čini iz nekih drugih (dnevno političkih) razloga koji nemaju veze s evropskom budućnošću Srbije. Naši političari svoju nesposobnost da obezbede bolji životni standard prikrivaju ovom (nepostojećom) "vrućom temom" i tako potiskuju u drugi plan one životne i za obične ljude važnije teme- posao/nezaposlenost, plate, penzije, nizak prirodni priraštaj,... Mudro, nema šta- jer znaju da u Srbiji imaju puno "ovaca za šišanje"...

S druge strane- tačno je da EU neće dozvoliti da joj se ponovi Kipar, tim pre što Srbija u EU nema svoju Grčku, koja je početkom ove decenije druge članice EU, pod pretnjom veta, uslovila da prime grčki deo Kipra u EU s maksimom „Ili devet zemalja s Kiprom u EU ili niko“. Zato bi, smatraju u ključnim evropskim prestonicama i Vašingtonu, trebalo početi razradu scenarija koji bi omogućio da Srbija postane član EU, a da pri tom ne bude dovedena u poziciju da bira između „mita i budućnosti“, i da Kosovo ne bude prepreka za put u Evropsku uniju. Od Beograda se samo očekuje da ne politizuje stvari koje su bitne za ekonomski razvoj Kosova, kao što su učešće Prištine u regionalnim vidovima saradnje poput CEFTA-e ili Energetske zajednice i slično.

rezolucija 1244 mnogo losa rezolucija ahahahha.JPG, 19 KB
Kosovo (i Metohija) - između mita i budućnosti.
 

Tako sam ja "istraživao" po netu neke slične slučajeve i tražio koji postojeći model bi bio najbolji za buduće odnose Beograda i Prištine. Ne postoji nijedan međunarodni model koji može da se direktno primeni na buduće odnose Beograda i Prištine- ali dobra i loša iskustva dve Nemačke, Kine i Tajvana, Kipra i Turske, odnosno palestinske uprave i Izraela mogu biti dragocena i EU i Srbiji za iznalaženje kompromisnog rešenja. Kako sarađivati, a ne priznati samoproglašenu nezavisnost tj. kako da Srbija sačuva obraz i dostojanstvo a Kosovo da sačuva nezavisnost i da zajedno jednog dana postanu članice EU:

 

TURSKA REPUBLIKA SEVERNI KIPAR - Severni deo ostrva do danas kontroliše Turska, koja finansira „paralelne institucije“. Na području Turske Republike Severni Kipar (TRSK) čak je smešteno oko 30.000 turskih vojnika. Kipar je faktički podeljen 1974, kada su vlasti iz Ankare izvršile invaziju na severni deo ostrva zbog opasnosti od prisajedinjenja države Grčkoj. Protiv TRSK zaveden je međunarodni trgovinski embargo, a UN kontrolišu „zelenu liniju“ podele. Više pokušaja UN i EU da se dođe do rešenja je propalo. I pored svega, Kipar je 2004. postao član EU (uz podršku Grčke). Primer podeljenog Kipra je najrizičniji, iako ga naši političari neretko navode kao interesantan. Ako se Kipar posmatra kao jedinstvena država, to znači da Turska treba da se odrekne priznanja Republike Severni Kipar ukoliko želi da postane članica EU. Prema takvom scenariju, Srbija bi možda jednoga dana trebalo da prihvati otcepljenje Kosova kao svršen čin, ukoliko nezavisnost pokrajine prizna svih 27 članica Unije!

ZAPADNA I ISTOČNA NEMAČKA- Dve Nemačke nikada formalno nisu priznale jedna drugoj nezavisnost, ali su obe bile članice UN. Počele su da sarađuju 1970-ih, umnogome zahvaljujući „istočnoj politici“ zapadnonemačkog kancelara Vilija Branta. To je značilo uspostavljanje dijaloga s komunističkim državama i postizanje dogovora o pitanjima značajnim za građane SRN i NDR. Zvaničnici su održavali redovne sastanke, potpisivali su bilateralne ugovore, a predsednik NDR Erih Honeker je 1987. boravio u zvaničnoj poseti Bonu. Suštinska razlika ovog i našeg slučaja je ta što su u ove dve (Nemačke) države živeli pripadnici istog naroda. Tu je i činjenica da je nakon Drugog svetskog rata bio na snazi bipolarni poredak, obeležen razlikama između bivšeg SSSR i SAD, što sada nije slučaj.

TAJVAN (TAJPEH)- Tajvan je 1949. proglasio otcepljenje od Kine. Peking blokira članstvo Tajpeha, koji ima podršku SAD, u UN. Odnosi su nedavno krenuli uzlaznom putanjom. Kina i Tajvan su 2009, potpisali paket sporazuma u oblastima finansijskih usluga, investicija, poljoprivrede, ribarstva, a za ovu godinu planirani su sporazumi o smanjenju ili ukidanju carina. Kineski predsednik Hu Đintao uputio je u julu 2009. telegram tajvanskom predsedniku Ma Jingđeu u kojem mu čestita na izboru za partijskog šefa, što je prva direktna komunikacija predstavnika dveju vlasti u proteklih šest decenija. Model Kine i Tajvana nije prihvatljiv jer se na Kosovu insistira na međunarodnom prisustvu, što je regulisano Rezolucijom 1244. Beograd svakako treba da teži intenziviranju legalne ekonomske saradnje s Prištinom, koja je pod imenom Unmik/Kosovo uključena u regionalne sporazume.

PALESTINA- Država Izrael formirana je 1948, nakon povlačenja Britanaca, a uz palestinsko protivljenje. U narednim decenijama bilo je više bezuspešnih pokušaja pomirenja Izraelaca i Palestinaca. „Ugovorima iz Osla“, koje su 1993. potpisali Izrael i Palestinska uprava, i jednima i drugima priznata su prava na Zapadnu obalu i Gazu. Međunarodna zajednica, predvođena SAD, trenutno pokušava da ih ubedi da se vrate za pregovarački sto. Dve strane retko sarađuju, i to samo u humanitarnim pitanjim. Vrlo loš primer! (Izrael, za razliku od Srbije, ima ogromnu podršku SAD-a.)

BAVARSKA- Veoma zanimljiv primer- nemačka pokrajina Bavarska. Moguće kompromisno rešenje za budući status Kosova je mogao biti primer „slobodne zemlje Bavarske“, jer ta nemačka pokrajina ima nezavisnu izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, ali ne i međunarodni pravni subjektivitet. Slobodna država Bavarska je površinom najveća savezna pokrajina Nemačke, smeštena na njenom jugoistoku. Ime je dobila po Bavarcima, svom većinskom stanovništvu. Glavni grad je Minhen. Temelji pokrajinske politike oslanjaju se na Ustavu Slobodne Države Bavarske iz 1946. (Bavarska se definiše kao "slobodna država (republika) i narodna demokratija.") Izvršnu vlast čini Bavarska državna vlada, na čelu vlade je ministar-predsednik koji vodi poslove vlade, određuje pravce politike, zastupa Bavarsku u inostranstvu i imenuje državne ministre i državne sekretare. Najviši Bavarski sud je Bavarski Ustavni sud. Teško da bi danas ovaj model bio prihvatljiv za kosovske Albance (i pored dosta sličnosti, na prvi pogled) jer je Republiku Kosovo međunarodno priznala trećina svetskih država!?

 

SEVERNA IRSKA- Ukoliko ne želimo da ovakvi nerešeni odnosi Beograda i Prištine traju beskonačno primer Irske nam je možda najbolji i najbliži! Pogotovo ako se pogleda kako je ova država postala članica EU.

Član 2 i 3 irskog Ustava iz 1937.

član 2: "Nacionalna teritorija se sastoji od celog irskog ostrva, drugih ostrva i teritorijalnog mora."

član 3: "Očekujući reintegraciju nacionalne teritorije i bez prejudiciranje prava Parlamenta i Vlade ustanovljenih Ustavom da obavljaju svoju jurisdikciju na celoj teritoriji, zakoni usvojeni u Parlamentu će važiti i biće primenjivani na istoj teritoriji kao i zakoni Slobodne Države Irske" (ne važe za Severnu Irsku, prim. aut.).

Do sada su se kao alternativno rešenje za put Srbije ka EU i normalizacija odnosa s Kosovom pominjali podela ili korekcija granica ili davanje posebnog entiteta Srbima na Kosovu uz potpisivanje sporazuma između Beograda i Prištine, po uzoru na sporazum dve Nemačke iz 1971. godine. Ipak- najbolje bi bilo ono što je primenjeno za Irsku i Severnu Irsku, jer kao što smo videli, i Velika Britanija i Irska su ušle u EU a da nisu u potpunosti rešili pitanje Severne Irske. Takođe, zbog toga ni jedna strana nije trpela štetu.

Budući da su se srpske vlasti tokom pregovora o statusu Kosova bavile samo teritorijalnim pitanjima i bile totalno nezainteresovane za sudbinu Srba na Kosovu, red je da vlast promeni redosled važnosti i stavi kosovske Srbe na prvo mesto:

S obzirom na to da je i Irska ušla u EU s Ustavom iz 1937. godine, u kojem je imala odrednicu da je i severni deo Ostrva deo nacionalne teritorije, ali i član u kojem se eksplicitno naglašavalo da zakoni Irske važe samo na južnom delu ostrva, Dablin je eksplicitno priznao faktičko stanje – da nema kontrolu nad Severnom Irskom. Na tragu tog rešenja kao i usvojenih amandmana na članove 2 i 3 irskog Ustava koji su formulisali navedene pozicije 1998. godine, koji su, umesto teritorijalnog jedinstva, naglasak stavili na jedinstvo naroda kako bi omogućili i Ircima iz Severne Irske da se osećaju i da imaju prava kao svi ostali Irci – Srbija bi proklamovala politički cilj „jedne Srbije“, uz prihvatanje realnosti da je Kosovo van njene jurisdikcije.

Član 2 i 3 irskog Ustava iz 1937. (posle amandmana iz 1999.)

član 2: "Svaka osoba rođena na ostrvu Irske, uključujući i njena druga ostrva, ima pravo da bude deo irske nacije."

član 3: "Irska nacija ima čvrsto opredeljenje da u harmoniji i prijateljstvu ujedini ceo narod koji živi na teritoriji irskog ostrva, sa svim njihovim razlikama u identitetu i tradiciji priznajući da će se Irska ujediniti samo uz korišćenje mirotvornih sredstava uz saglasnost većine, demokratski izražene u obe jurisdikcije na Ostrvu."

Dakle, britanska ideja za Kosovo bi bila da Srbija ostavi u svom Ustavu Kosovo kao formalni deo nacionalne teritorije, uz priznavanje da tamo postoji nezavisna vlast u odnosu na Beograd, u smislu da svaki građanin rođen na Kosovu ima pravo da bude deo „srpskog naroda“ i da se Srbija i Kosovo mogu ponovo ujediniti, ali samo u miroljubivom procesu uz većinski pristanak naroda i u Srbiji i na Kosovu.

Na taj način, Srbija bi bila motivisana da radi na što bržoj integraciji Kosova u EU, a s druge strane, Srbi na Kosovu bi bili dvostruko zaštićeni kao građani, odnosno državljani ne samo Kosova već i Srbije.

crazy irish = serbs xD 2.jpg, 34 KB

!!! Srbi i Kelti- braća !!!

Srbi i Kelti (Irci, između ostalih) imaju više od 4000 zajedničkih reči, koje su, ili potpuno iste, ili veoma podsećaju jedne na druge. Melodijske forme i muzički instrumenti su im gotovo identični. Kompletni melodijski sklopovi srpskog i irskog etnosa isti ili slični u najmanje 70 odsto slučajeva! 'Triler', koji je svojstven srpskom melosu, gotovo na identičan način postoji u irskom, samo je drugačije pozicioniran u okviru kompozicije. Mi imamo planinu Taru, a u Irskoj takođe postoji istoimena planina i na njoj su krunisani svi irski kraljevi. U Srbiji Užicane zovu Ere, dok je staro, izvorno ime Irske takode - Era,..

Dva naroda, Irci i Srbi, imaju veoma sličan temperament - tako da ovaj "irski recept" treba razmotriti veoma ozbiljno! Kosovo kao Severna Irska, a Srbija (u ekonomskom smislu) kao Irska- potpisujem!Smile 

Zoranovi citati

misha | 12 Mart, 2010 00:07

Među Njegoševim stihovima ima jedan koji glasi: “Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi”.
ZORAN ĐINĐIĆ, vizionar koji je glavom platio svoju težnju da Srbiju vodi u budućnost, živeće upravo tako – DOVEKA !!!
 
djindjic 1997 kraj petokrake.jpg, 22 KB

 "I ja Vam kažem, gledajte u budućnost, gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati Vi i ja..."

 

Ovako je govorio Zoran:

Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države.

U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.

Vi možete da uzmete akvarijum i da napravite od njega riblju čorbu, ali ne možete od riblje čorbe da napravite akvarijum... Skuvali ste ribe - gotovo je! To je istorija!

” Nalazimo se u brodu punom vode i svi je moramo izbacivati i ploviti u istom smeru.”

” Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, iako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena da se utroši na oštrenje testere, nego drva seći tupom.”

” Reforme nikada nisu popularne ako treba da budu uspešne jer uvek mnogo koštaju. Da biste bili popularni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti.

Želimo modernu Srbiju koja će se takmičiti sa drugima i imati glavnu ulogu na Balkanu, u kojoj će biti malo trutova, a mnogo radilica.

” Moto koji me vuče napred je: nikad se ne predaj! Ako kreneš u preticanje, dodaj gas! Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što će većina da podrži.

Ja ne želim da vučem kola iz blata, a da posle toga budem kriv što je neko seo na ta kola i koči.

” Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi sa mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.”

Kada me moj sin pita: "Tata, šta radiš po ceo dan", ja mu kažem: "Radim da bi ti mogao mirno da živiš." Tako ja razumem suštinu svog posla. Siguran sam da ga većina roditelja u Srbiji na sličan način razume.

" Prevarenim se može smatrati samo onaj deo naroda koji je verovao da će sa dolaskom političke demokratije automatski doći do ekonomskog blagostanja.”

 Uspevaju samo nacije koje imaju pozitivan odnos prema stvarnosti. Samo brze, aktivne, optimistične nacije ostvaruju svoje ciljeve.

” Nema više spavanja. Vreme je za akciju. Spavaćete kada odete u penziju.”

Međunarodna zajednica je kao klima- ne možete da je priznate ili ne, već da se adaptirate.

” Još uvek nismo srušili most koji nas povezuje sa katastrofalnom prošlošću, još uvek je moguć pad unazad. Balkan je još uvek pun razornih potencijala.”

U Srbiji je još uvek rizičnije biti policajac ili sudija, nego kriminalac.

” Živeti pod nebeskim pravilima možeš na nebu, ali na zemlji moraš da rešavaš konkretne stvari.”

Razumni ljudi veliki problem razlože na više malih, pa rešavaju jedan po jedan. Mi smo skloni da sve probleme skupimo u jedan, pa je on teško rešiv.

” Voleo bih da se u našoj zemlji 24 sata nešto dešava, da nema spavanja, da se stalno neke stvari rade.”

Ne možete da suzbijete požar, a da se ne opečete, na možete da suzbijete poplavu a da se ne pokvasite i ne možete da se borite sa organizovanim kriminalom a da vam ne prete.

” Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti jer ste ga mudro predvideli. ”

Ne mislimo šta želimo 2002. godine. Mislimo o tome šta želimo 2050., kada ćemo biti mrtvi. Da li želimo da iza nas ostanu rezultati na koje će naša deca biti ponosna, ili neuspesi kojih će se stideti. Mi danas, hteli to ili ne, radimo na vlastitom spomeniku. Na njemu će nešto pisati: "Ta generacija je izvukla zemlju iz krize." ili "Bili su beznačajni i beskorisni".

” Da naši ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet dovedemo u zemlju.”

Mi smo 10 godina stariji, siromašniji, propaliji. To je cena naše gluposti i naše neodgovornosti. Ne može to besplatno. Ja jedino želim da mi to više nikada ne ponovimo.

” Ne može da se promeni Srbija, a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija, svako od nas mora pomalo da se promeni, u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija - to je zbir svih nas.

" Što se Kosova tiče, naš ulog je već jako visok. Mnogo smo i nepovratno izgubili ako govorimo o nacionalnoj tradiciji i istoriji. Ali visok je i rizik daljeg gubljenja. Zbog toga treba da podignemo ulog i za Evropu. Mi nismo večita moneta za potkusurivanje svih interesa. U Hrvatskoj i BiH nepovredivost granica, pravo samo unutar zajedničke države. U Srbiji obrnuto. Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka, vrlo brzo, reći će nam: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati. A zašto je dopušteno da se nelegalno zida u prisustvu međunarodne zajednice? Kasno je za rasprave. U svim drugim stvarima vreme radi za nas. U pogledu KiM vreme ne radi za nas.“ (decembar 2002. godine.) 

"Život je čudo. Ponekada razmišljam da je jedno ljudsko biće, jedan od 40 hiljada spermatozoida. Taj jedan je uspeo, a onih 39999 uspeli nisu. Znači, svako ko se rodio je šampion. On je uspeo u odnosu na 40 hiljada drugih. Mnogi kažu - Šta će mi život. Čoveče, tvoja odgovornost i pred Bogom i pred tobom je ogromna. Pobedio si u najvažnijoj od svih utakmica. Živ si. Rodio si se. Uradi nešto pozitivno sa svojim životom. Još samo to da se u našem narodu prelomi. To što nam je ostalo iz onog pustog turskog da kažemo- ma lako ćemo, ma sutra ćemo, ma ne može to, ma oni su protiv nas, ma svetska zavera, ma.....to su sve gluposti."

" Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova Vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote.

 ” Naš cilj je, i mi našu zemlju vidimo da 2004. godine bude zvanični kandidat za Evropsku uniju, da 2010. godine bude ravnopravni član Evropske unije. Sve prepreke na tom putu ćemo uklanjati, bilo da se zovu Milošević, da se zovu ustavi, bilo da se zovu zakoni. Ne postoji ni jedna prepreka koja može da nas zaustavi na tom putu. Kao čoveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dođe do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.

A ako sada Srbija stane, ma koliko sporo kako neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula, proći će deset godina. Moje upozorenje je - imamo ogromnu istorijsku šansu da uradimo nešto veliko i u ovoj zemlji i u regionu, ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike i iskušenja i to nije nikakava garantovana stvar da smo mi osvojili demokratiju, da smo usvojili ekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar. To je šansa, koja može da bude prokockana sutra.

Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami !!!

Zoran Djindjic- potpis.JPG, 5 KB

 ...ja mislim da nam je ovo poslednja šansa, jer ako sada ne budemo hteli, ako se sada Srbija zaustavi...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb