doctor

Sumnje da su pred nama teske godine na polju politike, reformi, ekonomije... To, naravno, nije nista spektakularno novo, s obzirom da je ovde, u Srbiji, to nekako postalo ustaljeni sistem. Prateci poslednja desavanja, ne mozemo uociti neke krupne stvari koje se desavaju na polju unutrasnje i spoljne politike Republike Srbije. Pre nekoliko dana na zvanicnom mitingu SNS-a Konuzin je porucio kako je SNS slika raspolozenja srpskog naroda. Ovo je, bez sumnje, javni stav Rusije ko se u Srbiji favorizuje od politickih partija i kome Rusija daje podrsku na narednim izborima. Druga najveca partija u RS, Demokratska stranka, jos pre 11 godina otpocela je jednu vizionarsku misiju na sebe i svoju koaliciju. Medjutim, ocigledno je da se nema dovoljno snage, a ni medjunarodne politicke prilike ne odgovaraju ovoj partiji kako bi Srbiju i njene gradjane mogla odvesti u onu buducnost koju zeli. Previse rezervisan po nekim pitanjima, konzervativan i tradicionalan, kakav je inace prosecan Srbin, ne moze razumeti prednosti Zapada, jer nikada tamo nije ni bio. Ali, zato ce doveka kukati na to da se svinja ne moze klati "na sred avlije", koja ce postati "prokleta", udje li, nekim slucajem, ova drzava u savez evropske zajednice. Zalice se i na to da nece moci da pece svoju "sljivovicu". Ali, voleo bih da mi neko odgovori: Koja jos nacija je pokusala svoj identitet izgraditi na "svinji" i "sljivi"?! Buducnost ove drzave lezi u Beogradskom Univerzitetu. Odatle ce kretati unutrasnja snaga i energija u vremenu koje je pred nama. Obrazovni, kulturoloski i civilizacijski problem jesu stvari s kojima se konacno moramo suociti licem u lice.
Uplitanje u unutrasnje poslove, ili spoljasnje, neke drzave, dovoljno govori o slabosti i nestabilnosti ove drzave koja dopusta takva dela. Medjutim, cinjenica je i da je "sudbina" (ili je nazovite kako god zelite) malih naroda i drzava u rukama "velikih".
Zelim reci jos jednu stvar. Nemojte se zavaravati! Ukoliko se srpska politika ponovo okrene Rusiji, procicemo kao i uvek kada smo se oslanjali na nasu "Majku nam Rusiju" i nase "bracuske". Rusija mora da ostane cvrsta u spoljnoj politici, iako joj je SAD "slomio kicmu" na polju diplomatije stvaranjem Kosova. To krije jos jednu pozadinu - Rusija jos uvek nema toliki uticaj kako bi mogla parirati Sjedinjenim Drzavama.
Istorija nas je naucila:
1. Stefan Nemanja uspeo da izdejstvuje nezavisnost i osnivanje drzave Srbije, tek kada se priklonio Zapadu.
2. Stefan Nemanjic Prvovencani uspeo je da po prvi put uvede Srbiju u red kraljevskih evropskih monarhija, tek kada se okrenuo Zapadu.
3. Desot Stefan Lazarevic uspeo je da produzi zivot srednjovekovnoj Despotovini Srbiji, tek kada se oslonio na Zapad.
4. Vozd Karadjordje je imao ogromnu podrsku Napoleona Bonaparte, francuskog cara.
5. Na slom ovog ustanka 1813. godine dobrim delom uticalo je i povlacenje ruskih vojnika sa Balkana, jer je Rusija imala "vece probleme na Istoku".
6. Milos Obrenovic zahvaljujuci podrsci Zapada uspeva da dobije autonomiju za Srbiju.
7. Mihailo Obrenovic, veliki vladar sa vizijom, uspeo je da reformise Srbiju i protera Turke iz gradova, tek kada se oslonio na Zapad.
8. Milan Obrenovic uspeo je da po prvu put, posle cetvorovekovnog robovanja Srbiju podigne na rang kraljevine, tek kada je dobio podrsku Austro-Ugarske, dakle Zapada. Isti vladar uspeo je da Srbiji obezbedi najdemokratskiji ustav, uspeo je da efektno deluje na polju kulture i obrazovanja.
9. Godine 1877. Rusija ulazi u rat protiv Turske. Iste godine Srbi se bore protiv Turaka, pod parolom: "Gde ce nas brat Rus sam da ratuje?! Uleci, Srbijo, i pomazi." Srbija je u ovim obracunima oslobodila niski, pirotski, vranjski i toplicki okrug. Mirom u San Stefanu, carigradskom predgradju, Rusija stvara Veliku Bugarsku. Ovim ugovorom otela je Srbiji 4 okruga koja je Srbija platila zivotima svog naroda, i pripojila Velikoj Bugarskoj.
Ovo je krupan podatak koji pokazuje da Rusija u Srbiji nikad nije videla dobrog saveznika, pa je stvaranjem Velike Bugarske vrsila inicijativu i kontrolu nad Balkanom.
10. Poslednja, i najbitnija stvar!!! Srbija dobija nezavisnost 1878. godine kongresom u Berlinu, kada nam nemacki kancelar Oto fon Bizmark daje nezavisnost, a ne Ruski car!
Pa, dokle vise da se okrecemo Rusiji?! Kad god smo se na nju oslonili, obavezno smo pali!

Ja imam samo jedan odgovor. I to na komentar demokrate93.. Budućnost ove zemlje nije u Univerzitetu, bilo kom u ovoj državi.. Budućnost je u proizvodnji, običnom građaninu koji mora da zaradi parče hleba. Beogradski univerzitet je bio i biće naše najveće blago! Ali kao što vidite, to nije jedini uslov da neko uspe u životu, a ponajmanje način da se država izvuče iz ove, jako teške situacije. I ako moje ime naginje na Moskvu, nisam ograničen da ne mogu videti koje probleme nosi ta naklonost, ali da bi se u ovoj zemlji našao posao i uslov za lep život svih ljudi i ponovno stvaranje srednje klase, potrebno nam je tržište istoka, kao i puno puno stvari sa zapada. Ja ne vidim da je gostovanje ambasadora nešto toliko loše, pa mi smo sve to znali, ko koga podržava, u ostalom, svih ovih godina svedoci smo šta sve, i na koji način ambasadori deluju..sastavljaju, sugerišu, i to najviše proevropskoj strani, formiraju naše vlade. Pa deset godina oni kreiraju našu politiku, i svi to znamo i sada se ti isti nešto bune. Sve je smešno! Smešno je i to kako pojedinci naglašavaju uticaj Rusije i njeno uslovljavanje.. Pa zar Zapadu nismo sve ove godine ispunili milijardu i jedan uslov! Potrebna je Rusija..potreban je Zapad.. Te činjenice neki nisu shvatili kada je to trebalo. I sada, SAMO ZBOG TOG, ispaštamo!

Slozio bih se sa Vama, po nekim pitanjima. Prvo, BU jeste nase najvece blago. A sta raditi sa blagom, ako ga ne mnozimo? To je profit koji nam je preko potreban, zar ne?
"Budućnost ove zemlje nije u Univerzitetu, bilo kom u ovoj državi.." Ako se odricete obrazovanja, koje predstavlja temelje nastanka elite jedne drzave, a mi danas nemamo nikakvu elitu ni u politici, ni u Crkvi, pa ni ovu intelektualnu, onda smo u ozbiljnom problemu. Preporucujem clanak uvazenog prof. Aleksandra Mandica, jednog od mojih omiljenih profesora BU, koji je objavljen u Politici 29. oktobra 2011. godine. U nekoliko pasusa opisana je kriza ove drzave. Nemojte da se varamo! Ni jedna nacija na svetu nije nacija ako nema bar jedan Univerzitet vrhunskog kvaliteta. Srbiju i Srbe jos mnogo toga deli od te evolutivne faze. Srbi su jos uvek narod. Zelite dokaz? Pogledajte manire, kulturu, obrazovanje... Pogledajte ulice, prolaznike, guzve u postama, zdravstvenim i pravosudnim ustanovama... i jos mnogo toga. Povrh svega, nase najvece institucije jos uvek imaju prilepljeni epitet "narodno": Narodno pozoriste, Narodna biblioteka, Narodni muzej, cak nam je i banka Narodna banka Rep. Srbije!!! Molim Vas, uocite te bitne elemente, koji nas potkopavaju. Veoma porazavajuce je, ali je jos vise od toga tacno, da se Srbija danas suocava sa kulturoloskim, civilizacijskim i obrazovnim problemom. Mlada inteligencija je nase jezgro. To jezgro ima svaka nacija. Srecem paznju na sledece cinjenice:
U Berlinu je 1811. godine osnovan prvi moderni univerzitet. Nemacka drzava stekla je medjunarodnu nezavisnost tek 1866. godine! Da li Vam ovo nesto govori?! Govori mnogo toga, verujte mi...
Englezi naseljavaju prostor severne Amerike u poslednjoj deceniji XVI i prvim decenijama XVII veka. Svega tri decenije bilo je dovoljno da Englezi shvate: bez obrazovanja se ne moze! 1636. godine osnovan je Harvard University, danas prvi na svetu! Nazvan je po svom prvom meceni (John Harvard) i ime do danas nije promenjeno.
Yale University kod Vasingtona osnovan je 1701. godine. Oba ova univerziteta krenula su onim berlinskim modelom, dodajuci mu neke karakteristike sa Cambrige i Oxford Univerziteta, kao sto su kampusi, studentski domovi itd...SAD su tako postale prva drzava na svetu, koja je u petoj deceniji XX veka imala populaciju od 60% fakultetski obrazovanih, a u naredne dve decenije broj visokoobrazovanih popeo se do 80%, nakon cega je usledila stagnacija.
Uzmimo za primer Italiju, bliza nam je od SAD-a. Ne postoji ni jedna institucija koja nosi naziv "narodni,a,o", vec je sve na nacionalnom nivou. Moramo se iscupati iz kandzi konzervatizma, patrijarhalnosti, kombinovati ono "domace" sa ovim novim i prilagodjavati se modernom svetu i modernoj civilizaciji. Bilo sta drugo, plasim se da nece doneti mnogo napretka.
Srdacan pozdraz za Vas,
Milos.

Znate li koliko doktora nauka smo iznedrili?? Krsti nam se svet..
Ima u ovoj zemlji i te kako pametnih ljudi, ali su se povukli pod bujicom prljavšine, mulja i brloga! To je rezultat ovih 20 poražavajućih godina!

Prvi doktor nauka u Srbiji bio je Jovan Ristic, jedan od najvecih politicara koje je Srbija ikada imala! Studirao je kod profesora Leopolda Rankea, mozda cak najvecek istoricara moderne Evrope, a doktorirao je filozofiju. Po povratku u Srbiju, za Ristica nije bilo posla. Verujte mi, zgrazavam se na takve poteze srpskih politicara. Prva zena doktor nauka u Srbiji bila je Ksenija Atanasijevic. Doktorirala je 1922. godine na BU filozofiju sa klasicnim jezicima, a ceo zivot je prevodila velikane poput Platona, Aristotela, Spoinoze, Adlera i druge... Iako je bila dobitnik velikih medjunarodnih priznanja, nailazila je na veliku mrznju i pakost "beogradske carsije". Sve sam Vam ovim rekao. Obrazovanje nam je u rupi!

@Demokrata93: Lepo te je videti opet na ovom blogu, sa svojim britkim mislima u komentarima:)))

Sve si dobro rekao o rusko-srpskim "bratskim" odnosima! I sam sam mnogo puta hteo da pišem o tome! Hvala ti što si ovako lepo pobrojao sve te istorijske činjenice na jednom mestu. Čitao sam u knjizi Dubravke Stojanović "Ulje na vodi" dobar članak koji je ova istoričarka objavila i u "Blicu" pre gotovo tri godine, a koji takođe govori o ovoj "vekovnoj ljubavi":

SRBI I RUSI
Jedino što je zaista tradicionalno u rusko-srpskim odnosima jeste
nesporazum. Gotovo po pravilu, tokom istorije, Srbija je u Rusiji
videla „starijeg brata“ koji će bezrezervno i do kraja zastupati njene
interese. Sa svoje strane, Rusija je Balkan koristila kao prostor na
kome se, pred konkurencijom, dokazivala kao velika sila. Koristila
je zavađene balkanske državice da bi se preko njih približila večno
nedostupnim „toplim morima“ ili da bi preprečila „prodor na istok“
onima koje je smatrala svojim neprijateljima. Suviše često tokom
poslednja dva veka kreatori srpske spoljne politike nisu razumeli
prirodu ruskih interesa na Balkanu. Događaji u poslednjih godinu
dana pokazuju da ta lekcija još nije shvaćena.
„Gasna kriza“ je, po ko zna koji put, pokazala suštinu odnosa Rusije i
njenih „zavisnika“ na Balkanu. Bilateralni sukob s Ukrajinom iskorišćen
je, s ruske strane, za pokazivanje moći i ucenu Evrope. Srbija je
tako postala jedna od žrtava ruske politike, i to kratko pošto su se
izjalovila velika srpska očekivanja od Rusije – od Kosova do NIS-a. I onda,
kao u nekoj priči: dok sam se pripremala za pisanje teksta o najnovijem
srpsko-ruskom nesporazumu, gas je počeo da stiže iz Mađarske,
Nemačke i Austrije. Bio je to događaj jakog simboličkog naboja koji je
u meni, kao istoričarki, izazvao jednu istorijsku asocijaciju.
Setila sam se Velike istočne krize iz 1878. godine. Bila je to jedna od
najvećih srpskih istorijskih kriza. Posle zajedničkog ratovanja protiv
Turske, Rusija je izneverila svoju saveznicu Srbiju i u San Stefanu
stvorila „Veliku Bugarsku“ koja je obuhvatala teritorije za koje je
Srbija verovala da su joj egzistencijalno važne. Srbiju su tada „spasle“
upravo Austrougarska i Nemačka, naravno i same braneći svoje
interese. Organizovale su Berlinski kongres, na kome je Srbija dobila
nezavisnost i teritorije koje je u ratu osvojila. U mitskim prepričavanjima
srpske istorije, ta ključna situacija uglavnom se zaboravlja.
Ozbiljna spoljna politika bi trebalo da vodi računa o istorijskim
iskustvima. I, pre svega, da ne pravi početničke i nedopustive greške
stavljajući u spoljnoj politici sve samo na jednu kartu.
(Dubravka Stojanović, Blic, 15. januar 2009.)

U toj knjizi (koju i te kako preporučujem) ima još puno korisnih istorijskih činjenica koje govore i o ovim stvarima o kojima ste ti i Krasiva diskutovali.. O tome sam i pisao u svom postu "Istorija (ni)je učiteljica života", polovinom ove godine u kome se između ostalog kaže:

"I dok smo donosili evropske ustave i zakone, poštovanje istih i transformacija društva je uglavnom izostajala. Uvek smo se plašili inovacija, u svemu videli zaveru, elita je lične interese stavljala iznad interesa države, želeli smo da sačuvamo svoj "identitet" i uvek maštali o nekoj oslobođenoj i ujedinjenoj velikosrpskoj državi. Bavili smo se uglavnom tzv. velikim temama, a malo ko se bavio onim realnim i životnim pitanjima. Tako je i danas. Pitam se da li je narod sprečavao elitu ili elita narod da Srbija napreduje? "Demokratski eksperiment" nije iza sebe imao iskreni "savez elita", nije postojao vitalni interes moćnih delova društva. On je ostao projekat obrazovane građanske elite koja tu bitku u Srbiji nije dobila. Ona nije imala ni snage ali ni odlučnosti da reformiše društvo, pa je demokratija u srpskom društvu sve više ličila na kap ulja na vodi: ostala je ograničena u svom uskom krugu iz kojih nije mogla da izađe, nije imala snage da preplavi celo društvo, ostala je izolovana i jasno omeđena od preovladajuće nerazvijenosti društva."

Pozdrav mom blog tandemu, Krasiva-Demokrata93:)))

Zahvaljujem se na prijatnoj dobrodoslici, doktore... :)
Odavno me nije bilo ovde, imao sam previse toga u poslednjih par meseci.
Ali evo, sada sam opet tu, da podelim svoje sa misljenjima drugih.
Naravno, Rusija je imala san jos od Petra Velikog da izadje na Jadran. To nije tajna! Nije tajna da je cela spoljna politika Rusije do danas bila usmerena ka Balkanu i kontroli malih drzava i naroda sa ovih prostora. Zato se danas, kao i ranije, upravo na Balnaku lome koplja velikih sila, u prvom redu SAD i Rusije.
Stvaranje Velike Bugarske u San Stefanu bilo je direktno "zabijanje noza u ledja" srpskoj politici i srpskim interesima. Tu su Rusi pokazali svoju velicinu. Medjutim, uzmite kartu za slucaj da vam nesto nije jasno. Ovaj ugovor izmedju Rusije i Turske obavezao je predaju Bugarske i stvaranje nezavisne drzave Velike Bugarske, kojoj ce, kao novooslobodjene teritorije biti prikljucene niski, pirotski, vranjski i toplicki okrug. Ova cetiri okruga oslobodili su Srbu u II srpsko-turskom ratu 1877. godine. Stvaranjem nezavisne drzave Velike Bugarske, Rusija je imala sjajan pogled na Balkan. Prvo je Buhgarsku podelila na tri administrativno nezavisne oblasti, a potom postavljala svoje vladare u Bugarskoj. Tako je Bugarska, od svog novovekovnog osnivanja, postala marionetska drzava, pod kontrolom Rusije. Naravno, ovakva politika Rusije Evropi se ni malo nije svidela. Na ovo su odmah reagovale Nemacka i Austro-Ugarska, a slozile su se i Francuska i Engleska. Srbija nije imala svog zvanicnog predstavnika na Berlinskom kongresu, jer, logicno, jos uvek nije bila nezavisna drzava, vec je funkcionisala kao provincija turskog carstva sa odredjenim stepenom autonomije. Nezvanicni predstavnik Srbije na kongresu u Berlinu jeste dr. Jovan Ristic, inace clan Liberalne partije, koja je svoj program temeljila na saradnji sa Rusijom (posebno naglasavam ovu recenicu, obratite paznju na nju). Medjutim, nakon niza razgovora sa nemackim kancelarom Oto fon Bizmarkom, Ristic je shvatio da je Zapad resen da Srbiju proglasi nezavisnom drzavom, i da ce to svakako uciniti. Ristic je shvatio da je Srbija previse naivna prema Rusima, da se politika jedne Srbije ne sme oslanjati iskljucivo niti na Istok, niti na Zapad. Ristic se iz Berlina u Srbiju vraca sa najboljim mogucim rezultatima:
Srbija dobila nezavisnost i stala u red nezavisnih evropskih kraljevskih monarhija, poboljsao je odnose sa Nemackom, poboljsao je odnose sa Rusijom. Da li me sada shvatate zasto Ristica smatram jednim od najboljih politicara koje je Srbija ikada imala??? - Zato sto je uspeo da licne interese stavi ispod nacionalnih interesa. Danas je to, nekako, obrnuto. I posle se pitamo: Zasto se ovako zivi u Srbiji? Naucite istoriju, analizirajte desavanja, uocite realnost... i odogovri ne mogu promaci.

@Demokrata93: Hvala na času istorije. Slažem se u potpunosti da treba naučiti istoriju- samo tako možemo razumeti sadašnjost i "predvideti" budućnost:

"Svojim posebnim znanjima, poznavanjem prošlih
vremena, uvidom u istorijske procese, istoričar ima mogućnost da
savremenicima objašnjava njihovo vreme. On može da ukaže po
čemu se aktuelni trenutak razlikuje od prethodnih, ili po čemu im
je sličan. Još važnije: istoričar ima znanja koja mu omogućavaju da
objasni genezu današnjih fenomena, da pokaže šta je sve uticalo na
to da sadašnjost bude baš ovakva kakva je. Drugim rečima, rekao bi
tvorac tog pristupa, Mišel Fuko, istorija sadašnjosti je istorija bolesti,
anamneza.
Istoričar može pomoći u postavljanju „dijagnoze“..."

Ali, kao da u Srbiji fale oni (politička elita) koji bi, na osnovu te dijagnoze, propisali odgovarajuću "terapiju"? O prevenciji da i ne govorimo...
Malo je takvih vizionara u nas... I kada smo imali dobru "dijagnozu" i propisanu pravu "terapiju", kao da nismo želeli da je se pridržavamo...:

”Međunarodna zajednica je kao klima- ne možete da je priznate ili ne, već da se adaptirate.”

”Uspevaju samo nacije koje imaju pozitivan odnos prema stvarnosti. Samo brze, aktivne, optimistične nacije ostvaruju svoje ciljeve.”

”Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, iako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo više vremena da se utroši na oštrenje testere, nego drva seći tupom.”

”Razumni ljudi veliki problem razlože na više malih, pa rešavaju jedan po jedan. Mi smo skloni da sve probleme skupimo u jedan, pa je on teško rešiv.”

”Ne može da se promeni Srbija, a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija, svako od nas mora pomalo da se promeni, u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija - to je zbir svih nas.”

Srbija je danas suocena sa najvecom krizom nakon one velike Istocne krize iz druge polovine XIX veka. Nas problem je civilizacijski, kulturoloski i obrazovni. Zelim da porucim da ne postoji ni jedna nacija na svetu (sa akcentom na "nacija"), koja nema kvalitetne obrazovne institucije, pocevsi od osnovnog, preko srednjeg do fakultetskog i postdiplomskog obrazovanja. Ne postoji ni jedna nacija koja nema kvalitetne kulturne institucije. U Velikoj Britaniji, Francuskoj, Sjedinjenim Drzavama, Italiji sve kulturne institucije su nacionalne. Kod nas se koristi termin "narodno": Narodno pozoriste, Narodna biblioteka, Narodni muzej, Narodna galerija, cak i Narodna banka... Naravno, nece se problem resiti time sto cemo imena ovih institucija promeniti iz "narodnog" u "nacionalno". Proces prelaska iz jednog u drugi stadijum zahteva reforme... reforme u obrazovanju, reforme u pravu, reforme u kulturi, reforme u zakonima, reforme u nauci, reforme u tehnologiji, reforme u ekonomiji... Podloga za kvalitetne reforme jesu kvalitetni strucnjaci, koji moraju imati kvalitetno obrazovanje. Zato je obrazovanje osnova iz koje se krece, baza za stvaranje velikih reformatorskih dela. Sledi pitanje: Kako zadrzati mlad i kvalitetno obrazovni kadar? Moj odgovor je: ne moramo ih zadrzati. Ti ljudi se sami nude. Pre nekoliko nedelja na Trg Terazije dosli su magistri i doktori nauka, koji su studirali u inostranstvu (oko 50 njih). Trazili su posao od drzave, ali je drzava reagovala neodgovorno, pa su se ovi umovi vratili u drzave u kojima su studirali. Dalje, u Srbiji zivi 30 doktora nauka, 591 magistar nauka i preko 30.000 fakultetski obrazovnih koji nemaju posao! Ova porazavajuca cinjenica svedoci o tome da ovi ljudi, uprkos krajnje neodgovornom stavu srpskih politicara, ostaju ovde, nadajuci se necemu. Zaposlenju, pre svega. Jedna Firenca jos je u XIX veku imala broj od 40% fakultetski obrazovanih. Beograd danas ima jedva 10%, sto cini i neki prosek fakultetski obrazovane populacije u Srbiji! Isti prosek je i potpuno nepismenih ljudi u Srbiji (ovo je statistika iz 2006. godine).
Ako govorimo o eliti, bilo koje vrste, shvaticemo da je zapravo nemamo. Vuka Karadzica Milos Obrenovic i nepismeni Srbi proterase u Austriju i Nemacku, jer im je bila cuda ona njegova nova "cirilica"... Pa, sta ce nama to, "glagoljacemo" mi jos... Zahtev Nikole Tesle za dodeljivanje stipendije Matica srpska odbila je dva puta!!! Nasim "umovima" nije bilo jasno kakve to projekte Tesla pred njih iznosi, kad mi jos uvek svetlost proizvodimo na svecama, bakljama i ulicnim fenjerima... Tesla je pre nekoliko godina u americkom Kongresu izabran u prvih 100 najvecih americkih naucnika (naglasak na "americkih")! Eto, toliko o nasoj odgovornosti prema nasim umovima. Pupina Idvorskog oterase isti oni "umovi". Pupin je bio jedini Srbin, clan tri Akademije nauka!!! Jedna je bila Americka akademija nauka, druga Srpska kraljevska akademija, a treca Francuska akademija nauka, bio je pocasni clan na vise od 18 svetskih univerziteta i doktor nauka na 10 evropskih i svetskih univerziteta, dobitnik Pulicerove nagrade i jedan od osnivaca NASA organizacije! Od 1958. godine u Sjedinjenim Drzavama dodeljuje se Medalja Mihailo Pupin. Jovan Rajic, prvi srpski doktor nauka, nije imao posao u Srbiji, po povratku sa doktorata iz Nemacke. Ksenija Atanasijevic, prva zena doktor nauka u Srbiji, dozivljavala je izuzetne neprijatnosti od strane srpskih tadasnjih vlasti i zitelja "beogradske carsije".
Bez knjige se sa mrtve tacke pomeriti ne mozemo ni jedan milimetar! Zato su obrazovanje, kultura i nauka osnov i temelj sa kojeg moramo krenuti zidajuci modernu Srbiju i srpsku naciju.

@Demokrata93: Bravo! Miloš K., sledimo viziju!:))

Hvala, doktore. :)
Sto se tice vizije, mora nas biti vise... Tacnije, mnogo vise kako bi buducnost bila bolja od onoga sto ce jednim sledom dogadjaja iz sadasnje perspektive, moci da se desi. Pozrav za sve posetioce ovog bloga! :)

Poslao sam e-mail na Desk@njuz.net i tako konkurisao za objavljivanje ovog posta na Njuz.net-u:))) Dobio sam sledeći odgovor:

Dobar je tekst Milose, samo nemamo obicaj da objavljujemo tekstove koji su vec negde “okaceni”.
Ideja sa MSP mi se stvarno svidela.

Pozdrav
Dejan