doctor

  

21. 05. 2006. oko 22h sam rafalima petardi komšijama na trenutak pokvario mir i tišinu! Verovatno su me opsovali, ali sigurno je da niko od njih nije znao zašto to radim? A ja sam te majske večeri slavio jednu tako veliku stvar, koje mnogi ni danas nisu dovoljno svesni! Srbija je tada, posle 88 godina, obnovila svoju državnu nezavisnost! Jeste malo paradoksalno što su nam to omogućili Crnogorci (umesto nas samih), ali ta činjenica nikako ne sme umanjiti veličinu tog istorijskog trenutka! Tačno je da se od toga ne živi, ali meni je srce bilo puno na samu pomisao da ću konačno moći da navijam iz duše, za svoju državu, za SRBIJU (umesto za neka tri slova "SCG"), da ću videti u svetu svoju prelepu crveno-plavo-belu trobojku (a ne jugoslovensku zastavu bez petokrake), da ću moći da pevam (a ne da zviždim na) himnu, i dok slušam moju himnu "Bože pravde" (koju sam naučio još 2005. godine), da ću se naježiti i da će mi zasuziti oči zbog sreće, ponosa i uzbuđenja...

 

Međutim, malo me nervira što se i sada, pola decenije kasnije, taj datum vezuju isključivo za Crnu Goru, a skoro da niko ni ne spominje Srbiju i njenu nezavisnost? Tako juče, na petogodišnjicu referenduma, nisam mogao da pronađem ni jedan naslov u novinama koji bar malo liči na ovaj naslov mog posta. Zato ću na jednom mnogo manje uticajnom medijskom polju pokušati da delimično ispravim tu nepravdu i da čestitam Srbiji pola decenije od obnove državnosti!!!

 

 

 Volim svoju crveno-plavo-belu trobojku, svoj grb, svoju himnu "Bože pravde", svoju Srbiju !!!