doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

D(r)ugi hladni rat

misha | 18 Maj, 2015 22:22

Gost autor: Jona Alabanda

D(r)ugi hladni rat    

"Ukoliko se kriza u Ukrajini reši u potpunu korist Rusije, a to znači integrisanje svih istočnih delova Ukrajine, upravo linijom Harkov-Dnjepropetrovsk-Odesa, u tom će se slučaju Rusija graničiti sa Moldavijom. Oblasti Kišinjova i Pridnjestrovlje biće prve "na udaru" ruskoj nadolazećoj imperiji. Ima li razloga da se Moskva ovde zaustavi? - Nema! Moldavija bi u tom slučaju, gotovo sasvim sigurno, bila podeljena tako da bi Besarabija pripala Rumuniji, a ostatak Moldavije Rusiji. Uostalom, upravo u Pridnjestrovlju je glasan referendum za priključenje Rusiji. Ukoliko se istočni deo Ukrajine ne pripoji Rusiji, faktički, situacija sa Moldavijom će praktično ostati ista - de iure, ona će biti jedinstvena, ali će de facto biti podeljena. Izlaskom na granicu sa Rumunijom, Ruska Feredacija će imati direktan upliv u politiku na Balkanu, i to je ono o čemu već sada naša Vlada i zvaničnici treba da razmišljaju."

    Ovako sam, pomalo euforično, stanje u Ukrajini i sukob Zapada i Rusije ocenjivao pre gotovo ravno godinu dana (v. temu: Srbija u krimskom tamnom vilajetu). Danas, međutim, stanje izgleda unekoliko drugačije.
    Na referendumu koji je u Pridnjestrovlju bio glasan 17. septembra 2006. godine, na pitanje da li građani žele nezavisnost i moguću integraciju u Rusiju, rezultati su bili sledeći:
Za – 301,332 (98.07%)
Protiv – 5,905 (1.93%)
Nevažećih listića – 2,932

   Danas (16. 5. 2015. godine), gotovo da su svi važniji i uticajniji svetski mediji izvestili kako se oko 3.000 građana okupilo u Kišinjevu, glavnom gradu Moldavije, uzvikujući antiruske slogane: «Zbogom, Rusijo! Ne zaboravi, Besarabija nije tvoja», ukazujući time na istorijsko ime za Moldaviju. Prema pisanju Vostok-a, Georgije Simion, Rumun koji predvodi «Akciju 2012», koja je organizovala današnji antiruski skup građana, proteran je ove nedelje iz Moldavije na čak pet godina, jer su moldavske bezbedonosne službe ocenile da on predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost. Svakako da ni vlastima u Moldaviji pozicija nije sigurna, pogotovo kada se uzme u obzir da u njihovom susedstvu, u Ukrajini, sukobi Zapada i Rusije ne smiruju već gotovo godinu i po dana. Shodnim nalazim da podsetim i na rezultate parlamentarnih izbora u Moldaviji, održanih krajem 2014. godine, u kojima je proruska Socijalistička partija osvojila najviše glasova – 20,51 odsto (izvor: Glas Rusije, prema: CIK Moldavija).
   Ma kako da nam se čini trenutna pozicija Moldavije, sasvim je izvesno da Rusija neće odustati od svoje trenutne strategije.

   Slika 1. – Broj Rusa ili onih koji govore ruskim jezikom izražen u procentima, u zemljama u susedstvu Ruske Federacije

   Svedoci smo najžešće globalne geopolitičke krize od vremena Hladnog rata. Stoga, nameće se racionalno pitanje: da li je multipolarni svet uspeo da smeni unipolarni sistem? Odgovor na ovo pitanje višestruko je složen, ali sigurno možemo reći da poslednje evropske krize (u Ukrajini i na Krimu) ukazuju na srdačnu borbu i Amerike i Rusije da obezbede svoje položaje i interese. Sjedinjene Države su morale da primete naglo jačanje Rusije (od vremena pada Sovjetskog Saveza), ali i Kine. Dve jake države na istoku, sa velikim privrednim, ekonomskim i vojnim potencijalom, nametnule su se kao ozbiljni konkurent. Stoga, njih je trebalo okarakterisati kao najveću moguću pretnju.
   CIA je procenjivala da će početkom druge decenije ovog veka Kina pokrenuti masovnu proizvodnju i modernizaciju nuklearnog arsenala. Da se ova procena pokazala tačnom, govori i podatak da je pre tri godine Kina predstavila novu interkontinentalnu raketu DF-41 sa dometom od 14.000 km!
   Sa druge strane, trebalo je najmanje očuvati svoje pozicije. Tako su SAD počele da Rusiju i Kinu posmatraju kao jedan entitet, neprijateljski i potencijalno vrlo opasni. Pribeglo se strategiji tzv. strategijskog obuhvata, kojim se treba izvršiti blagi, ali konstantni pritisak na ove države.

   Slika 2. – NATO baze i posade. Strategijski obruč oko Rusije i Kine

   Slika 3. – Obuhvatanje Rusije strateškim pomorskim i kopnenim protivraketnim sistemima sa zapadne i istočne strane

   I ako su SAD i NATO Alijansa postigle značajne rezultate, još se ne može reći da se do konačnog cilja došlo. Potrebno je pokrenuti još NATO i Pacifičkih saveznika u cilju postavljanja još nekoliko kopnenih sistema. Kada je u proleće 2012. mornarica SAD pokušala da izvede akcije u Južnom i Istočnom kineskom moru, odmah je usledila reakcija iz Pekinga: pretenzije ka ostrvima koja se nalaze u središtu ovih mora, čime se opasnost odlaže daleko od granica zemlje (ova ostrva mogla bi da postanu velike kontrolne baze).
   I dok, s jedne strane, uz velike napore Zapad pokušava da pokrene veći broj saveznika na akciju i nešto efikasniji pritisak, Rusija (uprkos ekonomskim sankcijama) i Kina, s druge strane, kao da s lakoćom odlažu i uklanjaju opasnost sa svojih granica. Taktika koju je Kina primenila u Južnom i Istočnom kineskom moru potpuno je identična akciji koju je Ruska Federacija izvela na Krimu, čime je uklonila opasnost sa svojih granica, pomerila je dalje u Moldaviju i Rumuniju, a pitanje potpune kontrole unipolarnog sistema odložila za bar još koju deceniju.

Gost autor | Sledeći | Prethodni | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Komentari

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb