doctor

Evo, na samom pocetku mog komentara, moram priznati da je sam kraj ovog posta, u najmanju ruku, fenomenalan!
Tema i njen naslov idu nekako uz ovaj period pocetka novih politickih kampanja pred nove izbore koji nas ocekuju na prolece. S toga, smatram da ce se na ovoj temi zestoko diskutovati. Ako, pak, ne bude tako, bice to dobra potvrda koliko su ljudi razocarani u politicku kvazi-elitu naseg, ipak, "demokratskog" drustva.
Prvo bih izneo jednu zamerku. U jednom delu ovog teksta navedeno je: "Kosovari".
Baveci se nekim izvornim lingvistickim terminima i njihovim uticajem na istorijsko-politicka zbivanja u nasoj proslosti, shvatio sam da nas je neprecizno koriscenje termina gotovo uvek skupo kostalo. Tako smo napravili neku kovanicu "Kosmet", mada ona nikada ranije nije postojala. To je uvek bila teritorija poznata kao "Kosovo i Metohija", ili, jos preciznije "Stara Srbija". Zatim, rec: "Sandzak". Jos jedna potvrda naseg prihvatanja, sa odusevljenjem (?), i ako ta teritorija nikada kroz istoriju nije bila Sandzak, vec Raska oblast, centar srpske drzavnosti. Prema tome, i termin "Kosovar" neadekvatno se koristi. Ako zelimo naglasiti nacionalnu pripadnost novostvorene Republike Kosova, onda mozemo koristiti termine: "Kosovar" i "Kosovarka". Medjutim, ocekujem da ce te se sloziti sa mnom, poznata slika naseg umetnika realizma Urosa Predica nosi naziv: "Kosovka devojka", ne "Kosovarka". To leksicko jezgro moramo shvatiti ozbiljno. Kosovac i Kosovka su u mnogome priblizniji termini za stanovnike Kosova i Metohije, ukoliko zelimo braniti postojanje srpske bastine na toj teritoriji. Pitanje oko terminoloskih razlika izmedju reci "Kosovac", "Kosovka" i "Kosovar", "Kosovarka" nije se javilo sada, u ovom tekstu. Ono je visedecenijsko otudjenje srpskog duhovnog centra na Kosovu i Metohiji.
Dalje, dacu misljenje o politici DS, kao i njene opozicije. Ma koliko pokusavali da budemo racionalni po tom pitanju, kod Srba, uvek nekako preovlada onaj emocionalni glas koji, obavezno kroz istoriju, napravi gresku. Politika je takva materija u kojoj emocijama zaista nema mesta. Tu se radi iskljucivo proracunato, iskljucivo racionalno. Politika koju vodi DS, ma kakva se ona nekome cinila, naspram svih ostalih politickih organizacija u Srbiji daleko je vise vizionarska. Istina je da je zla kob srpskog mentaliteta u tome sto se on vekovima navikavao da njegova politicka elita, ili "elita", u zavisnosti o kojem periodu govorimo, reaguje posledicno, a ne uzrocno. Gotovo nikada problem nismo resavali u samom njegovom javljanju, vec uvek onda kada je, prakticno, sve zavrseno. To se desava jos od perioda kada Kosovo i Metohija, po prvi put, jos od 1459. godine ulaze u granice srpske drzave. To se dogodilo nakon Balkanskih ratova, vodjenih tokom 1912. i 1913. godine. Umesto da se upravo tada nasa politicka "elita" okrene problemu Kosova i Metohije, kao pogranicnih delova juga Kraljevine, srpska politika je sav svoj energetski politicki potencijal, usmerila na resavanje odnosa sa Hrvatima. Na kraju, upravo danas, svedoci smo toga da nemamo ni teritorije u Hrvatskoj, ni teritorije na Kosovu i Metohiji. Nakon Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom Kraljevine Jugoslavije, usledio je period cvrstog komunizma u obliku Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije. Problem se jos vise produbio donosenjem Ustava 1974. godine, gde je samo u slucaju teritorije Srbije napravljen presedan i vecinskom stanovnistvu na pogranicnim delovima Savezne Republike Srbije dat status autonomnih pokrajina: na severu, Vojvodini i na jugu, Kosovu i Metohiji. Kulminacija problema desava se tokom 1998. i 1999. godine, kada je akcijom NATO-a stavljena tacka na resenje ovog spora. Takvo politicko nasledje i problem, koji su u novi milenijum dobili predstavnici demokratskog stava (DOS) gotovo da nije bio resiv. Onog trenutka kada je bivsi premijer Rep. Srbije, Zoran Djindjic, savetovao da je jedino racionalno resenje podela teritorije Kosova i Metohije, niko nije smatrao "jedinim resenjem". Danas, 10 godina nakon toga, svedoci smo da to ipak jeste bilo jedino resenje i, onome ko je sposoban da zakljucuje, jasno ce shvatiti da je ovde rec o premijeru sa vizijom. Danas, na nasu nesrecu, taj problem jos uvek je ziv, ali ce se, makar politicki i administracijski, uskoro privesti kraju.

Izvinjavam se na napravljenoj gresci. Nadam se da cete shvatiti da je tekst pisan na brzinu, pa je i doslo do greske.
* Socijalisticka Republika Srbija.

Sve si rekao u uvodu, "nije Boris toliko dobar, koliko je njegova potencijalna "konkurencija" loša, bezidejna, bezvizionarska i što je najgore- bestidna."

@sanjarenja56: Hehe, u današnjem blic stripu Marka Somborca, u kome Tadić uči Nikolića da se izgradi kao političar, između ostalog piše:
LEKCIJA 3: PODSETI JAVNOST DA IAKO JE LOŠE, SA POLITIČKIM PROTIVNICIMA BI BILO JOŠ GORE. DAKLE, SUPER SI.
izvor: http://www.blic.rs/Strip/1281/Marko-Somborac
:)) Pozdrav.

Нећу ништа писати, само погледај. http://www.youtube.com/watch?v=tWnS2IdoK3U
Мене је срамота, а тебе?

@СРБin: Ovo je genijalno, trebalo bi za svakog političara napraviti ovakav klip! Detaljno, nema šta! Ono sa kokoškama i sedativima je "pobedilo"- tu me je bilo sramota, na njegov red!

P.s.Inače, ja sam u prvoj rečenici ovog posta jasno napisao: "Ovo će biti post u kome ću na trenutak zatvoriti oči pred svim negativnim (liderskim) statistikama Srbije i u kome ću pokušati da izdvojim samo pozitivne stvari koje je predsednik Boris Tadić uradio i radi za poboljšanje imidža Srbije u svetu." Činjenice su da je zahvaljujući Tadiću: HAG prošlost, da se radi na rešavanju pitanja KOSOVA, da su poboljšani odnosi sa susedima (BiH, Hrvatska),.. Kruna svega toga (makar i simbolično) bi bio taj STATUS KANDIDATA ZA EU. (tako ja mislim):)

A što se tiče srpske političke bagre (DS, SNS, SRS, DSS, G17+, SPS..), o tome sam (najskorije) pisao u postovima Loša vlast i još gora opozicija ! i Vreme hemoroida !

Pozdrav.

@Demokrata93: Hvala još jednom na lekciji iz istorije i na komentarima koji povećavaju vrednost postova na ovom blogu:) Pozdrav.

Šta je ovo doktore? :-) Pa neverovatno! On je loš, ali ishvali ga ti ;-) Boris = Čak :-)))
Okrenite drugu stranu medalje.. A pre tog, bolje zagledajte ovu koja vam je na oku..

@krasiva: Ja najverovatnije neću glasati, tj.glasaću za koaliciju Ekrema Gospode i Vendija (kako sam to napisao u postu "Vreme hemoroida!")xD

Da napravim jednu paralelu sa ovim postom (u kome "hvalim Tadića")- u postu "Slobodan kao čovek?!" sam, isto tako, "branio" LGBT zajednicu od huligana (pred kojima je država "kapitulirala")...iako mi nije jasno čemu Paradiranje (ali: između tog nekog prajda i nasilja- logično je šta ću izabrati)? Uvek ću stati na suprotnu stranu od srBskih patriJota! Pozdrav. :)

@krasiva: ...kap koja je prelila čašu i koja me je naterala da napišem ovaj post je bila ona izjava Koštunice Doktor Vojislava o "rešenju" pitanja Kosova (gore u postu)! Vrlo "državnički, hrabro, odgovorno i vizionarski"- da se čovek naježi. Sedeti u stanu u Beogradu i reći nekim ljudima na severu KiM da sede tamo na nekim balvanima po hladnoći, kiši, snegu, suncu- godinama, decenijama, vekovima... Da li je on normalan??? Bitno da je to "naše", kako kaže, a to što neće biti Srba ni u istočnoj Srbiji a kamoli na Kosovu, to aahhhh nije vaaažno...samo da je legitimno. Skoro je takođe izjavio da je "sada trenutak da Skupština utvrdi politiku nacionalnog jedinstva i odbranu interesa na Kosovu, u Vojvodini, Raškoj i na jugu Srbije." Ccc, pa on deli, komada i cepa Srbiju, samo da bi prešao cenzus! Prilično neodgovorno i ljigavo! Radikali su isto tako "branili" Karlobag, Ogulin, Karlovac i Viroviticu, Knin, Bosnu...:/
I kada to vidiš, pa pogledaš neutralnog Nikolića ("moj je život Švicarska"xD) čiji su osnovni prioriteti: 1) vlast 2) vlast 3) vlast; Boris Tadić je i te kako DRŽAVNIK!

Evo, danas je reagovao i Tadić na tu spornu izjavu:
"Jedan bivši premijer rekao je da treba da vodimo politiku zamrznutog konflikta, koju će neke buduće generacije, kojih će biti sve manje, da rešavaju sa onima kojih će biti sve više. To smatram vrhunskim političkim nemoralom.", Boris Tadić predsednik Srbije

Njegova slika, prava slika, je ona na kraju.. Marketing je njegova "metafora".
Kvazi državnici, kvazi lideri.. Kako mogu biti kvazi kad nisu bili u prilici da bi ih ocenili kao kvazi? Kvazi vernici su oni koji veruju da Hram Svetog Save i prajd mogu da ukrase jedan grad. Loša, bezvizionarska i bestidna potencijalna konkurencija? Loša, možemo da pretpostavimo, pošto je bukvalno nemoguće očekivati iole kakav idealizam. Bezvizionarska, to mi ne znamo, jer vizija nisu reči za i reči protiv istih, viziju ne degradiraju odbrane od potencijalne vizije koje sadrže ulivanje nekakvog straha od bilo kog, i to je ne moralno od onih koji su do sada bili naša vizija, koju slobodno mogu nazvati "vizija obećanja". Dr. Zoran Đinđić nije bio vizionar (po meni), jer se njegovo vreme "potencijalne kandidature" poklapa sa evidentnim postojanjem samo zakona o privatizaciji. Vizija nije obmana, vizija je poverenje. U Borisa Tadića nemam poverenje. Bestidnost je nastala 2008., i tu je odgovor u onom 1.vlast 2.vlast 3.vlast
O svemu ostalom, nadam se da ću odgovoriti nekim zanimljivim postom ;-)
Poštujem tvoje mišljenje doktore, i mislim da treba da izađeš na izbore i zaokružiš ono što želiš, naravno da "ekrem koalicija" nije opcija ;-)

Imam odgovor na komentar ucesnika diskusije na ovu temu - Krasiva - ali se isto tako ove moje reči mogu uzeti i kao nastavak na poslednji komentar koji sam ovde ostavio.
Moram izraziti jasno neslaganje sa tim da "dr. Zoran Đinđić nije vizionar", kako je to gore Krasiva naveo. Deduktivnim zaključivanjem, koje je gore izneo, definiciju vizije sveo je na znak jednakosti sa poverenjem. Međutim, samo bi na hipotetičkoj ravni to moglo biti istina, kao što je ovde slučaj. Ako već govorimo o vizionarskim kapacitetima Zorana Đinđića, onda se neke premise moraju uzeti u obzir: zalagao se za podizanje nivoa kulture i obrazovanja, često je bio u kontaktu sa mladim studentima i srednjoškolcima, u vreme njegovog vršenja dužnosti premijera osnovana je prva socijalna služba za borbu protiv nasilja nad životinjama (ova služba u Evropi bila je aktivna još 50 godina pre nego što će ući na vrata Srbije 2002. godine), uključio je organizacije za smanjenje porodičnog nasilja, iz kojih će se kasnije početi graditi "Sigurne kuće" za žrtve porodičnog nasilja... Uzmite racionalne i dublje okvire ovih podataka. Nemojte ih tumačiti na niskom intelektualnom nivou! Ipak je činjenica da je rađeno na tome da se zaštite građani, da se socijalna slika Srbije dovede u neke okvire razumnog i odgovornog režima. Odgovornog prema sebi, prema svojoj državi i građanima. Ovo su bili primeri za praktičnu politiku. Pored toga, kao dokaz njegove visoke inteligencije, nesvakidašnjeg (bar za ove prostore) političkog pragmatizma, imao je jasno izražene tendencije da uspostavi ravnotežu između onog liberalnog i onog socijalnog modela, ali ga je rana smrt u tome preduhitrila. Snagu je fokusirao na ekonomsko jačanje države i nova zaposlenja. Ako se bavimo pitanjem više politike, onda uzimam jednu stvar kao uticajnu: u vremenu kada je govorio o podeli teritorije Kosova i Metohije, kao jedinog racionalnog rešenja Srbije, čime bi se, bar donekle, uspelo ustupiti velikim silama da izvedu svoj interes na ovoj teritoriji, a sa druge strane, stavilo do znanja da Srbija vodi politiku očuvanja nacionalnog identiteta i vekovnog kulturološko-istorijskog prisustva na ovoj teritoriji, veliki broj "patriJotski" orjentisanih Srba, počeo ga je još više prezirati i satanizovati. Želim sada čuti te gromoglasne ("svete") Srbe, inače - "narod nebeskog porekla", od kojih mi je više muka zbog njihovog busanja u "grudi junačke"!!! Gde je sada Srbija na Kosovu i Metohiji?! Gde je sada očuvanje srpske baštine?! Imate li moralno pravo optuživati pristalice demokratskog političkog sistema (od 2000. godine) za ovaj neuspeh, kako ga nazivate?! Nemate! Nisu krivi ni Tadić, ni Đinđić, pa ni Milošević, do neke mere, za to što je učinjeno sa teritorijom Kosova i Metohije. Taj problem se nije stvorio juče! Taj problem je nastao onog trenutka kada je Kosovo i Metohija ušlo u granice Kraljevine Srbije, a podržano od strane velikih sila. Mi decenijama nismo vodili brigu o očuvanju tog identita, od Kraljevine, preko komunizma i socijalizma, pa sve do današnjeg sistema, i zašto sada optuživati one koji nisu mogli promeniti tu situaciju?! - Zato što smo neprosvećeni, neobrazovani, zato što ne raspolažemo znanjem i razumom, nego prostaklukom i emocijama. U visokoj inteligenciji razum ima prednosti! Srbija ima dubok civilizacijski, kulturološki i obrazovni problem!!! Svi problemi s kojima se danas suočavamo, u svojim korenima, svode se na jedan od ova tri.
Privodim kraju ovaj komentar, stavljajući izraziti akcenat na to da se jasno primećuje oformljena mitska priča oko Z. Đinđića, koja se sve više nadograđuje. Budućim generacijama oformljenih istoričara (onima posle 2055. godine) biće jako teško da prodru u samu srž i istinu o političkom profilu premijera Z. Đinđića. Sa druge strane, pored tog mita, u kojem se, prema tvorcima i pristalicama tog mita, Zoran "vazneo" do nebesa, postoje i realne činjenice, koje moramo uzeti u obzir. Istorija se ne bavi maštom, niti pitanjem "Šta bi bilo kad bi bilo..." Moramo zrelo pristupiti problemu i odgovorno izvršiti analizu događaja. Ovde sam izneo kratku odbranu na neosnovana napadanja na rad Z. Đinđića, kojeg smatram jednog od najboljih političara koji je delovao u Srbiji, još od Nikole Pašića.

demokrata93:
Vizija daje perspektivu. Oruđe vizije je vreme. Vizija ne nosi uvek najpopularnije mere, neke su teške. Zato je potrebno poverenje. I ja ću opet naglasiti da je vizija = poverenje!
Upravo zbog ovog znaka jednakosti, ja nisam (kao što su to drugi uradili) dao nekom vizionarski "čin". I mislim da oni, koje sam označio u zagradi, razmišljaju na nižem intelektualnom nivou, koji ste pomenuli. A zašto to mislim?
Demokrato93, ovo nije prvi put da se naša razmišljanja razlikuju po pitanju uloge Dr. Zorana Đinđića, nakon promena. Pogledajte, i pročitajte komentare Krasive (Ace) na sve postove koje je Doktor objavio, a čija je tematika bila delo pokojnog premijera. Tu ja opisujem građenje novog sistema teorijom "kuće bez temelja". I onda uporedite sa vašim, poslednjim. Ne želim da se ponavljam, a najviše, baš zato što sam juče na svom blogu objavio poslednju političku priču. A to važi i za komentare ;-)
P.S.- Nikada nisam objavio pomenutu teoriju kroz post, baš zato što mislim da sam sve, čak i više od potencijalne priče objavio kroz komentare Doktorovih postova na tu temu. Pozz

@krasiva: "Kako mogu biti kvazi kad nisu bili u prilici da bi ih ocenili kao kvazi"- reći, u Srbiji, za nekog političara (posebno za Koštunicu ili za Nikolića) da "nije bio u prilici" je isto što i tvrditi da je žena sa štajge- nevina! Takođe: ni Dinkić i njegov URS, kao ni Nikolić i SNS- nisu nove stranke (ako su promenili naziv), to je valja jasno!?

I ja poštujem tvoje mišljenje i volim kada suočimo stavove na nekom (tvom ili mom) postu:) Ne očekujem da ću te ubediti u neko svoje mišljenje o Đinđiću (hvala Demokrata93 na neumornom komentarisanju i branjenju Zoranove vizije) ali ti preporučujem da pročitaš deo teksta Aleksandra Molnara sa Peščanika:

"...Iz današnje perspektive gledano, tragično političko pregnuće Zorana Đinđića deluje toliko anahrono da, uprkos svim neospornim rezultatima u mnogim segmentima modernizacije Srbije, više podseća na ono što su činili Petar Veliki u Rusiji ili Kemal Ataturk u Turskoj, nego na reformske tekovine Vaclava Havela u Češkoj ili Leha Valense u Poljskoj. U njegovoj slici sveta Srbija je bila beznadežno zaostala, a njena sveukupna elita nedorasla svom liderskom zadatku, tako da je samo od jednog jedinog spasioca – njega samog – zavisilo da li će se Srbija sa populističkim olujama uzburkanog okeana tranzicije napokon skloniti u mirnu luku Evropske unije.

Zoran Đinđić je bio često optuživan, i to za mnogo toga. Svakako, najveća nepravda mu je naneta optužbama da nije imao političku viziju koju bi u svom političkom angažmanu sledio. Jer, Đinđićeva celokupna pokretačka snaga u politici je dopirala od snažne političke vizije, koju je godinama sledio sve opsesivnije i beskompromisnije – vizije Srbije koja 2004. postaje kandidat, a 2010. i punopravni član Evropske unije, nalik Grčkoj. Tu viziju Đinđić nije želeo da ukotvi ni u kakvu ideologiju – pa čak ni u neku ideološku mešavinu – nego ju je vezao direktno za legitimacionu matricu koju je nazivao “filozofijom srpske istorije”. Đinđićeva “filozofija srpske istorije” temeljila se na verovanju da je Srbija skrenula sa glavnog istorijskog toka 1914. (1918?) i protraćila ostatak veka u realizaciji bankrotiranih ideologija – od jugoslovenstva, preko komunizma, do nacionalizma – tako da je 2000. jedva došla u priliku da sebi izbori šansu da do 2010. potre svoj istorijski gubitak (gubitak celog “20. veka”), i to tako što bi odbacila sve ideologije u korist “programskih koncepcija”. Opredeljenje za “neideološku politiku” trebalo je da bude najbolja prevencija od novog razočarenja, pošto u Srbiji istorija (20. veka) pokazuje da “ideološke politike” završavaju katastrofom. Tako je pokušaj zauzimanja ekvidistance ne samo prema već osvedočeno propalim ideologijama (jugoslovenstvo, komunizam, nacionalizam), nego i prema onima koje u Srbiji (posle 1914?) nisu uhvatile korena (liberalizam, socijaldemokratija, moderni konzervativizam), Đinđića opredelio da svoju političku poziciju gradi na samoproklamovanom “pragmatizmu” (u službi “programskih koncepcija”) koji se orijentiše isključivo na “modernizaciju”, operacionalizovanu kroz ispunjavanje konkretnih uslova koji se traže na svakoj stepenici približavanja punopravnom članstvu u Evropskoj uniji...

...dok je još bio na početku svog političkog angažmana, on je maja 1990. u novosadskom časopisu Stav objavio pronicljiv članak pod naslovom „Oni pomeraju brda“, u kojem je opisao šta čeka one najbolje kandidate za oprezne, intelektualne „avanturiste“ – srednjoevropske pisce i druge intelektualce – vrlo brzo nakon što im pođe za rukom da, po uspešno sprovedenim revolucijama u svojim zemljama, dođu na vlast. Oni bi, po Đinđiću, u politici još neko vreme mogli da uživaju poverenje građana na osnovu svog ranijeg ugleda, ali su osuđeni na to da brzo počnu da gube i jedno i drugo. „Već prve diskriminatorske odluke (a one su nužne, jer političke odluke uvek nekog privremeno diskriminišu) okrnjiće taj kredit. Započeće drama vrtoglavog trošenja glavnice, drama u kojoj će na kraju svi izgubiti. Postoji samo jedan izlaz. Ogromno poverenje, koje pisci i intelektualci kao svoj ulog unose u politiku, može da bude iskorišćeno za ubrzano stvaranje političkih institucija kao trajnih izvora političkog poverenja“. Drugim rečima, Đinđić je 1990. intelektualce u postkomunističkim zemljama opominjao da moraju da prestanu da „pomeraju brda“ kada dođu na vlast i da svoju uzbudljivu imaginaciju obuzdaju u korist relativno bezličnog i mukotrpnog posla izgradnje demokratskih političkih institucija. Istinska politika vodi se u takvim institucijama, a onaj ko to ne čini mora da zna da sebi perspektivno kopa političku raku....

...Postoje opipljive indicije da je Đinđić i po dolasku na vlast u svom filozofsko-istorijskom konstruktu opreznog intelektualnog „avanturizma“ prepoznavao ne samo „slamku spasa“, nego i ispoljavanje onog istog zla (one negativne strane u srpskom „nacionalnom biću“ ili, tačnije, u njegovoj političkoj eliti) od kojeg je Srbiju hteo da spasi. Kada je u tekstu „Neophodna promena srpskog kolektivnog ponašanja“, napisanom povodom prve godišnjice petooktobarskih promena, problematizovao „nacionalnu“ slabost Srba i njihove političke elite da ni za svoje najsvetlije istorijske događaje (kao što je bila revolucija od 5. oktobra 2000) ne znaju da li su bili pobeda ili poraz, Đinđić je pokrenuo i jedan sasvim drugačiji problem: „Šta možemo izdvojiti kao tipologiju ponašanja naše političke elite? Najpre, inicijativu i aktivizam, koji nas svrstavaju u istorijske narode. Ta osobina nas gura među aktere svetskih događaja. Uz nju dolazi i ispravan istorijski instinkt. Naša politička elita je, sve do određenog prelomnog trenutka, imala ispravnu procenu. Onda dolazi ‘žuta minuta’, gubitak osećaja za realnost, prevlast avanturizma i nekritičkog zanosa. Umesto da realistično proceni ostvarene rezultate, zadovolji se njima i postara se da ih obavezno sačuva, srpska politička elita hoće uvek više podsećajući na kockara koji povećava ulog, sve dok na kraju sve ne izgubi“...

...Konfrontiran s tim problemom (KiM) Đinđić je napravio plan za koji je verovao da će na najbolji način amortizovati ovaj udarac, a koji se u osnovi svodio na teritorijalnu podelu Kosova. Plan je trebalo da izgleda na sledeći način: početkom 2003. trebalo je problematizovati slab učinak protektorata međunarodne zajednice na normalizaciju prilika na ovoj teritoriji i pokrenuti inicijativu koja bi dovela do konferencije o Kosovu i koja bi ishodovala njegovom „konfederalizacijom“ (prema „nekakvom Kiparskom modelu“, „sa civilizovanim teritorijalnim razmeštanjem stanovništva“, odnosno stvaranjem srpske „mini-republike“ na severu (tokom druge polovine 2003). Na dalje korake ka nezavisnosti, koje bi albanska strana neminovno i nezaustavljivo činila u naredne „dve-tri godine“ i koji bi dezavuisali celokupnu ideju konfederalnog Kosova i Metohije, Đinđić je planirao da odgovori „destabilizacijom Dejtona“ (tj. dovođenjem u pitanje državnog integriteta Bosne i Hercegovine) i da s tim pritiskom na međunarodnu zajednicu ide onoliko daleko koliko njoj treba da shvati da joj je bolje da podeli konfederalno Kosovo nego konfederalnu Bosnu. Samim tim, balkanski čvor je mogao biti presečen 2005, ali ne tako što će nezavisno postati celo Kosovo, nego samo jedna njegova (nesumnjivo mnogo veća) konfederalna jedinica. Pošto bi bio u situaciji da Srbiji pokaže kako je uspeo da od Kosova izvuče „ono što se izvući moglo“, krizna 2005. godina bi se završila bez većih političkih potresa i plan evropske integracije Srbije mogao bi biti nastavljen bez većih poremećaja, sve do konačnog učlanjenja 2010. godine...

...U svojoj ustavnoj inicijativi za 2003. godinu, koja je trebalo da startuje marta, formiranjem Komisije za pripremu teksta ustava u Skupštini Srbije i da se završi do decembra iste godine (do kada je međunarodna inicijativa za konfederalizaciju Kosova i Metohije već trebalo da dâ neke rezultate) donošenjem novog Ustava Srbije, Đinđić je imao tri ključne novine. Pre svega, morala je biti sprečena svaka mogućnost da se ugrozi njegova suverena diktatura, tako da je podela vlasti bila otpisana redukovanjem položaja predsednika Srbije na protokolarnu funkciju. Drugo, Srbija je morala biti decentralizovana, a pitanje nove teritorijalno-političke organizacije trebalo je da se bazira na relativno trajnom ustavnom redefinisanju statusa Kosova i Metohije. Naposletku, ceo posao ustavotvorstva trebalo je da bude lišen svake veze sa starim ustavom, ali i sa demokratijom, pošto je Ustav Srbije trebalo da donese, po svom sopstvenom nahođenju, ona ista parlamentarna većina koju je Đinđić kontrolisao i koja je već imala iskustva s identičnim zakonodavnim radom. Ista procedura trebalo je da bude primenjena i 2005, nakon otcepljenja južnog dela Kosova i Metohije, ali i 2009, u fazi finalizacije priprema za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Na taj način Srbija bi bila ustavno „spakovana“ i „izručena“ Evropskoj uniji, a suvereni diktator je mogao da odahne: svoj dvodecenijski san bi ispunio, a nove generacije srbijanske političke elite trebalo bi tada da započnu sa konačnim prosvetiteljskim radom, obrazovanjem „političkih građana“ i stvaranjem „političkog jedinstva“ koje bi u nekoj daljoj budućnosti možda moglo da pretenduje na demokratski legitimitet..."

više na: http://pescanik.net/2010/04/smitova-ideja-suverene-diktature-u-delima-zorana-dindica/

U jednom si u pravu. Ne možemo jedno drugo ubediti. Politička scena se dosta promešala. Dr Đinđić nikada u mojim očima neće biti pozitivno ocenjen, jer sam bio svedok promena, i svega što se nakon tog dešavalo. Imam gomilu argumenata. A svi koji brane njegovo delo, samo reči. Pozz

Ah, da! :-) Doktore..poslednja politička priča ;-)

@krasiva: Hehehe, dobar si :))) Očekivao sam da ću na Krasiva.blog.rs zateći nešto o kandidaturi (ja sam se iskreno danas ratočarao), kad- još veći šok: tvoj poslednji politički post?? Iako verujem u tvoj čvrst karakter, istrajnost, doslednost i odlučnost- teško mogu da poverujem/zamislim da će to zaista biti poslednja politička priča na tvom blogu (u SRB je sve politika xD).. Mada, to možda može pozitivno uticati na nastavak tvog blogovanja- jer se politika svima ogadila...

Vidimo se uskoro, mislim da ću ipak "glasati" (na lokalu), pričaću ti;)) Dok se ne vidimo, evo ti nešto da ti zagolica maštu i da te zabavi, ali i da te podstakne na razmišljanje o tome da li ćeš ipak "napustiti" politiku: http://www.youtube.com/watch?v=bedNwlnyfd4 ;D Pozdrav. :)

Misho, žao mi je što si uopšte pomislio da ću se potsmešiti (ne)kandidaturi :-)) Želim da ti kažem nešto, dobro slušaj ;-) Krasiva (Aca :-)) jeste za ulazak Srbije u Evropsku Uniju, i jako mi je žao što nije dobila kandidaturu. A moja žal se sastoji u tom što mislim da smo mi tu kandidaturu zaslužili, pre svega, poslušnošću i naporom koji smo učinili. Način i put koji smo izabrali ka plavoj zastavi (sa žutim zvezdicama) nikada nisam odobravao, nikada mi se nije svideo taj kult vizionarstva koji vezuju za pojedine ličnosti. Put koji sam ja zamišljao, jeste put razvoja, poboljšanja standarda. I ono najvažnije.. Mi stvarno treba da poradimo na tome da budemo bolji ljudi. "Evropu" treba uvesti od i u najsitnije pore. Ovaj način nisam priželjkivao. Stvarno sam želeo da budemo nezavisni, da oko nas ostane nit tradicije i dostojanstva. Nismo, ali nemamo korake za nazad. Takođe mislim da za neke stvari nije kasno. Žao mi je. Zaslužili smo, i podržavaću nastojanje da budemo deo Evrope, nadam se ne skroz spušteni i promenjeni za ono što nas ipak krasi..za VERU I ISTORIJU.

@krasiva: Ovo je lepo videti:))) "Ekonomski i politički nezavisna Srbija u EU" si odgovorio na pitanje "SRB u EU?" na našem Blog Dvouglu, a ovde si sada sve lepo pojasnio. Malo si me zbunjivao nekim izjavama/razmišljanjima, jer mislim da je nemoguće biti član EU s jedne strane, a s druge strane biti nezavistan više nego što je to Španija, Slovačka, Irska ili Litvanija, unutar EU. Moraju se poštovati pravila nekog kluba čiji član želiš postati.. Ni put Hrvatske u Evropsku uniju (uzgred: čestitam komšije!;)) nije bio jednostavan i pravolinijski, bilo je tu puno uslova, ustupaka, odricanja... Nadam se da ćemo početkom 2012.dobiti i kandidaturu i datum početka predpristupnih pregovora, što bi bilo puno značajnije od same kandidature 09.12.2011.? Pozdrav. :)

Krasiva, Demokrata93- OBAVEZNO pročitajte NAJNOVIJI komentar od Kodra-e na postu: Zamenik premijera Kosova čita Doctor blog !? !!! Hm, ne znam šta da mislim :)) ali da pustimo čoveka da se lagano vrati na ovaj blog...možda saznamo još nešto: ko god bio- taj čovek je aktivni kosovski političar i više je upućen od nas. Pozz.

Eto vidiš, baš si odlične primere naveo. Upravo to što si rekao, da ne budemo kao Španija, Litvanija, Irska..Grčka. Jer su to zemlje zavisnici! Baš juče sam slušao meru naše zaduženosti, nakon prekojučerašnjeg sastanka predsednika, premijera sa guvernerom i privrednicima. Zaključak, dostignut je vrh zaduženosti (45% od BDP-a), i ne smemo više da se zadužujemo. I ŠTA ĆEMO SADA? E to je pitanje za Đinđića, Vlahovića, Dinkića, Koštunicu, Đelića, Cvetkovića, i konačno Tadića! Šta ćemo sada? Ja sam želeo nešto sasvim drugačije, nešto čime društvo zaista može da se menja, a to je bolji standard, jačanje države. Dosta mi je komentara da nismo mogli biti nezavisni, pa mi smo sami sebi namakli omču!! Sami sebi posekli noge! Gladnom narodu se ne uvode vrednosti, društvene i ljudske, mi to najbolje znamo, doživeli smo to. Sve ovo je posledica krize, ali ne svetske, nego naše lopovsko-neradničke! I dosta vizije bez konkretnih doprinosa gladnim očima ljudi. Razvoj je osnova svega. Do sada me niko nije ubedio, niko izneo program i viziju razvoja države, niko nema plan gde će Srbija biti za 30 godina! Samo znamo da će biti član EU, a kako, pod kojim uslovima, šta će predstavljati, šta će od nje ostati (u svakom smislu), koliko će biti zadužena, šta će joj i tada biti prioritet,da li će nas posle sve bure biti više (to je glavno pitanje), to niko ne zna!!
Zato je priča poslednja.
Ako želiš, napisaću ti još jedan komentar, u kome bih ti pretstavio dobitnu kombinaciju Vlade RS (naravno, ona je nemoguća, videćeš i zašto :-) ), i koja bi, jedino, uradila nešto pozitivno za ovu zemlju.

@krasiva: Da čujem?:)))

Ministri:
- Policija - Dr Zoran Dragišić
- Pravda, vicepremijer - Verica Barać
- Odbrana - Dr Zoran Stanković
- Diplomatija - Vuk Jeremić (uslov, vanstranačka ličnost)
- Obrazovanje, nauka - Dr Žarko obradović (uslov, vanstranačka ličnost)
- Finansije, ekonomija - Dr Miroslav Prokopijević, Miodrag Zec
- Privreda, poljoprivreda, trgovina - Branko Dragaš
- Zdravlje, rad, socijalna politika - Dr Dragan Milić
- Infrastruktura - Milan Bojović
- Sport i turizam - Vladimir Grbić
- Energetika - Petar Škundrić
- Vera, dijaspora - Dejan Bodiroga
- Kultura, informisanje - Biljana Srbljanović
- Državna uprava i lokalna samouprava - Aleksandar Vulin (uslov, vanstranačka ličnost)
- Kosovo i Metohija - Rasim Ljajić
PREMIJER: Jorgovanka Tabaković (uslov, vanstranačka ličnost)

@krasiva: Hehe, pa ovo je genijalno, ovo je vizija :D Ti, za premijera ;))) Inače, ovo jeste neizvodljivo i nespojivo (i sam si toga svestan!), ali si ovo dobro razradio: 15 ministarstava (vicepremijer) i premijer. :)))
Ja bih ove tvoje "vanstranačke" izbacio, sve. Stručni ljudi (nikako i političari) nam trebaju i voleo bih kada bi važilo ono "stručnost ispred politike" i za sam vrh vlasti (to si ti i hteo pokazati gornjim komentarom). Ali, nekako sam pesimističan da će ovde ikada biti bolje... Srbija ne zna šta hoće a šta neće, EU drma žestoka bura...sve ovo podseća na onu atmosferu iz 30ih godina prošlog veka- posle velike ekonomske krize (velike depresije) znamo šta je usledilo...:/// Poz.

Eeee znaš u čemu je fora? :-) Ne možeš da ih isteraš, možeš da im popališ partijske knjižice ;-) Zbog čega, odgovor je prost. Na mestu premijera, šefa diplomatije, i državne uprave moraju biti "lisci" od političara, jer oni, zavisno kog pogledaš, moraju da vode politiku spolja, a pogotovu unutra :-) Da češljaju, i provaljuju fore kako diplomatski, tako i ovim repovima što se pružaju do lokala, koji misle da su pametniji pa mogu da pelješe do iznemoglosti.
Ali, rekoh ti, da je ovo nemoguće. I ono što si rekao poslednje, iskreno, plašim se da ćeš biti u pravu, plašim se nečeg krupnog.. U svakom slučaju, nama nema spasa.

@krasiva: Sviđa mi se kako razmišljaš, temeljno, zrelo i logično- ali...,kao što rekosmo: "nama nema spasa".. P.s.Nadam se da grešimo o ovoj drugoj sličnosti sadašnjeg trenutka sa mračnim periodom iz prošlog veka i da je svet (ako već to Srbima nije jača strana) nešto naučio iz istorije i da slične katastrofalne greške neće ponoviti u budućnosti!? Pozdrav. :)

Nadamo se da neće, ali...
Ej, jel si primetio da "plan" počinje da mi se ostvaruje :-)) Još da Toma šutne Jorgovanku, i spremni smo! :-))))

Ni mene niko nije uspeo demantovati na osnovu iskaza da se Srbija suocava sa civilizacijskim, kulturoloskim i obrazovnim problemom. Misljenje da je Zarko Obradovic podoban za mesto ministra obrazovanja mogao bi izraziti najveci pristalica ove politike prema obrazovanju koja se sprovodi, a to je: sto veca borba protiv mlade inteligencije, koja ce biti kriticna i analiticna i, kao takva, ciniti intelektualnu elitu. Nas problem, pored civilizacijskog, kulturoloskog i obrazovnog, jeste i elitni! Kako elitnu politiku nemamo, nemamo ni intelektualnu. Zapravo, ta intelektualna "elita" je podeljena izmedju sebe.
Dalje... Srbija za 30 godina? Odgovor je lak. Bice clan danasnje EU, koja ce tada biti maksimalno ekonomski zavisna od Nemacke (moguce i Francuske, dajmo malo vremena za ovo). Iz nekadasnje "ruske gubernije" transformisace se u "nemacku provinciju" na Balkanu. Imace vece investicije, veca zaduzenja, vecu ekonomsku zavisnost, a kultura i obrazovanje ce, proporcionalno tome, pratiti silaznu putanju.

Demokrata93:
Zar niste vi Demokrato93, "krvarili"(mislim svojim mišljenjem i stavovima) za Evropu? Kako sada imate tako "lepa" predviđanja? Čija sam ja pristalica? Pa zar se nismo vi i ja već duže vreme sudarali u mišljenjima, šta je čija politika? Zar vi niste branili sadašnju politiku (ne direktno, ali one koje je sprovode, pa samim tim i politiku)? Zar za vas Dr Zoran Đinđić nije idol, kao i sve što je ostavio iza sebe? VAŠA JE OVO POLITIKA, KAO I ONIH KOJI SU ZAGLIBILI I NALEGLI NA SISTEM, ŠTO IZ INTERESA, ŠTO IZ MORANJA! Svi vi pričate kako vam se ne sviđa politika, sve vas boli kako se stvari odvijaju, a ti isti izbore dobijaju. Slavite 5. oktobar, a šta je to?! Dan kada je pao Kurta?
Žarko Obradović je, ako gledamo sveobuhvatno, jedan od poštenijih političara,ako ih u nekoj meri i ima, i nije mi on kriv što sam bio izuzetan student, a ne mogu dobiti posao. Nije mi on kriv što mi je država rasprodata i uništena, toliko zadužena, ponižena, ugnjetena, bez pravca! Nije on kriv što mladi, moji vršnjaci beže! I uopšte nisam pristalica te stranke, i bilo koje stranke na ovoj političkoj sceni! Ne podnosim ih. Samo sam u nekim stvarima realan. A mi smo skloni da generalizujemo! Čekao sam da me neko pita zašto dotičnu ženu za premijera! Čekam i dalje! I zašto Jeremića dalje u diplomatiju..
Potrebni su političari, ali ne šljam!
Ovakvo obrazovanje nije Obradović nametnuo, već oni koji su nam "Evropu" doneli, u smislu svega, samo ne standarda! I isti oni koji se sa korupcijom i pravim vrednostima nisu najpre izborili. Pa se sada isti problemi uvlače, ne samo u prosvetu, već je pitanje gde ih nema.
Naša zemlja se karakteriše javašlukom..

Demokrata93:
Kako obrazovanje u Srbiji da bude bolje, kada rektor Univerziteta u Beogradu, boji sebe stranačkim bojama? Kako kada je nalegao na "žutu rudu"?!
Kako obrazovanje da bude bolje kada je Univerzitet u Kragujevcu "mravinjak" korupcije!! A da ne pričamo o netoleranciji koja postoji između obrazovnih centara, o njihovoj netrpeljivosti, i gotovo nikakvoj saradnji! Uveli smo "Bolonju"-sistem neznanja, bar je kod nas takav! Od škole najboljih učenika, šta je postala Gimnazija? Ja mislim da jedino kod nas sjajni učenici, npr. medicinske škole (pošto mi je to blisko), polažu pantljičare i ekosistem da bi nastavili fakultet. Ono predznanje Anatomije, Fiziologije i ostalih usko stručnih oblasti nije važno! Bitno je da zadovoljimo "formu gimnazijskog preduslova", da njoj ne bude teško!
O kom obrazovanju pričamo kada sam skoro pogledao, sasvim slučajno, knjigu istorije za 8. razred, o Balkanskim ratovima napisana je jedna strana!! Jedna strana! Od koje, pola zauzima karta i neka sličica! O kom obrazovanju pričamo kada ne umemo da kanališemo šta nam je potrebno od profila, a šta ne!
Ljudi, ovoj zemlji, da odluči i sama da se reformiše, bez EU, potrebno je tako puno vremena. Zato, vreme je!

Krasiva, kategoricki zauzimam stav da je nama Evropa jako i neizbezno potreba. I slozio bih se sa parolom da Evropa alternativu nema, ali samo do izvesne granice. Znate kako, uostalom... Nama je potrebno mnogo vise od tog novca, kapitala i podizanja indeksa industrijske proizvodnje kako bi mogli stati u red clanica EU! Mi imamo kulturoloski problem! Ogromna vecina i ne zna ko je, na primer, prvi covek SANU! Ili, jos bolji dokaz ovoga o cemu govorim: posecenost koncerta Ace Lukasa u beogradskoj Areni ove godine izasla je na preko 20.000 "ispranih mozgova", koji sve vise tonu kao licnosti pod naletom sistema vrednosti. Kakav je taj sistem, procenite sami. Sa druge strane, Monserat Kabalje, jedna od najpoznatijih opersikih diva sirom sveta, rodom iz Katalonije, odrzala je koncert u istoj toj Areni, gde je zabelezena posecenost od 5.000 posetilaca!!! Zar sa takvom svesti mislimo nesto da menjammo?! Ocigledno je - krah kulture jeste temelj za rusenje obrazovanja, u kojem ce se jednom srednjoskolcu neke kvalitetnije skole (medicinske, gimnazije, ekonomske...) iznositi masa cinjenica, a cela poenta obrazovanja svesce se na puku reprodukciju znanja. Nema kritickog stava, nema analize, nema buduce elite! To je obrazovni problem. Samim tim, on u buducnosti postaje problem elite. Civilizacijski problem je Orjent u nama! Imamo ogromno kulturno-istorijsko nasledje koje su nam ostavili Turci, koje cak ni danas, u XXI veku nismo uspeli iskoreniti! A sve to ide jako tesko kada smo svesni koliko se kultura i nauka marginalizuju!
Da uklonim dilemu: Nisam clan ni jedne stranke! Pristalica sam evropske vizije!
Da li ste znali podatak da se u Srbiji tek 1/5 odlucuje da upise gimnaziju, dok je u obliznjoj Sloveniji taj procenat preko 40%!!! Znate li sta je poenta reforme?! Bodovni kriterijum se spusta do granica svakog minimuma, kako bi se gimnazija popularizovala, a cilj toga je da se ti buduci gimnazijalci na taj nacin obavezu da ce nakon zavrsene srednje skole, odnosno gimnazije, nastaviti svoje skolovanje. Dakle, potencira se dobijanje visokoobrazovane strukture. Ali na ovaj nacin na koji se to sprovodi, plasim se da to nece imati kontra efekat.
U Srbiji postoji 591 magistar, koji nema zaposlenje, 30 doktora nauka bez zaposlenja, a broj fakultetski obrazovanog kadra bez zaposlenja premasio je 30.000!!! Da ne pominjem one fakultetski obrazovane koji rade po kaficima, buticima, galerijama namestaja... pa se, statisticki naravno, vode da imaju posao. Nasi problemi su ipak dosta siri od ovih ekonomskih.
Dalje, obratite paznju na sledece: dr. Zoran Djindjic nije za mene idol! On je model politicara koji nam danas trebaju.
Dalje, nije danasnja vlast kriva za ovakvo stanje. Niste realni, Krasiva!!! Uzmite istoriju, prelistajte je i nadjite korene i uzroke ovih problema s kojima se suocavamo, pocevsi od ekonomskih, preko politickih, obrazovnih pa na dalje.
Pozdrav!

@krasiva: "Čekao sam da me neko pita zašto dotičnu ženu za premijera! Čekam i dalje! I zašto Jeremića dalje u diplomatiju.." ZAŠTO?

P.s.
Nenad Čanak je u nekoj emisiji za Jorgovanku rekao da je ona "pravi političar u pogrešnoj stranci". Mada sam video i šta je Wikileaks objavio o njoj! Evo šta su preneli domaći mediji:

AFERA VIKILIKS - U petak objavljeno više od 800 poverljivih depeša iz američke ambasade u Beogradu
JORGOVANKA JE SOCIJALISTA U DUŠI!
28. Avgust, 2011.|
Utisak Kamerona Mantera o sastanku s Jorgovankom Tabaković: SNS nema jasno definisanu ekonomsku platformu, a ekonomski stavovi Tabakovićeve jasno odslikavaju njene socijalističke korene

BEOGRAD - Jorgovanka Tabaković pokazala svoje „socijalističke korene“!
Ovo je zaključak Kamerona Mantera, bivšeg ambasadora SAD u Srbiji, posle sastanka sa šeficom ekonomskog tima SNS Jorgovankom Tabaković.

Divi se Reganu

Jorgovanka, u to vreme treći čovek SNS, posle Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, sastala se s Manterom 19. novembra 2008. godine, u jeku medijskih spekulacija da će SNS zameniti G17 plus kao koalicioni partner Demokratske stranke.
Tabakovićeva je na sastanku izložila ekonomski program SNS, piše Manter. Kritikovala je politiku jakog dinara i niske inflacije koju je u tom trenutku sprovodila Vlada Srbije i tvrdila da „jak dinar šteti srpskoj ekonomiji“.

„Uz odgovornu monetarnu politiku Srbiji ne bi bio potreban MMF“, rekla je Jorgovanka na tom sastanku.
Kako dalje piše u depeši, šefica ekonomskog tima SNS je pobornica protekcionističke ekonomske politike i protivnica jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Ona je kao dobar primer odgovorne ekonomske politike navela SAD i odluku uvođenja kvota na japanska vozila za vreme Reganove administracije.

Nazadan program

„Liberalizacija trgovine bila je velika greška za Srbiju“, rekla je Tabakovićeva.
SNS, piše dalje u depeši, želi uspostavljanje domaće razvojne banke, koja će finansirati srpski izvoz i razvojne projekte u Srbiji.

Na sve ovo Kameron Manter je napisao prilično jasan komentar: „SNS nema jasno definisanu ekonomsku platformu, a stavovi koje Tabakovićeva iznosi odslikavaju njene socijalističke korene kao ministra u Miloševićevoj vladi. Iza fasade podrške napredovanja ka Evropi, ekonomski program SNS je program koji je nazadan, pošto sadrži socijalističke i protekcionističke mere.“
Jorgovanka Tabaković juče nije bila dostupna za komentar.

Link možete pogledati ovde:
http://wikileaks.org/cable/2008/12/08BELGRADE1326.html

Pa Kameronu Manteru ne smetaju socijalisti doktore!!! :-)))))
Odlično što si ovo napisao. Prvo ne znam da li da mu verujem, jer voli socijaliste :-)))) Ne vidim šta je pogrešno u svemu što je rekla.. Osim ovo za jak dinar, mislim da su to gluposti, i verovatno izvučene iz konteksta.. Stvarno glupost..
E sada ti meni objasni, šta je to protekcionistička ekonomija :-) Reče čovek, a ne objasni zašto joj lepi tu etiketu, čak i u zaključku, bez i jedne reči objašnjenja..
Ja tvrdim, ona najbolje poznaje materiju, uz to je političar..

Vrhunski napisano

Pučističkim dovođenjem zločinačkog udruženja zvanog DS i njihovih satrapa, zemlja je doslovno opljačkana, uništena, kao i svi drugi segmenti društva uz apsolutno podaničko-kolonijalni odnos prema svojim mentorima koji su ih i doveli na vlast...Đinđićev naslednik Boris Tadić, započeo je najstrašniju i najsuroviju pljačku Srbije i zajedno sa svojim ološem je najgora vlast ikad u istoriji Srbije, jer dok su naši prethodnici ratovali i davali živote da povrate svoje prirodne teritorije on ih u miru poklanja i menja.Poput Pol Pota, koji ekonomski zgazio Kambodžu, iselio gradove, uništio škole, bolnice i sve građane proglasio logorašima, a trećinu sunarodnika pobio, Tadić je, koketirajući sa evropskim komesarima, opisujući svoj narod i njegovu istoriju ružnim rečima, uspostavio je najcrnji vid diktature: porobio je medije, sva radna mesta stavio pod partijsku kontrolu, surovo uništavajući banke, poljoprivredne kombinate, i pljačkajući donacije, kreditne linije.Sloba je za 9 godina zadužio Srbiju 460 miliona dolara – Tadić za 3.5 godine čak 7.5 MILIJARDI!...