doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 08 Jul, 2012 10:01

In Memoriam: 05. X 2000.

05. Oktobar 2000. godine je datum koji me asocira na demokratiju, slobodu, novu šansu, pozitivnu energiju, Otpor, nadu, euforiju, Zorana... To je dan kada sam intenzivnije počeo da pratim vesti i politiku. Koliko sam samo puta tih dana ponosno gledao novog predsednika Koštunicu na novom RTS-u kako mudro govori... Gledao sam i hrabrog Velju Ilića kako probija policijske kordone od Čačka do Beograda. Tada, kao klinac, nisam shvatao ko su pravi simboli petooktobarskih promena...
Gledao sam kako svet sa oduševljenjem govori o novoj Srbiji i njenoj evropskoj budućnosti. Međutim, ništa nije bilo toliko idealno koliko se meni u tom trenutku činilo da jeste. Ali, dobro je da se taj 05. oktobar dogodio. Ipak, ostaje žal što se tzv. "06. oktobar" nikada nije do kraja desio...
http://mile.blog.rs/gallery/3242/izbori%202012%202000%20smesno%20tadic%20milosevic.jpg
Zatvoren krug - 2000./2012.

Taj veliki istorijski datum je u dolazećim godinama, naročito nakon 12. marta 2003.i atentata na premijera Dr. Zorana Đinđića, sve više bledeo. Razni "legalisti", "manjinske podrške", "kohabitacije", "nacionalna pomirenja" su doveli do toga da se npr. 2009. godine veći značaj pridavao obeležavanju desetogodišnjici od početka bombardovanja Srbije nego obeležavanju dana kada se Srbija izborila za demokratiju!
Prokletstvo Srba da slave poraze se nastavilo, a spremnost Srbije da se menja na bolje je uporno izostajala zbog nedostatka političke hrabrosti. Česti truli kompromisi, proizašli iz izborne volje građana, su doveli do toga da se 12 godina nakon 05.10.2000. taj datum (osim u novinskim tekstovima) verovatno neće ni spomenuti? Nakon majskih izbora 2012. godine Srbija se vratila 15 godina unazad. Na vlast se vraćaju one partije koje su 1998. činile crveno-crnu koaliciju. SNS-SPS-URS zvuči manje zastrašujuće nego kada se to prevede na: SRS-SPS-G17+!
Zbog vrhunca političkog promiskuiteta, kukavičluka i nemorala moje interesovanje za politiku ovih dana je drastično opalo. To je valjda jedino dobro u svemu ovome. Drago mi je što su oni izgubili, ali mi nikako nije drago što su ovi pobedili...

 Žarko Korać:
 
Novoizabrani predsednik Srbije (Tomislav Nikolić), najzad je mandat za sastav vlade uručio svom političkom istomišljeniku, predsedniku SPS Ivici Dačiću. Devet godina nakon izbora Vojislava Koštunice za premijera Srbije, u Srbiji je postignuto puno jedinstvo izvršne i zakonodavne vlasti – one će biti koncentrisane u rukama Miloševićevih političkih naslednika.

Toliko dugo je trebalo da se u potpunosti demontira Đinđićevo političko nasleđe, sa ciničnim stavom „da su u Srbiji svi sada demokrati i za Evropu“. Ako se neko oseća ojađenim zato što su direktni Miloševićevi i Šešeljevi trabanti preuzeli vlast, treba da se zapita kako je do toga došlo. Možda bi trebalo da pođe ne od Koštuničinih političkih stavova, koji su danas direktna kopija Miloševićevog programa, već od svih političkih mantri koje je uporno javno branila Demokratska stranka protekle četiri godine. Prva od njih se tiče „istorijskog pomirenja“ Miloševićevih i Đinđićevih političkih sledbenika. Teza o „dva bola“ tih stranaka, zbog smrti njihovih lidera, nije samo čudovišno nemoralna, već u suštini izjednačuje dve političke biografije. Samo negujući ono što je najbolje u Đinđićevoj biografiji, Srbija je imala šanse da održi živom temu svoje suštinske promene i uzroka svog istorijskog zaostajanja u razvoju. Ali sitna ljudska surevnjivost i ljubomora Đinđićevih naslednika postigli su da se Demokratska stranka Đinđića sećala samo ritualno, onda kada je na to bila obavezna. Zato nikada nije ozbiljno ni tražila da se ispitaju sve okolnosti Đinđićeve egzekucije, što je bila njena istorijska obaveza. Plašeći se da bi to poremetilo, cinično rečeno, tezu da živimo u „najboljem od svih svetova“, ona se možda i plašila odgovornosti za rezultate takve istrage, koja bi skoro sigurno vodila do nekih od njenih bivših i sadašnjih koalicionih partnera.

Možda bi bilo previše drastično reći da je na grobu Zorana Đinđića pokušano pomirenje ubilačke i reformske Srbije, ali ne bi bilo netačno. Čovek ne može da zaboravi onu dugu kolonu koja ide ulicama Beograda svake godine na dan njegove smrti. Ona zna da je teza o tome da smo danas na političkoj sceni Srbije svi isti, ne samo netačna, nego i da briše svaku razliku između političkih aktera. I sada će Srbija biti u prilici da proveri ono što zna svaki učesnik te tužne kolone.

Dok se vlast protekle četiri godine trudila da Srbiju prikaže kao zemlju „postignutog istorijskog pomirenja“, oni koji imaju itekako drugačije ideje o Evropi, ulozi Rusije na Balkanu ili karakteru rata na prostoru bivše Jugoslavije, strpljivo su čekali svoju priliku. Jedni na vlasti, a drugi u opoziciji. Oni su postali kraljevi političke mimikrije, skrivajući se iza opštih mesta o „evropskom putu Srbije“, koji ništa ne znače. Dovoljno je pročitati samo deo neke od poslednjih knjiga Dobrice Ćosića, vodećeg ideologa te Srbije, pa videti koliko mržnje i prezira prema Evropi se tu krije i koliko resantimana zbog izgubljenog „pravednog rata“ koji je Srbija vodila devedesetih godina.

Samo mantra o „istorijskom pomirenju“ mogla je da dovede do teza da isključivo sudovi treba da odlučuju o rehabilitaciji Draže Mihailovića, kao da se ne radi o čisto političkom pitanju, o tome da je borba za „očuvanje Kosova u Srbiji“ glavni zadatak spoljne politike, ili o tome da su odnosi sa Republikom Srpskom u BiH od najvećeg nacionalnog interesa, pa su sazivani groteskni nacionalni sabori „Srba iz dijaspore“, koji ne postoje nigde u Evropi.

Možda je osveta istorije da je mandat za sastav vlade dobio lider stranke koja ima manje od deset posto poslanika u skupštini Srbije. Njegova koalicija naravno ima više, ali tu se nalaze operetske ličnosti poput Dragana Markovića Palme, pokrovitelja kik-boks turnira, i porodična stranka Krkobabić, koje se uglavnom ništa ne pitaju. Od Koštuničinog tihog pomagača, preko Tadićevog partnera, Dačić je stigao do čoveka koji će najverovatnije voditi Srbiju u trenutku najveće kriza Evropske unije od njenog osnivanja. Čovek koji se nije libio da za vreme izborne ćutnje hapsi Albance na jugu Srbije, da bi sebi povećao rejting, sada treba da vodi pregovore sa tim istim Albancima. Čovek koji nam je saopštio genijalnu misao „bolje predsednik vlade, nego zamenik predsednika vlade“, nije još uvek saopštio jednu sitnicu, šta će biti program njegove vlade. To se sigurno ne može očekivati od njegovih budućih partnera, interesne grupe URS, koja više nema ni tragove političkog programa.

I tako Srbija pasivno čeka – da dozna kojim putem će ići nova faza njenog posrtanja kroz istoriju. Zatvorila je pun krug posle smene Miloševića, predala je svoju sudbinu u ruke njegovih „reformisanih“ naslednika i partnera. Ali varaju se oni koji misle da se ništa nije promenilo. To što Evropa samo posmatra promene u Srbiji ne treba da nas zavara, u smislu da je njoj svejedno. Na dan kada je Dačić dobio mandat došlo je do pucnjave na prelazu za Kosovo, gde su se sukobili fudbalski navijači iz Srbije i kosovski pogranični organi i ima ranjenih ljudi, patrijarh je molio grupu okupljenih građana na Gazimestanu da ne prave buku, odnosno da ne skandiraju Mladiću i Karadžiću, Mlađan Dinkić je rekao da je državni budžet prazan, a nagovešteno je gašenje železare Smederevo, nekada najvećeg izvoznika u Srbiji.

Za to vreme, Boris Tadić i Vuk Drašković su proslavili slavu SPO. Možda i u tome ima neke simbolike – tamo gde ljudi ne umeju da urede svoj ovozemaljski dom, obično se bave Božjim. Ali to neće nahraniti gladne i zaposliti nezaposlene u Srbiji. Demokratska stranka je propustila svoju zlatnu istorijsku šansu. Imala je četiri godine da ubrzanim reformama Srbiju promeni toliko da joj se ružna prošlost više ne može vratiti. Ali nije bilo ni hrabrosti ni volje. Još su u starom Rimu govorili „sreća pomaže hrabre“. Možda bi moderna interpretacija te maksime u Srbiji danas glasila: tamo gde nema hrabrosti, za premijera i predsednika neminovno dolaze Dačić i Nikolić, kao direktan dokaz šta znači praviti se da su ti politički neprijatelji saveznici i partneri, sa kojima si postigao „istorijsko pomirenje“.

Peščanik.net, 28.06.2012.
http://mile.blog.rs/gallery/3242/sns%20sps%20rusija%20vlada%20milosevic%20seselj%20nikolic%20dacic%202012%20dss%20kostunica%20mira%20markovic.jpg
Vidovdanski mandatar - Istorija nije učiteljica života

Komentari

miki

miki | 08/07/2012, 16:18

dragi doktore skoro dvanaest godina smo se patili i pitali gde nestade nikad dočekani 6 oktobar u smislu promena na bolje koje su žuti svesrdno obećavali.dočepali su se ulicom vlasti pa dalje nastavili da vladaju miloševićevim ustavom i autoritativnim medotama sve u cilju ličnih i partijskih interesa , u ime hedonizma i svetog egoizme.dakle sad nam je sve jasno ,šljivica pačić je žutima upriličio 6 oktobar,pa će sad žuti da budu lustrirani.

miki

miki | 09/07/2012, 00:42

kakvog li divnog kopernikanskog obrta ,žuti se ni u najluđim snovima nisu nadali da više neće biti na vlasti,zadesila ih jevrejska kletva "da bog da imao pa nemao".siguran sam da više nikad neće biti na vlasti a na sledećim izborima im želim da ne pređu ni 12 procenata glasova ,pa sve tako do sadašnjeg nivoa rejtinga spo-a.15ooo partijskih rukovodećih kadrova ds-a i njihovih satelita iz lokalne samouprave, državne uprave i javnih preduzeća u srbiji sada pakuje kofere,malo li je doktore ?

miki

miki | 09/07/2012, 01:03

dakle ,sad bar možemo mirno da otvaramo frižider i konzerve a da nam tadić iz njih ne iskače -profesor ,psiholog,gore pomenuti (ime mu se ne pominjalo),sad do mile volje može da igra basket.

miki

miki | 09/07/2012, 13:08

dobar ti le naslov posta doktora, In Memoriam: - This is the end of yellow

miki

miki | 10/07/2012, 21:44

doctore misho ,potrebno je da daš svoju dijagnozu ,zbog čega je boris otišao da se rukuje sa tačijem,pošto meni nije jasno.pa mogao je dok je bio predsednik u dva mandata sto puta sa njim da se rukuje a sada mu to upošte nije bilo potrebno.da li je to neko od njega tražio da uradi , ili ga je možda ucenio , ako je tako,pitam se čime ga je ucenio? možda nešto lične prirode .šta li je to što oni znaju što je nezgodno za objavljivanje a idealno za ucenjivanje tadića?

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 11/07/2012, 22:59

@miki: Hahaha ti si se raspričao ovde xD
U poslednje vreme baš i ne pratim politiku. Možda mi zato Nikolić kao predsednik i Dačić kao premijer ne deluju toliko odvratno. (a i 99% faca iz DS-a mi izazivaju sličnu mučninu nakon 2008/12). Tadić se privatno sastao sa premijerom Kosova tako da to nema nikakva značaj. Naivno posmatrano- možda je samo hteo da preduhitri Nikolića u njegovom sastanku sa predsednicom Kosova:)) Koja je tvoja dijagnoza? Pozdrav.

miki

miki | 11/07/2012, 23:58

moguće je da ga cia ucenjuje sa fotografijama na kojima je u delikatnim pozama sa jeremićem,pa mora da se rukuje sa tačijem.

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 13/07/2012, 12:12

misha

@miki: Ih xD

miki

miki | 13/07/2012, 17:10

šta je ovo doktore ,gde su komentari drugih persona ... nije valjda da se samo ti i ja radujemo što su žuti pukli ?

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

xperson | 14/07/2012, 10:35

Ne mogu da svatim zashto vam smeta Hashim Thaqi,on mozhe da se rukuje sbilo kom drugi.Danas sa Tadicem sutra sa Nikolicem to je normalno.On je premijer Kosovo,mi ne volimo uopshte shta danas vodi Srbiju Nikolic iDaci .Ali istina je da oni su dobile n'a demokratski isbori i to treba da se poshtuje.I n'a kraj vama najveqi neprijatelj su amerikanci,ali Dacicu ne smeta da se rukuje snjima.Ja mislim da ovaj folklorni patriotizam se zavrshilo,danas nismo veqe 90godine.

Idu dani

Senka | 14/07/2012, 18:12

Nije fora u tome što se Tadić rukovao sa Tačijem,nego što se rukovao sa svima koji su bili oko Tačija,recimo sa prevodiocem i njegovom ženom,pa sa kelnerom.Da je kojim slučajem Tači poveo svog psa,Tadić bi se rukovao i sa njim. Ovaj gest pokazuje da je Tadić zapravo čovek izuzetno velikog ega i da verovatno boluje od narcisoidnog poremećaja ličnosti. Ili je možda jednostavno čovek skromne inteligencije. Mislim,utisak nedelje,gradjani potrebljuju nove autobuse....

Naravno, opet je u pitanju trgovački mentalitet i logika dućana. Tadić hoće sebi da podigne cenu,kao i cenu DS-u i da se pokaže kako je on eto,veliki političar i kako misli o budućnosti.
Žamor koji je zaživeo u dućanu pokazuje da je marketniški trik i spinovanje uspelo, Tadić je bio zvezda par sati a onda nestao u vidu dima jer kriza oko vlade ipak nosi mnogo veću težinu od kurtoaznog mlataranja šakama na nekom fashion samitu. Kriza oko vlade je mnogo veća priča od Kroacija samita i na to bi trebalo da se fokusirate,jer ona, možda najbolje reflektuje sadašnji trenutak. Najveća opasnost dolazi od nečega što se zove URS i Mladjana Dinkića. Postavljanje njega na čelo poslova vezanih za ekonomiju (a vidim da i guverner je iskreno dao dijagnozu u zadnjem intervijuu,što znači da je otpušten) je super smrtonosna opcija za Srbiju. Gotovo toliko destruktivna da može da se meri sa udarom asteroida od 400 km negde kod Čačka. Naime,kao što sam u predhodnim postovima pisao,najveći problem Srbije je meta država i meta koncept koji proizilazi iz takvog ustrojstva. Ako ste mislili da će Dinkićeva ideja o formiranju Razvojne banke doneti nešto dobro, grdno se varata. Ako osnuje Razvojnu banku, Srbija ide u bankrot za 6 meseci a onda kreće anarhija i haos. Razlog za haos jeste taj što će početni kapital te “Razvojne banke” biti 7 milijardi dolara koje su ujedno i državne rezerve Srbije. Dakle kada se tih 7 milijardi potroši,gotovo je.
Cilj “Razvojne banke” jeste namirivanje gladnih guzica budžetlija koje čine 55% zaposlenih u Srbiji.Dakle ta razvojna banka će služiti da budžetlije sebi mogu da kupuju stanove,kola,nakit,fensi letovanja,da se tove sa ekskluzivnim odmorima i naravno sve što kupuju će kupovati kod Miškovića i njegovog Holdinga. Mišković će uvoziti,cepati marže,kako bi učvrstio solventnost Delte, koja je prešla u agrear i odmah uradila najimbecilniju moguću stvar, posadila plantažu jabuka na milijardu hektara u Vojvodini, što pokazuje da se Mišković razume u poljoprivredu ko Marica u ...

Nema ništa opasnije od budale na odgovornom mestu. A kada je pri tome,ta budala orna,samouverena i optimistična-propast je zagarantovana.

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 14/07/2012, 23:22

misha

@miki: EvE ih xD Nisu mogli da dođu na red, raspisao si se, hehe;) I briga me i za žute i za crvene i crne i plave i ljubičaste.. xD svi su oni isti...osim Dveri ahahaha:)

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 14/07/2012, 23:35

misha

@xperson: Meni lično ne smeta to rukovanje Tadić-Tači u Dubrovniku. Međutim Tadić je samo predsednik jedne opozicione stranke u Srbiji (ne i predsednik Srbije) pa mislim da taj susret nema preveliki značaj. Čeka se neki zvaničniji susret... A biće ga.
Dalje, kao što se vama ne sviđaju Nikolić i Dačić (iz gornjeg teksta ste videli da ni ja nisam baš oduševljen tim izborom), tako se ni mnogima u Srbiji ne sviđa Tači zbog svoje uloge u OVK (trgovina organima?). Međutim, lično uvek pre glasam za dijalog nego za sukobe! Ipak je ovo 21.vek.
P.s.Još jednom, dobrodošli na moj blog:))

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 14/07/2012, 23:47

misha

@Senka: Nemoj tako, Dinkić je pobednik "Survivor: 05.okt." i kao jedini preživeli ima pravo da uzme sve novce xD Pozdrav.

In memorandum

Senka | 15/07/2012, 10:54

Mislim da nema potrebe žaliti za petim oktobrom, jer se on nikada nije ni desio. Meni je to postalo jasno odmah i to jednostavnom činjenicom da Slobodan Milošević,Mira Marković i njihova deca nisu bila ubijena kao ni vrhuška tadašnje elite. Jednostavno to se tako radi. Direktna posledica ostavljanja u životu Slobodana Miloševića jeste smrt Zorana Djindjića,smrt Zorana Djindjića jeste direktan uzrok dolaska na vlast Vojislava Koštunice,što znači da je direktna posledica ostavljanja u životu Slobodana Miloševića dolazak na Koštunice. Kasnije i Tadića i Nikolića. Sve je posledica ostavljanja u životu Slobodana Miloševića. Pa ipak Slobodan Milošević je sam po sebi posledica.
On je posledica raspada SFRJ,on je posledica 90ih godina,gradjanskog rata. Slobodan Milošević se politički rodio i umro na Kosovu. Što stavlja Kosovo u centar svega, jer je Kosovo mesto odakle je sve počelo.Medjutim Kosovo je opet samo posledica a ne uzrok. Kada je u Prvom Balkanskom ratu Srbija oslobodila/okupirala Kosovo,zavisi od ugla gledanja, počela je ta interakcija sa njim samom činjenicom da je ono od tada bilo po jurisdikcijom Srbije. Činjenica da Srbija nikada nije u potpunosti ovladala Kosovom kada ga je uključila u svoj sastav,znači da od tog trenutka sama izgradnja i posotojanje Srbije kreće da se razvija u degenerativnom pravcu i iz toga proističe da sve što je radila je degenerativno.

Glavni uzrok svega što se desilo u 20 veku,onda jeste činjenica da Srbija nije nikada imala suverenost nad teritorijom za koju smatra da treba da joj pripada. E sutra malo, nije ni to.To je opet samo posledica.

Pravi glavni uzrok svega leži u činjenici da nacionalnu koheziju nije moguće održati ako ne postoji pretnja koja ugrožava samo postojanje Srbije i Srba. Drugim rečima,Kosovo kao osnovni kohezivni faktor bi prestalo da postoji kao takvo onog momenta kada bi se njegovo pitanje rešilo na trajan način. A trajan način ne znači da ono bude pod kontrolom Srbije već upravo suprotno da bude pod kontrolom Albanaca. Bez Albanaca i konflikta koji postoji sa njima,Kosovo je beznačajno. Stoga apsolutno je imperativ da ono ostane u Albanskim rukama kako bi se osigurao opstanak Srbije.

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

xperson | 15/07/2012, 22:00

@misha.da vam kazhem pravu istinu shto se tice stav Srbije prema Kosovo,nema nekoju razliku da li je Tadic ili Nikolic.Za amer istina je da oni bi rekli Tadic.Ali realno gledano za albancima bolji je Nikolic ili Dacic svejedno, ovako bi dobili vishe podrzhanje od Vashington i Brisel.Tadic napravio je mnogi greshke kako kazhe narod hteo je da nosi dve lubenice.Ja zhivim u Belgiju i od nashih izvora smo znali da ce da izgubi izbore,kad nije prihvatio predlog kancelari Merker.A to shto se rukuje sa Thaqim hteo je da dokazhi amer da ne mu smeta da soragjuje sa Thaqim,ali samo kao presednik svoje stranke ali ne i kao presednik Srbije.Shta za mene bilo je glupo zashto danas izbori ne zavise od glasaci Srbije nego od Vashingtona i Brisela.Ne samo kod vas,to je i kod nas u Kosovo Albanija Makedonija i bilo kom drugu drzhavi u balkanu.A shta se tice Thaqi mogu da vam kazhem pravu istinu,meni licno ne mi se svigja imam dva razloga.Prvi je zashto u 2004god je samo osudio taj primitivni cin shta su uradili albanci prema srpskom narodu u Kosovo. Ali nijedan od tih kloshari nije bio osugjen pred pravdom.Ispustio priliku da dokazhe svetom da mozhe biti primirje u Kosovo.Zashto za njega je bio vazhno da nema negativan rejting kod svoji glasaci,katastrofalna greshka.Idrugo, prica se da on danas ima preko sto milioni eurama .A shta se tice trgovini organima ja mogu da vam dokazhim stvarno da on nema veze stime zashto nije morao.U 1977godi oni su imali veq nekoliko desetini milioni DM,a u 1998-1999 u fondu ,VENDLIDJA THERRET, bilo je preko 900stotini miliona DM.Do 1988 on nije bio i neki vazhan unutar redovi UCK.Tek poslije posete Holbruku u Kosovi on je bio izbran za prvi covek UCK.Nikad nije ratovao kao Haradinaj ili neki drugi.A ovo shto mu je bilo nameshtano od DIK Martija doznace se kasnije zashto. I jedno, prava istina je, ima jedan poznati albanski pisatelj ne znam da li ga znash njegovo ime je Ismailj Kadare poslijedna njegova izjava je;Doshlo vrijeme da Srbija treba da se oslobagja Kosovo ane obratno ako hoce ici napred.

5. oktobar

krasiva | 16/07/2012, 20:40

Pisao sam o 5-om oktobru, mogu reći da mi je bio inspiracija da se pojavim na blogu, jer slušajući i čitajući kako su ljudi bili poneseni tim događajem, gajili nadu da će se bilo šta promeniti, vuklo me je da svoja razmišljanja podelim. To je bila jedna od grešaka koju je ovo društvo dozvolilo, ne iz ugla promene vlasti, već promene sistema, koji je počeo da potkopava egzistenciju ove zemlje u svakom smislu. Od početka sam govorio da se odreknete petog oktobra, ličnosti koje su ga obeležile, a posebno svih onih koji su prevarama, metaforama i pseudoidealizmom osvojili vaše simpatije, na ovaj ili onaj način. Šljam je isplivao na površinu, i sve ono što se samo moglo zamišljati u teoriji, ili nije moglo biti zamišljeno, dešavalo se. Zato i ne čudi komentar Senke, još je samo falilo da se pobiju svi koji su vlast vršili,njihove porodice, pa da budemo prototipovi najradikalnijeg vandalizma, kao da smo, ne daj Bože, divljaci.
"Jugoslavija će opstati samo ako zadrži ekonomsku i političku nezavisnost.." Znate ko je to rekao, a znate da je upravo to ključ svega. Antagonizam ovih reči doveo nas je tu gde jesmo.

Buka i bes

Senka | 16/07/2012, 23:07

Polako Krasiva,ja nisam bio za to da se Milošević ubije,već sam pod tim mislio da peti oktobar nije autentičan,spontan dogadjaj, već izrežiran i to pre svega od strane Miloševićeve klike zato jer im je postao teret a ne zato što je izgubio ratove.Za njih,rat i stradanja su bila samo unosan posao na kome su profitirali,u skladu sa svojom trgovačkom logikom i a nacionalnim vidjenjem cele stvari.
Od tog momenta, kapitalizam u Srbiji je primenjen u svojoj najsurovijoj formi samo iz jednog razloga-ideološke osvete. Oni namerno su tako surovi,jer time kažnjavaju narod za to što se usudio da sumnja u njihovu priču.Njihov moto je “hteli ste kapitalizam i demokratiju-e sada ćemo da vam je damo,cepaj Miško”. Osveta svome narodu ide dlaku uz dlaku sa komunističkim konceptom obračuna sa unutrašnjim neprijateljem koji je, gori od spoljnog.
Gotovo 90% nezadovoljstva u narodu, tog petog oktobra,proističe iz želje da se nadje krivac za izgubljene ratove i kompletni poraz nacionalnog programa a samo 10% je urban-turban,klabing,disko,mladost koja želi brz Internet,brzu hranu,da se dobro zeza i da više ide na more a manje na mobilizaciju i neobjavljene ratove.

Da skratim petog oktobra pobedio je strah i bes. Vremenom strah je prestao ali je bes ostao i on se konačno otelotvorio dolaskom Nikolića na mesto predsadnika.

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 19/07/2012, 00:20

misha

@Senka: :) Zanimljiva istorija, kao i uvek;)

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 19/07/2012, 00:48

misha

@xperson: Hvala na ovako kvalitetnom i zanimljivom komentaru.
Tako je- sada Srbija mora da se oslobađa Kosova da bi mogla da napreduje! Realno- veći deo Kosova je 13 god nezavistan od Beograda a tzv.Republika Kosovo je država u nastajanju (polako ali sigurno). Lično ne mogu da doživljavam Kosovo kao PRAVOG suseda Srbije (iako to jeste, ali ja sam u školi učio da se graničimo sa Albanijom; a i Srbija mi bez tog dela teritorije deluje čudno). Nemam ništa što bi me vezivalo za taj deo Srbije/Balkana (i prosto mislim da je glupost reći da je "Kosovo srce Srbije") ALI prosto ne mogu da zamislim da npr.fudbalsku utakmicu igraju reprezentacije Republike Srbije i Republike Kosovo, prosto ne mogu. A verovatno će u budućnosti biti takvih mečeva.. Tako isto nisam mogao da poverujem da gledam MISS KOSOVA, a sada mi je to "normalna stvar"- sve je stvar navike:) Pozdrav.

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 19/07/2012, 01:08

misha

@krasiva: Čini mi se da je i "drug Požarevac" ovu misao o SRJ izrekao više kao filozofsku nego kao realističnu. Ideja iz citirane rečenice je u biti istinita, ali ako se ne odnosi konkretno na tu SR Jugoslaviju- koja je već (1999.) bila izgubila Kosovo i koja je (čini mi se) vojno održavala "bratsku zajednicu" sa Crnom Gorom.
Dobro je da se 05.oktobar desio, pa makar nas posle 12 god vodila omladina stranaka iz tog perioda! Jer, da se pomenuti događaj nije desio- Srbija (koja je i danas očajna) bi verovatno bila identična današnjoj Siriji... Pozdrav.

n Memoriam: 05. Oktobar 2000.

krasiva | 19/07/2012, 10:02

To je jako realistična misao, i to će istorija da pokaže, i već pokazuje. Kada se počne sa rasprodajom državnog bogatstva, voda, rudnika, zemlje (a počelo je), kada se dotuče ovo malo kulture i jezika koji postoje, onda će doći do dtrežnjenja. A sve pod parolom Evropske unije kao "rajskog carstva nebeskog", u kom cvetaju ruže, i u kom egzistencijalni problemi nikada nisu i neće postojati, gde će svako biti "slobodan" da radi, ispoljava svoju veru i kulturu, priča svojim jezikom, gde nikog nikada više neće napasti neko, gde dominira jednakost, vizionarstvo i izvesna budućnost.
Hvala Vam gospodo što mi punite glavu, i stvarate osećaj da sam u blagostanju, da mi svakim danom nosite dobro. Hvala Vam što ste mi pokazali kakav čovek maher mora biti da bi pokrao sve, i sveo svoj narod na 20 000 dinara plate u konstantnom grabljenju ka naprednom svetu. Hvala Vam što ste nas pocepali, što ste nas odvojili, jer sada čuh, mi smo silom bili vezani. Jedino kod nas su istovetni narodi silom vezani, Ameriko, Belgijo, Rusijo..ne brini, kod tebe ljubav cveta.

Krošnja šljive

Senka | 19/07/2012, 13:26

Mislim da je važno razdvojiti šta je šta u celoj ovoj priči. Prvo pitanje jeste koja je razlika izmedju režima Slobodana Miloševića i države Srbije?Da li je režim Slobodana Miloševića isto što i država Srbija?

Kada se govori o raspadu SFRJ, teza koja je prihvaćena kao normalna jeste da je režim Slobodana Miloševića pokrenuo ratove na prostoru SFRJ kako bi od delova raspadnute federacije načinio “Veliku Srbiju”. Ti delovi jesu sva ona mesta na kojima žive Srbi u većini i kroz vekove.Kada se ti delovi skupe,malo etnički očiste onda oni predstavljaju to ZLO protiv koga se svi slobodljubivi i demokratski narodi bivše SFRJ bore,a to je etnički čista “Velika Srbija”.

Meni ova priča ne pije vodu nikako.A evo i zašto. Prvo,Slobodan Milošević je komunista,on je anacionalno opredeljen,on se bori za više ideale,uzvišene ideale socijalizma i komunizma. On se bori za ravnopravnost i jednakost. Stoga, u njegovoj glavi on nikada nije osporavao pravo Hrvatima da se odvoje od SFRJ ali je zahtevao od Hrvata da poštuju pravo Srba kao konstitutivnog naroda unutar SFRJ da ostane unutar zajednice koja bi nastala posle izdvajanja Hrvatske iz SFRJ. Jer na temelju SFRJ Srbi jesu ustavotvoran narod kao i ostali narodi unutar federacije,osim Albanaca. Stoga se postavlja pitanje,zašto je Hrvatima priznato pravo da se odvoje od SFRJ a Srbima je to pravo oduzeto da ostanu u SFRJ? Problem leži u razumevanju SFRJ. Miloševićevo shvatanje SFRJ kao ZAJEDNICE jednakih naroda i Srbije kao naslednice SFRJ važi samo u njegovoj glavi. Onog momenta kada se Hrvatska odvojila od SFRJ i sa sobom povukla Srbe u Hrvatskoj koji su hteli da ostanu u SFRJ, Hrvatska je sebe definisala kao novu državu koja je nacionalna i u kojoj Srbi nisu ustavotvorni narod te stoga mogu biti smatrani samo kao manjina bez nekog bitnijeg učešća na rad nove države Hrvatske. Hrvatska je dakle kao osnovu za svoje postupke prema Srbima uzela Hrvatsku a ne SFRJ čiji je deo bila do proglašenja nezavisnosti.Režim Slobodana Miloševića nikada to nije učinio, on nikada nije uzeo Srbiju kao osnovu za pokretanje bilo kakvog projekta,za njega je ZAJEDNICA zvana SFRJ bila to što se brani. Stoga, braneći SFRJ a ne interese Srbije, režim Slobodana Miloševića je vukao poteze koji su za cilj imali da stvore ZAJEDNICU Srpskih zemalja a ne nikakvu državu. Ideja režima Slobodana Miloševića kao i svih srpskih elita do tada nije nikakva država već ZAJEDNICA. Ista priča važi i za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Problem dakle leži u shvatanju države u srbalja, za srbe država je zajednica a ne jednostavno država. Iz te potrebe za zajednicom radja se i priča o “Velikoj Srbiji” koja je zajednica “Srpskih zemalja” i ideja o Jugoslaviji kao zajednici svih ravnopravnih naroda. I upravo po tom osnovu, sadašnja srpska elita vidi rešenje za svoje probleme, u iznalaženju načina da svoju teritoriju objedini po principu zajednice i zajedništva u okviru koje će svi biti jednaki po pravima. Na osnovu te ideja o zajednici moguće je formulisati platformu po kojoj je sasvim logično nuditi Kosovskim Albancima naj slobodniju moguću zajednicu sa Srbijom, biflati tu priču do besvesti i spinovati Srbe kako je rešenje moguće samo ga treba naći. Cela Srpska platforma se bazira upravo na tome, na iznalaženju rešenja koje je već rešeno i ceo problem koji Srbija ima jeste što ne želi da prihvati da je pitanje Kosova rešeno oružanom pobunom Albanaca na Kosovu koja je podržana u svakom smislu od strane Zapada,etničkim čišćenjem Srba od strane Albanaca i jasnim i ne dvosmislenim stavom Albanske strane koja kaže da ne želi nikakvu zajednicu sa Srbijom,već ravnopravan status dve države,Velike Albanije i Srbije. U tom kontekstu Kosovo nije nikakva država, već je samo ostvareni deo projekta “Velike Albanije” ili kako se sad modernizovano zove “Prirodne Albanije”.

Gledano ovako, sasvim je jasno šta se zapravo desilo na prostoru bivše SFRJ.
Polazeći od pogrešne premise da je država zajednica,režim Slobodan Miloševića i njegovo insistiranje na konceptu zajednice, obesmislilo je koncept Srbije kao države a samim tim i stvaranje “Velike Srbije”.Ono što se stvorilo jeste “unija Srpskih zemalja” naj nedefinisaniji mogući pojam koji je um mogao da smisli i kao takav, nedefinsan on je u suštni ne odbranjiv,ne legitiman i na kraju ne održiv. Što je vreme i pokazalo. Dok su ostali narodi stvarali svoje nezavisne nacionalne države, Srbi su se borili za očuvanje zajednice i gradili zajednicu sa svakim ko je hteo da bude u toj zajednici. Kako su to uglavnom bili Srbi iz Hrvatske i Bosne, ta zajednica je bila sastavljena od Srba i kao takva nazvana od strane drugih “Velika Srbija”. No ona je uvek bila samo jedno-zajednica. No ovo je iskorišćeno kao glavno oružije da se obesmisli svaki pokušaj Srba da postoje na teritorijama tih republika jer je stvarni cilj bio stvaranje nacionalne etnički homogene (etnički čiste) države. Volovski tupo insistiranje na zajednici kao obliku postojanja sa nekim ko zajednicu ne želi jeste nasilje i na to nasilje se odgovara nasiljem. A to onda znači rat u kome je sve dozvoljeno i sve opravdano. Tako je Hrvatska uspela da etnički očisti svoju teritoriju od Srba,tako se desilo i u Bosni i tako se desilo na Kosovu. No u tom čišćenju, Srbi u Bosni su konačno shvatili o čemu se radi te su i oni etnički očistili teritorije koje smatraju svojima. No tu se javio problem. Bosanski Srbi su postali nacionalno svesni i homogeni,izgradili su svoju nacionalnu državu na jedinom mogućem principu na kome nacionalne države nastaju, na nasilju i etničkom čišćenju ali sama Srbija još uvek nije spoznala sebe kao državu i dalje sebe gleda kao zajednicu. Tako, u poredjenju sa Srbijom, Republika Srpska je 100% nacionalna država dok je Srbia zajednica naroda te se stoga u glavama nacionalista čini da je RS mnogo veća država od Srbije.
Na samom Kosovu stvari su kristalno jasne. Albanci su se uvek borili za stvaranje “Velike Albanije” i koristili su sve kako bi sebe doveli u poziciju da istu ideju ostvare. I ostvarili su. Oni se nikada nisu borili protiv režima u Srbiji oni su se uvek borili protiv Srbije. Njihovo ne prihvatanje Srbije kao pojma, stalni konflikt koji je postojao izmedju Srba i Albanaca u Srbiji je uvek generisao jak nacionalizam, agresiju koja je odgovor na pretnju, konačno Gazimestan nije održan na Ušću nego na Kosovu. Medjutim, srpska elita, ubedjena u svoju moć da će biti u stanju da konflikt na Kosovu uvek drži pod kontrolom, koristila je ovo žarište kako bi skupljala jeftine politčke poene i održavala vlast. Izuzetno je ekonomično sa stanovišta srpske elite održavati takvo stanje, pred izbore uvek malo pritegnuti Albance i eto glasova. Takojde sve tvrde strukture u policiji i službama bezbednosti su se generisale i kalile na Kosovu, Kosovo je svo vreme bilo taj generator čvrstorukaša koji su se tamo bukvalno proizvodili. Kako je takvo stanje održavano dugo,te strukture su isplele totalnu mrežu unutar sistema bezbednosti i bukvalno su koristile celu Srbiju kako bi omogućile opstanak Srbima na Kosovu. Naravno, otpor Albanaca je rastao i na kraju eksplodirao u periodu 1996-1999. Uspevši da pridobiju naklonost Zapada, dugotrajnim lobiranjem koje je finansirano novcem imigracije,oni su stvorili prilike da stvari preokrenu u svoju korist u momentu kada su se geostrateški interesi Zapada poklopili sa interesima stvaranja “Velike Albanije” i Zapad je u toj borbi stao na njiovu stranu,što im je omogućilo pobedu.Stoga taj osećaj poniženosti i besa koji ovakav razvoj situacije stvara, činjenica da je Srbija poražena od nečeg što ona smatra zanemarljivim, nedostojim i slabim kao što su Albanci samo jača iz dana u dan.

Sada Srbi krive Zapad jer je pomogao Albancima da ih pobede, da nije zapada Srbi bi to očas posla rešili. Fora je u tome što ne bi, jer sve dokle je platforma zajednice živa,Srbija kao država ne postoji niti može postojati. “Velika Albanija” kao nacionalni projekat će jednostavno nadživeti svaku ideju o zajednici koju Srbija može da smuti u svom pseudo komunističko a nacionalno besvesnom kontekstu elite kojoj je jedini cilj da dobro živi. Nadživeće ga jer se zasniva na nacionalnom identitetu Albanaca a ne na nekakvim fantazmagoričnim uzvišenim IDEJAMA O ZAJEDNICI.

miki

miki | 19/07/2012, 21:06

poštovani doktore ,to što te nije briga za crvene ,žute ,crne, plave ili ljubičaste ti nije baš neki plus .stisni brate petlju pa reci svoje.što se tiče 5 oktobra 2000 ,meni je ovaj dačićev prevrat i gubitak vlasni žutih ravan po važnosti 5 oktobru 2000 ,samo što nije bilo scenskih efekata , paljenja skupštine i euforije.ovako je bolje mirno,hladno ,promišljeno,sistematki,zgaziti glavu zmiji pa još jednom ponoviti ,da se ne podigne.

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

xperson | 22/07/2012, 12:06

Misha@.Satvarno da vas pitam jel ima nekakvo znacenje 5oktobar danas sa ovom vladom.Podseqa me n'a isti politicara 99god.

Zeitgeist I

misha | 24/07/2012, 22:08

@krasiva: Nije da odustajem od rasprave i nisam ironično-sarkastičan,ali sve si u pravu:) To su interesi moćnika i ovakve govorancije nas malih običnih nebitnih modernih robova po netu nemaju nikakvog značaja- moćna medijska propaganda vlada svetom;)

Meni je lično drag 05.X 2000., ali opet- mnogi interesi su tu upleteni (kao za sve stvari koje se dešavaju u svetu). Para vrti gde burgija neće, mudra misao. Gledam kako su se oparili ovi neki političari bivši, sadašnji i budući i muka mi je od svih njih. Ponoviću- drago mi je što su oni izgubili, ali mi nikako nije drago što su ovi pobedili...

P.s.Trenutno gledam RTS2 i Skupštinu Srbije- lepo (svi) ovi pričaju:) Ali, svi samo pričaju...

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 24/07/2012, 22:24

misha

@Senka: Volim da čitam ove tvoje komentare:) Pozdrav.

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 24/07/2012, 22:40

misha

@miki: Nisam ja baš tako "neutralan". Glasao sam 6.maja 2012. na opštim izborima (ne i 20.maja u 2.krugu predsedničkih). Glasanjem sam želeo da sprečim da zbog eventualne male izlaznosti gledam poslanike Dveri i SRS u Skupštini Srbije naredne 4.godine. I u tome sam uspeo- pomenuti nisu ušli u parlament. DSS je prošao, ali je (kao i svi "neutralni") (p)ostao krajnje nebitna partija. Drago mi je da su se neke stranke "reformisale" (SPS, SNS) ali me plaši da je njihova "promena" bila samo šminka za lakši dolazak na vlast? DS umesto da osetnije transformiše Srbiju (ne kažem da nisu baš ništa učinili), čini mi se da je više sebe transformisala u onaj stari SPS (pre 5.X 2000.)! Platili su cenu zbog toga, a mi (narod) decenijama plaćamo...

"..ovaj dačićev prevrat i gubitak vlasni žutih (je) ravan po važnosti 5 oktobru 2000 ,samo što nije bilo scenskih efekata , paljenja skupštine i euforije.ovako je bolje mirno,hladno ,promišljeno,sistematki,zgaziti glavu zmiji pa još jednom ponoviti ,da se ne podigne"- 5.oktobar je upravo doneo tu demokratiju! I po meni je u tome najveća vrednost tog istorijskog datuma, obeležavale ga buduće Vlade ili ne... Pozdrav.

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 24/07/2012, 23:06

misha

@xperson: Da zaključim ono što sam mnogo puta pomenuo u komentarima- 05.X 2000.je doneo demokratiju i u tome je njegov najveći značaj! Današnja Vlada podseća na onu Vladu od pre 15god, sigurno joj 05.okt.neće biti važan datum, ali se nadam da će taj duh moderne demokratske evropske Srbije koji je stvoren tog istorijskog datuma ostati da živi u svesti većine građana Srbije i da se nikada neće praviti iste istorijske greške! Možda sam preveliki optimista ali samo želim da verujem (bar danas) da to crno nije baš toliko crno kolikim se čini:) Pozdrav

miki

miki | 25/07/2012, 19:18

bravo doktore ,lično sam zadovoljan tvojom malom analizom i stavom ako je moj ton kamentara bio neugodan izvini , naravno da mi to nije bila namera .pozdrav.
inače hteo sam da na tvom blogu prokomentarišem đinđićevu mitsku "demokratičnost" ali to ne bi bilo primereno , uostalom nismo mi živeli na marsu već ovde u srbiji , svedoci smo tog vremena .

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

tuzna | 18/08/2012, 02:45

Ljubac za tebe! U politiku se, kao po običaju, ne mešam. :)

Re: In Memoriam: 05. Oktobar 2000.

misha | 07/10/2012, 19:41

Vlada Srbije proslavila 5. oktobar

Vlada Srbije smatra da je 5. oktobar jedan od najvažnijih dana u novijoj istoriji

BEOGRAD, 5. oktobar 2012, (Njuz) – Vlada Srbije obeležila je danas 5. oktobar, dan na koji je pre tačno 12 godina svrgnut režim Slobodana Miloševića.

Na prigodnoj svečanosti koja je upriličena u zdradi Vlade u Nemanjinoj 11, srpski premijer Ivica Dačić je izjavio da Srbija ne sme odstupiti sa petooktobarskog puta.

- Peti oktobar je jedan od najvažnijih datuma u novijoj srpskoj istoriji, dan kada je svrgnut jedan diktatorski režim i kada je svim političarima stavljeno do znanja da volja naroda mora da se poštuje – izjavio je srpski premijer koji je u neformalnom razgovoru sa novinarima izjavio da „ne može baš tačno da se seti gde je bio tog dana“.

Potrpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić je izjavio da, bez obzira što mnoga očekivanja građana još uvek nisu ostvarena, ne treba zaboraviti u kakvoj smo državi živeli pre 5. oktobra 2000.

- Naravno da smo se svi pre 12 godina nadali da ćemo danas bolje živeti, ali najvažnije je da se 5. oktobar desio i da je uspeo – kratko je prokomentarisao Vučić.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić rekao je da je 5. oktobar jedan od najsrećnijih dana u njegovom životu i da mu je drago što je konačno dobio priliku da nešto promeni u ovoj zemlji.

- Često čujem priču o tome šta je sve moglo da se učini proteklih godina, ali to nije toliko važno koliko pitanje šta možemo da uradimo tokom mandata ove Vlade – kaže Dinkić – Najvažnije mi je u ovom trenutku da sa svojim petooktobarskim saborcima u Vladi učinim sve što je u mojoj moći da pomognem ovoj državi.

Marko Dražić

14

misha | 07/10/2014, 09:21

Politika | nedelja 5.10.2014 |
5. X - dan o kome se sve više ćuti
Izvor: B92

Beograd - Navršava se 14 godina od petooktobarskih demonstracija kojima je oboren režim Slobodana Miloševića. Građani Srbije ne žive u zemlji kakvoj su se nadali.

Karte na političkoj sceni Srbije su promešane, ekonomska situacija je i dalje teška, građani loše žive, a 5. oktobar 2000. je dan o kome se više ćuti nego govori.

I kada se govori, najčešće se o njemu govori kao o mitu, o raspršenom snu, izneverenim očekivanjima, pogaženom poverenju i razočaranju zbog svega što se dogodilo u godinama posle demokratskih promena.

O njemu mnogo više govore građani, direktni učesnici i oni koji su se nadali da će zemlja tog dana krenuti napred, a mnogo manje političari. Izjave političkih aktera o 5. oktobru su iz godine u godinu sve tiše i stidljivije.

Stranke koje su činile DOS su ili u teškoj situaciji, ili su na ivici da više ne postoje, ili više ne postoje, dok su na vlasti ljudi iz stranka koje su rušene 2000. godine i sada oni vode zemlju ka Evropskoj uniji.

Demokratska stranka predvođena Zoranom Đinđićem bila je motor koalicije koja je srušila Miloševića. Međutim, sada je to stranka koja dve godine ne može da se konsoliduje i koja se u tom periodu često više borila sama sa sobom, nego sa političkim protivnicima. DS bi trebalo da bude stožer opozicije, ali posle niza velikih grešaka u prethodnoj deceniji i bolnog poraza na izborima 2012. stranka ne pronalazi svoj kurs.

Demokratska stranka Srbije predvođena Vojislavom Koštunicom bila je jedan od ključnih delova demokratskih promena, ali 14 godina kasnije više nije relevantna niti na svom čelu ima čoveka koji je na izborima pobedio Miloševića. DSS je na prethodnim izborima završio ispod cenzusa i sada je vanparlamentarna stranka koja se cepa iznutra, a delić vlasti je prigrabila na lokalu, pre svega u Beogradu.

Na drugoj strani, na vlasti je danas Srpska napredna stranka, koja je ubedljivo pobedila na proteklim izborima. Njen lider i premijer Srbije je Aleksandar Vučić, tada funkcioner SRS, a koalicioni partner (iako nepotreban za većinu u parlamentu) jeste SPS predvođen Miloševićevim portparolom Ivicom Dačićem. Predsednik zemlje je Tomislav Nikolić.

Da će 2014. godine u Srbiji biti takva raspodela snaga na političkoj sceni Srbije, teško da je bilo ko očekivao 5. oktobra 2000. godine ujutru kada su ljudi iz cele Srbije izašli na ulice Beograda i izborili se za demokratiju.

Demonstracije su izbile nakon što je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije, 24. septembra 2000. On je na tim izborima izgubio od kandidata DOS-a Vojislava Koštunice, koji je osvojio 50,24 odsto glasova birača, dok je Milošević dobio 37,15 odsto.

Posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije, centralne demonstracije održane su 5. oktobra 2000. u Beogradu, gde se na poziv Demokratske opozicije Srbije, predvođene Zoranom Đinđićem, okupilo više stotina hiljada ljudi. Demonstracije u Beogradu 5. oktobra bile su kulminacija višednevnih protesta i štrajkova, organizovanih zbog odluke Savezne izborne komisije prema kojoj je trebalo da se održi drugi krug izbora za predsednika SRJ.

Gradovi u unutrašnjosti Srbije danima su bili paralisani štrajkovima. Jedan od najžešćih udaraca režimu zadali su radnici Rudarskog basena "Kolubara" koji su istrajali u štrajku uprkos svakodnevnim pretnjama režima.

Demonstranti su 5. oktobra u Beograd, na plato ispred Savezne skupštine, stigli u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara iz čitave Srbije, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima.

Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno.

Oko 15 časova demonstranti na platou ispred Savezne skupštine, predvođeni liderom Nove Srbije Velimirom Ilićem (u trenerci), ušli su u zgradu saveznog parlamenta.

Zgrada je ubrzo demolirana i zapaljena, kao i obližnja zgrada RTS-a u Takovskoj ulici. Iz zgrade državne televizije, koja je devedesetih zvana i „TV bastilja“, izlazili su novinari koji su tada uređivali njen program, dok je direktor televizije Dragoljub Milanović prebijen u obližnjem Tašmajdanskom parku.

Jedan od junaka protesta bio je i Ljubisav Đokić, poznatiji kao Bagerista Džo, koji je svojim bagerom predvodio napad demonstranata na zgradu RTS-a. Bager je tokom demonstracija pogođen sa više metaka.

Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i pridružila se demonstrantima. U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.

Spomen- obeležje sa likom Jasmine Jovanović otkriveno je 5. oktobra 2002. godine u parku između ulica Kneza Miloša, Sarajevske i Mostarske petlje, nedaleko od mesta gde je poginula.

SPS, čiji je Milošević bio neprikosnoveni lider devedesetih, vratila se na vlast 2008. godine. Nakon pomirenja sa Demokratskom strankom, SPS je postala deo vladajuće koalicije. Lider SPS Ivica Dačić je postao premijer posle majskih izbora 2012. godine, a u novoj Vladi je prvi potpredsednik i šef diplomatije.

Podsetimo da je zahvaljujući SPS, marta 2004. izabrana i manjinska vlada Vojislava Koštunice, u kojoj je bila i stranka G17 plus Mlađana Dinkića kao i Nova Srbija Velimira Ilića.

Dinkić je uprkos svemu sve do jula 2013. uglavnom bio konstanta u vlasti, kada je njegov URS izbačen iz Vlade. Velimir Ilić sada sedi u Vladi sa onima protiv kojih se borio, i trenutno je ministar bez portfelja.

Jedini koji je sve vreme na vlasti od 5. oktobra do danas je lider SDPS Rasim Ljajić, sada potpredsednik Vlade, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb