doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Primitivna arbanaška plemena !

misha | 08 Oktobar, 2015 12:00

Ovaj post sam napisao pre gotovo godinu dana, nakon "fudbalskog rata" Srbije i Albanije u Beogradu 14. oktobra 2014. godine. Zbog tzv. političke (ne)korektnosti ga tada nisam objavio. Pošto se slične nesportske bitke biju i danas (oktobra 2015.) pred revanš u Tirani/Elbasanu-smatram da ovaj tekst nije nikakav jeres u odnosu na duh današnje (neevropske) Evrope...

Primitivna arbanaška plemena !

Kosovo je u mozaiku srpsko-albanskih odnosa istovremeno i kamen temeljac i kamen razdora! Kosovo nas i povezuje i razdvaja. U svojim brojnim postovima na blogu posvećenim ovoj precenjenoj srpskoj reči i istorijskom sukobu srpske države i albanskog naroda, sam nekako uvek bio više kritički nastrojen prema našoj strani. Međutim, kontinuirana nedobronamernost (i mržnja!) Albanaca prema Srbiji- kojom Šiptari i dan danas masovno demonstriraju divlje plemenske osobine me je naterala da preispitam i ublažim svoj preterano strog kritički odnos prema nama Srbima... To se vidi već iz naslova ovog posta. Zanimljivo je da su to reči Dimitrija Tucovića, pa iste imaju posebnu težinu i objektivnost, ako se zna da se ovaj socijaldemokrata žestoko protivio teritorijalnoj ekspanziji Srbije u Prvom balkanskom ratu, nazivajući srpsko zauzimanje albanskog Kosova imperijalnim osvajanjem!

 Vek nezavisnosti Albanije (1912-2012) - Divljačka borba Šiptara oko torte-zastave od 18 tona na proslavi u Tirani...

"Srbija i Arbanija" je knjiga Dimitrija Tucovića (1881-1914) u kojoj se kritikuje srpska osvajačka politika prema Albaniji i zločini počinjeni nad Albancima tokom Balkanskih ratova, o čemu sam pisao u postu Sve srpske okupacije Albanije ! Mada se ovo Tucovićevo delo često citira, obično se citiraju delovi prema potrebama onoga ko želi da stvari prikaže u svetlu koje njemu odgovara. Na ovaj način dobija se iskrivljena slika jer Tucović ni u kom slučaju nije bio kritičan samo prema jednom narodu ili jednoj državi.

Tako je prvo poglavlje "Iz života Arbanasa" posvećeno životu Albanaca i njihovom odnosu prema susedima. Za Tucovića nije sporna činjenica da su se „Arbanasi“ širili na račun „Slovena“ na istok. Pošto smatra da su „Arbanasi“ bili nesposobni da pretapanjem izvrše asimilaciju „jer su kulturno stajali ispod svojih suseda, pa čak i Crnogoraca“, on navodi da su se oni naseljavali na „...mestima koje su drugi silom ili milom napuštali. To napuštanje je, nema sumnje, vrlo velikim delom posledica nenosnoga susedstva primitivnih, pljačkaških, neobuzdanih arbanaških plemena, ili čak njihova gruba pritiska. Nesigurni imovinom, neobezbeđeni sa životom, sprečeni u slobodi rada, starinci su se sa svojih ognjišta morali uklanjati.

Opisujući „Arbanase“ u prvom poglavlju Tucović navodi i sledeće (po meni, najupečatljiviji deo): „...Za albanska plemena je veoma karakteristično: prvo, što je sadašnja njihova postojbina isključivo krševita, planinska, besplodna oblast Severne Albanije; drugo, što je ta oblast po prirodnoj otsečenosti i saobraćajnoj isključenost možda najizolovanija stopa zemlje u Evropi.

Eto na toj stopi zemlje plemena su se sačuvala i namnožavanjem uzajamno stešnjavala, osećajući tešku oskudicu u zemlji u toliko jače što su najbolje delove zemljišta u granicama plemena prigrabili pojedinci, istaknuti prvaci, poneki beg i bogate zadruge. Međutim okolina ove krševite postojbine i prema primorju i sa juga i od plodnih polja Makedonije i Stare Srbije na istoku bila je zauzeta velikim čiflucima čije granice su čuvali svim svojim autoritetom moćni begovi i državne vlasti. U granicama plemena dakle pojedinci nisu više imali obezbeđenu egzistenciju kao nekada, a svaki njihov pokušaj da nadu opstanka širenjem plemenskoga atara dovodio ih je u oštar sukob sa susedhim plemenima i državnim vlastima. Jedini rezultat svakoga takvoga pokušaja bio je povećanje broja svađa i neprijatelja.

U toj teskobi, kao u kakvoj krletci, nastao je nov život u plemenima i između njih. Pre svega apsolutno nepoverenje prema svakome. Svi putnici po Albaniji saopštavaju sa koliko surevnjivosti ovi gorštaci bde nad integritetom svoga atara i sa koliko nepoverenja i sumnje predusreću svakoga stranca, bojeći se da nije došao da uzme nešto od njihovih brda! Borba oko granica i ispaša počela je da besni. Sa celim susedstvom u krvnoj osveti. Zatvoreni sa svih strana, pljačka je bila još jedini spas ovih gorštaka. I pljačka je postala njihovim glavnim izvorom života, a redovno zanimanje zasede, ucene putnika i trgovaca, otmica stoke, praćeni ubistvima i ubistvima za ubistva, dobro organizovani pljačkaški pohodi prema primorju ili u plodne krajeve na istoku. Sve nas to potseća na ono stanje u kome su se nalazila grčka plemena u doba propadanja plemenske organizacije... (...)

Tom bednom stanju ovih gorštaka Turska je — čuvala stražu! Da bi plodne krajeve primorja i istoka zaštitila od njihove pljačke, ona je na izlazima iz klanaca postavljala vojničke posade, sprečavala svaki prolaz i zatvarala im pristup na pazare. Ukupna slika je sada ovakva: svaki pojedinac zarobljen u svojoj kuli krvnom osvetom, svako pleme zarobljeno neprijateljstvom susjednih plemena, a sva ukupno, cela Severna Albanija, jedna prostrana tamnica na čijim kapijama stražare turski vojnici.

Posle ovakvog uvoda Tucović drugo poglavlje posvećuje autonomiji Albanije, u trećem poglavlju se bavi strateškim položajem Jadranskog mora i "borbama za istok", gde pokušava da pojasni razloge koji su bitni za razumevanje problematike kojom se u ovoj knjizi bavi. Četvrto poglavlje bavi se odnosom albanskih suseda i velikih sila prema ovoj zemlji. Svakako veoma objektivna i zanimljiva istorijska knjiga (.pdf) koju svima preporučujem!

Albanske provokacije u Beogradu 2014.- Od drona sa zastavom "Velike Albanije" (14.10.) do diplomatskog skandala premijera Albanije (10.11.)

Najavljivani "istorijski susret" srpskog i albanskog premijera u Beogradu nakon gotovo sedam decenija nije doneo ništa novo i ništa dobro u odnosima dva po broju najveća balkanska naroda! Naprotiv, mnogo toga lošeg se odigralo krajem prošle godine za manje od mesec dana. Od drona do Rame, najkraće rečeno. Istina, na samom kraju 2014., takođe u Beogradu na Samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, premijer Albanije je bio dobar gost. Edi Rama je takođe polovinom 2015. u Tirani bio dobar domaćin svom srpskom kolegi Vučiću.

Videli smo dakle da se albanski lideri (teško, ali) nekako i mogu uklopiti u okvire dobre diplomatske prakse, ali da je uklapanje Albanaca u civilizovane, kulturne, evropske norme ponašanja- nemoguća misija! (Znam, ovo zvuči vrlo politički nekorektno!) Primera za ovu moju tešku tvrdnju u samo godinu dana je previše da bi se mogli pobrojati. Najnoviji je jučerašnji- kamenovanje autobusa sa srpskim fudbalerima u Tirani i one ponovne slike primitivnih plemenskih rituala i igara arbanaške rulje na ulicama glavnog grada Albanije.

Ako vam je promakla igra reči: Fudbalski savez Albanije Srbe naziva susedima, ali ne i Republiku Srbiju! Politička korektnost se "tamo dole" nikada nije ni rodila. Svestan sam mnogih naših grešaka. Međutim, problem je što ni jedne svoje greške nisu svesni naši susedi (kako Albanci, tako ni Hrvati ni Bošnjaci!). Za to najviše krivim Amerikance i Evropljane! Ali, Evropa se polako budi iz američkog sna. Greške dolaze na naplatu u košmarnoj realnosti- egzodus Sirijaca, Avganistanaca, Libijaca, Iračana, ali i albanskih Kosovara remeti višedecenijsku uljuljkanost i slatke snove Evropske unije...

Ako posmatramo srpsko-albanske odnose u prethodna dva veka može se reći da je reč o konfliktnom odnosu. Postojali su svetli trenuci pred balkanske ratove, pre Prvog svetskog rata i saradnja partizana u Drugom svetskom ratu, kao i otopljavanje odnosa šezdesetih godina prošlog veka. Sve ostalo može se okarakterisati kao kontinuirani sukob. Albanci su bili mezimče međunarodne zajednice i koristili su ih za kontrolisanje Balkana. I sve potiče od tog neravnopravnog položaja. Svoje nacionalno pitanje, Albanci su uvek otvarali u vreme velikih potresa u svetu i uvek su kreditora nalazili u društvu velikih sila. Uloga velikih sila je bila presudna u 20. veku u odnosima Srbije i Albanije. Stereotipi postoje i na jednoj i na drugoj strani, ali se istorija potrudila da ti stereotipi žive...

(Ne)Prirodna Albanija - Kako civilizovano graditi bolju evropsku budućnost sa onima koji se ni vek od sticanja nezavisnosti nisu puno pomerili od primitivne plemenske zajednice i ni milimetar nisu odstupili od ideje o Velikoj (Prirodnoj) Albaniji, zacrtane još 1878. godine na Prizrenskoj ligi ???

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb