doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Božić 2101. - 08. januara

misha | 07 Januar, 2015 18:20

Božić 2101. - 08. januara

Razlika između Julijanskog i Gregorijanskog kalendara danas iznosi 13 dana. Ako Srpska pravoslavna crkva (SPC) ne prilagodi svoj kalendar onom koji je napravio srpski astronom Milutin Milanković, moguće je da će vernici u Srbiji 2101. godine najveći hrišćanski praznik slaviti jedan dan kasnije, 08. januara.


Julijanski kalendar je uveo Julije Cezar 45. godine p.n.e. po kome svaka godina čiji je broj deljiv sa četiri je prestupna i sadrži 366 dana, dok ostale sadrže 365 dana. Što iznosi prosečno trajanje godine 365,25 dana.

Tropska godina (vremenski period potreban da bi se Sunce, gledano sa Zemlje, našlo u istoj tački i ciklusu godišnjih doba) iznosi grubo 365,2421 dana iliti ima prosečno trajanje od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 45,5 sekundi.

Ova razlika između julijanskog kalendara i tropske godine, akumulirana, uzrokuje mimoilaženje za jedan dan na svakih 128 godina. U 16-om veku, uočivši sad već veliko neslaganje, a kako katolici smatraju grehom obeležavati verske praznike pogrešnog dana, papa Grgur XIII je 24. februara 1582. obznanio reformu julijanskog kalendara. Odredbe reforme:

-Iz kalendara će se izostaviti 10 dana, tako da posle četvrtka 4. oktobra 1582. sledi petak 15. oktobar.
-Prestupna je svaka godina deljiva sa 4, osim godina deljivih sa 100 kod kojih su prestupne samo one deljive sa 400.
-Prestupna godina ima jedan dan više od proste koji se stavlja na kraju meseca februara.
-Uskrs će se odsad izračunavati po novom pravilu, vezanom za novi kalendar.
-Prvi dan u godini biće 1. januar.

Ovakav kalendar dobio je naziv Gregorijanski (po papi). Po njemu je prosečna dužina trajanja godine smanjena na 365,2425 dana što daje grešku od 0,00031 dan ≈ 26 sekundi. To znači da će se ova greška akumulirati na jedan dan za čak 3225 godina (odnosno nešto kraće jer se tokom vremena dužina trajanja solarne godina smanjuje, a greška povećava).

U gregorijanski kalendar uvedano je takozvano „sekularno pravilo“ da su godine deljive sa 100 (sekularne godine) proste, osim ako su deljive sa 400, u kom su slučaju prestupne (što čini da gregorijanski ima 97 prestupnih godina u svakih 400, a julijanski 100). To znači da su godine 1700, 1800, 1900, 2100, itd. prestupne po julijanskom, a proste po gregorijanskom kalendaru. Početna razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara od 10 dana, danas iznosi 13 dana, a nakon 2100. uvećaće se na 14 dana, što znači da će pravoslavni Božić padati od tada 8. januara.

Naša država koristi jedan (gregorijanski), a SPC drugi (julijanski) kalendar pa ispada da umesto 25. decembra mi slavimo Božić 7. januara. Dok 25. decembra slave rimokatolici, protestanti, pravoslavni Grci, Poljaci, Česi, Slovaci, Bugari, Rumuni i Albanci, proslava Božića obeležava se 7. januara u Srbiji, Rusiji, Jerusalimu, Gruziji i Siriji.

Pitanje kalendara otvara se početkom svake godine, nakon “duplih” proslava, a pitanje kalendara nije teološko već astronomsko pitanje. Većina hrišćana Božić slavi 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok je za manji deo taj datum (danas) 13 dana kasnije. Danas, tačnije, postoje čak četiri različite proslave Božića...

U SPC ne postoji dovoljno hrabrosti da dođe do reforme, jer se plaše eventualnog raskola vernika koji bi rekao “hoće da nas pokatoliče”. Međutim, oni koji tako misle u velikoj su zabludi. Ako bi Srbi slavili Božić 25. decembra, samo bi prihvatili ono što je davno SPC predložila, a srpski naučnik Milutin Milanković osmislio. Upravo njegov kalendar je najprecizniji, a proslava Božića pada 25. decembra. Iako je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. u Carigradu, taj kalendar nikada nije zaživeo.

Revidirani ili Reformisani julijanski kalendar, manje formalno Novi kalendar ili Milankovićev kalendar po glavnom kreatoru, je projekt kalendara nastao 1923., kojim je za većinu pravoslavnih crkvi prekinuto 340 godina raskoraka između julijanskog i gregorijanskog kalendara koji je u međuvremenu postao nezvanični međunarodni kalendar. Kalendari će se opet razići, ali tek 2800. godine i to sporije od starog julijanskog i gregorijanskog kalendara.

Nazivom "Revidirani Julijanski" se želi istaći da se njime zamenjuje julijanski kalendar koji ima de facto podršku pravoslavne crkve, a takođe i da se njime izbegava implicitno priznanje kalendara pape Gregorija XIII iz 1582., donesenog s istim ciljevima i opštim pristupom. Dakle, crkve smatraju da su usvojile Novi a ne gregorijanski kalendar. Uprkos naziva i primene unapređenog naučnog znanja, revidirani julijanski kalendar (r.j.k.) odstupa od julijanskog kalendara u suštinski istom smeru kao i gregorijanski.

Bilo kako bilo, Božić predstavlja praznik mira i ljubavi, te shodno tome, čestitam svima koji danas slave rođenje Hristovo! Smile

Srbovanje | Sledeći | Prethodni | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb