doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Orvelova 1984 - Vučićeva 2014

misha | 22 Septembar, 2014 22:51

Orvelova 1984 - Vučićeva 2014
 
RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MOĆ
 
Ministarstvo istine imalo je, kako se govorilo, tri hiljade prostorija nad zemljom i odgovarajući broj ogranaka pod zemljom. U Londonu (Beogradu na vodi) su se nalazile još samo tri zgrade sličnog izgleda i veličine. One su toliko nadvišavale okolnu arhitekturu da su se sa krova stambene zgrade Pobeda mogle u isto vreme videti sve četiri.
To su bile zgrade četiri ministarstva koja su sačinjavala celokupni aparat državne vlasti:
 
Ministarstvo istine, koje se bavilo informacijama, zabavom, prosvetom i kulturom;
 
 
Ministarstvo mira, koje se bavilo ratom;
 
 
Ministarstvo ljubavi, koje je održavalo zakon i javni poredak;
 
 
 i Ministarstvo obilja, koje je bilo odgovorno za privredne poslove.
 
 
Imena su im bila, u Novogovoru: Ministin, Minimir, Miniljub i Miniob.
 VELIKI BRAT TE POSMATRA...
 
"Ako hoćeš sliku o budućnosti,
zamisli jednu čizmu kako gazi
ljudsko lice - večno.", Orvel

Škotska 2014: Freedom !?

misha | 01 Septembar, 2014 13:14

 Škotska 2014: Freedom !?

Već dve godine sam skoro opsednut potencijalnom mogućnošću razjedinjenja Ujedinjenog Kraljevstva. London i Edinburg su se krajem 2012. dogovorili oko referenduma o otcepljenju Škotske, koja je deo Velike Britanije više od tri veka, od Zakona o uniji 1707. Nama Srbima je dobro poznata izreka koja kaže: "Zaigraće mečka i pred tvojom kućom"! Smatram da nam njeno objašnjenje u pomenutom slučaju nije potrebno...

FREEDOM! - Škotska će 18. Septembra 2014. održati referendum o nezavisnosti

Reč "freedom" me gotovo uvek prvo asocira na čuvenu emotivnu scenu iz legendarnog filma "Hrabro srce", o Prvom škotskom ratu za nezavisnost protiv Engleske, u kojoj zemljoposednik Vilijam Valas (Mel Gibson) poziva Škote da se bore za slobodu.

I danas je prepun simbolike ovaj ratoborni severni deo Velike Britanije koji će 18. septembra na referendumu odlučivati da li će biti nezavisna država. Škotski premijer Aleks Salmond zakazao je referendum 700 godina posle Bitke kod Benokberna, čuvene škotske pobede nad Englezima iz 14. veka. (U čast toj slavnoj 1314. godini za Škote, ovaj post objavljujem u 13:14!) Hoće li i danas škotsko srce biti dovoljno hrabro?!

Dok brojne javne ličnosti u Škotskoj, uključujući i proslavljenog glumca Šona Konerija, ističu da je referendum šansa za nezavisnost koju ne bi trebalo propustiti, strah od ekonomske i političke neizvesnosti, međutim, tera obične Škote da se, za sada, u znatno većem broju (prosečno, prema anketama: 50% naspram 35%) opredeljuju za ostanak u uniji sa Londonom. Iako su istorijski argumenti Škota u prilog nezavisnsoti jaki, ekonomski i politički razlozi za ostanak u Velikoj Britaniji su, barem u ovom trenutku, čini se – jači?

Međutim pro-unionistički političari upozoravaju da znatna prednost unionista u istraživanjima javnog mnjenja može da zavara glasače koji ne podržavaju nezavisnost da steknu utisak da nema potrebe da izađu na birališta jer je ishod referenduma već rešen. Podsećaju na sličnu situaciju u Kvebeku, šest nedelja pred referendum 1995. istraživanja su takođe bila ubedljiva u korist ostanka u sastavu Kanade, kada su kanadski federalisti na kraju za dlaku (1,2%) nadjačali pobornike nezavisnosti!

 

Katalonci hoće Škotskim stopama! - Za razliku od Londona, zvanični Madrid se ne slaže sa idejom o referendumu u svojoj severoistočnoj provinciji. Barselona je i pored toga najavila referendum o nezavisnosti Katalonije od Španije za 09. Novembar 2014. !?

Iako je Ujedinjeno Kraljevstvo i zvanično pristalo na sprovođenje referenduma, u Londonu se smatra da bi nezavisna Škotska bila ekonomski neodrživa i da bi izgubila mnoge povlastice koje trenutno ima kao deo Ujedinjenog Kraljevstva, na čemu se i bazira unionistička kampanja.
 
Održavanje referenduma dogovoreno je Edinburškim sporazumom potpisanim 15. oktobra 2012. godine od Aleksa Salmonda, prvog ministra Škotske, i Dejvida Kamerona, premijera Ujedinjenog Kraljevstva. Iako su sva ustavna pitanja pod nadležnosću vlade u Londonu, ovim sporazumom su na vladu u Edinburgu prenesene privremene nadležnosti koje joj omogućavaju da održi legalni referendum, koristeći mehanizam predviđen Odeljkom 30 Zakona o Škotskoj iz 1998. godine. Usaglašeno je i da će šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjaci imati pravo glasa na referendumu, a izbore će nadgledati Izborna komisija Ujedinjenog Kraljevstva.
 
Predviđeno je samo jedno referendumsko pitanje koje će glasiti: „Da li bi Škotska trebalo da bude nezavisna država?“, iako je trenutno vladajuća Škotska nacionalna partija (SNP) pokušala da izdejstvuje i drugo refrendumsko pitanje koje bi se odnosilo na proširenje i povećanje obima nadležnosti vlade i parlamenta u Edinburgu. Drugim pitanjem bi se škotske vlasti zaštitile od eventualnog neuspeha referenduma u slučaju neizglasavanja nezavisnosti, ali je ovu mogućnost odbio London.
 
Ograničena nadleznost je, posle bezuspešnog pokušaja 1979, ponovo prenesena na škotska politička tela tek Zakonom o Škotskoj iz 1998. kojim je ustanovljeno pravo na postojanje Parlamenta i Izvršnog veća Škotske, koji će kasnije postati Vlada Škotske. Prvi parlamentarni izbori održani su 1999. godine, kada je i formirana prva koaliciona vlada koju su činili predstavnici Laburističke partije i Liberalnih demokrata. Zanimljivo je da je bivši premijer Toni Bler 1999. godine Škotima dozvolio da ožive parlament posle skoro 300 godina, misleći da će se oni zasititi sa više autonomije. 
 
Raspad i britanske zastave - Posebno mi je zanimljiva BBC debata o budućem izgledu zastave UK, ako Škotska "odnese" svoju plavu boju iz osnove iste.
 
Iako je ideja o nezavisnoj Škotskoj postojala i ranije, smatra se da je ubedljiva pobeda Škotske nacionalne partije (SNP) na četvrtim škotskim parlamentarnim izborima održanim u maju 2011. dovela do početka pregovora o održavanju referenduma o nezavisnosti Škotske sa vladom u Londonu. Pored Škotske nacionalne partije za nezavisnost se zalažu i Škotska zelena partija kao i Škotska socijalisticka partija, a škotski ogranci triju glavnih britanskih parija Laburističke partije, Liberalnih demokrata i Konzervativne partije očekivano ne podržavaju nezavisnost.

Jedan od glavnih argumenata britanskih političara je da nezavisna Škotska neće biti u stanju da samostalno nadgleda ekonomski najisplativiju granu industrije- rezerve nafte i gasa koje se nalaze u Severnom moru. Smatra se da bi Škotska imala pravo na 90% pomenutih rezervi ukoliko bi postala nezavisna država, iako će podela rezervi u Severnom moru tek biti predmet pregovora između dveju vlada ukoliko rezultati referenduma pokažu da su se građani Škotske odlučili za nezavisnost.
Škotska nije Britanija, a nije ni Severna Irska! - Postoji mogućnost da referendum za nezavisnost Škotske utiče na pokrete koji se zalažu za nezavisnost u drugim delovima Ujedinjenog Kraljevstva, ali i na separatističke pokrete koji su prisutni u pokrajinama i regijama drugih evropskih država. Dok sva dosadašnja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da velika većina velškog stanovništva ne vidi Vels kao nezavisnu državu, situacija bi mogla da bude drugačija u Severnoj Irskoj – ne samo zbog veza severnoirskih katolika sa Republikom Irskom već i zbog toga što protenstantsko stanovništvo Severne Irske oseća dublju povezanost sa Škotima sa kojima deli istu presbiterijansku verziju protenstantizma nego sa Englezima koji su anglikanske protenstantske veroispovesti.

Da bi nezavisnost bila proglašena potrebno je da apsolutna većina (50% plus jedan glas) izašlih birača zaokruži opciju „da”.

Međutim, čak i da se to desi, škotske vlasti neće moći odmah da proglase nezavisnost već tek posle završetka pregovora sa Ujedinjenim Kraljevstvom, jer je tako predviđeno Edinburškim sporazumom. Pregovori bi se bavili temama kao što su učesće Škotske u britanskom dugu, podela naftnih polja na Severnom moru i preuzimanje vojnih baza i državnih objekata. Takođe bi se raspravljalo i o pitanju valute koja bi bila u opticaju u nezavisnoj Škotskoj. Zamenica prvog ministra Škotske i glavna portparolka referendumske kampanje škotske vlade Nikola Sturdžon predviđa da bi pregovori mogli da budu završeni u martu 2016. godine.

Postavlja se i pitanje šta bi se dešavalo u vezi sa članstvom nezavisne Škotske u Evropskoj uniji i NATO? Iako su škotski političari koji se zalažu za nezavisnost predvideli da Škotska zadrži status zemlje članice, predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso je ranije izjavio za BBC da bi „u slučaju novostvorene države, nastale od sadašnje zemlje članice, ta država morala da aplicira za članstvo i dobije saglasnost svih država članica”, što on ocenjuje kao „izrazito komplikovano, ako ne i nemoguće”. Ovo pitanje je posebno zanimljivo, imajući u vidu prethodno najavljeni britanski referendum o izlasku UK iz EU 2017. godine... "Bolje zajedno", poručuju Englezi Škotima, ali bez Evrope?!


Vrlo je verovatno da nezavisna Škotska ne bi dobila podršku za pristupanje EU ni od država članica koje same imaju problema sa separatističkim pokretima, poput Španije ili Italije. S druge strane, što se tiče potencijalnog članstva u NATO, iako je Škotska najavila uklanjanje nuklearnog arsenala Ujedinjenog Kraljestva iz podmorničke baze na Severnom moru ukoliko nezavisnost bude izglasana, postoje izjave zvaničnika NATO-a da će Škotska biti pozvana da pristupi paktu potpuno nezavisno od toga da li poseduje ili ne poseduje nuklearno naoružanje.


U vezi sa valutom koja bi bila u opticaju, iako su postojale spekulacije da funta ne bi bila prihvaćena kao valuta nezavisne Škotske od tri najveće političke partije u Ujedinjenom Kraljevstvu, izvori bliski vladi u Londonu govore u prilog tome da Britanci smatraju da bi zadržavanje funte u nezavisnoj Škotskoj osiguralo fiskalnu i ekonomsku stabilnost sa obe strane granice. Škotski ministri optužuju britanske političke partije koje vode kampanju za ostanak Škotske u uniji da samo pokušavaju da izmanipulišu glasačko telo pretnjama o ukidanju funte ne bi li odvratili glasače od glasanja za nezavisnost zbog straha od eventualne ekonomske nestabilnosti. Program Škotske nacionalne partije predviđa valutnu uniju sa Ujedinjenim Kraljevstvom po sticanju nezavisnosti, pri čemu bi Banka Engleske imala ulogu centralne banke Škotske. Međutim, ostaje nejasno da li će London pristati na valutnu uniju.

Stiče se utisak da je trenutna slika javnog mnjenja u Škotskoj uslovljena zabrinutošću zbog ekonomskih ali i političkih privilegija koje bi mogle biti izgubljene ukoliko bi Škotska postala nezavisna, a ne nedostatkom nacionalističkih ubeđenja. Vrlo je verovatno da su na za sada preovlađujući stav građana Škotske da se ne podrži nezavisnost uticali ekonomski faktori kao što su neizvesnost oko buduće valute i nejasan ekonomski plan škotske vlade, ali i strah od gubljenja vrlo značajnih političkih povlastica koje Škotska ima kao deo Ujedinjenog Kraljevstva, poput članstva u Evropskoj uniji, NATO ili stalnog članstva u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija...

Granica između Škotske i Engleske - Koji je budući status Škotske ?

Fudbalske reprezentacije Engleske i Škotske odigraće prijateljsku fudbalsku utakmicu na jesen. To ne bi bilo ništa vredno posebne pažnje, da se taj meč ne igra neposredno posle škotskog referenduma o nezavisnosti od Engleske! Dve reprezentacije sastaće se 18. novembra u prijateljskoj utakmici, tačno dva meseca nakon referenduma u kojem će građani Škotske glasati za otcepljenje od Velike Britanije. Ne očekuje se da Škotska postane nezavisna država, ali ako se to desi, biće zanimljivo videti u kakvoj atmosferi će se igrati ovaj meč, objavili su britanski mediji.

 

Engleski humor! - Odvajanje Škotske od UK je malo verovatno. Ko će se zadnji smejati, saznaćemo 18. septembra...

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb