doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Divlja gradnja, divlje društvo

misha | 28 Avgust, 2012 09:01

Divlja gradnja, divlje društvo

Davno sam u radio emisiji "Peščanik" čuo jednu zanimljivu priču o "divljoj gradnji" u Srba, međutim transkript te emisije nikada kanije nisam uspeo da pronađem na internetu. Pokušaću u par rečenica da prepričam suštinu:

Ogroman broj sudskih predmeta je u velikom zaostatku. U građanskom pravosuđu, dakle kada su u pitanju sporovi između građana, rezultati u pogledu vremena i elementarne organizacije su godinama sve lošiji. Tako su se dve srpske porodice punu deceniju tužakale, onako komšijski, zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Naime, jedan komšija je "divljom gradnjom" ugrozio imovinu ovog drugog, pa je oštećeni pravdu potražio pred sudom. Godine su prolazile i pošto ni jedan ni dugi nisu mogli da izdrže (finansijski ali i psihički) taj sudski maraton, obratili su se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ovaj međunarodnu sud jeste rešio taj njihov višegodišnji spor, međutim meni je daleko zanimljiviji detalj od same presude bila prva rečenica kojom je sud započeo iznošenje iste: "MEĐUNARODNO PRAVO NE POZNAJE POJAM >DIVLJA GRADNJA<... " Dakle, civilizovana i moderna Evropa ne poznaje pojam "divlja gradnja". To je izraz poznat jedino našem divljem društvu, u divljoj Srbijici, na divljem Balkanu.

http://mile.blog.rs/gallery/3242/bespravna-gradnja-beograd.jpg 

 Srbija - nedovršena država!

Ugledavši u izlogu knjižare najnoviju knjigu donedavno aktivne političarke, sociološkinje i ikone građanskog otpora Miloševićevoj diktaturi Vesne Pešić zanimljivog naziva "DIVLJE DRUŠTVO- KAKO SMO STIGLI DOVDE"- prva asocijacija mi je bila na ovu priču o divljoj gradnji sa početka posta. Osim naslova, i ilustracija na koricama (građevinske skele na zgradi Skupštine Srbije) me je takođe asocirala na istu, pa sam istog trenutka poželeo da je kupim i počnem sa čitanjem kako bih lakše razumeo taj fenomen "divljeg" u nama. 

Već sam naslov knjige "Divlje društvo - kako smo stigli dovde" dijagnoza je i anamneza bolesti Srbije od 5. oktobra do danas. Knjigu čine objavljeni i neobjavljeni tekstovi, prerađeni nastupi u radio emisiji “Peščanik”, ponovo pročitani intervjui i članci. Još u predgovoru knjige autorka će saopštiti da joj je polazište i ishodište analize postpetooktobarske Srbije kritika srpske nacionalne ideologije:

"Srbija nazaduje već trideset godina. Kada se taj period posmatra u celini, ona je zabeležila privredni rast otprilike minus jedan odsto godišnje. Gde god da se baci pogled, skoro ništa ne funkcioniše. Svi elementi društvenog sistema su pogrešno postavljeni i daju loše rezultate. Stiče se utisak da se u našoj zemlji već dugo igra samo jedna igra – zero sum game. U takvu igru spada i ukrštanje opredeljenja da Srbija postane članica Evropske unije, sa odlukom da se Kosovo zauvek tretira kao deo Srbije. Drugo opredeljenje poništava prvo, pa će se i poslednji period koji je vodila proevropska vlada pod sloganom „i Kosovo i EU“ upisati kao izgubljeno vreme. Nakon 5. oktobra neki pomaci nesumnjivo postoje, ali dugotrajno propadanje nadjačava slabašne pomake. Oni su nedovoljni za uništenu zemlju koja je slupala sve što je imala u ratovima devedesetih godina. I nije se povratila ni moralno ni materijalno. Drugi su za to vreme napredovali, pa ne treba da čudi što Srbija spada u najzaostalije zemlje Evrope. To znači da Srbija treba sve da menja..."

http://mile.blog.rs/gallery/3242/Put-u-buducnost.jpg

"Postoje narodi koji smisao ne ubrajaju među nužne uslove svog postojanja.", Zoran Đinđić

Svakako preporučujem svima da pročitaju knjigu. U ovom postu vam prenosim jedan deo pomenute knjige, članak koji je autorka objavila pre gotovo deceniju, a čini se kao da je danas pisan. To nažalost ne govori o univerzalnosti ovog teksta, već o prokletstvu srpskog divljeg društva da se večno vrti u začaranom krugu. Na dnu posta se nalazi i zanimljiv prikaz "srpske političke misli", kraljevačkog umetnika Radeta Markovića- koji više nego slikovito prikazuje to divlje društvo i koji kao da upotpunjuje ovo kazivanje Vesne Pešić:

"ZAOKRET

Povratak u prošlost

 Skoro da je postalo opšte mesto da je u Srbiji rehabilitovan stari režim. Pre manje od pet godina sa ponosom smo govorili da se 5. oktobra dogodila revolucija. Predvođen svojim demokratskim vođama, narod je na ulici skinuo s vlasti jedan od poslednjih autoritarnih režima u Evropi. Danas je teško poverovati da je od te revolucije ostala samo kontrarevolucija u formi lažiranja puta kojim smo se uputili. Sem što je taj nesrećni kružni put sam po sebi problem i neka vrsta neobičnog dostignuća, ništa manje ne zabrinjava izostanak bilo kakve interpretacije toga šta se sa našim društvom dešava. Jer, tek kada se krug zatvorio, postali smo svesni da nismo znali gotovo ništa o tome kako se dogodila revolucija, baš kao što ni sada ne znamo kako nam se dogodila kontrarevolucija. Ono što je izvesno jeste da nema volje da joj se neka značajnija snaga odupre.

U tome i jeste stvar. Da bi neko došao ili da bi se vratio na vlast, mora da može i da se u nju vrati. Hitler nije došao na vlast zato što je bio talentovan i uspešan čovek, nego zato što nije bilo nikoga ko je mogao da ga zaustavi. Levica je bila podeljena i desetkovana,a građanska desnica je bila u rasulu. Da bismo razumeli kako smo se vratili na staro nije dovoljno da kažemo da su crkva i njeni sledbenici preuzeli barjak u svoje ruke. Nije dovoljno ni da podsećamo da nije prvi put da se istorija ovde ponavlja i da mnogi veruju da tako i treba. Srbija i nije ništa drugo nego večno vraćanje istog. Ništa se tu i neće dogoditi, osim ponavljanja bede, ratova za imaginarne granice i kuknjave nad izgubljenim bitkama.

Manje ili više pesimistične priče o Srbiji ne odgovaraju na pitanje ko je odgovoran za to što je kontrarevolucija uspela i što smo se vratili na staro. Ono što bih ja zapitala jeste: ko ih je pustio, ko je otvorio (krišom) vrata, ko se to izmakao da ne pruži otpor,a morao je baš to da učini? Ko je taj koji to nije smeo,a ipak je omogućio vremeplov u prošlost?

Nema smisla da istragu usmerimo ka miloševićevcima i utvrdimo da su krive samo te snage. Pa naravno da su one htele da se vrate na svoje položaje i povrate svoja bogatstva. Prirodno je da su čekali prvu zgodnu priliku za svoj comeback. Nisu ni radikali krivi zato što povratak na staro koriste za sebe, jer i oni su to staro. Takođe bi bilo besmisleno tvrditi da je kriv Koštunica, mada je on lično predvodio kontrarevoluciju, a i inače je, neskriveno, protiv moderne Srbije. Takav je odvajkada bio, takvog ga svi znamo, zato je bio najbolji protivkandidat Miloševiću. On se posvetio srpstvu u crkvenoj varijanti,i svemu što uz to ide: ratovima za veliku Srbiju, vojsci i tajnim službama, ako tom cilju služe, popuštanjem pred svetskim moćnicima, ako je to dobro za naše heroje. On smatra da je srpstvo njegova specijalnost; setimo se samo sa kolikom radošću je branio brojne krajine i njihove najradikalnije elemente,a sada i crnogorske srpske stranke. On je na antizapadnoj strani i zato je bio ljut protivnik Zorana Đinđića i svega što je ovaj radio. Zato mu ne treba verovati kada se hvali kako ćemo baš 5. oktobra, na dan koji on izvesno ne podnosi, ući u pregovore sa Evropom.

Svi ti tamo, na toj drugoj strani, neki organizovano a neki samo u snovima, želeli su da Zoran Đinđić nestane. Ali nije nestao samo on. Zar je dovoljno odstreliti samo jednog čoveka, pa da se promeni pravac kretanja, smer u kome je Srbija krenula? Ubistvo je odškrinulo vrata, ali ih je širom otvorila nova Demokratska stranka. Kontrarevolucija je bila moguća, jer na "revolucionarnoj strani" više nije bilo nikoga. DS je iznutra bila slomljena. Njena politika otvaranja vrata mračnjacima, koja se zvanično zove politikom "pružene ruke", do besvesti je "konstruktivna", bleda i apatična.

Demokratska stranka je izneverila demokratsku Srbiju. Ona se mogla odupreti vremeplovu kojim smo zaplivali. A nije to učinila. Ne kažem ja to zato da bismo se na tu stranku bacali kamenom. Nije u tome stvar. Ona mora da se menja i da izađe iz sopstvene krize. Njena kriza postala je kriza Srbije. O tome se više ne može ćutati, kao što se ne možemo pretvarati da su za borbu protiv mračnih sila dovoljni oni dosledni borci za modernu Srbiju, oni koji su oduvek bili građanski i antiratno orijentisani. Oni jesu važni, ali su nedovoljno jaki da izvedu Srbiju sa stranputice kojom je opet krenula.

A opasno je zabasala. Ekonomija je u očajnom stanju. Penzije će se saseći do gladi. Posla nema na vidiku. Zdravstvo postoji samo zato da bi nas podsećalo na to koliko je puta opljačkano. Ustav ne može da se donese, jer se spremaju nove ujdurme. Predstoje okršaji oko primene Ustavne povelje na referendum u Crnoj Gori. Crkva je uzela toliko maha da Srbija izgleda kao teokratija na čijem su čelu patrijarh Pavle, Amfilohije, Atanasije, vladika Jovan i slični likovi, zbog kojih samo što ne zaratimo sa susedima. A ni "oružane bitke nisu isključene".

Levo i desno, socijalisti i klerikalci opet marširaju zajedno. Udaraju sve žešće i frontalno. Juče-prekjuče čujemo predsednika Radiodifuznog saveta, gospodina Cekića, kako nas dobronamerno i bratski savetuje da se urazumimo i shvatimo da RTS čuva naše nacionalno i mentalno zdravlje: "Ako nećete da vam decu vaspitavaju stranice koje puštaju samo sadržaje zabavnog i niskog kvaliteta, i stanice koje emituju ideološki program da su Srbi krivi za sve, onda morate da platite pretplatu." G. Cekić očito hoće naučni program po kome će biti da su za sve krivi oni drugi,a da su Srbi, tu i tamo, tek po nekog mrava zgazili.

Politika "ispruženih ruku" prosto više ne prolazi. Razgolitila se. Ne vredi da se samo odmahne glavom. Pozivam vođstvo Demokratske stranke da ozbiljno shvati šta se u Srbiji danas zbiva. Plutanje niz vodu neće biti dobro ni za naše društvo ni za DS. Treba izaći iz feudalnog aranžmana. Bolje je vođenje vizionarske politike od učmalosti bubrega u loju.

Danas, 8. februar 2004."

TRI FAZE U RAZVOJU SRPSKE POLITIČKE MISLI 

Jači smo od sudbine // ko vas BRE .... // veži konja gde ti gazda kaže

Politika | Permalink | Komentari (7) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb