doctor

 

"Četiri stuba spoljne politike" - Sveti Tadić Četvoronožica

 

 Prenosim vam modifikovanu verziju "transkripta" razgovora vrhovnog vladara, komandanta, njegovog visočanstva, predsednika, premijera, ministra, najlepšeg, najboljeg, najzgodnijeg, njegove svetLosti Svetog Tadića Četvoronožice i njegovog alter-ego(a) Jeremića nejakog:

BORIS TADIĆ: Hello?
VUK JEREMIĆ: Šefe, ja sam, Vuk, Vuk Jeremić.
BORIS TADIĆ: Vidim na ekranu. Piše mi da si ti.
VUK JEREMIĆ: Već nedeljama pokušavam da vas dobijem telefonom, ali je stalno zauzeto... Malo sam se zabrinuo gde ste, šta radite.
BORIS TADIĆ: Malo sam razočaran ovim izborom za najzgodnijeg političara sveta... Ej, ja na 26. mestu!!! Kako? Ona premijerka Julija Timošenko je prva na toj listi samo da bi se dodvorili Ukrajini- da ne bi bilo gasne krize... Znam ja, tih... Ma ne mogu više da mislim o tome....bar sam najlepši u regionu...

VUK JEREMIĆ: Ali šefe, zar nije ispred vas...

BORIS TADIĆ: ...najlepši u regionu... Nego, evo ja krenuo za Budimpeštu, ako nemaš ništa protiv.

VUK JEREMIĆ: Hmmm. Naravno da nemam- Mađarska je fenomenalna za provod, videćete. Imaju odlične morske plodove, lignje su im onako malecke, slatke kao med... A tek što imaju račiće u sosu od mlevenog ananasa...
BORIS TADIĆ: Za razliku od nekih mojih saradnika, ja u inostranstvo ne odlazim radi provoda. Idem u Mađarsku s razlogom. Da im u lice kažem da Srbija mora da nastavi reforme, da privuče nove investitore i ubrza privredni razvoj, ali da mnogo toga zavisi i od same EU. Nešto od toga bi mogao da upamtiš dok jedeš lignje slatke kao med.
VUK JEREMIĆ: Ali, šefe...
BORIS TADIĆ: I još nešto ću da im kažem. Postavljanjem prepreka integraciji Srbije, kao centralne države na zapadnom Balkanu, usporava se i ulazak ostalih država regiona u Uniju i povećava opasnost od destabilizacije tog područja. Ako ni ovo ne možeš da upamtiš, ti zapiši.
VUK JEREMIĆ: Samo da vas obavestim, sve sam to više-manje ponovio tokom moje zvanične posete Francuskoj.
BORIS TADIĆ: Koliko me pamćenje služi, u Francuskoj smo u junu bili zajedno na Rolan Garosu da se malo družimo sa našim teniskim junacima. Ništa ti nisi nikome ponovio, bio si sve vreme sa mnom.
VUK JEREMIĆ: Ne mislim na Francusku u junu, nego na Francusku u oktobru. Bio sam u poseti Parizu i Marselju. Stavio venac na grob kralja Aleksandra. Osudio ustaški zločin. Progovorio koju o kralju-ujedinitelju. Dobar je bio Aca, baš dobar. Pravi Evropljanin. Demokrata.
BORIS TADIĆ: Čekaj, bre, malo. Ko je tebe zvao u Pariz?
VUK JEREMIĆ: Francuzi.
BORIS TADIĆ: A mene? Što mene nisu zvali? Mogao sam i ja da položim venac i da osudim ustaški zločin.
VUK JEREMIĆ: Ali, vi ste onda bili u Topoli gde ste položili venac za kralja-ujedinitelja. Niste mogli u isto vreme da budete u Topoli i u Marselju.
BORIS TADIĆ: Ko to kaže, ko to laže? A što ti nisi bio u Topoli, a ja u Marselju? Meni je to mnogo logičnije: ne samo zbog činjenice da sa kraljem-ujediniteljem delim demokratska uverenja, već zato što je pokojni Aleksandar uzor političkih sloboda kojima današnja Srbija stremi.
VUK JEREMIĆ: Potpuno ste u pravu, šefe. Ja sam uložio oštar usmeni protest Francuzima zbog činjenice da sam ja u Marselju a vi negde u Šumadiji. Međutim, odmah su me upozorili da ste vi boravili u Sloveniji, dok sam ja sedeo sa onim Dodikom u Banja Luci.
BORIS TADIĆ: Je li to bilo pre tvog odlaska u prijateljski Maroko?
VUK JEREMIĆ: Tačno, nekoliko dana posle vašeg odlaska u Berlin gde me takođe niko nije pozvao, išli ste sami, tek da vas podsetim.
BORIS TADIĆ: Vidiš, taj Berlin sam skroz zaboravio. Ali, kad već idemo u detalje, nije mi promaklo da si pre Dodika a posle Maroka posetio Moskvu. Baš me interesuje šta si tamo tražio.
 VUK JEREMIĆ: Da se dogovorimo oko posete Medvedeva Beogradu. Strogo poslovno. Nisam probao nikakve morske plodove, ništa lignje, ništa ruski roštilj... Samo sastanci, pregovori, dogovori. Znate kakvi su Rusi. Naporni.
BORIS TADIĆ: Pusti ti Ruse meni, nego ne pominješ Istanbul. I tamo stigao da odeš pre tvoje Moskve a posle mog Berlina. Šta kažu Turci? Da li me citiraju?

 VUK JEREMIĆ: Turci vas obožavaju. Vaša najnovija izjava ih je oborila s nogu. Rekli ste, predsedniče, precizno i mudro, da vas podsetim: „Nadam se da će posle irskog referenduma Unija biti u stanju da nastavi proces proširenja. Time bi Hrvatska mogla da dospe na ubrzanu traku, a smatram da će je, ukoliko ona brzo uđe u EU, slediti jedna po jedna i druge države zapadnog Balkana“.
BORIS TADIĆ: Ne razumem što su se Turci oduševili kad sam pomenuo samo Hrvatsku?
VUK JEREMIĆ: Ja sam samo malo prilagodio (kao misha ovaj post) vašu izjavu za tursko tržište pa sad ona glasi ovako: „Nadam se da će posle irskog referenduma Unija biti u stanju da nastavi proces proširenja. Time bi Turska mogla da dospe na ubrzanu traku, a smatram da će je, ukoliko ona brzo uđe u EU, slediti jedna po jedna i druge države zapadnog Balkana“.
BORIS TADIĆ: Božju ti majku, toga se nikad ne bih setio! Svaka čast, Vuče!
VUK JEREMIĆ: I malo iznenađenje: Turci su vas pozvali u zvaničnu posetu.
BORIS TADIĆ: Ove nedelje, odmah posle Budimpešte?
VUK JEREMIĆ: Bilo bi divno, ali ne možemo. Dolazi nam Medvedev u Beograd.
BORIS TADIĆ: A da nas dvojica zapalimo za Tursku i Medvedova ostavimo Cvetkoviću i Milosavljeviću?
VUK JEREMIĆ: Tomici Milosavljeviću?
BORIS TADIĆ: Slobodanu Milosavljeviću Maxiju. On navodno jeste ministar trgovine, ali da si ga samo video kako je u Skupštini Srbije predstavio set vojnih zakona! Ni general Šutanovac ne bi umeo bolje! Sve nešto mislim, Mirko i Maxi mogli bi da budu dobri domaćini... a nas dvojica u Turskoj, u nezvaničnoj, privatnoj poseti. Kakav je Istanbul, pričaj mi!
VUK JEREMIĆ: Istanbul ili Stambol ili Carigrad ili Konstantinopolj smešten je u Bosforskom moreuzu, a nekadašnja je prestonica triju velikih carstava - rimskog, vizantijskog i otomanskog. Nakon osnivanja moderne republike Turske, Ankara je proglašena njenim glavnim gradom. Ovo je najveći grad u Turskoj i njeno kulturno i privredno središte... Grad je izabran za Evropski grad kulture za 2010. godinu, zajedno sa Pečujom u Mađarskoj i Esenom u Nemačkoj. Istanbul je sedište istoimene oblasti, dok je delu grada poznatom kao Fanar sedište Vaseljenskog patrijarha...
BORIS TADIĆ: A ulice pune robe, mirisi turske kuhinje se šire od cimeta do šafrana... Mmmm...
VUK JEREMIĆ: Mislim da neće moći, šefe. Izgleda da moramo da budemo tu kad stigne Medvedev. Vi ste sada u Budimpešti pa ne znate, ali u Beograd je već stiglo njegovo obezbeđenje, grad se zatvara, obustavlja se saobraćaj, ubrzano menjamo imena ulica, varimo šahtove, postavljamo snajperiste i tenkovske prepreke, tražimo mesto za sto trubača koji će prethodno biti pretreseni i ginekološki pregledani, ne smemo da dozvolimo nikakav sporni trenutak...
BORIS TADIĆ: Znači, ništa ove nedelje od Istanbula?
VUK JEREMIĆ: Čekaće vas Istanbul, predsedniče, još lepši i stariji! Samo da preživimo Medvedeva! Nego, znate ono kad ste bili na utakmici u Beogradu?

BORIS TADIĆ: Kad sam ja bio u Beogradu?

VUK JEREMIĆ: Ma na onoj utakmici sa Dodikom...

BORIS TADIĆ: Izvini molim te, a kad ja nisam sa Dodikom???

VUK JEREMIĆ: Šefe, ono kad ste pili?

BORIS TADIĆ: Ih, baš si me sad "precizno" podsetio, kaaad to misliš?

VUK JEREMIĆ: Ma ono kad su naši pobedili Rumune sa 5:0 i plasirali se na Svetsko prvenstvo naredne godine u Južnoj Africi! Tada ste protivno Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim događajima ispijali šampanjac i sad vam preti kazna od 30,000 do 60,000 dinara ili 60 dana zatvora? Kamera je to snimila, na žalost...

BORIS TADIĆ: Hehehe, e baš si me sad slatko nasmejao... Ma reći ću da je zakon isti za sve i da ću da snosim zakonske posledice odnosno da plati kaznu.... bla bla bla- ma smisliće nešto ovi iz moje kancelarije. A i neće Ivica mene u maricu, hehehe

VUK JEREMIĆ: Pa da i ja sam glup hehehe

BORIS TADIĆ: Dobra utakmica bila, uh, najjači smo!

 VUK JEREMIĆ: Mogli smo da damo manje golova, ipak Rumunija nije priznala jednostranu, nelegalnu, protivustavnu, protivpravnu proglašenu nezavisnost svete južne srpske pokrajine Kosova i Metohije... Trebalo je voditi računa o tome- nego nisam ja tada bio u Srbiji pa da im kažem, jbg... I sa 1-0 smo mogli da odemo u Afriku...

BORIS TADIĆ: Joj, ta Južna Afrika iduće godine! Johanesburg, Mendela, južno voće, crnci u belim rukavicama na golf terenima serviraju šampanjac... Ne mogu da dočekam!

Sećaš se naša četiri sveta stuba spoljne politike, ono, kad sam se mudro setio toga. E možemo i da uvedemo peti, šesti,...svuda po jedan novi stub, gde je i gde će kročiti naša noga...

VUK JEREMIĆ: Vrlo mudro šefe! I da, nikako ne zaboravite Gadafijev poziv za posetu Libiji! Čeka vas specijalni šator u pustinji, bazen u pesku, dresirane kamile koje tečno govore srpski, toples obezbeđenje... Zagarantovano prisustvo izlasku sunca preko peščanih dina u trenutku ranog jutra, ali i prisustvo zalasku sunca u trenutku kasne noći. Hrana po izboru bogova: male, slatke lignje, morski plodovi, mlada jagnjetina na saču ispod peska punjena kiselim mlekom od retkih ptica, kozji sir od mladog juneta, sarmica od punjenih šipuraka, medovina u vinu...
BORIS TADIĆ: A da preskočimo Južnu Afriku i da odmah krenemo za Tripoli? Tamo je vrh- bio sam par puta...

 

 VUK JEREMIĆ: Izdržite još malo, šefe. Čim ode Medvedev, odosmo i nas dvojica! Svet jedva čeka da nas vidi i ugosti, željni su naših izjava!
BORIS TADIĆ: Ja već spremio jednu za Mađare. Slušaj: „Za nas je kristalno jasno da se etnički motivisana otcepljenja sudaraju s međunarodnim pravom. U suprotnom bi separatistički pokreti krenuli širom sveta“.
VUK JEREMIĆ: Svaka vam čast, predsedniče! Ovu ćemo izjavu ponavljati svuda i na svakom mestu jer njena aktuelnost pripada koliko Istanbulu toliko Tripoliju, koliko Berlinu toliko Budimpešti, koliko Maroku toliko Sloveniji... Misao za svaku priliku!
BORIS TADIĆ: Znači, samo da ode Medvedev.
VUK JEREMIĆ: A onda je čitava planeta naša!
BORIS TADIĆ: Služimo Srbiji!!!

 

P.s.Pre par nedelja je jedan BLOGER u Iranu osuđen na smrtnu kaznu zbog svog posta na blogu!