doctor

Застава Камењаче:

Запис дрво у Камењачи памти историју овог краја још од 1767. године када је Камењача (тада Каменица) била део Османског/Турског царства!

Користећи најпрецизнију неинванзивну формулу за процену старости дрвећа на основу обима стабла и врсте дрвета- почетком 2024. смо израчунали старост нашег најзначајнијег храста у Камењачи! Старост запис дрвета у Царинама, чији је обим стабла 410 cm (на висини око 1,3 m од земље), је према овој опсежној формули процењена на 257 година! Запис у нашем селу је живи споменик природе!
То значи да је наше свето дрво свој живот започело око 1767. године и да памти историју овог краја од Османског/Турског царства.

Познато је да се за време турског ропства због недостатка цркава управо под крошњом оваквих освећених храстова окупљао народ зарад молитве.
Поштовање храста постоји од античких времена до данас. За време хришћанства добио је магијско значење. Храстове гране сматране су светим, а лишће се приносило болесницима да би што пре оздравили. Он је симбол отпорности и чврстоће. У основи многих митова, веровања и традиција je дуговечност и трајност његовог дрвета.
Лишће или гране са жировима налазе се на амблемима и грбовима многих народа и држава. Управо по узору на грб Кнежевине Србије из 1835. године на коме се с леве стране налазио венац храстових листова- с поносом можемо рећи да се наш дуговечни храст налази на незваничном обележју Камењаче.

Наиме, млади Камењачани су се окупили испод Записа и пожелели да осмислимо заставу села! У основи наше заставе је српска црвено- плаво- бела тробојка. У централном делу се налази грб на коме је симболично приказано наше свето запис дрво: од корена (преци), преко стабла (ми), до раскошне крошње (потомци). Позадина грба је беле боје јер она у хералдици истиче веру, мир и чистоту праскозорја... Ћирилицом је исписано име "Камењача". На застави су хронолошки записане и три историјски значајне године за Камењачу: централно: 1833. (година слободе- када смо се ослободили од Турака); док се са обе стране грба налазе две административно важне године: лево, 1530. (први писани траг постојања нашег села у турском попису; тада као Каменица) и десно, 1859. (први попис и евиденција села у Кнежевини Србији; Камењача те године након четврт века у Козничком срезу постаје део Трстеничког среза).

Хералдичко обележје Камењаче: достојно наших предака и на понос потомака.

Камењача, 2024. године

Милош С. Радовић
Ненад Д. Раковац
Александар Г. Радовић