doctor

facebook: I ♥ doctor blog
twitter: @DoctorMisha

Hiperinflacija - Najsiromašniji milijarderi

misha | 25 Januar, 2014 18:31

Hiperinflacija - Najsiromašniji milijarderi

Domaća nacionalna valuta u 2014. godini slavi veliki jubilej - osam vekova od prvog pominjanja srpskog dinara u arhivskim dokumentima, krajem 1214., u vreme Stefana Prvovenčanog.  U arhivama stoji i da su od tada do 1459. dinar kovali skoro svi srpski vladari.

Međutim, ovih dana dinar obeležava još jedan, nimalo slavan, jubilej- dve decenije od monetarnog sloma,  jer je u januaru 1994. godine inflacija dostigla 5.578.000.000.000.000.000 % godišnje, ili 313,5 miliona % mesečno, ili 62 % dnevno, ili 2 % na sat. Čuveni deda Avram je iste godine pobedio hiperinflaciju - uvođenjem novog dinara, koji je vredeo jednu nemačku marku! 

Pola biliona - Novčanica od 500 milijardi dinara iz 1993. godine !

Te 1993. godine za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu. Što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su mogle da se vide bačene na ulici.

Pre tačno dve decenije, 24. januara 1994., tek kada je finansijski sistem tadašnje SRJ totalno razoren, novac izgubio svaku vrednost i smisao, država se finansirala samo štampanjem para bez pokrića i kada su skoro zaribale mašine u Kovnici novca na Topčideru, stavljena je tačka na hiperinflaciju i uveden u opticaj novi, i sada važeći dinar. Službenik Svetske banke Dr Dragoslav Avramović (1919-2001) je tog dana, kao novi guverner Narodne banke SRJ, prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije koja je od svih građana napravila najsiromašnije milijardere. Pre toga, za samo 24 dana u januaru 1994. u dva navrata je sa novčanica izbrisano 16 nula!

Avramov "super dinar" (1994.)- 1 novi dinar je vredeo 1 marku (pola evra)

"Skoro svi stariji od 30 godina još pamte hiperinflaciju i potajno strahuju od novog brisanja nula", piše u NIN-ovom specijalnom dodatku o ekonomiji. Kao nekome ko se ne seća ovog perioda, a i kome ekonomija nije uža specijalnost- pomenuti dodatak je bio veoma informativan i zanimljiv, ali pre svega neverovatan. U ovom postu vam prenosim neke od najneverovatnijih činjenica o hiperinflaciji dinara, jednoj od najgorih inflacija u istoriji čovečanstva:

U SRJ je 1992. godišnja inflacija iznosila 8.915% (crni kurs nemačke marke je porastao za 20.635%), a 1993. inflacija je iznosila 24 x 10 na 15-i posto (crni kurs nemačke marke je porastao za 300 triliona posto). U januaru 1994. godine inflacija je bila 313.000.000% mesečno (tj. 60% dnevno, a 2,3% na sat)!!!
 
Na vrhuncu tog hiperinflatornog ludila, za 1$ je bilo potrebno 7 tona (!?) metalnih novčića od jednog dinara!!!

★ Kada bi se domaćoj valuti dodale sve nule, izbrisane u proteklih pet decenija, pod uslovom da je kurs sve vreme bio stabilan, danas ni američke Federalne rezerve ne bi imale dovoljno dolara da kupe 1 dinar iz 1965.!

★ Dodavanjem svih izbrisanih nula tom dinaru od pre 49 godina dobila bi se suma od 100 biliona triliona sadašnjih dinara, pa bi za njega po kursu iz 1965. (od 1.125 dinara za dolar) bilo potrebno 800 miliona milijardi gomila od po milijardu dolara!

★ Tog 24. januara 1994. "super" dinar imao je istu vrednost kao nemačka marka (pola evra), a samo tri dana ranije, pre brisanja sedam nula- marka je vredela 13.373 milijarde "starih" dinara

★ U "Avramovićevom indeksu", etalonu za merenje inflacije, bila su samo tri artikla - burek, hamburger i girice, od kojih je svaki koštao 1 dinar. Do kraja 1994. godine, njihove cene porasle su od 15 do 30 odsto i dinar je ponovo počeo da kliza.

★ Avramović je smenjen 1996. godine sa mesta guvernera, dinar nastavlja da klizi, a divlji ulični kurs već je odavno bio mnogo važniji od onog zvaničnog. Kurs je najpre korigovan na 3,3 umesto 1:1 (odavde se ja sećam, prim.aut.), da bi jedna marka krajem 1998. vredela 6 dinara, a 1999. već 30 dinara (na crnom tržištu).

★ Cena NIN-a je na pravoslavni Božić 1994. iznosila 20.000 dinara. Sedam dana kasnije NIN je već koštao pola miliona dinara, a 21.januara neverovatnih 20 miliona dinara! 28.01.2014.- samo jedan novi dinar je bio potreban za novi broj pomenutog nedeljnika.

★ Iako sada za 1 RSD ne može ništa da se kupi, on ima 10 miliona milijardi puta veću vrednost od dinara sa početka 1994.

 

Danas 1 €vro vredi 115,43 RSD

Kako se zove Makedonija ?

misha | 13 Januar, 2014 12:05

Kako se zove Makedonija ?
 
Veći problem od ukrajinske rastrzanosti na istok i zapad, od iranskog nuklearnog programa, čak i od pitanja Kosova je- ime susedne Makedonije! Do ovakvog zaključka dolazim sagledavanjem zaista velikih uspeha evropske diplomatije u prethodnoj godini. Naime, visoka predstavnica Evropsku uniju za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je u 2013. godini uspela da "pomiri" Srbiju i Kosovo, Iran i Grupu 3+3 (SAD, Rusija, Kina plus Nemačka, Francuska, Velika Britanija), da  svojom posetom demonstrantima u Kijevu "smiri" gnev Ukrajinaca izazvan nepotpisivanjem sporazuma sa EU. Međutim, Evropa nije ni pokušala da "pomiri" Grke i Makedonce, jer maratonsko rešavanje spora Grčke i Makedonije oko makedonskog imena zaista deluje beznadežno...
Македонија? Μακεδονία? - Bivša jugoslovenska republika i severna pokrajina Grčke
 
Оd kada je 1991. godine Makedonija proglasila nezavisnost od bivše Jugoslavije, Grčka joj osporava pravo da se zvanično naziva Republika Makedonija, smatrajući da bi to moglo da podrazumeva teritorijalne aspiracije Skoplja na severnu grčku provinciju, koja se, takođe, zove Makedonija. Iako je Makedonija prihvaćena u članstvo UN-a 1993. godine pod privremenim imenom "Bivša Jugoslavenska Republika Makedonija", više od 130 zemalja priznalo ju je i kao Republiku Makedoniju.
 
Odgovor na pitanje "s koje strane granice žive pravi potomci Aleksandra Velikog Makedonskog?" će 2014. biti najveći izazov za spoljnu politiku EU i naslednika odlazeće šefice evropske diplomatije. O veličini ovog problema najbolje govore sledeće činjenice:
 
★ Makedonsko-grčki spor o imenu zemlje "rešava" se već dve decenije uz pomoć Ujedinjenih nacija.
 
★ Iako je Grčka potpisala privremeni dogovor sa UN-om, obavezavši se da neće ometati Makedoniju na putu prema EU i NATO, Atina je, ipak, stavila veto na pristup Makedonije Severnoatlantskom savezu na samitu u Bukureštu 2008. godine. U decembru 2011. godine Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je kako je Grčka bila u krivu, sprečivši Makedoniju da se pridruži NATO-u zbog imena.
 
★ Makedonija je dobila status kandidata za članstvo u EU još u decembru 2005., a Evropska komisija u svojim redovnim izveštajima od 2009. svake godine preporučuje početak pristupnih pregovora. Datum početka pregovora sa EU međutim još nije određen jer Grčka zbog spora oko imena blokira taj proces.
 
★ Atina je 01. januara 2014. preuzela predsedavanje Evropskom unijom.
 
★ "Skoplje 2014." je projekat, finansiran uglavnom od strane vlade Republike Makedonije, čiji je cilj da se glavnom gradu Skoplju da klasičniji izgled do 2014. godine. Centar Skoplja do maja ove godine trebalo bi da dobije novo ruho. "Ratnik na konju" u liku Aleksandra Makedonskog već nadvisuje kulturne spomenike makedonske prestonice. Projekat je pokrenut 2010. godine, a sastoji se uglavnom od izgradnje muzeja i vladinih zgrada, te podizanja spomenika poznatijim istorijskim ličnostima iz makedonske istorije. Do kraja projekta planira se izgradnja oko 20 zgrada i preko 40 spomenika za šta će biti potrošeno od 80 do 500 miliona evra. Kritičari ovaj projekat ocenjuju kao deo vladine politike „antikvizacije“, odnosno nastojanja da se Makedoncima nametne nov identitet antičkih Makedonaca, na štetu slovenskog. Uz sve to reč je o preskupom projektu za siromašnu, nezaposlenu, nestabilnu i podeljenu zemlju kakva je...BJRM!
Sve Makedonije - Makedonija je istorijski i geografski region na Balkanu, administrativno podeljen između (Bivše Jugoslovenske) Republike Makedonije (Vardarska Makedonija), Grčke (Egejska Makedonija), Bugarske (Pirinska Makedonija) i neznatnim delom Srbije (deo Vardarske Makedonije).
 
Da se situacija odavno otrgla kontroli i prešla granicu dobrog ukusa upozorili su i strane diplomate koji smatraju da na ovaj način Makedonija gubi simpatije koje je uživala na međunarodnoj političkoj sceni u svom sporu oko imena sa Grčkom. Naravno, najveći bes pokazala je Grčka koja je optužila Skoplje da krade njen identitet jer prisvaja kulturno nasleđe klasične grčke antike. Stav Atine je poznat, a to je da je Aleksandar Veliki ili Makedonski (po kome i autoput u BJRM kao i skopski aerodrom nose ime, prim.) bio Helen, i da je geografski pojam Makedonija isključivo grčki. Izuzetno ponosna na bogatu i slavnu prošlost drevnih Helena, Grčka je još više zacementirala tvrdokorni stav u sporu oko imena.
 
To se najbolje vidi iz poslednjeg predloga za rešenje grčko-makedonskog spora oko imena. Krajem prošle (2013.) godine, grčki pregovarač u UN, predložio je na poslednjoj rundi pregovora u Njujorku, da "Slovensko-albanska Makedonija" bude kompromisno rešenje spora oko imena te zemlje i dodao da Grčka ostaje pri svom stavu da ime Republika Makedonija nije prihvatljivo, iz geografskih razloga. Naziv "Slovensko-albanska Makedonija" bi bio korišćen u svim dokumentima, i domaćim i međunarodnim. "To neće predstavljati problem, jer makedonski ustav lako može da se promeni", izjavio je grčki pregovarač. Makedonski zvaničnici smatraju da je predlog "bezuman" i mogao bi da znači prekid pregovora.
 
Čini se da su prethodni predlozi ipak bili umereniji i racionalniji od ovog. Gornja Republika Makedonija je bio predlog posrednika UN u pregovorima Skoplja i Atine o imenu države, početkom prošle godine. Taj naziv bi se, kao privremen, koristio umesto takođe privremenog naziva Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, pod kojim je ona primljena u UN. Grčka bi, po tom sada već propalom predlogu, dala pristanak da Makedonija, uz dodatak u nazivu "Gornja", uđe u NATO i započne pregovore o prijemu u EU. Zauzvrat bi Makedonija u Ustav unela amandman u kojem bi pisalo: "Od dana kada Republika Makedonija postane članica EU, međunarodni naziv zemlje biće Gornja Republika Makedonija i upotrebljavaće se na svim jezicima, osim na zvaničnim jezicima u zemlji". Posle završetka pregovora o članstvu u EU bi se održao referendum na kojem bi se građani Makedonije izjasnili o dva pitanja: o stupanju svoje zemlje u EU i o nazivu Gornja Republika Makedonija.
 
Zanimljivo je da ni ovaj, činilo se, "najbliži" kompromisni predlog nije prošao bez novih suludih sporenja Grka i Makedonaca! Gornja Republika Makedonija, je navodno bio prihvatljiviji makedonskoj strani, dok je Grčka tražila da geografska odrednica bude ispred reči "Makedonija", a ne ispred reči "Republika", tj. Republika Gornja Makedonija...
 
Najstariji predlog je: Republika Severna Makedonija, koji je pod određenim uslovima bio relativno prihvatljiva formula za finalizaciju pregovora, ali je ona iščezla istog trenutka kada su Grci „objasnili“ šta pod tim podrazumevaju: ime bi, po njima, bilo za sveukupnu upotrebu, što znači da bi Makedonija, uz naziv države, morala da menja svoj nacionalni identitet, jezik, Ustav, himnu, grb, zastavu, da „revidira“ svoju istoriju i kulturu. Makedonci su taj „grčki spisak“ protumačili kao svojevrsno uvođenje grčkog protektorata nad severnim susedom. Ideja je, logično, propala i pre nego što je praktično i ozvaničena. Kada se sve ovo uzme u obzir, ostali predlozi poput Nova Republika Makedonija, Republika Makedonija - Skoplje, Republika Naša Makedonija se odmah mogu smatrati "manje ozbiljnim"...
 
Nevolja je u tome što i kada se približe neki od stavova u razgovorima oko imena, nameće se pitanje jezika, pa posle toga se nameće pitanje nacionalnosti, pa pitanje pasoša, ustava... I sve tako u krug, decenijama. Balkane, Balkane... 
Optimističan zvanični logo MKD-EU: I (makedonsko) Sunce je (evropska) zvezda !
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb